Ja se nisam kupao, niti viđao ni sa jednim kriminalcem i verujem da vi možete danas, preko vaših visokih stranačkih funkcionera koji sede na odgovornim mestima u službama bezbednosti, to sve da proverite i gde je i ko je, kad, šta radio i gde je bio i sa kojim kriminalcem se viđao i ko je pare od koga uzeo.

Mi ovde već dve godine kao Socijaldemokratska stranka predlažemo zakon. Suština zakona je da se proveri imovina svakoga ko je obavljao bilo koju političku funkciju od 2000. godine. Vi dve godine odbijate da taj zakon stavite na dnevni red. Ja neću nikada da se javljam da odgovaram i da se pravdam o tome ko je šta radio, dok se taj zakon ne usvoji i dok se ne ispita od strane države ovakve kakva je vaša, kako je vi kontrolišete, sve ono što je rađeno u prethodnih 18 godina. Pa da vidimo ko šta ima, ko je kako stekao, na koji način i onda možemo da odgovaramo ko je lopov, ko nije lopov. Do tada, ja na ovakve reči neću odgovarati.

(Srbislav Filipović: Ajde da vidimo.)

Samo vas molim, predsedavajući ili bilo koga drugog, da poštujete Poslovnik kada se ovde govori da je neko krao, da je neko nešto uzeo, jer to bez dokaza ni o kome ne može da se kaže u ovom parlamentu. Ja trpim ovde uvrede već četiri i po godine…

(Srbislav Filipović: Trpećeš još.)

…slušajući to da sam ja žuti lopov.

(Srbislav Filipović: Jesi.)

Žutih lopova u Srbiji danas više nema. Žuti lopovi su postali plavi, crni ili koje god vi da ste boje.

(Srbislav Filipović: Ti si pravi kriminalac.)

Hvala, kolega Đurišiću.
Ja sam sa vama ovde više od četiri godine. Nikad stvarno nisam čuo da je vas neko lično nazvao.
(Marko Đurišić: Sad niste čuli.)
Ne, ne, vas niko. Vas niko lično.
(Marko Đurišić: Sad mi je govorio – gde sam se kupao i to. Sad mi je rekao.)
Doktor Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o sledećoj stvari. Takozvani Savez za Srbiju, koga predvode Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dušan Petrović itd. pokušavaju da stvore atmosferu u Srbiji kakva je bila pre 5. oktobra. Treba pronaći novog Slobodana Miloševića i oni su ga pronašli u liku Aleksandra Vučića i stvara se ista ona pogromaška atmosfera kakva je bila stvarana uoči 5. oktobra.

Podsećam vas, uoči 5. oktobra, na jednom od mitinga DOS-a, toga se vi sećate kao što se sećam ja, jer je Nenad Čanak u Beogradu pokazivao – evo na ovom Trgu ću da obesim Slobodana Miloševića, evo ovde će da visi Slobodan Milošević.

Pre dva dana Srđan Nogo, koji nam svakoga dana soli pamet kako može sud da uradi ovo, kako može sud da uradi ono, kaže čovek mrtav hladan – ako je Ana Brnabić, kaže paragrafirala, valjda se kaže parafirala, Dablinski sporazum sa EU, onda Brisel Srbiji može poručiti milion i 200.000 migranata i mi možemo tada da se slikamo. Biće kao da je Davinić, Dinkićev ministar, paragrafirao ugovor u hotelskoj sobi i mi izgubili na arbitraži, tako može da se desi i sa Anom Brnabić. Zato Ana Brnabić, treba da bude obešena istog časa na Terazijama, a pored nje i obešen Aleksandar Vučić.

Dakle, stvara se ista ona atmosfera kakva je u Srbiji bila stvarana uoči 5. oktobra. Linč, vešanje, ubistva, imamo nepodobne novinare.

Samo da vas podsetim posle 5. oktobra i na dan 5. oktobra zapalili ste zgradu RTS. Nenad Čanak je u Novom Sadu onim svojim štapom uništavao tablu na kojoj je pisala RTS.

(Marko Đurišić: Vreme.)

Da, da, obraćam se svima vama…

Hvala, gospodine Martinoviću.

Samo malo da završim.

…zato što ste sada svi u istom taboru. Svi ste u istom taboru i Đilas i Vuk Jeremić i Boris Tadić i Šane Petrović. Svi ste isti.

Hvala.
Pravo na repliku ima Marko Đurišić. Izvolite.

Lepo je da ste sada pokazali i kazali građanima Srbije da vladate na isti način kao Slobodan Milošević 2000. godine, da kradete od građana penzije, da kradete socijalna davanja, da ubijate političke ne istomišljenike, kao što je … (Isključen mikrofon.)

Kolega Đurišiću, ovo apsolutno nije govor.
(Marko Đurišić: O čemu se radi? Da li je to bila atmosfera 2000. godine?)
Da li možete da me saslušate. Da li možete da uradite i učinite minimum da ova rasprava bude dostojanstvena i na jednom civilizovanom nivou?
(Aleksandar Martinović: Ko je ubijen?)
Ja mogu da razumem i debatu, mogu da razumem i nekada malo teške reči, ali pominjati ubistva, da neka politička partija to radi, to stvarno ne mogu da vam dozvolim, a upravo zbog dostojanstva Narodne skupštine.
Ja vas molim upravo zbog toga da ne bi bio primoran da vas kaznim. Ne želim to da radim. Nećete mi vi to reći. Hvala.
Pravo na repliku ima Srđan Nogo.
(Marko Đurišić: Sram vas bilo! Sram te bilo!)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, molim vas, ne mogu da pričam paralelno sa kolegom Đurišićem, da obezbedite uslove. Zahvaljujem.

Izvolite, kolega Nogo.