Molim sve učesnike u raspravi da se pridržavaju ovih pravila koje ste sad rekli koleginice Radeta. Tako da, isto što važi za ministre, važi i za poslanike. U diskusiji smo potpuno ravnopravni.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Ne, hvala lepo.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Mirčiću.

Amandmani Srpske radikalne stranke su više u cilju da iskoristimo tu minimalnu mogućnost poslovničku, kako bi izneli svoje mišljenje o predloženim zakonima. Javnosti treba da je jasno da je standardizacija kada je u pitanju kvalitet, kada je u pitanju tržište, uvek opravdana.

Ovde javnost treba da je upoznata šta je druga strana te medalje. Druga strana te medalje je što sadašnje stanje privrede i proizvođača, konkretno ovde, građevinskog materijala nisu u situaciji, nisu tehnološki, tehnički, ni finansijski na tom nivou da bi mogli da za nekih dve do četiri godine postignu taj tzv. evropski nivo kvaliteta.

Ovde se Zorana Mihajlović služi već viđenim marifetlucima. To smo videli od Bože Đelića. Boža Đelić je isto ovo ovako koristio, tako što je govorio umesto da me nagradite, umesto da me pohvalite, vi kažete „Boža derikoža“, vi me grdite, vi me nazivate „Vojvodom od 10.000.000“ itd, tid.

Ovo što se dešava kada je u pitanju pokušaj primene ovakvih zakona, odnosno usvajanje ovih standarda već više puta viđeno u svetu. To je opisano u knjizi čoveka koji se zove DŽon Perkins. On je napisao jednu knjigu koja ima naslov „Ekonomske ubice“. Da bi privreda u oblasti građevinarstva mogla da dostigne nivo evropskih standarda moraju ogromna ulaganja, ne samo u proizvodnju, nego u sistem kontrole.

Da ne bi bilo zabluda, ranije je Srbija imala ovakvo jedno iskušenje, a to je bilo usvajanje ISO standarda, ISO 9000 itd, 9011, 9012. Sve je podrazumevalo usvajanje tih standarda, poboljšanje tehnološke proizvodnje i kupovanje dodatne nove opreme. Nikad se ne uvodi neki standard da bi zemlja, u ovom slučaju Srbija, mogla većim delom da primenjuje tehnologiju sa kojom raspolaže. Uvek se to na ime kvaliteta, na ime mogućnosti povećanja BDP, na ime izlaska na strano tržište uvek se to garnira sa tim, a pozadina svega je kupovina nove opreme, nove investicije.

Ima tu nešto što je povezano, a govorio je predsednik poslaničke grupe SRS o kompaniji „Behtel“. Uzmite, pročitajte, gde god se pojavila ta kompanija isti redosled stvari je išao, išla je prvo standardizacija, pa u toj standardizaciji videćete kako čak i ministarstvo predlaže da u oblasti proizvodnje cementa… To je već evropski standard. Zašto? Zato što su cementare već vlasništvo stranih kompanija. U oblasti armiranog betona. Zašto? Zato što armirani beton proizvode oni koji su u vlasništvu stranih kompanija. Razne oblasti gde su standardi postignuti, to su već strane kompanije, a ovde gde bi, eventualno, mogla domaća privreda da ima neke šanse to nije tržište EU.

Da se razumemo, domaća proizvodnja ne u narednih dve do četiri godine, nego u mnogo više godina neće biti konkurentna na zapadnoevropskom tržištu. Jedino što može to je da u ovome planu i projektu domaće građevine domaća proizvodnja u oblasti građevinarstva nađe svoju šansu, a ne da se sad ide sa dodatnim troškovima. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Mislim da ipak te vaše projekcija ne znam na osnovu čega se baziraju, zato što projekcije koje ima Vlada Republike Srbije i Ministarstvo koje ja vodim kažu potpuno drugačije. Te projekcije su napravljene u skladu sa svim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Privredne komore Srbije, sekcije za proizvodnju građevinskih proizvoda. Oni su ti, između ostalog, koji su učestvovali i tražili da se uredi ova oblast.
Prema tome, te projekcije da četiri godine neće biti naše preduzeće, odnosno proizvodnja građevinskih proizvoda konkurentna apsolutno nisu tačna. Naprotiv, broj jedan od razloga zašto radimo i zašto smo pred vas stavili ovakav predlog zakona jeste upravo da uredimo ovu oblast i da omogućimo, dakle s jedne strane da povećamo bezbednost građevinskih proizvoda koji se ugrađuju, a sa druge strane da obezbedimo i da omogućimo našim kompanijama da mogu da se plasiraju na stranom tržištu.
Tako da to što ste, između ostalog, rekli kako oni nisu spremni ni finansijski, ni tehnički itd, takođe, niste u pravu, jer, ponavljam još jedanputa, sekcija Privredne komore Srbije za proizvodnju građevinskih proizvoda je inicirala, između ostalog, čak i donošenje ovog zakona. Svi su konsultovani, svi partneri, kao što je to inače i običaj: i Ministarstvo privrede i Trgovine, Institut za standardizaciju, cementna industrija Srbije, Privredna komora Srbije, institut IMS. Dakle, svi zajedno su učestvovali u definisanju ovog zakona. Vlada Republike Srbije je ovaj zakon koncipirala, usvojila na sednici, stavila ispred poslanika, jer smo sigurni da ovo može samo dodatno da omogući dalji razvoj naših preduzeća. Nama je interes da se naše kompanije razvijaju. Hvala.
(Milorad Mirčić: Replika.)

Nemate pravo, kolega Mirčiću.
(Milorad Mirčić dobacuje.)
Imate prava, kao i svi drugi narodni poslanici. Gospođa ministar je odgovorila…
(Milorad Mirčić: Po amandmanu.)
Po amandmanu, izvolite.

Gledajte, sve ovo što ste nabrojali možete staviti u istu ravan. Kada je u pitanju Republički zavod za statistiku, kada je u pitanju Privredna komora, tu smo se više puta uverili da ne možemo baš da se pouzdamo. Na čelu Privredne komore je čovek koga je direktno doveo nemački ambasador na tu funkciju, i to za ruku ga doveo, nikad u životu nigde nije radio u privredi ili ja bar nisam bio u situaciji i moje kolege da vidimo da li on ima neko iskustvo.

Što se tiče te preporuke, gledajte, vi morate da radite tako što poštujete realnost koja je u Srbiji. Vi imate primer u vašem predlogu, obrazloženje vašeg predloga da, recimo, u standardizaciji ivičnjaka više poklanjate pažnju savitljivosti, fleksibilnosti tih ivičnjaka, nego temperaturnim uslovima tretiranja tih ivičnjaka, odnosno kada dolazi do uništavanja materijala od kojih su ivičnjaci napravljeni.

Vi jednu stvar ne razumete. Vi ne razumete da je to onaj ko proizvodi, ko ima takav kvalitet materijala, a ovo vam pričam, ne samo na osnovu znanja, nego i iskustva.

Setite se samo, drage kolege, projekta brze pruge koje su ranijih godina projektovane kroz Srbiju. Najveća borba u Evropi je bila između Francuza i Nemaca, kada su u pitanju brze pruge. Znate zbog čega? Samo zbog kvaliteta šina po kojima će vozovi da idu, zato što je nemački standard tzv. „faud de“ predviđao drugačiju strukturu tih materijala, a mi smo za razliku od francuskih, koji su vodeći kada su u pitanju brze pruge, kao država bili osposobljeni možda te pomoćne objekte da radimo po pitanju brzih pruga.

Vi ovde imate u Predlogu zakona profile koji se ugrađuju u građevinarstvu, sitno zrnaste strukture. Recite mi fabriku u Srbiji koja proizvodi takve profile, koja proizvodi taj čelik sa sitno zrnastom strukturom. Samo recite fabriku koja je to u Srbiji. Svi standardi su jasno izdefinisani, oni se odnose na one koji su vodeći u određenim proizvodnjama, a to je Nemačka, Francuska i vodeće zemlje EU. Ništa to nije za Srbiju, kao i za mnoge zemlje u EU.

Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Kolega LJubenoviću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Na Predlog zakona o građevinskim proizvodima, poslanička grupa SRS je podnela amandman kojim smo predložili da se promeni naslov, tako da bismo onda imali zakon o proizvodima i uslovima proizvodnog procesa proizvoda za građevinarstvo.

Mi smo podneli ovaj amandman jer smatramo da bi njegovim prihvatanjem došlo do preciziranja naslova predloženog zakona. Od predlagača ovog zakona dobili smo obrazloženje da je najvažniji razlog za njegovo donošenje potreba da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskog proizvoda, što je do sada bilo urađeno. Ovo je u stvari bila polazna osnova da poslanička grupa SRS donese amandman i predloži drugačiji naziv ovog predloga zakona.

Da li je predlagač naveo da u cilju obezbeđivanja standardizacije građevinskih proizvoda i sigurnosti na tržištu stavljanjem u promet samo građevinskih proizvoda koji su pogodni za predviđenu upotrebu, odnosno imaju karakteristike koje omogućavaju da objekti u koje se ugrađuju, ispunjavaju bitne zahteve. Ovaj zakon sadrži tehničke i druge zahteve kojima se obezbeđuje zaštita, bezbednost života i zdravlja ljudi, zaštita životinja, biljaka i životne sredine, zaštita potrošača i drugih korisnika i zaštita imovine svih građana Republike Srbije, kao i svih investitora.

Ako bi predlagač uzeo u obzir ove navode, poslanička grupa SRS je mišljenja da bi trebalo prihvatiti ovaj naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Dolaskom na vlast SNS 2013. godine, malo njih se toga i seća, verujem da se i vi ne sećate gospodine Arsiću, Vlada Republike Srbije je donela jedan poseban program i formirala tim za spas građevinarstva u Srbiji. Zorana Mihajlović tada nije bila ministar za građevinu i veliki je problem zapravo za sve ljude iz ove struke što mi nemamo posebno ministarstvo za ovu oblast.

Što bi se narodski reklo, smestite sve u njeno ministarstvo, pa se pomešaju babe i žabe, to je prosto neverovatno, jer ljudi iz struke, a to je ujedno i jedan deo govora kolege Mirčića koji je ispravan, pogotovo iz Građevinske komore Srbije kažu da ovaj zakon koji je uslov EU u koju Srbija, ubeđeni smo nikada neće ući, će i te kako da donese probleme malim firmama u Srbiji.

Da bi se postigla standardizacija građevinskih proizvoda na način na koji to predviđa ovaj zakon koji nije nikakvo epohalno delo ovog ministarstva, već prepisan zakonski projekat koji imaju druge zemlje koje su to ranije usvojili, u Srbiji će se male firme naći u izuzetno teškom položaju. Evo iz kog razloga.

Za njih je potrebno da imaju nove investicije da bi se prilagodili svim tim standardima koji u ovoj knjizi koja se zove zakon to predviđa. Na kraju, to nije moguće za sve male proizvođače u Srbiji, ko zna koliko ih ima, jer su oni u startu desetkovani zbog udara konkurencije od stranih kompanija. Dovoljna je činjenica da pogledate unazad koliko godina, za firme i za ljude, za ljude iz struke koji su ostali bez posla u nekada čuvenim građevinskim preduzećima, da su pokrenuli neki svoj mali biznis. Ne moramo da navodimo ove velike kompanije u Srbiji koje proizvode građevinske materijale.

Sada imate jedno preduzeće koje, neću da ga imenujem, sarađuje isključivo sa Nemačkom i ona ima te svoje standarde, ali ta kompanija prihvata, a firma se bavi proizvodima od čelika. Tu imate preko nekoliko hiljada, možda preko 10.000 stavki kada je u pitanju čelik, ali ovi standardi koji su standardi EU koja će da propisuje i da verifikaciju daje ovo telo koje će da se formira, i te kako će se da dovede u problem sve te manje druge firme koje neće moći da odgovore upravo tim standardima, jer je potrebno da investiraju, a oni jedva održavaju tu tekuću proizvodnju, jer je građevinarstvo u Srbiji u izuzetno teškoj situaciji.

To je počelo da se urušava dolaskom DOS na vlast i sve je gore i gore. Nekada ste imali dok je „Komgrap“ bio vodeća firma u našoj zemlji, 70.000 operativaca u građevini, a danas oni idu i traže uhlebljenje negde u inostranstvu.