Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama koji glasi:“Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na sanaciju bujica.“

Pomenuta oblast bila je do sada regulisana zakonom o vanrednim situacijama iz 2009. godine, i njegovim izmenama i dopunama, koje su usvojene 2011. godine i 2012. godine.

Međutim, 2014. godine, susreli smo se sa do tada neviđenom katastrofom, za vreme majskih poplava, bila je ugrožena imovina i zdravlje više od milion i 600 hiljada građana Republike Srbije, u 38 opština, a ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra, što predstavlja 4 posto BDP.

Reagujući na katastrofalne poplave i klizišta koje su se posle poplava pojavile, Vlada Republike Srbije je 15. maja proglasila vanredno stanje na čitavoj teritoriji Republike Srbije, istovremeno da bi se reagovalo na katastrofu, imao maksimalan efekat upućen na poziv i pomoć Međunarodnoj zajednici, a osnovan je i Krizni štab za poplave Sektoru za vanredne situacije u okviru MUP, zajedno sa kriznim štabovima u svakoj od pogođenih opština.

Zato polazeći od iskustava stečenih primenom Zakona o vanrednim situacijama, preuzetih međunarodnih obaveza i najnovijih tokova politike, smanjenja rizika, stvorila se potreba za sveobuhvatnim normiranjem, privremenih mera aktivnosti, usvajanjem predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednih situacija, značajno će doprineti smanjenju rizika od katastrofa, povećanju efikasnosti reagovanja u slučaju nastupanja katastrofa, kao i efikasnom otklanjanju, posledica katastrofa.

Imajući sve navedeno u vidu, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa, i upravljanju u vanrednim situacijama, imaće naročito pozitivan efekat otklanjanja i sanaciju, što će doprineti sveukupnom razvoju republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Malušić, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, u periodu od 2008. do 2013. godine značajno su smanjena sredstva za ulaganje u vodoprivredu. Setimo se samo pljačkaških privatizacija, kad je devastirano 599 preduzeća. Između ostalog, desilo se to i sa vodoprivrednim preduzećima. Znači, ta vodoprivredna preduzeća više nisu postojala, nije postojao nadzor, nije bilo u funkciji i zato smo doživeli tragediju, između ostalih, prvo 2012, pa 2014. godine. Umesto da smo uložili 11 milijardi dinara u sanaciju vodoprivrede, vodoprivrednih objekata, mi smo doživeli enormno veliku katastrofu, gde je bila šteta milijardu i 700 miliona evra ili 4% BDP-a čitave zemlje. Tako nešto se nikada ne sme ponoviti.

„Srbijavode“ su evidentirale 238 lokacija koje treba sanirati. To je mnogo, ali je mnogo manje u odnosu na ovo što smo preživeli.

Mi se ne možemo zaštititi od katastrofa, ali ih možemo ublažiti. Zato je rad na prevenciji pre svega neophodan, takođe i na edukaciji, a zatim je tu veliki stepen i ljudskosti, odnosno empatije.

Ja bih navela samo par primera velikih nepogoda koje su zaista uzele i živote i nama ispraznile budžet. Nemerljivo je govoriti o životima i budžetu, ali je neophodno sanirati. Setimo se samo Velike Morave i Jagodine pre par godina – 300 hektara poljoprivrednog zemljišta pod poplavom, 360 domaćinstava i hiljadu i po hektara neupotrebljivih; na teritoriji Užica, na području Lužničke doline, usled plavljenja reke Lužnice, poplavljeno 520 hektara; u Gornjem Milanovcu oštećen Koridor 11, itd.

Ja dolazim sa opštine Voždovac, koja do 2013. godine nije imala generalni urbanistički plan, možete misliti. Onda se gradilo ko je gde želeo i kako je želeo. Kad smo doneli taj generalni urbanistički plan i označili rizična područja, prestala je i divlja gradnja i sada znamo gde, šta i kako gradimo. Ali, ne samo to. Kad su ljudi odgovorni, kao što je to Srpska napredna stranka, onda se nađe u budžetu novca pa se izgradi u Jajincima Jelezovački kolektor, koji će služiti kao glavni odvodnik kanalizacije za podavalska sela, odnosno za 35 hiljada stanovnika koji su do tada imali septičke jame. Takođe, izgrađen je Kumodraški kišni kolektor i time je rešen dugogodišnji problem sa odvođenjem kišnih voda za 20 hiljada stanovnika. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li želi reč? (Da)
Izvolite.

Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kojim se u stavu 3. posebno definiše smanjenje rizika od poplava.

U članu 1. Predloga zakona definisan je predmet delovanja samog zakona u uslovima katastrofa, ali i prevencije i jačanja otpornosti i spremnosti zajednice da reaguje na istu. Baš zato sam amandmanom želela da skrenem pažnju na problem elementarnih nepogoda koje za posledice imaju veliku materijalnu štetu.

Srbija je veoma ranjiva i izložena delovanju prirodnih opasnosti. Jedna od glavnih prirodnih opasnosti, između ostalih, jeste poplava. Situacija u kojoj smo se našli 2014. godine, kada su ekstremne padavine uzrokovale najrazornije poplave zabeležene u više od 100 godina od kada se evidencija vodi, ukazala je na značaj usvajanja strateškog pristupa elementarnim nepogodama i mobilisala je Vladu, ministarstva, opštine i sve druge aktere da ulože veće napore, ne samo u izgradnju jednog sistema koji će integrisati aktivnosti smanjenja i upravljanja rizicima od katastrofa u aktuelnoj politici i prakse, već i u delotvorne i efikasne aktivnosti na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

Rizici nisu isti širom teritorije Srbije. Razlikuju se u zavisnosti od vrste opasnosti, izloženosti, ranjivosti i kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama.

Međutim, poplave predstavljaju glavnu hidrometeorološku opasnost. Doline većih tokova, gde se nalaze naselja, gde se nalazi poljoprivredno zemljište, infrastrukture i industrija, izloženi su visokom riziku od poplava koje se najčešće dešavaju u regionu Vojvodine i duž rečnih tokova Save, Drine, Velike, Južne i Zapadne Morave.

Podatak koji mi je posebno privukao pažnju jeste da potencijalno plavna područja u Srbiji zahvataju površinu od oko 1,6 miliona hektara i na njima se nalazi oko 500 većih naselja i više od 500 većih industrijskih objekata, oko 1.200 kilometara železničkih pruga i više od 4.000 kilometara puteva.

Uzimajući u obzir projekcije klimatskih promena, koje ukazuju na to da možemo da očekujemo smanjenje ukupne količine padavina, ali se zato očekuje porast broja padavina jakog intenziteta, usled kojih se upravo javljaju bujične poplave, od ključne je važnosti investiranje u preventivu, jer jedan dinar uložen u preventivu zamenjuje osam dinara uloženih u saniranje posledica.

Ovaj zakon transformiše stari sistem, koji je u velikoj meri bio fokusiran na reagovanje u vanrednim situacijama, u jedan proaktivniji sistem, koji je fokusiran upravo na smanjenje rizika od katastrofa i jačanje otpornosti. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi set zakona iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, čije izmene imaju za cilj da se obezbedi što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine.

Poplava koja se dogodila u maju 2014. godine u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ugrozila je živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona ljudi u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Poplava je ugrozila rad privrednih subjekata, obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim područjima, a naročito je bio ugrožen nesmetani rad energetskog sistema.

Kada se uzme u obzir svih 38 opština pogođenih poplavama, među kojima je i opština Lazarevac, iz koje ja dolazim, ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra, ili više od 4% BDP-a. Najugroženiji sektor bio je rudarsko-energetski, 32% od ukupne štete, a slede stambeni, poljoprivredni i trgovinski sektor od oko 15% po sektoru od ukupne štete.

Brojne elementarne nepogode koje su u proteklom periodu zadesile područje naše zemlje poslužile su kao upozorenje i opomena da je neophodno da se ozbiljnije pristupi preduzimanju mera kao što su planiranje i realizacija infrastrukture i investicije koje su zasnovane na poznavanju rizika kako bi se smanjio rizik nastupanja štetnih posledica većeg obima.

Jedna pohvala za Sektor vanrednih situacija koji ulažu mnogo truda u edukaciju dece, pa je pored postera i porodičnih priručnika izradio i video za decu na temu „Ponašanje tokom vanrednih situacija kao što su požari, poplave i zemljotresi“.

Posebno bih istakla da je povodom obeležavanja Nedelje smanjenja rizika od prirodnih katastrofa i Međunarodnog dana smanjenja rizika od elementarnih nepogoda, GO Lazarevac organizovala demonstraciju raspoloživih snaga i sredstava koje se koriste u slučaju elementarnih nepogoda i drugih vrsta opasnosti.

Cilj jedne ovakve pokazne vežbe je da se na preventivnim merama utiče na najmlađu populaciju kako bi se upoznali sa spasilačkim jedinicama naše opštine u slučaju elementarnih nepogoda.

U danu za glasanje, poslanička grupa SNS će podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Goran Pekarski.
Da li želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Mihailo Jokić.
Da li želi reč ili neko drugi? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela poslanica Maja Mačužić Puzić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani, podnela sam ovaj amandman kako bih ukazala na značaj donošenja ovog zakona, vezano za zemljotrese koji, nažalost, u Kraljevu su vrlo skupo plaćeni i čije posledice se i dan danas u Kraljevu osećaju. Da se neko potrudio da donese ovakav zakon pre 10-15 godina, Kraljevu bi tih prvih dana novembra 2010. godine izgledalo potpuno drugačije.

U subotu 3. novembra je bilo tačno osam godina od tog nemilog događaja, odnosno od razornog zemljotresa koji je pogodio Kraljevo. Tada je stradalo dvoje ljudi, oštećeno je više hiljada kuća, stanova, privrednih objekata. Šteta je procenjena na preko 2,5 milijarde dinara. U gradu nije bilo struje, nije bilo grejanja, voda nije bila za piće. Zdravstveni centar Studenica, koji je trebalo da prihvati povređene i ranjene, a bilo ih je preko 200, je bio potpuno uništen. Operacione sale nisu funkcionisale, porodilište je bilo poplavljeno, internistička bolnica uništena. Mobilna telefonija nije funkcionisala.

Zemljotres u Kraljevu je bio vrhunac uništenja grada koji je već u tom trenutku bio ekonomski i privredno opustošen od strane žutog preduzeća i žute družine u toku prethodnih godina, a koja ni u trenucima otklanjanja posledica tog zemljotresa nije odustala od svoje misije gramzivosti i punjenja sopstvenih džepova.

U postupku sanacije posledice zemljotresa sagrađeno je 465 kuća, obnovljeno na hiljade objekata i sve bi to možda moglo da se smatra uspehom, da to isto žuto preduzeće nije zarad svojih ličnih interesa bacilo mrlju na sve to.

Više tužilaštvo je nakon toga, čak na 252 strane, teretilo osumnjičene iz rukovodstva grada, a članove tadašnje žute koalicije da su tokom sanacije posledica zemljotresa u Kraljevu sebi i drugima omogućili imovinsku korist i oštetili budžet za 100 miliona dinara.

Terete se da su, između ostalog, izvođačima plaćali punu cenu da izvedu radove, ne umanjujući vrednost izvedenih radova za iznos doniranog materijala, a koga je, zahvaljujući plemenitim ljudima, bilo zaista puno. I, grubo posmatrajući, ne bi bilo nikakvih razloga da takva optužnica ne bude na čvrstim nogama da se u Kraljevu nije desila nova elementarna nepogoda, u vidu požara, koja je zadesila, vidi čuda, samo jednu kancelariju i to, pretpostavljate, kancelariju odeljenja zaduženog za sanaciju zemljotresa i pri tome uništila gotovo svu dokumentaciju vezanu za zemljotrese, a pretpostavljate šta se nakon toga desilo sa optužnicom.

Elem, da je zakonski i suštinski bilo rešeno, kao što to čini ovaj zakon, ne samo preventivno delovanje, već i efikasno reagovanje u slučaju ovakvih katastrofa, kao i efikasno otklanjanje posledica, život građana bi bio vraćen u normalne uslove u vrlo kratkom roku, bez mogućnosti zloupotreba.

Ono što je važno reći o ovom zakonu je i da se dosadašnji fokus pomera sa reagovanja u slučaju katastrofe na koncept preventivnog delovanja, odnosno spremnosti i smanjenja rizika od katastrofa, tako da ja očekujem da će i spremnost lokalnih zajednica biti sada na višem nivou, ali i kultura bezbednosti i otpornosti pojedinaca.

Nadam se da će zahvaljujući ovom zakonu ubuduće svi biti mnogo spremniji na vanredne situacije, da će se postići veći stepen zaštite ljudi i imovine i smanjiti rizik od nastupanja štetnih posledica većih obima, ali i zloupotreba tuđe nesreće.

Naravno da ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a kolege poslanike pozivam da podrže moj amandman. Hvala vam.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.