Kolega Živkoviću, ovo je stvarno nedopustivo da tako govorite.
Znam da predlažete zakon, možete vi u kojoj god želite formi da to zapakujete i da uradite, ali, nemate pravo da tako govorite, o bilo kome, ne samo o ministrima u Vladi. Da li se radi o ministru odbrane ili ministru unutrašnjih poslova, nema smisla sa takvim nepoštovanjem i na takav, slobodno mogu da kažem, primitivan način vređate ljude.
Izvolite, nastavite.

Znači, o skakanju sa pola metra postoji fotografija. Mogu da citiram sve što ću da vam kažem.

Ministar unutrašnjih poslova poistovećuje tragičnu sudbinu jednog demonstranta iz 2008. godine sa pokušajem ubistva jednog predsednika jedne opozicione partije. To nikako ne može da se izjednači, a posebno to ne sme da uradi neko ko je ministar unutrašnjih poslova, ako je normalan. Ili da vam predsednica Vlade kaže za neki događaj. Taj događaj od pre 11 meseci, taj događaj je ubistvo Olivera Ivanovića. Ili da vam ministarka za saobraćaj, ili šta već beše, kaže da mora da se pomeri jedno brdo, jer hoće da nasrne na Koridor 10 u Grdeličkoj klisuri. Ili vas ubeđuje da firme koje rade na koridorima rade non-stop, i noću i danju, a kad odete tamo, tamo nema žive duše.

To su sve razlozi da se usvoji moj predlog zakona i ja vas pozivam da glasate za to, a u istorijskoj praksi Srbije se to desilo 2000. godine, odnosno 2001. godine, kada je formirana prva demokratska, a liči kao i da je jedina demokratska Vlada Zorana Đinđića, srpska i demokratska.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko, od 152 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o radu, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. decembra 2016. godine.
Kolega Živkoviću, izvolite.

Glasanje za ovaj predlog zakona je pitanje časti, pitanje humanosti, pitanje patriotizma, pitanje čovečnosti.

Predlažem da se u Zakonu o radu, poslednja izmena je bila u 2014. godini, u članu 187. stav 1. menja i glasi: „Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta i odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti na rad duže od 30 dana, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu“.

Znači, ovo nema nikakve veze sa ministrima koji skaču sa pola metra, sa ovom ili onom strankom, sa 90-im, 2000-im, ovom ili onom koalicijom. Ovde je pitanje da li ste vi, kolege iz svih poslaničkih grupa, a posebno oni koji su najbrojniji ovde, spremni da glasate za to da poslodavac ne može da otpusti zaposlenu ako se to dešava u vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta, odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti na rad duže od 30 dana? To je pitanje, ponavljam, humanosti, čovečnosti, normalnog gledanja na život.

Očekujem da bez zvona i Pavlovljevog efekta glasate za ovaj predlog zakona i da time stvorimo uslove da investitori koji dolaze u ovu zemlju i domaći investitori, siguran sam da većina to i radi kako valja, ali da i oni koji to ne rade budu naterani da poštuju osnovne principe Evrope 21. veka, a to je da kad se neko razboli ili ne dao Bog kad mu se dete razboli ili ne dao Bog kad mu se dete posebno mnogo, da ne mora da se plaši za svoj bedni posao od 200 evra, gde ne sme da ode do toaleta za te pare i da ne mora da očekuje da SMS porukama humani ljudi treba da finansiraju život tog deteta. Pola miliona ljudi je otišlo iz ove države od kada je ova koalicija na vlasti, to su međunarodni podaci. Garantujem da je bar polovina otišla zato što postoji i ovakav Zakon o radu i ovakav odnos prema ljudima u ovoj državi.

Glasajte za i pokažite da postoji humanost, bar u tragovima.

Hvala, kolega Živkoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podneo Narodnoj skupštini 1. novembra 2016. godine.
Izvolite, kolega Živkoviću.

Još smo u toj grupi zakona koji se tiču zdravlja ovoga puta Predlog zakona glasi – u Zakonu o izboru predsednika Republike „Službeni glasnik“ taj i taj u članu 11. stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a) koja glasi: „lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima“.

Znači, kao što, rekao sam malopre, kandidati za člana Vlade treba da budu u obavezi da imaju to lekarsko uverenje, to treba da imaju i kandidati za mesto predsednika, i mislim da je to potpuno logično, kao što sledeći Predlog zakona se odnosi na poslanike, a to znači da ne smemo da dopustimo sebi da nam se makar među kandidatima, a kamoli kod izabranog predsednika pojavi neko ko nije sposoban za rad u državnim organima, i to ne iz fizioloških razloga, nego iz nekih drugih razloga koje savremena medicina definiše kao „F“ dijagnoze. To imamo očigledan primer.

Imamo situaciju da neko kaže da će da napravi fabriku čipova, pre šest godina. Ništa od toga. Imamo situaciju da neko kupi na buvljoj pijaci lažni znak Mercedesa, da ga zalepi na autobus „Ikarusa“ i da kaže, evo, investicije. Imate nekoga ko vam dovede „Tenis“, neku firmu iz Nemačke, koja kolje svinje, pošto Srbi nemaju pojma da kolju svinje, jeste da je nešto Karađorđe izvozio za Austrougarsku, odnosno carevinu i Miloš Obrenović i još mnogi drugi, ali sad će da vas nauči Nemac kako se kolju svinje i onda on kaže da je to civilizacijski napredak. Ili, vam neko kaže da u stanovima preko četvrtog sprata ne mogu da se prave deca, i da je to podatak koji je važan za izgradnju stanova na severu KiM, ili da vam kaže da ima da napravimo, naravno uz Kineze, kanal Dunav-Morava-Vardar, pa da onda ta voda ide u koje more Egejsko ili Crno more? Pošto Vardar ide u Egejsko more, a Dunav ide u Crno more, a voda ne može da ide u dva smera, ili ide u jedno ili drugo. I, to ne treba da budete genije pa da znate, to se uči iz poznavanja prirode i društva ako ste normalan čovek, ili vam obećava pola decenije da će plata od sutra da bude 500 evra, a onda sad kaže, i ponovo slaže da će od januara da bude 470. Moramo to da sprečimo, svi na pregled pre nego što dođu na neku funkciju.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. januara 2017. godine.
Izvolite.

Nije kasno da iako ovaj predlog traje već skoro dve godine, da se sad usvoji. Evo, očigledno da nam je svima mandat pred kraj, tako da nije opasno, vi koji ste izabrani, mi koji smo izabrani, nećemo da budemo korisnici ove izmene zakona, ali bi bilo dobro zbog mnogih primera koje smo videli ne samo u poslednje dve godine, jer u poslednjih 20 godina, pa i više od kad je višestranačje u Srbiji, a i pre, samo što pre to nije bilo interesantno, da je neophodno da ljudi koji se kandiduju za poslanike moraju da imaju lekarsko uverenje o sposobnosti za rad u državnim organima, što bi ovde bila izmena člana 44. stav 2. posle tačke 1) bila bi dodata tačka 1a) koja bi glasila: „lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima“, radi o zakonu o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.

Da se to desi, recimo, da smo imali takav zakon, ne bi se desilo da imamo situaciju da neki koji optužuju druge da su bili u obuci kod CIA ili ne znam gde, oni izgledaju kao da su bili na obuci u jednoj instituciji u Nišu koja se zove Centar za obuku i deo je Vojske Srbije. Ima za obuku jedne specijalne vrste, kako bih rekao, organizama koji služe vojsku.

Vidim po glasanju za prva tri predloga, da iz razloga koji bi bili sankcionisani da postoji ovakvo pravilo u zakonu, da zbog toga nećete glasati za ovaj predlog zakona, ali ja vam garantujem da će prva normalna, zdrava demokratska vlast izabrana voljom naroda da uvede to, a to znači da će retko ko moći da se pohvali da će još jednom biti izabran za mesto poslanika.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. godine do 1922. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Izvolite.

Obnovljeno je možda 2016. godine, inače postavljeno je prvi put još 2015. godine, tada je bilo sto godina od početka genocida nad Jermenima koji je izvršeno od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. godine do 1922. godine.

Zašto bi srpski parlament doneo rezoluciju o osudi genocida. Ako to treba da objašnjavam u parlamentu Srbije onda još više mislim da onaj prethodni zakon za koji niste glasali mora da bude usvojen.

Preko 20 država među kojima su Rusija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban i mnoge države SAD su priznale i osudili genocid nad Jermenima koji je izvršen, rekao sam u kom periodu. Imajući u vidu, da je privrženost Republike Srbije međunarodnim načelima i pravilima o sprečavanju i osudi genocida već izražen u Zakonu o osnivanju muzeja žrtava genocida, bilo bi potpuno normalno da se donese rezolucija koja bi imala za cilj da se osudi genocid Osmanskog ili Osmanlijskog carstva prema jednom narodu koji nije zaslužio niti bilo ko od njih, niti kolektivno taj genocid, a to su u ovom slučaju Jermeni.

Mislim da građani Srbije bilo koje nacije, a posebno Srbi, a posebno oni koji o sebi misle da su veliki Srbi iz bilo kog razloga, treba da budu prvi koji će podržati ovakav predlog rezolucije. Hvala.