Hvala puno uvaženi poslanici.
Ja bih se osvrnuo samo na dve neistine koje smo čuli a želim da kažem građanima Srbije na koji način Vlada Republike Srbije podstiče privredu i privatnu i javnu i da se osvrnem na komentar ko i na koji način dobija povećanje plata od 2019. godine.
Malopre smo čuli uski deo rukovodilaca će imati koristi od povećanih plata u januaru 2019. godine, dame i gospodo ukupno 429.865 ljudi će dobiti povećanje plata od 1. januara 2019. godine u proseku između 7% i 12%, 429.865. To je upravo politika Vlade da svima onima koji teško rade, a ako nešto uštedimo, ako nešto zaradimo, dakle, ne uzimamo skupe kredite i damo mogućnost da žive oni i njihove porodice bolje.
S druge strane, čuli smo da privreda grca. Tu postoji nekoliko pod pritiskom i teretom politike Vlade Republike Srbije, odluka koje donosimo. Tu postoji nekoliko pokazatelja koji su po meni veoma važni, a koji pokazuju kako je privreda funkcionisala u nekom prethodnom periodu 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine i kako funkcioniše sada.
Dva su aspekta koja želim ovde da napomenem, jedan je kako monetarna politika doprinosi boljem poslovnom okruženju, stabilnosti poslovanja i dva koje mere Vlada Republike Srbije sa fiskalne strane preduzima i koje će preduzeti u budžetu za 2019. godinu, kako bi olakšala poslovanje dodatno olakšala poslovanje privatnim kompanijama.
Ako pogledamo, recimo, devizni kurs, kako se devizni kurs kretao u proteklih desetak godina, kao što znate za privatnike, za privrednike generalno je devizni kurs veoma važan. Pa imate politiku prethodne vlasti koja je dozvolila da od 2008. godine dinar-evro bude na nivou oko 81 dinar za evro, a da već 2013. godine bude 113 dinara za evro. A 2014. godine dinar-evro 117,3 a znate koliko je danas? 118,26.
Dakle, ovo pokazuje na koji način Vlada Republike Srbije i NBS se trudi da okruženje u kome privrednici rade održi da ga napravi da bude stabilno, da bude predvidivo i da na taj način naši privrednici lakše donose odluke, da ulažu novac u novu proizvodnju, u nove fabrike i devizni kurs je veoma važan indikator za to.
Da pogledamo drugi indikator, a to je stopa inflacije. Ako se bilo ko bavio privredom zna da privrednici žele da imaju predvidiv devizni kurs, žele da imaju predvidiv kurs inflacije odnosno stopu inflacije koju Vlada Republike Srbije planira.
Pogledajte, recimo od 2002. godine kada je stopa inflacije bila, izvinjavam se, 2008. godine kada je stopa inflacije bila 11,7%, 2009. godine 8,4%, 2010. godine 6,5% na godišnjem nivou, 2011. godine opet 11% inflacije u Republici Srbiji, 2012. godine 7,8%, 2013. godine isto 7,8%.
Kako li su se tada privrednici i kako su mogli da planiraju svoje cene i svoje troškove i uvoze i izvoze i plate i sve ostalo kada je inflacija bila dvocifrena ili blizu dvocifrene?
Danas, u Srbiji inflacija je 2,3% na međugodišnjem nivou, 2015. godine je bila 1,9%, 2016. godine 1,2%, prošle godine 3%, evo ove godine 2,3%. Dakle, dame i gospodo to su ozbiljne cifre i ozbiljna razlika u okruženju u kome posluju svi privredni subjekti nekada i sada i to je doprinos odgovorne ekonomske politike Vlade Republike Srbije i Narodne banke.
Na kraju, drugi element koji sam želeo da kažem, odnosi se na plan i budžet za 2019. godinu. Ponovio sam više puta, ponoviću i sada, osnovni elementi budžeta su upravo usmereni ka tome da olakšaju, dodatno olakšaju rad privrede Srbije i da pospeše još veći i viši ekonomski rast, nego ovaj koji imamo 2018. godine koji je već po mnogo čemu rekordan i u odnosu na zemlje u okruženju i odnosu na poslednjih par godina u našoj zemlji.
Dakle, imamo rasterećenje troškova zarada po prvi put u našoj istoriji gde ukidamo doprinose na teret poslodavca za nezaposlenost. Dvanaest milijardi dinara ostaje više privredi, nego što uzima država. Imate Zakon o naknadama gde ukidamo četiri naknade, smanjujemo osnovice velikog broja drugih naknada, ostavljamo još dve milijarde dinara više privredi, nego što ide u budžet Republike Srbije.
Konačno, imate čitav niz poreskih olakšica o kojima sam pričao proteklih par dana gde dodatnih sedam milijardi dinara ide privredi a ne u budžet Republike Srbije. Time upravo rasterećujemo privrednike, pokušavamo i utičemo na to da budu konkurentniji, da nam okruženje bude atraktivno, održavajući naravno makroekonomsku stabilnost.
Sve što država radi po pitanju svojih odluka, po pitanju makroekonomske stabilnosti, toga što smanjujemo udeo našeg javnog duga u BDP, što nam raste BDP po stopama rasta koji nam raste, što imamo suficit u budžetu već treću godinu za redom, to upravo utiče na stabilnost deviznog kursa, na nikada niže stope inflacije, na ono okruženje koje je upravo privrednicima važno i bitno da ulažu što više.
I na kraju, malopre sam rekao, smanjuje nam se stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu od 11,3%, povećava se stopa zaposlenosti povećava se stopa zaposlenosti, 370 hiljada novih radnih mesta u protekle četiri godine. To je upravo egzaktni pokazatelj uspešnosti ove ekonomske politike i mi ćemo sa tom politikom i nastaviti.
Još jedna stvar koju sam zaboravio da vam kažem, želim još jednom da se zahvalim svim penzionerima u Republici Srbiji. Danas će na svoje račune dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 3 hiljade dinara svaki penzioner u našoj zemlji i to je još jedan pokazatelj da ono što uštedimo, ono što zaradimo, osim povećanja penzija iz oktobra meseca ove godine, želimo da damo onima kojima je ova podrška potrebna i koji naravno su zaslužili, želim da im zahvalim na teretu reformi koji su podneli u proteklih par godina, sa fiskalnom stabilnošću koju smo uspeli da ostvarimo, sa uštedama koje smo napravili i penzije i plate u Srbiji mogu da budu i biće samo veće u godinama koje dolaze. Hvala.
(Balša Božović: Replika.)