Hvala puno.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjem delu rasprave smo čuli praktično sve one argumente koji govore u prilog zašto treba da usvojimo sva predložena akta, prvenstveno mislim na Predlog budžeta za 2019. godinu.

Ministri, posebno ministar Siniša Mali, ali i poslanici, posebno ovlašćena predstavnica SNS, gospođa Tomić, su nas podrobno informisali o svim onim pozitivnim efektima, kao i benefitima koje će ova predložena zakonska rešenja doneti.

Sasvim je jasno iz svega priloženog da je ovaj zakon izbalansiran, uravnotežen, da su usklađene prihodna i rashodna strana budžeta, kao što je sasvim jasno da ovaj budžet možemo nazvati „razvojnim budžetom“, ali to ni na koji način ne treba da zanemari njegovu socijalnu kategoriju, odnosno socijalnu dimenziju. O tome govore i činjenice i o povećanju penzija i plata u javnom sektoru, ali i stvaranje uslova za dalji rast i penzija i plata koji će uslediti.

O tome se već dosta govorilo u ova, evo, već tri dana, ali za mene je najvažnije da istaknem nešto, a to je da su ta povećavanja i penzija i plata zasnovana na realnim osnovama, iz realnih sredstava, iz realnih prihoda, dakle, bez zaduživanja. I, tu je ključna razlika između nas sa ove strane i njih prekoputa nas.

Dakle, oni su povećavali penzije isključivo u predizborne svrhe. Dakle, idu izbori, zadužuj se. Nema para u budžetu, nema veze, zadužuj se, samo nek povećamo penzije zbog izbora. Ko će da vrati te dugove, nije važno, nećemo mi. Neko drugi će da vraća te dugove.

Dakle, to je ta suštinska i ključna razlika između nas i njih. Takvu su državu oni nama ostavili, prezaduženu, a te dugove i dan danas otplaćujemo.

Vi ste, ministre, potpuno u pravu kada postavljate pitanje – šta smo sve mogli da radimo sa tim stotinama milijardi dinara koje danas otplaćujemo na ime servisiranja starih dugova? Koliko je to vrtića, koliko bolnica, koliko škola, koliko puteva? U šta je sve taj novac mogao biti bolje utrošen umesto na otplatu ranijih kredita?

Stanje javnih finansija je stabilno i postižemo odlične rezultate po svim mogućim parametrima i kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija i kada je reč o stopi privrednog rasta i kada je reč o smanjenju javnog duga i kada je reč o nezposlenosti, a malopre je ministar rekao kakva je danas rekordna stopa nezaposlenosti u Srbiji, na istorijskom minimumu, i kada je reč o naplati poreza, koja je opet na rekordno visokom nivou. I to danas vide, odnosno ne vide samo oni koji ne žele to da vide, poput prethodnog govornika.

Prethodni govornik em ne razume sve ovo, em ga potpuno ne zanima. On jedino što zna, zna ovde da iznosi nekakve laži i o Aleksandru Vučiću i o SNS i o Vladi Srbije, neke imaginarne podatke da iznosi tek tako olako, paušalno, a politika mu se svodi i jedino što zapravo zna da radi, to je da pravi kombinacije po dorćolskim kafićima. Na to je on navikao, na takvu politiku je on navikao i to je politika koju on ovde i zastupa.

Ja znam da njima smeta kada i MMF oda izvesno priznanje za ekonomske rezultate, kada MMF kaže da je stanje javnih finansija stabilno u Srbiji. Oni bi danas da proteruju, danas im smeta MMF, i MMF i Svetska banka i proterivali bi investitore strane. Ne prođe dan jedan da njegov šef Dragan Đilas, da se ne obruši na strane investitore. Svaki dan imamo pozive pretnje, preti stranim investitorima kako će da im oduzima imovinu i svašta nešto. Koja se poruka šalje time? Kakva se poruka šalje time? Nećemo strane investicije, nećemo priliv investicija, nećemo privredni rast, nećemo nova radna mesta. Nemojte ovde da uložite, ovde nije pogodno tle za vas. Idite negde drugde, preskočite Srbiju. Da li je to poruka? Da li je to politika Saveza za Srbiju? Ovde je prethodni govornik trebalo da kaže – da, to je politika Saveza za Srbiju, mi se zalažemo za to.

Spominje izbore neke, kaže kako je ovo izborni budžet, izborna godina. Pa, samo vi nemojte da pričate o izborima. Pa, vi ste jedini koji izbegavate izbore. Plašite se izbora kao đavo krsta, što kaže narod. Evo, imate priliku, 16. decembra će biti izbori u četiri opštine u Srbiji. I, šta ste vi uradili? Bojkotujete te izbore. Kaže – nema fer uslova itd. Pa, ti izbori su raspisani po vašim zakonima. Mi nismo menjali zakone. I oni bojkotuju izbore.

Kaže prethodni govornik malopre, i to vrlo onako olako, kaže – biće loša 2019. godina. Ničim nije potkrepio tu tvrdnju, ali on kaže – biće loša 2019. godina. Da, biće loša 2019. godina za njega, za njega i njemu slične, kao što su mu bile loše i prethodne godine od kada ne vrši vlast, zato što smo sprečili mogućnost kombinacija, zato što smo sprečili politiku trange-frange i zato što smo sprečili politiku kojom se on i njegov šef bogatio svih onih godina dok je vršio vlast, a dok su građani naglo siromašili. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Pa, evo, u stilu ministra, i ja da obavestim drage penzionere koji danas počinju sa primanjem 3.000 dinara, to ćete morati da date za godišnju pretplatu za RTS i RTV. Podignuta je sa 150 dinara na 220. Ostaće vam nekih 400 dinara na kraju godine. I nije to loše, samo da se nastavi takvim trendom, to je pozitivan trend.

Što se tiče ovog budžeta, evo, još jedan budžet u ovom sazivu a da pre toga nismo razmatrali, niti raspravljali o završnom računu, o izveštaju kako su se trošila sredstva iz prethodnog perioda.

Šta mi radimo? Vrtimo se u krug, pričamo uvek jednu te istu priču. Ovde nam predstavnici Vlade, konkretno ministar finansija, objašnjava, ubeđuje da je ovaj budžet najvećim delom rezultat nastojanja Vlade i pojedinačno svih ministara, da ih ne zaboravimo, da poboljšaju standard i da vode socijalno odgovornu politiku. Negde pri kraju kažu da su to usaglasili sa MMF, kao onako usput. A, zaboravljate, gospodo, da ste vi doneli jednu inovaciju kada je u pitanju finansiranje ove države.

Zajedno sa MMF doprineli ste i te kako da se stvori jedan fond koji se zove „čuvar kuća“. Znate kako to divno zvuči kad se kaže u narodu – imamo milijardu na raspolaganju, ali nećemo je uzimati, milijardu evra naravno, to mi zovemo „čuvar kuća“. Čuvar kuća je, inače, biljka koja je rasprostranjena u Srbiji i služi u lekovite svrhe. Vi nećete to, to je više ovako, zbog naroda. Inače, da vi ne mislite o narodu vi bi i to potrošili, a onda koincidencija. Kada uporedite ovaj budžet sa prethodnim, odnosno budžetom iz ove godine 2018, vidite da je povećanje milijarda evra. Kako to baš da se uklapa ta cifra, otprilike je milijarda evra? Tamo je bilo 9.900, ovde je 10.900, odnosno 11, a to je otprilike milijarda. Nije valjda da ste posegli za tim da ćete iskoristiti tu „čuvar kuću“.

Ono što je veoma interesantno u ovom budžetu, a pogotovo u obrazlaganju resornog ministra, to je da će doći do povećanja životnog standarda i na prvom mestu to povećanje penzija i plata. Vi zaboravljate, gospodo, da ovih 181 milijarda koju ste opredelili za Penzioni fond je samo onaj mali deo od onoga što ste uzimali u prethodnom periodu.

Znate kakvu vi matematiku imate? Vi računate, smanjeno je 10%, sada smo u nekoliko navrata vratili po manji procenat, i to je otprilike isto. Jeste, gospodo, kada bi se prosto sabiralo, ali ne zaboravite, penzija je imala mnogo veći osnov na koji se obračunavalo to povećanje. Vi samo to gubite iz vida da ste vi na penziju koja je umanjena za 10%, na to umanjenje dodavali te procente, i to nije isto. To ne može da bude isto.

Šta je ovde zanimljivo? Ni vi, kao i prethodne vlade, niste posegli za jednim instrumentom da dugoročno rešavate pitanje penzionera. Mi insistiramo na tome zato što je to po prirodi stvari jedna od najugroženijih kategorija u stanovništvu, zato što su to ljudi koji su radeći 30-40 godina obezbedili neki kapital, dali taj kapital državi na čuvanje, ta država im uzela te pare. Penzioneri i penzione organizacije traže od vas, gospodo, da im vratite imovinu koja im pripada po zakonima ove države. Mnoge banje su napravljene iz penzionih fondova. Kakav odgovor dobijaju? Ne može, zato što je to privatizovano. Ne može po zakonu.

Gledajte, kada radite restituciju, vi vraćate nešto što je bilo pre 70 godina i tu zakoni svi padaju u vodu. To po svim zakonima, po svim pravnim pozitivnim propisima ne može da dođe do restitucije imovine, kako vi to radite, a kada treba vratiti Penzionom fondu, onda se koristite sa tim zakonima i kažete – to ne može da se vrati.

Hajde, kad ne možete da vratite, zašto niste razmišljali da taj Penzioni fond ne zavisi toliko od budžetskih sredstava? Recimo, evo primera radi, mi vam radikali kandidujemo jednu ideju za razmišljanje. Zašto se niste dosetili da emitujete u stvari korporativne obveznice iz „Telekoma“, pa da te obveznice budu jedan deo vlasništva u sklopu buduće privatizacije tog „Telekoma“, pa da bude Penzioni fond vlasnik? To je siguran izvor prihoda. Zašto to ili nešto slično niste uradili sa Elektroprivredom Srbije? Ne, ne pada vam na pamet. Zato što taj deo stanovništva držite u zavisnosti od vaše političke volje ili nečeg drugog. Zato što taj deo stanovništva uvek živi u nadi da će biti bolje, pa glasa i daje poverenje aktuelnoj vlasti.

Čak ste toliko daleko otišli da ste partiju, koja je proistekla iz tog sloja stanovništva i te grupacije stanovništva, potcenili, naterali da prizna ovde da je dobro što ste smanjili penziju. To još u istoriji ove Srbije nije bilo, da nekom zavlačite duboko ruku u džep, a da kažete to je dobro, ali vi ste posegli za tim.

Kada se pogleda prihodna strana, imate jednu neuralgičnu tačku koju nećete da objašnjavate, gospodine ministre. Vi na prihodnoj strani najveći deo finansirate iz poreza. U tim porezima najvećim procentom učestvuje porez na dodatnu vrednost tzv. PDV. Šta je interesantno, gospodo? U tom PDV najviše doprinosi PDV na uveženu robu. Vi imate jedan problem koji je sve veći i veći, sve prisutniji, a to je da vam uvoz raste u odnosu na izvoz i vi to objašnjavate tako laički, lakonski. Kažete – nema to veze, u proteklom periodu rastao je izvoz. Struktura izvoza vas ne interesuje. Jeste možda rastao izvoz, ali to su zamrzivači, to su frižideri, to su šporeti od „Gorenja“, to su Fijatova vozila, to je italijanski proizvod, to su robe koje se proizvode za interes stranih kompanija, a vi ne možete to da rešite, ne možete da rešite sve prisutnije povećanje uvoza.

Zašto ne možete? Više je faktora. Zato što sve više i više postajemo zavisni od robe koja se uvozi u Srbiju. Zato što ne stimulišete izvoznike u ovoj državi, domaće proizvođače koji bi izvozili. Ne iz razloga što to vi ne želite, jer vam ne da MMF, zato što je tzv. čvrst kurs dinara destimulativan, kada je u pitanju izvoz, zato što sve pametne ekonomije, a samim tim i Vlade koje upravljaju sa tom ekonomijom, uvek se služe sa malo većom inflacijom, devalviraju domaću valutu da bi bili konkurentniji na stranom tržištu. Vas to ne interesuje. Vas boli briga. Vama je MMF rekao da je to dobro. Vas pohvalio da ste vi nešto što je novo na ekonomskom nebu Srbije. Tako su govorili i za one na čijem čelu je bio Boris Tadić. Hvalili ih, govorili im – vi ćete biti 100 godina, vaša ekonomija, vaš način razmišljanja o ekonomiji, vaša privatizacija će doneti korist Srbiji, a vas će narod da slavi. Videli ste kako su ih odbacili, kao papir.

Hvalite se da vodite socijalnu politiku i u delu zapošljavanja. Pogledajte, gospodo, kako i ta medalja ima dve strane. To je tačno. Vi zapošljavate, zapošljavate u privatnim kompanijama, ali ima jedna činjenica – i dalje je na snazi odluka da mladi i nova radna snaga ne mogu da se zapošljavaju u državnom sektoru. Vidite koliki se deficit, kada su u pitanju kadrovi, kada je u pitanju stručno osoblje, pojavio u oblasti zdravstva. Vidite koliko ljudi, stručnih, fali kada je u pitanju državna administracija. Nemamo pravnike, nemamo kvalitetne ekonomiste. Ono što je bilo, to je otišlo, a mladi ljudi završavaju, ne mogu da nađu svoje radno mesto. Nemamo dovoljno inspektora. Zašto ti mladi ljudi završavaju fakultete? Zašto se usavršavaju? Šta, da bi išli da peru suđe u inostranstvu? Nema nikakve potrebe da ova odluka bude na snazi. Biće kasno kada budete zapošljavali mlade stručnjake, onda neće imati gde da rade.

Gospodo, vi ovde navodite kako dajete subvencije. Dajete i dalje subvencije po zaposlenom, kada je u pitanju strani investitor, ali to vam je ta tatovska ekonomija, ta lopovska ekonomija koju je uspostavio Mlađan Dinkić. Opšte je poznato, nije više tajna, da su Mlađan Dinkić i njegova kriminalna grupa, koja se zvala G17, uzimali hiljadu evra po zaposlenom, pa su izneli zvanični podatak da je 17 hiljada novozaposlenih ljudi. Sedamnaest hiljada evra se slilo u džepove Dinkića i njegovih istomišljenika.

Šta imamo? Imamo kontinuitet Dinkića uvek u Ministarstvu finansija. Imali smo Vujovića, opljačkao Ukrajinu, evo sada imamo mladog junoša, pa dokle će ova Srbija da živi u ubeđenju da će to nešto novo da donese? Ko nas može da ubedi da vi ne uzimate? Ali, imajući u vidu da je ovo provizorijum inače od države, jer ne znamo još gde su granice te države i imajući u vidu kakav je sastav koalicione vlasti, ništa nas ne iznenađuje. Mi u ovoj državi ne samo da ne znamo granice nego se suočavamo sa novim granicama.

Mi imamo potpredsednika Vlade, Rasima LJajića, koji podržava džudžu neku, koji crta nove granice, koji Rašku oblast proglašava sa Sandžak, zaboravlja da u Sandžak, takozvani spada i severna Crna Gora, a vi i dalje ćutite.

Sada se realno postavlja pitanje, pitanje svih pitanja – u kojoj ćemo mi to državi da osvanemo? U kojoj ćemo mi to državi da radimo? U kojoj ćemo to državi da pričamo o povećanju BDP? Ako nastavite tako da podržavate najdirektnije vaše koalicione partnere, teško bogami da će ostati i ovo malo Srbije. Hvala vam.

Aleksandar Martinović, replika. Milorad Mijatović, replika.

Razumem gospodina Mirčića. Kao poslanika jedne opozicione stranke on mora da kritikuje Vladu i to je sasvim normalno, ali za nekoliko stvari koje je izneo nije u pravu.

Prvo, iznos penzije nije stečeno pravo i vi uporno brkate dve kategorije. Penziju kao socijalni status od iznosa penzije. Iznos penzije nije zagarantovano pravo. Iznos penzije zavisi, bilo bi dobro kada ne bi zavisilo, ali iznos penzije zavisi od realnih ekonomskih mogućnosti, sa jedne strane, budžeta Republike Srbije, a sa druge strane, fondova penzijskog i invalidskog osiguranja. Da smo potpuno udžbenički i ekonomski uređena država, onda iz budžeta uopšte ne bi trebao da se isplaćuje ni jedan jedini dinar za penzije, nego bi se sve penzije isplaćivale iz fondova PIO.

Nažalost, ti fondovi su opljačkani u nekim davnim vremenima i sada je Republika Srbija u situaciji da najveći deo penzija ili jedan veći deo penzija isplaćuje iz budžeta Republike Srbije. Tako da to oko penzija, iznosa penzija, mislim da niste u pravu.

Što se tiče fabrika koje su otvorene zahvaljujući, kako vi kažete, subvencijama stranim kompanijama, ni tu niste u pravu. Pozitivno pravni propisi Republike Srbije, gospodine Mirčiću, ne prave nikakvu razliku između stranih i domaćih investitora. Pogledajte Zakon o državnoj pomoći. On prepoznaje samo kategoriju investitora. Kapital može da bude strani, ali kapital kada dođe, i taj strani kapital kada dođe u Republiku Srbiju, on mora da posluje po zakonima Republike Srbije, on podrazumeva formiranje preduzeća po pozitivno pravnim propisima Republike Srbije, koje mora biti registrovano u Agenciji za privredne registre i to preduzeće je domaće preduzeće koje plaća poreze, doprinose i sve druge fiskalne obaveze po propisima Republike Srbije.

Dakle, Republika Srbija nije država u kojoj strana kompanija može direktno da funkcioniše na tržištu. Kapital je strani, ali sve kompanije koje su otvorene su domaće zato što su registrovane u Republici Srbiji. Mi nismo banana država u kojoj posluju firme koje su registrovane na Kajmanskim ostrvima, nego država uređena u kojoj svaka firma novoosnovana mora da bude registrovana u Agenciji za privredne registre.

Nemojte da zaboravite još jednu stvar. Ja znam da je to politički zgodno da se upotrebljava, motate neke kablove i izvozite gorenjske frižidere od sto i nešto fabrika koje su otvorene u Republici Srbiji od 2014. do 2018. godine…

Hvala. Vreme.
Izvinjavam se poslaniče.
Reč ima Milorad Mijatović, replika.

Hvala gospođo predsednice.

Mene raduje činjenica da imamo istorijski minimum u nezaposlenosti 11,3. To je tema o kojoj treba ovde da govorimo.

Međutim, postoje snage koje stalno vuku u prošlost. Upravo prethodni diskutant je to rekao, a on to čini iz prostog razloga, jer stranka kojoj on pripada nema suvisnu politiku. To je stranka koja nema pravu politiku, izmišlja afere, iznosi neistine i upravo tu gleda da nešto uradi. Nažalost, niste uradili.

Ta nova koalicija između dve stranke koja je nastala, istina malo čudna, ali je nastala, ona je izgubila, vi ste izgubili izbore za nacionalne savete i jednom prihvatite. Da vam javim, izgubili ste, šta vam ja mogu. Ali, molim vas, izborna volja građana je zakon. Poštujmo je i to je zakon iza kojeg mi stojimo, iza kojeg ćemo stajati, a narod zna prepoznati prave politike. Politike koje vode napred, politike koje znače bolje za građane, a upravo smo čuli jedan od tih podataka.

Ja sam jedan od onih koji kaže da treba ići napred, ali korak po korak uz poštovanje svih resursa koje imamo, a Srbija ima resurse. Zbog toga ja želim da kažem, ako hoćete političku borbu imajte prave politike, nemojte praviti afere, nemojte o ljudima iznositi neistine, laži i mislite da ćete na tome dobiti. Na tome nećete nikad dobiti jer istina uvek pobeđuje i istina je konačno pobedila i dole u Raškoj oblasti ili Sandžaku, tako ću uvek zvati Raška oblast i Sandžak. Ona je pobedila jer građani su znali ko je Rasim LJajić, kako radi i sve što je do sada uradio. Hvala.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Kome replika? Sačekajte onda. Grozdana se isto javila za repliku. Znači, prvo replicirate vi Mijatoviću i onda dajem repliku Grozdani Banac.

Suvišno je raspravljati sa ljudima koji dva dana sve što mogu najgore govore o politici SRS, ali nijednog od njih nisam čuo da se ogradio od onoga što je uradio DŽudža. Ko je sa DŽudžom, isti je DŽudža i po karakteru i po političkim stavovima.

Gospodo, samo da znate jednu stvar, cenim doslednost u nedoslednosti ove partije kojoj pripada Mijatović. Oni su ušli u koaliciju sa SNS tako što su prevarili Borisa Tadića, onda dosledni svojoj nedoslednosti nastavili tim putem, osetili da mogu kod Aleksandra Vučića da profitiraju i ostali mu verni i biće mu verni kao i Borisu Tadiću – do prve prilike.

Nemojte da gubite iz vida vi koji pripadate SNS. Sve što su govorili Vojislavu Šešelju i da je ratni zločinac, i da je huškaš i da je iseljavao, to se odnosi na Aleksandra Vučića, samo ne smeju sada da kažu jer im je interes da su sa Aleksandrom Vučićem. Inače, videćete, ako dođu u priliku, isto će to govoriti Aleksandru Vučiću.

Jedino je Maja Gojković to primetila i pokušala da ih sprečava, a vi ćutite, ćutite hrabro, mislite optužuju Vojislava Šešelja, šta vas boli briga. Ne, optužuju sve one koji su bili i koji jesu u SRS. To je njihova politika. NJihova politika je doslednost u nedoslednosti.