Hvala, gospodine predsedavajući.

Šteta, ministar Mali je izašao.

Pre neki dan su na listu nematerijalne i kulturne baštine, svetsku listu UNESKA, uvrštene srpske gusle.

Sada, kakve veze imaju gusle sa budžetom, ja ću da vam kažem.

Naime u jednoj guslarskoj pesmi gusle kažu kako ljudi željni rukovodstva mnogo puta odriču se čojstva.

Sada, vidite, budžet ja doživljavam kao zajednički novčanik i taj novčanik punimo mi svi, i oni koji glasaju za vlast i oni koji glasaju za opoziciju i svi ga zajednički punimo, a da li se pitamo zajednički kako ćemo da ga trošimo.

Naravno, ne pitamo se, i tu se gubi taj segment čojstva.

Dakle, nije u redu da 62. tačke budu objedinjene, da budžet bude na četvrtom mestu kao zakon, da se amandmanima, koje sa punim pravom daje i pozicija i opozicija, onemogući amandmansko popravljanje budžeta i da se na taj način lišimo mogućnosti da uopšte saznamo da li je taj budžet dobar ili loš.

Malopre sam, ne jedan put, od cenjenih kolega iz SNS čuo, da je budžet najznačajniji pravni akt koji se donosi u jednoj godini. Ja se apsolutno sa tim slažem, ali ako je najznačajniji pravni akt, zašto ne dozvolite da o njemu ljudski pričamo.

I, opet i ovde dolazi ono što je Marko Miljanov, Kuč i Drekalović, govorio šta je čojstvo, čojstvo je da branite druge od sebe.

Hajde da ovo bude jedan apel da iduće godine zaista damo mogućnost da svi progovorimo koju o budžetu. Ovako, ostajemo lišeni mogućnosti da čujemo i neki konstruktivni savet, neki predlog koji je možda smislen od strane opozicije.

Dakle, mislim da nije u redu, toliko sam hteo da vam kažem. Hvala vam.

Hvala dr Vesović.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem predsedavajući.

Za mene je veliko razočerenje što danas, odnosno večeras, nije ministar finansija tu da čuje završne reči narodnog poslanika.

Ja sam potpuno svesno ostavila najveću količinu vremena upravo da bi govorila o gorućem problemu u Srbiji. Pored njega na raspravi danas nije ni ministar Đorđević, niti ministarka Slavica Đukić Dejanović, uz dužno poštovanje prema ministru koga sada nažalost, nema, a kojom ja želim u najvećoj meri da se bavim, ne tiče. Ne znam ko bi mogao da mi odgovori na ova pitanja koja želim da postavim. Iskreno se nadam, pošto imam dovoljno vremena …

Tu je ministar Ružić, vrlo svestran i ne brinite.

Da, znam, i poštujem njegovu svestranost, daleko od toga, ali jednostavno, ovo nije u resoru njegovog ministarstva, i zato se plašim da neće ministar Ružić uz najbolju volju moći da mi najadekvatnije odgovoru.
Naime, prošle godine u decembru, u ovo vreme, raspravljali smo isto o budžetu i zajedno u objedinjenoj raspravi sa još nekih 30-ak tačaka, raspravljali smo o Zakonu o finansijskog podršci porodica sa decom. Ja sam pokušala i tada da ukažem na sve nepravilnosti i manjkavosti tog zakona i na probleme na koje ćemo naići primenom tog zakona od jula ove godine.
Nažalost, nisam uspela, čak mi je to jedini incident koji sam imala sa ministrom Đorđevićem, s obzirom da imam prijatno iskustvo, što se njega tiče u Skupštini, da dok je bio ministar odbrane i kao ministar za rad i socijalna pitanja, uvek odgovarao narodnim poslanicima i zato me čudi što večeras nije ovde.
Mogu da kažem zaista, sa pravom se pitam da se možda nije uplašio rasprave, jer nije bio ni juče u skupštinskoj sali.
(Aleksandar Martinović: Čovek je u Meksiku, na inaguraciji predsednika Meksika.)
Dobro, poštujem kolega da je u Meksiku. S tim u vezi, ministar Mali je bio do malopre ovde i mogao je on da se zadrži na skupštinskoj raspravi još ovoliko da odgovori na postavljena pitanja, ali da stavimo to na stranu.
Dakle, tada kada smo u decembru mesecu razgovarali o Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom, već tada smo mogli da primetimo kakvi će biti problemi sa primenom ovog zakona i tada smo mogli da primetimo da u budžetu nisu rezervisana dovoljna sredstva koja će pomoći trudnicama i porodiljama u Srbiji da imaju jedno dostojanstveno materinstvo. Istu situaciju imamo i danas. Danas je nažalost, duplo veća količina zakonskih predloga, nalazi se na dnevnom redu ove sednice i sada imamo 62. tačke dnevnog reda, a ja sam pokušala da dodam pre dva dana i 63 tačku na dnevni red, a to je Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, da probamo da pronađemo sredstva zajedničkim snagama, zajedničkim interesovanjem, da probamo da nađemo sredstva za jednu od najugroženijih grupa društvenih u Srbiji danas.
U čemu se sastoje ti problemi? Dakle, od jula meseca, trdnice i porodilje u Srbiji primaju rešenja koja im obezbeđuju novac, odnosno nadoknade od 1000 dinara, 2000 dinara, 3000 dinara.
Dobili smo uveravanja oba resorna ministra da će se do kraja godine rešiti ovaj problem, čak smo dobili uveravanja u pojedinostima, tačno na kojim tačkama će biti rešen ovaj problem.
Evo, došao je kraj godine, došla je rasprava o budžetu. Ne samo da nismo dobili predlog izmena i dopuna tog zakona, već nismo u samom budžetu dobili uveravanja da su određena sredstva za tu namenu i da ćemo tokom 2019. godine raspravljati uopšte o izmenama i dopunama ovog zakona.
To je bio jedan šamar svim majkama u Srbiji, danas, to mogu slobodno da kažem.
Između ostalog, u nekoliko navrata mi smo dobijali uveravanja da novca u budžetu nema, dakle, u toku 2018. godine od strane oba ministra, dobijali informacije da novca u budžetu nema i mi smo vrlo strpljivo kao inicijativa „Mame su zakon“, čekale da vidimo predlog budžeta za 2019. godinu i zaista, nisu određena nikakva sredstva za ovu namenu, ali smo mi uspele za ovo kratko vreme, koliko smo imali ispred nas, da analiziramo budžet i da pronađemo, odnosno da izvršimo jednu racionalniju raspodelu unutar budžeta i da kažemo – da, možemo da imamo i za to za šta je Vlada Republike Srbije namenila sredstva, ali možemo da napravimo jednu isto tako humaniju, jednu racionalniju raspodelu unutar budžeta, pa da odvojimo sredstva i za majke i za buduće majke i za penzionere i za mnoge druge ugrožene društvene grupe, koje nažalost u ovom budžetu nisu prepoznate.
Šta majke traže, pa toliko se njima ne može izaći u susret? Dakle, majke u Srbiji traže dostojanstveno materinstvo koje kaže da svaka majka bez obzira da li je bila u radnom odnosu ili nije bila u radnom odnosu, ima pravo na nadoknadu koja će biti najmanja u visini republičkog minimalca.
Podsetiću vas republički minimalac u Srbiji je nešto više od 20 hiljada, 25 hiljada dinara. Ako uzmemo kao podatak da je u Srbiji u 2017. godini rođeno 65 hiljada beba, mi govorimo o oko 20 milijardi dinara.
Ovo je najgrublja moguća računica koju smo mogli da iznesemo, s tim da morate da znate da ova gruba računica podrazumeva da se u isto vreme već odvajaju u budžetu neka sredstva, jer neke majke imaju onih 18 meseci radnog staža, koji jesu uslov za punu nadoknadu da bi je dobijale tokom porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta.
Dakle, te majke isto tako traže da ako su se ohrabrile da imaju treće i četvrto dete, da im se nadoknade koje dolaze po osnovu dečijeg dodatka ne ukidaju zato što im se privremeno uvećavaju njihova primanja, jer će dobijati nadoknadu odnosno podsticaj, dugo najavljivani podsticaj države za to treće i četvrto dete.
Zatim, onim majkama koje su rodile decu sa invaliditetom da im se ne ukida nadoknada koju će ta deca dobijati po osnovu tuđe nege i pomoći, jer ta namena koju ta nadoknada ima nije ista kao i nadoknada koju treba da dobijaju po osnovu zarade.
Zatim, da se predefiniše koja je to maksimalna nadoknada koju porodilje u Srbiji mogu da prime i da se ne kažnjavaju one žene koje su među nama najuspešnije.
Žao mi je što ministar finansija nije ovde i ja sam sigurna da on ima taj podatak, kada govorimo o grupi žena koje imaju najviša primanja u zemlji, da je to grupa od 2.300 žena, prema podacima koje je dao NALED i da među njima sigurno nisu sve one u kategoriji tih koje trebaju da primaju pune nadoknade, odnosno nadoknade koje će imati pet prosečnih nadoknada, maksimalnih, onako kako … zakon predlažu.
Takođe, jedan veliki greh je napravljen prema ženama koje pune budžet Republike Srbije, a to su preduzetnice. Stavljene su mat poziciju i one moraju da biraju da li će da koriste porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta ili će da zatvaraju svoje firme.
Posebno su ugrožene one žene koje se bave pružanjem zdravstvenih usluga - zubarke, lekarke, farmaceutkinje. Dakle, to su žene koje čak ne samo da moraju da se dvoume između ove dve odluke, nego moraju, ako žele da koriste porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta, da trajno zatvore svoju firmu i da ponovo prolaze kroz proceduru otvaranja firme, zato što nemaju na koga da prebace svoje poslovanje.
Da li ima novca u budžetu? Ima i biću vrlo kratka, zato što su sve kolege to nekoliko puta naglasile. Dakle, imamo ako delimično uskratimo Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, ako ukinemo kabinete potpredsednicima Vlade i ako ukinemo kabinete ministara bezportfelja, jer se resori ministara poklapaju. Dakle, imamo novca u budžetu.
Žao mi je što ministar nije ovde. Eto, toliko. Hvala.

Hvala, koleginice Macura.
Samo da vam kažem za ministra Đorđevića. On je na inauguraciji novog predsednika Meksika, Obradora.
Znate da nam je Meksiko strateški važna zemlja u tom delu svetu. Hvala.
Ministar Branko Ružić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Naravno, želim da delimično odgovorim na ova pitanja koja ste izneli.
Ono što je najvažnije to je da je budžet uravnotežen, da je socijalno i razvojno orijentisan, da imamo dovoljno novca za povećanje plata u javnom sektoru od 7 do 12%, da će, naravno, biti dodatnih sredstava i za Vojsku i za zdravstvo i za mnoge druge segmente našeg društva i to je generalno ocena da jesmo na dobrom putu.
Što se tiče ovih kritika koje ste izneli, vi znate da je Vlada Republike Srbije, a i predsednik Republike u fokus delovanja postavio upravo tu pronalitetnu politiku, borbu protiv bele kuge. Donet je Zakon o finansijskoj podršci porodici. Imajući u vidu da je obuhvat mnogo veći, neka nijansiranja su potrebna i neke ispravke i to uopšte nije sporno. Dakle, to je nešto na čemu se radi. Komisija upravo locira one probleme koji se dešavaju u implementaciji samog zakona kako bi se ovo pitanje regulisalo.
Ono što je takođe važno, to je da su, kada govorimo o dostojanstvenom roditeljstvu i uopšte o situaciji da se da podsticaj, podsticaji su da je, kao što čitava Srbija i sve njene građanke i građani znaju, opredeljeno da treće i četvrto dete dobije 12.000, odnosno 18.000 dinara, ali to, naravno, nije u funkciji toga da majke ne rade, nego upravo da se na neki način usaglasi taj standard i to je ono što svakako jeste veliki iskorak ove Vlade Republike Srbije.
Ono što svakako očekujemo da u ovom budućem periodu bide rešeno, bez neke bespotrebne politizacije, niti nekih preraspodela aproprijacija u budžetu, imajući u vidu da je budžet zaista, kao što sam rekao, i socijalno i razvojno orijentisan, to je da se upravo radom ove Komisije dođe do najboljih i održivih rešenja i do ispravljanja onih grešaka koje su u jednom manjem delu zaista nastupile kako bi se sve ovo o čemu ste i vi delimično govorili na pravi način regulisalo i dobilo jedan pozitivan epilog. Hvala vam.

Hvala puno, ministre Ružiću.
(Tatjana Macura: Replika.)
Pravo na repliku, narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poruka mama koje su sad slušale raspravu i čekale, verujte mi, prvo, rukomet je na RTS 2. Dakle, nemamo ni direktan prenos i ove majke ne mogu da isprate raspravu. Dakle, mame jesu ljute i sa pravom su ljute, zato što su na kraju 2018. godine u nekoliko navrata ne od vas, ministre Ružiću, nego od drugih resornih ministara dobili uveravanja da će se problem koji oni ne negiraju rešiti do kraja ove godine. Ne samo da se nije rešio problem, on se ni u 2019. godini, prema tome kako je planiran budžet, ne nazire da će se ovaj problem rešiti.

Dakle, ja i dalje molim Vladu Republike Srbije, ima prostora da kroz raspravu o amandmanima ovo pitanje ponovo otvorimo i da uvažite argumente koje smo mi izneli, a to je da moraju da se pronađu, ne znam kako, to jest ponudili smo rešenje kako, ali vi ako mislite da to nije adekvatno rešenje, ponudite bilo kakvo drugo rešenje i pronađite novac koji je potreban da sve majke u Srbiji imaju dostojanstveno materinstvo. Hvala.

Hvala, koleginice.
Reč ima gospodin Đorđe Komlenski. Izvolite.