Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

4. dan rada

30.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:55

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Hvala na pitanju, gospodine Matiću.
Dakle, ja ne bih rekao, mislim da smo malo u docnji sa čitavom pričom, ali suštinski nije samo to razlog da se možda ne uzme u razmatranje ovaj amandman, imajući u vidu i Poslovnik i kako funkcioniše čitav parlamentarni život.
Ono što je činjenica, to je da zaista se radi o stručnjacima koji obavljaju veoma odgovoran posao, ali oni već imaju posebna zvanja u svom zakonu.
Mi smo imali prošle godine, ako se ne varam, razgovore i sa predstavnicima RGZ-a, međutim oni nisu menjali tu sistematizaciju, nisu ubacivali nova zvanja i nisu imali ni osnov za isplatu plata po njima, po istima, dakle.
Ono što je, takođe, ne mogu da uzmem sebi za pravo da to tvrdim i da garantujem, bila neka intencija, što je provejavalo kao ideja to je da se razmatra promena statusa samo RGZ, da se on pretvori u javnu agenciju ili neki drugi nivo organizovanja i da iz tog razloga nije možda potrebno da se rade ta, hajde narodski rečeno, tumbanja za novim zvanjima u ovom momentu. To je dakle, rekao bih i stav Vlade u tom pogledu. Videćemo šta je moguće.
Napravićemo neku vrstu političke konsultacija, ali mislim da osnova i utemeljenja u ovom zahtevu. Zaista nema dovoljno da bi se u punom kapacitetu ovaj amandman prihvatio, uz svu kompleksnost prihvatanja amandmana u ovoj situaciji. Ako se ne varam, od ponedeljka prelazimo na raspravu u pojedinostimam, ali, naravno, ja ću napraviti konsultaciju i videću šta je moguće, ali mislim da je intencija Vlade da se njihov status kao RGZ svakako promeni i to otvara svakako mogućnost da sve ono što su već sami svojim zakonom definisali, praktično bude inkorporirano, ne samo taj posebni zakon, nego i, naravno, u čitav sistem. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre Ružiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovani ministri, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava više predloga sistemskih zakona, zatim sporazuma i odluka i Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, jer njihovo donošenje treba da doprinese povećanju životnog standarda naših građana, zatim povećanju privrednog rasta i intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o budžetu za 2019. godinu, a u zavisnosti od vremena koje budem imao fokusiraću se i na druge zakone iz ove objedinjene rasprave.

Kao što sam rekao na samom početku, moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o budžetu za 2019. Godinu. Ministre, vi ste u vašem izlaganju istakli da ćete predlogom ovog budžeta trošiti onoliko koliko budete imali sredstava, dakle koliko budete zaradili. To je domaćinsko ponašanje. Mi iz JS ćemo podržati to, jer podržava i naš predsednik Dragan Marković Palma i mi.

Isto tako treba reći da je politička stabilnost jedan od osnovnih faktora za dalji privredni rast svake zemlje, ne samo naše, nego svake.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Ivica Dačić u kontinuitetu rade na poboljšanju, da kažem, političke stabilnosti, ali ovde moram da napomenem da i predsednik JS, Dragan Marković Palma, koju god zemlju poseti širom otvori vrata saradnje sa tom zemljom. Zadnja poseta predsednika JS, Drgana Markovića, Egiptu doprinela je da Egipat podrži politiku naše zemlje.

Kada je reč o samom zakonu, vi ste istakli da se ovaj budžet zasniva na tri stuba. Dakle, prvi stub - plate i penzije, drugi stub - kapitalne investicije i treći stub - set mera za rast privrede u našoj zemlji.

Ministre, mi smo, ako se ne varam, prošle godine na budžet imali negde oko 920 amandmana. Ove godine imamo nešto preko 160 amandmana. To govori da nema puno boljih predloga od onih koje ste vi predložili za ovaj budžet, ali ide u prilog jednoj činjenici, da kada ste rekli da ovi stubovi stoje na zdravim nogama i da će Srbija u narednom periodu ići još krupnijim koracima napred, isto ovde želim da napomenem da je BDP sa 70% spao na 55%, a očekivanja su da početkom naredne godine bude nešto ispod 50%. S druge strane, vođenje odgovorne fiskalne politike dovelo je do povećanja plata i penzija. Zatim, povećanje minimalne cene rade. Izdvajanja za kapitalne investicije su ovim budžetom za 2019. godinu veća za 30% nego u 2018. godini. Šta to znači? Povećanje ovih projekata i dalja izgradnja naše infrastrukture.

Vi ste u ova dva dana govorili o skoro svim projektima koji nas očekuju u narednoj godini. Ja dolazim iz Kragujevca, pa da kažem samo ono što je najvažnije za nas iz Kragujevca. Dakle, završetak autoputa Batočina – Kragujevac, zatim Data centar u Kragujevcu, KBC, regionalni zatvor, palata pravde. Eto, to su samo neki od projekata koje ćemo realizovati u narednoj godini što se tiče ovog budžeta.

Isto tako, veoma važna je stvar da se ovim zakonom predviđa smanjenje opterećenja na zarade. Ne ulazeći više u ovaj zakon samo da kažem da je budžet za 2019. godinu iskorak unapred. Poslanička grupa JS u danu za glasanje će ga podržati.

Prelazeći na sledeći zakon, ovde nije ministar Šarčević, ali tu su njegovi saradnici, kao član Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, želim da kažem ukratko o dva zakona koji su deo ove objedinjene rasprave, a odnose se na ovu oblast. Prvi zakon je Zakon o Fondu za nauku. To je potpuno nov zakon koji ovaj sistemski Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti uređuje, praktično.

Praktično, formiranje ovog fonda, čija će osnovna delatnost biti da finansira naučno-istraživačke projekte, resorno ministarstvo, to jest njihova nadležnost u ovo biće redefinisana.

Ono što je za mene najvažnije, čitava Vlada, vaše resorno ministarstvo, a na kraju krajeva i svi mi zajedno šaljemo jasnu poruku mladim istraživačima da je njima mesto u naučnoj zajednici, da jednostavno oni treba da ostanu u našoj zemlji, da treba ovde da stvaraju porodice i, s druge strane, da ovde daju pun doprinos što se tiče njihovih rezultata i projekata.

Cilj uspostavljanja ovog fonda zasnovana je na principima evropske naučno-istraživačke prakse, ali ne samo evropske, nego i drugih svetskih zemalja, sa posebnim akcentom na uspostavljanje funkcionalnog naučno-istraživačkog sistema integrisanog u međunarodni naučno-istraživački prostor, ali, s druge strane, oslonac je i na partnerstvu ne samo kod nas, nego i na čitav svet.

Ovde je jako bitno da taj fond, pored matičnog ministarstva, nosi sredstva i drugih ministarstava, ali i drugih privrednih društava i praktično koja su zainteresovana za razvoj nauke. Zato je bitno da ovaj fond raste. U ovom trenutku on se finansira iz budžeta koji smo predvideli, ali u jednom trenutku ovaj fond će postati potpuno nezavisna institucija i, ono što je za nas važno, on će finansirati one najbolje projekte koji budu dolazili u našu zemlju i koje mi budemo finansirali.

Samo ukratko, pošto i nemam puno vremena, kada je reč o Predlogu zakona o patentima, samo da kažem, on je vrlo bitan za Poglavlje 7. Evo, ovde ću pročitati – da bi se određene direktive uvele i jasnoće u procedurama, da bi se bolje zaštitili ljudi koji apliciraju, da se zašite njihovi patenti i da se steknu bolji uvidi kroz pravosuđe, bolja vidljivost, da se kroz digitalni sistem vodi lakša evidencija i da se ukinu suvišni registri.

Cilj ovog zakona, praktično, na samom kraju želim da kažem da se sve ove procedure koje sam rekao olakšaju i da ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom praktično budu mirni kada je u pitanju zaštita njihovih autorskih prava.

Na samom kraju, vezano za sve ove zakone u ovoj objedinjenoj raspravi da kažem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje ih podržati. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Kosaniću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.
...
Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Čim pogledate budžet, jasno je, svaki budžet liči jedan na drugog i nema 17-18 godina već promena u ovoj zemlji, tako nema ni sa ovim budžetom.

Kojom mi ekonomijom i privredom da se hvalimo, kada, recimo, naravno, budžet pune građani porezima i akcizama, vidite da PDV iz uvoza iznosi 466.400.000.000, a PDV u zemlji 69.800.000.000. Toliko o snazi naše ekonomije. Jasno je da mi imamo privredu koja služi kao protočni bojler. Nešto uđe kao komponenta, ovde se sklopi, kod tih stranih famoznih investitora izvese se napolje. Taj novac fiktivno u bilaNsima prođe kroz zemlju, ne zadržava se, sem za te bedne plate koje ti radnici primaju i izađe napolje, ali vi na osnovu toga se zadužujete, pa planirate 630 milijardi dinara primanja od zaduživanja, a za otplatu glavnica 559 milijardi, a 103 milijarde i nešto preko za otplatu kamate.

Kod toga bih hteo, gospodine Mali, da vam dam jedan predlog, kojim biste mogli da se proslavite i prosto, da obezbedite milijarde u državnom budžetu.

Ilustrovaću kroz tačke 23. i 24. Drago mi je da je tu gospodin Bajatović iz „Srbijagasa“. Znači, ovde imamo dva predloga za zaduživanje „Srbijagasa“, jer „Srbijagas“, to je i praksa, kod poslovnih banaka uzima kredite i to se otplaćuje. I to nije ništa sporno.

Šta je sporno? Kao što znate, banka ima pravo na glavnicu i na kamatu. Vrhovni kasacioni sud i presude pravosnažne, znači, pred sudovima Srbije, kazale su da banke nemaju pravo na trošak obrade kredita. Kod svih kredita koje mi uzimamo postoji trošak obrade kredita. Ranije u ugovorima koje je „Srbijagas“ zaključivao, taj trošak je bio 1%. Mi sada samo vidimo da je navedeno da postoji trošak i naknada za uzimanje kredita, ne vidimo da li je trošak obrade kredita 1%. S obzirom da „Srbijagas“ sada uzima 90 miliona evra, 1% od toga je 900.000 evra.

Sada pomnožite sve kredite koje su uzimala javna preduzeća ili Republika Srbija od 2002, 2003. godine pa do danas, pa taj trošak koji je nezakonit i koji pada pred sudovima Srbije, sa kamatama to su desetine miliona evra samo za tu stavku.

Šta čeka Republičko javno pravobranilaštvo? Evo, vi kao ministar finansije biste mogli da napunite budžet, da inicirate da Republičko javno pravobranilaštvo pokrene takve postupke, ali to nije sve. Kada vidite da, recimo, „Srbijagas“ uzima kredite u dinarima kod poslovnih banaka, znači naših „Sosijete“, „Komercijalna banka“, OTP banka itd, znači, kredite u dinarima sa indeksiranom klauzulom u evrima. To je praksa i ranije bila, ne samo kod „Srbijagasa“, ali u svim ugovorima „Srbijagasa“, ali i kod drugih preduzeća i to možda sad nije problematično kada je stabilan kurs evra. Ali, setite se 2006, 2007, 2008. godine, kada je posle četiri godine u 2012. godini evro skočio sa nekih 65 na 120 dinara, koliko je to uvećano u dinarima otplate. To su tek milijarde, a nezakonito je. Vi ako ste uzeli kredit u evrima, logično je, vraćate ga u evrima, ali ako ste ga uzeli u dinarima, vi ga vraćate u dinarima. Kakva indeksna klauzula u evrima? Pa, to je potpuno neverovatno.

Treća stvar, postoji euribor u svim ugovorima. Znači, euribor plus kamatna stopa, tako i u ovoj tački 24. koja se pominje. Znači, 2016. godine, mi smo to više puta govorili i u Narodnoj skupštini, predavali smo Aleksandru Vučiću, dok je bio predsednik Vlade, taj materijal. Evropska komisija i sud u Londonu sa 12,5 milijardi su kaznili određene poslovne banke zbog nameštanja euribora. Opet se vratimo u neki prethodni period, kad vi niste ni bili ministar, čak ni ova vlast nije bila aktuelna vlast. Svugde je bio ugovaran euribor. Pošto je u Evropi dokazano da su banke napravile nelegalne kartele kojim su nameštali euribor i pošto su oni tamo kažnjeni, mi možemo da iniciramo sudske postupke i da tražimo da i mi ovde naplatimo tu razliku kojom su oni veštački dizali kamatnu stopu.

Zašto mi ne želimo naš novac? Zašto ne želimo da napunimo budžet? Milijardama biste napunili budžet, gospodine Mali, i to vam je jedan vrlo dobar predlog. Ja ne znam zašto ga ne biste prihvatili. Voleo bih da čujem odgovor od vas. Možda i gospodin Bajatović da kaže zašto postoji trošak obrade kredita i zašto je indeksna klauzula za dinarski kredit koji uzimamo kod domaće banke?

Još jedan način kako da napunite budžet, pošto zbog ograničenog vremena ne mogu ni više da govorim, niti da kritikujem sa pravom ovaj predlog, a to je, takse, odnosno kazne koje mi plaćamo za neosnovane i nezakonite pritvore i za troškove advokatskih odbrana. Milijarde se izdvajaju svake godine. Sudovi nam na kraju svake godine budu u blokadama. Nikada se nije pokrenuo postupak regresa protiv nekog sudije i tužioca zbog takvih stvari. Ako neće Ministarstvo pravde, pa vi koji vodite računa o budžetu Republike Srbije, vi bi trebali da inicirate, jer postoji zakonska mogućnost, pa kada tako olako odrede 5.000 pritvora godišnje, i moraju da plaćaju neosnovan pritvor, pa onda neka gospoda sudije plate iz svog džepa.

Isto tako, kad olako hoće da vode montirane postupke, pa dižu krivične optužnice, pa izgube kasnije, onda neka plate i ti tužioci iz svog džepa. Tražite regres, imate tu zakonsku mogućnost, napunite budžet. Ja mislim da sam bio vrlo konstruktivan.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Jeste.
Hvala, gospodine Nogo.
Reč ima dr Siniša Mali. Izvolite.

Siniša Mali

Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važno da kada čitate budžet i znate da ga pročitate. Dakle, jedna od neistina koju smo čuli je oko tzv. domaćeg PDV. Inače, svi znamo da imamo domaći PDV, imamo takođe i uvozni PDV. A, takođe, s obzirom na činjenicu da se svake godine usvaja budžet Republike Srbije, takođe treba da znate da se u budžetu pokazuje samo tzv. neto domaći PDV, ne bruto domaći PDV koji je umanjen za povraćaje PDV-a. Kada saberete 69,8 milijardi neto domaćeg PDV-a i povraćaj od 269 milijardi, dolazite do cifre od 339 milijardi dinara. Dakle, to je bruto domaći PDV, koga čine, još jedanput, neto domaći PDV i povraćaji.
Nesporno je da je PDV iz uvoza projektovan na 466 milijardi, dakle, više nego tzv. domaći PDV. Ali, takođe, nije tajna ni činjenica da je Srbija uvek i oduvek bila uvozno orijentisana zemlja i zavisna od uvoza, ali takođe, činjenica je da se taj gep smanjuje iz godine u godinu. Zbog čega to kažem i na osnovu kojih podataka potkrepljujem tu činjenicu?
Ako pogledate strukturu uvoza, i ovo je veoma, veoma važna informacija, pošto sam u delu rasprave oko toga da sve više uvozimo itd, struktura našeg uvoza i gledam prvih devet meseci ove godine, dakle, prosečan rast uvoza je 12,8%, a 18,8% je uvoz sredstava za rad. Dakle, zbog pojačanih investicija, zbog pojačanih ulaganja, zbog sve većeg broja fabrika koje se otvaraju u Srbiji, dakle, uvozi se oprema, uvoze se sredstva za rad, a to je upravo ono što smo želeli.
Reprodukcija 11,6%, a to su, uvaženi poslanici, sirovine, repromaterijali, sve ono što se koristi za proizvodnju, što takođe govori u prilog tome da nam se struktura uvoza menja iz godine u godinu, drugačija je bila i 2017. i 2016. godine i u godinama koje su iza nas.
Dakle, idemo na to da se uvozi više opreme, više nove tehnologije, više mašina i više repromaterijala. Naravno, za one koji prate makroekonomska dešavanja, treba da znaju da je u okviru repromaterijala i uvoz nafte. U međuvremenu je porasla i cena nafte, tako da je i to dovelo do povećanja ovog procenta. Ali, nesporno je da je 11,6% rasta u repromaterijalima upravo odraz pojačane investicione aktivnosti i proizvodne aktivnosti u našoj zemlji, dok je, recimo, potrošnja, odnosno potrošna roba rast samo 9,6, dakle, mnogo manje od 12,8, što je rast uvoza u celini za prvih devet meseci ove godine.
Dakle, to su dve veoma važne stvari, dva veoma važna pokazatelja koja govore u prilog tome kako se struktura naše ekonomije menja i kako polako stupa na scenu tzv. reindustrijalizacija, ono o čemu su mnogi pričali pre nas, koji su se bavili zatvaranjem fabrika i otpuštanjem ljudi. Sama činjenica da imate 370 hiljada novozaposlenih u poslednje četiri godine i desetine novih fabrika u celoj Srbiji, koji se upravo bave proizvodnjom, a koje su najviše i usmerene ka izvozu, govori o tom preokretu koji smo napravili i u smeru u kome idemo, a to je da smanjujemo zavisnost od uvoza, gradimo izvozno orijentisanu privredu, gradimo privredu, gradimo industriju, sve ono što su pre nas uništavali i otpuštali radnike. I to je ekonomska politika kojom ćemo se baviti i u budućnosti. Na kraju krajeva, upravo ti podsticaji o kojima govorimo, a koji su sadržani u budžetu za 2019. godinu, govore u prilog tome da se time bavimo.
Na kraju, oko cene kapitala, o tome sam već pričao pre par dana, ali evo, još jedanput da pokažem. Upravo je država svojom odgovornom fiskalnom politikom, svojim budžetom, koji je potpuno uravnotežen, svojim ekonomskim pokazateljima uticala na to da se kamatne stope smanje i to nekoliko puta u proteklih par godina. Evro denominovane obveznice, koje su emitovane 2011. godine, imale su kamatnu stopu od 5% u evrima. Danas ta ista obveznica ima kamatnu stopu od 1,25%, dakle, četiri puta manje.
U 2012. godini ponderisana prosečna kamatna stopa na dinarske obveznice bila je 14,74%, skoro 15%. Danas na iste te petogodišnje obveznice iznosi 4,12%, dakle, opet tri i nešto, skoro četiri puta manja.
To upravo govori u prilog tome koliko se ekonomija Srbije promenila, koliko se makroekonomska situacija promenila, koliko se poverenje investitora u našu zemlju promenilo na bolje, i to je naš doprinos i javnim preduzećima kada uzimaju kredite i svima onima koji se bave privredom, a uzimaju takođe kredite od privatnih ili državnih banaka koje posluju u Republici Srbiji, jer smo upravo na taj način omogućili tim preduzećima da budu konkurentnija, da budu atraktivnija, da proizvode konkurentnije proizvode, da više izvoze, da više zapošljavaju, na kraju krajeva, i da više novca kroz poreze i doprinose uplaćuju u budžet.
Po pitanju investicija jednog od javnih preduzeća, govorim ovde o „Srbijagas“, mislim da imate priliku da vidite koliko se i to preduzeće promenilo. Ja, ne mogu da nađem tu tabelu, ali reći ću vam u narednim minutima, kada sam posmatrao profitabilnost ili rezultate poslovanja javnih preduzeća u Republici Srbiji, u poslednjih par godina mi smo imali, ako se ne varam, gubitke koji su se merili milijardama dinara, a uvaženi poslanici daću vam tačan podatak čim ga dobijem, gubitke kumulativne celog javnog sektora koji su se merili milijardama dinara 2012, 2013. godine.
Sada imate kumulativnu dobit preduzeća, osim par koji još negativno posluju, većina njih posluje pozitivno, i to pokazuje koliko se domaćinski odnosimo prema svakom dinaru građana Srbije i koliko se trudimo da i kroz rad javnih preduzeća, a nije tako uvek bilo povećamo njihovu efikasnost i na taj način doprinesemo i boljitku građana Srbije. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala lepo.
Reč ima Milimir Vujadinović.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre, hvala vam na ovim iscrpnim obaveštenjima i razjašnjenjima. Kaže naš narod – gluvome je zalud pevati. Ne zaboravite, dok vi nama objašnjavate strukturu uvoza i učešće sredstava za rad i repromaterijala za novo otvorene fabrike u Republici Srbiji, njihova namera je te fabrike zatvoriti, srušiti i investitore oterati. E, pa čisto da znate koliko je nekada besmisleno nekome te stvari objašnjavati.

Da se vratimo budžetu. Naime, pred nama danas je jedan od najvažnijih zakona koji se može naći u toku godine u ovom uvaženom Domu i nema tu velike razlike od onoga kada je u pitanju planiranje važnih, odnosno najvažnijih odluka u jednom domaćinstvu. Svako domaćinstvo planira svoje prihode i osnov tih prihoda i razmišlja o tome koji su to rashodi koje može sebi dopustiti i šta su posledice tih rashoda. Naravno, planiranje prihoda i rashoda u domaćinstvu uvek zavisi od toga ko je domaćin i kako se on ponaša. Kada je domaćin neko ko je odgovoran i razmišlja o svojoj porodici, onda korist imaju svi članovi porodice i svi u njegovom okruženju, a kada je domaćin rasipnik onda korist imaju svi oni koji u stvari ne misle dobro toj porodici.

Isti taj princip može se primeniti kada je u pitanju budžet Republike Srbije. Ovaj budžet je sam po sebi rezultat višegodišnjeg rada, i to rada od 2014. godine ondašnjeg predsednika Vlade, današnjeg predsednika Republike i svih ostalih Vlada koje su usledile posle 2014. godine zaključno sa današnjom. Rezultat su strpljenja građana Republike Srbije, naročito onih najstarijih.

Još nekada davno veliki vladika Nikolaj Velimirović je rekao da strpljenje samo po sebi nije taj bezazleni oblik koji je nešto što je nasuprot nestrpljenju, nego je samo po sebi verovatno najbliže mudrosti.

Imali su građani Republike Srbije toliko mudrosti da podrže ovaj rad Vlade i stvore dobre osnove za budžet tj. za predlog koji je danas pred nama. Osnovi su, pored političke stabilnosti koja je uslov svih uslova, ozbiljan privredni rast od 4,5% u odnosu na onaj rasipnički pad od minus 3% do 2012. godine. Osnov je takođe stopa inflacije koja je na 2,2%. Osnov je takođe i stopa nezaposlenosti koja je nešto više od 11% u odnosu na onu od 25 i više posto iz 2012. godine. Sve to samo po sebi predstavlja jedan zdrav osnov za sve prihode budžeta koji su, evo, na 1.246 milijardi. Kao svaki odgovoran domaćin, onda planirate šta su to mogući rashodi, a ti rashodi videli smo ove godine omogućavaju povećanje zarada, tj. automatski povećanje životnog standarda svakog građanina, povećanje zarada od 7-13% u javnom sektoru, povećanje penzija od 8-13%, uz nesmanjeno davanje svih onih socijalnih zahvatanja.

Ono što je drugo, u stanju ste da finansirate ozbiljne infrastrukturne projekte. Mi sa severa Subotice, zadužen sam da vam se zahvalim u ime svih nas na severu, jedan od tih projekata je Ipsilon krak oko Subotice. Posle više decenija, čini mi se da prilazimo završetku tog projekta i konačno ćemo taj famozni Ipsilon krak završiti.

Međutim, zadužen sam i danas mi se javilo dosta ljudi iz Republike Srpske i zadužili su me svakako da prenesem zahvalnost Vladi Republike Srbije za one projekte koji reku Drinu sve više pretvaraju u reku koja spaja naša dva naroda, a ne razdvaja. To je naročito važno njima u danu kada imate onu sramotnu odluku pravosuđa BiH, ja bih rekao, tzv. pravosuđa BiH koji je oslobodio Nasera Orića za sve ono što je učinio 90-ih godina srpskom narodu.

Naš odgovor je danas dobar. Projekti koji spajaju naša dva naroda. Gotovo svi mostovi na reci Drini, između Srpske i Srbije, će biti obnovljeni i ona stari most Bratunac-LJubovija i onaj Skelani-Bajina Bašta i most Kralja Aleksandra u Zvorniku i most na Karakaju i most na Šepku,a vidimo i prva sredstva za autoput Beograd-Sarajevo.

Ovo, pored toga što će omogućiti taj, da kažem, lakši život građanima sa obe strane reke Drine, je jedna velika politička poruka i ovo je ta srpska košulja o kojoj govori predsednik Srbije, a koju ćemo svi zajedno obući, bez obzira kakav kaput preko nje bio, tj. bez obzira kakva administrativna celina bila u kojoj mi danas budemo živeli. Ovo je način da se suprotstavimo svim nepravdama koje zajednički trpimo u poslednjim decenijama. Ovo je naš odgovor na presudu, na sramotnu presudu Naseru Oriću.

Dosta je razloga zbog kojih možemo podržati ovaj budžet. Samo sam nabrojao neke. Mislim da su oni sami po sebi dovoljni da čak i opozicija podrži ovaj budžet, a mi ćemo iz SNS svakako to učiniti, jer je ovo dobar plan prihoda i rashoda koji će doprineti boljem životu naše velike porodice koja se zove Srbija, ali i onih koji trenutno ne žive u ovoj porodici, koji žive u našoj blizini, koji žive u okruženju, a na kraju krajeva i širom sveta. Hvala vam puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Momom Čolaković. Izvolite.