Hvala, dr Mijatoviću.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)

Saglasno članovima 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.

Takođe, sada određujem pauzu do 15.00 časova. Hvala.

(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Vladimir Đurić.

Najpre bih rekao nešto što u Zakonu o budžetu za 2019. godinu treba pozdraviti, a to je svakako smanjenje deficita, smanjenje daljeg novog zaduživanja, negde 4,05% u odnosu na lane to je manje i smanjenje otplate za ranija zaduživanja. Dakle, to deluje svakako rasterećujuće. Mislim da, nema potrebe hvaliti se činjenicom da je MMF pohvalio budžet jer MMF gleda brojke, a ne politike koje iz tih brojki proističu i ne ocenjuje hoće li te brojke smanjiti ili produbiti socijalne nepravde, podstaći ili osuditi privredni rast i podići ili ne životni standard. To je posao svih nas da ostvarimo taj rast, a treba nam mnogo veći rast jer u poslednjih deset godina zemlje našeg regiona rasle su sa 20%, a mi sa duplo manje.

Da bi ovaj budžet bio zaista razvojni i ispravio tradicionalne nepravde, socijalne nepravde i podigao privredni rast i standard građana, onda mora obezbediti finansiranje za povećanje javne potrošnje, odnosno zarada u javnom sektoru, ukidanje zabrane zapošljavanja i popravku strukture zaposlenih u javnom sektoru. Finansiranje za povećanje kapitalnih izdataka investicija u trajna dobra i u infrastrukturu i finansiranje za rasterećenje poslodavaca kroz smanjenje poreza i doprinosa na zaradu.

Šta po ova četiri pitanja radi ovaj budžet? U pogledu povećanja zarada javnog sektora iskoračilo se ispred privatnog sektora time se destimulisao rad u njemu, a zapravo se promovisao državni posao. To verovatno jeste fiskalno opravdano jer je verovatno kompenzovano negde na štetu nečega.

U pogledu zapošljavanja u javnom sektoru, u pogledu zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, zabrana se ne ukida i nastavićemo sa problemom odlaska kvalitetnih ljudi i imaćemo i dalje problem strukture zaposlenih u javnom sektoru, jer ćemo imati i mali raspon zarada, pa ćemo imati odlazak lekara, a zadržavanje administrativaca.

U pogledu povećanja kapitalnih izdataka, a ona su nam svakako potrebna pre svega za životnu sredinu i druge oblasti koje bi podstakle privredu, ali na žalost u našem budžetu Vojska i MUP najviše učestvuju u rastu kapitalnih izdataka, 25 milijardi, to je dve trećine ukupnog povećanja kapitalnih izdataka i zapravo su trebali ministri odbrane i policije sedeti ovde svo ovo vreme i poslanicima obrazlagati politike za koje su im ova sredstva potrebna.

Ne mislim da je ovo predizborni budžet, ovo je vojni budžet, da ne kažem, ratni budžet. To pokazuje da će se zamrznuti konflikti držati na političkoj sceni i povremeno podgrevati po potrebi i mi ćemo time zapravo rasterati investitor, pa ćemo ih dodatno kupovati subvencijama. To ovaj budžet predviđa sa dodatnih 13 milijardi subvencija da kupimo investitore i platimo im da dođu u ovaj region u kome se stalno konflikti podgrevaju kad god je to potrebno za rad političkog pozicioniranja. Neko bi rekao Vojska i policija imaju male plate pa im treba kroz povećanje vojnog budžeta to nadoknaditi ali ovaj budžet ne rešava ni to, ne rešava ni socijalni status vojnika i policajaca jer zarada Vojske se povećava za 12%, policije za 8%. To je sedam milijardi u odnosu na 35 milijardi dodatnih kapitalnih investicija u, da kažemo, vojni hardver, to je 223% povećanje vojnog hardvera.

Dakle, s druge strane budžetski fond za stambene potrebe Vojske umesto prošlogodišnjih 650 miliona 3.000 dinara u budžetu. Smanjenje opterećenja na zaradu koje je vredno nekih 12 milijardi odricanja države od ovih prihoda, to je svakako dobra i neselektivna subvencija svim privrednicima ali je još uvek tri puta manja od onoga što je Fiskalni savet predlagao i trebalo je naći negde još nekih dvadeset i neku milijardu da se zaista učini maksimalno mogući napor da se privreda maksimalno rastereti. Opterećenje na zaradu koliko je Fiskalni savet iznašao prostora, jer to je najkorektnija subvencija zato što je neselektivna.

Ima još puno stavki u budžetu gde se na uštedama moglo postići puno. Generalni sekretarijat Vlade ima 480 miliona neobrazloženih transfera lokalnim nivoima vlasti, toga prošle godine nije bilo. Famoznih 14 milijardi ponovo za sudske kazne i penale, naknadu štete od strane države. To je manje budžetirano nego lane, ali na izvršenju budžeta vidimo da je već u avgustu mesecu potrošeno svih 18 milijardi budžetiranih za prošlu godinu.

To isto nigde obrazloženje nema. Osamstopedeset milinona ponovo za vozni park MUP-a, 700 i nešto je bilo prošle godine, a pretprošle godine u decembru mesecu smo imali polemiku o spornoj javnoj nabavci Škodinih vozila. Deluje da MUP svake godine obnavlja flotu, a zapravo da bi se stvorio prostor da ovaj budžet bude podsticajan za rast privrede i standarda građana mogli smo uraditi neke preraspodele. Recimo, dve i nešto milijarde uštede na ukidanju kabineta svih potpredsednika Vlade, koji su i resorni ministri, pa imaju i tamo svoje kabine, ukidanje Kancelarije za Kosovo, ukidanje tri ova ministarstva bez portfelja zato što njihov posao rade resorna ministarstva. Dakle, da nemamo tu vrstu dupliranja.

Ključno po meni, mogli smo zaista smanjiti kapitalne izdatke MUP za 40% Ministarstvu odbrane za 50%. To je nekih 20 i nešto milijardi. Oni bi svakako i uz to smanjenje imali kapitalne izdatke veće nego lane i ti kapitalni izdaci kod njih bi bili najveći. Dakle, svakako bi bili veliki budžetski dobitnici i to baš u domenu investiranja u vojnu i policijsku opremu. Moramo se opredeliti da li želimo ispravljanje socijalnih nepravdi, privredi rast, bolje zdravstvo i obrazovanje, kao najveći ulog za budućnost ili želimo da zveckamo oružjem po regionu.

Dakle, nema i za jedno i za drugo. Prosto, mislim da su nas decenije konflikata iscrpele i tu se mora neki politički stav zauzeti. Mogli smo još dodatno smanjiti subvencije za onoliko koliko je cela privreda subvencionisana i to bi bilo jedno socijalno odgovornije budžetiranje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Mihailo Jokić, po Poslovniku.

Prethodni govornik je napravio dva teška lapsusa. Prvo, rekao je da je ovaj budžet, mada prvo je rekao neku pametnu stvar da ovo nije izborni budžet. To se jasno vidi iz artikulacije BDP, da ne pričam sada o tome, jer je državna potrošnja u 2019. godini na istom nivou kao i 2018. godine. To ste dobro rekli da nije izborni, ali ste rekli …

Poslaniče, vi replicirate, morate meni reći u čemu je povreda Poslovnika.

Povreda zato što je poslanik rekao da je budžet ratni. Pazite, to je mnogo teško, vojni, ratni, to su ogromne razlike. Reći u ovom momentu i u ovoj situaciji da mi pravimo ratni budžet, to je vrlo opasna stvar, a reći da je vojni to je nešto drugo.
Drugu stvar koju ste pogrešili, nije zabrana zapošljavanja nego kontrola zapošljavanja i dalje se ljudi zapošljavaju samo kontrolisano uz određene procedure. Znači, ne možete reći da je zabranjeno, vi znate da se stalno neko zapošljava ali se to kontroliše. Prvo ide ministarstvo odgovarajuće, pa zatim Ministarstvo finansija, pa onda ide na komisiju. Znači, zapošljavanje postoji, nije zabranjeno nego je kontrolisano. Znači, to su dve vrlo teške omaške, a za ovo ratni – ne znam kako se osećate, ali morate dati neko objašnjenje ili neko izvinjenje preko medija, opasno ste pogrešili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.

Hvala.

Poštovana kolege i koleginice, poštovani ministri, članovi Vlade sa saradnicima. Žao mi je što će danas ponovo glavna vest u medijima u Skupštini biti još jedan performans odnosno unošenje slike i otimanje oko te slike. Umesto pitanja koja su suštinska za građane Srbije, budžet je svakako suštinski, jer se radi o novcima svih građana Srbije i kako se oni troše. A i to je već dobro poznati mehanizam banalizacije, politike i obesmišljavanja Skupštine koji takođe služi za skretanje pažnje sa važnih tema.

Postavljam onda tako pitanje i ministru finansija, kako se oseća kad je najvažniji zakon u godini tek četvrti na dnevnom redu, među šezdesetak ostalih tačaka dnevnog reda. Zbog velikog broja amandmana koji su podneti na zakone koji mu prethode verovatno kao ni prošle godine nećemo o detaljima raspravljati o budžetu.

Iz dosadašnje rasprave o budžetu sa žaljenjem mogu da konstatujem da je kod ministara prevladala uloga političara u odnosu na ulogu ekonomista i stručnjaka, tako smo od njega slušali neutemeljen trijumfalizam zbog jedne godine u kojoj imamo zaista dobar privredni rast, a zaboravilo se na kojoj osnovici je taj rast došao i da smo recimo protekle godine bili na samom dnu u regionu sa 1,9% rasta i da je samo Makedonija koja prolazila kroz tešku političku krizu imala niži rast od nas.

Pominjete takođe da imamo veći rast u, recimo, BDP od Estonije ali je zaboravljeno da se kaže da je BDP po stanovniku te zemlje gotovo 20 hiljada dolara, dok je naš viši nego tri puta manji. Zatrpani smo tako veliki brojem procenata koji bi trebalo da ih ustroji u uspehe ove Vlade, ali sve te brojke i padaju u vodu pred onom najvažnijom. Koliko je ljudi napustilo zemlju i koliko se tek ljudi sprema da napusti zemlju i to ne samo zbog lošeg životnog standarda, već pre svega zbog načina na koji funkcioniše ova vlast, zbog toga što glavnu reč vode nekompetentni i bahati poslušnici. I zbog toga zemlju ne napuštaju samo mladi već ljudi naših godina i uskoro ćemo u mnogim profesijama koji se približavaju pedesetim, kao ministar i ja i uskoro ćemo imati manjak radne snage već u nekih, imamo egzodus zdravstvenih radnika, vozača, građevinskih radnika a te brojke su najbolja ocena rada ove vlasti.

Mene svakako takvo ponašanje ministra ne iznenađuje i o tome sam pričao tokom rasprave na sednici kada je on izabran na ovu poziciju, jer je on pre svega operativac ove vlasti.

Ne iznenađuju ni prioriteti koje ovaj budžet sadrži, imajući u vidu i prioritete koje ima kao gradonačelnik glavnog grada, odnosno imajući u vidu da je on jedan od glavnih zamajaca ove vlasti i oličenje kako ova vlast funkcioniše.

Setimo se samo da se za vreme njegovog mandata dogodila nelegalno rušenje u Savamali, kada je suspendovan pravni poredak na jednom delu teritorije Srbije, na čijem razrešenju insistira i Evropski parlament i bez čega suštinski napredak ka EU nije ni moguć.

Da je jedan od glavnih tvoraca i realizatora projekta Beograda na vodi neizbrisivog ožiljka na licu prestonice, sve više poznato kao mordor. Zatim nakaradnih i nekvalitetnih rekonstrukcija, odnosno sveopšte betonizacije i vašarizacije glavnog grada koji u svom najdrastičnijem obliku oličeno u preskupoj i kič novogodišnjoj rasveti koja je i ove godine metastazirala.

Ministar Mali je govorio tri stuba ovog budžeta među kojima je rasprava jednog standarda, ali onako kako ja vidim tri najvažnija stuba su sledeća. Pogrešni prioriteti, netransparentnost i dalja centralizacija.

Po pogrešnim prioritetima je govorio i Fiskalni savet na koji su se obe strane ovde pozivale u ovoj raspravi. Rečeno je da budžet ne predviđa efikasne mere za ubrzanje privrednog rasta i da je nedovoljno izdvajanje u infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo, odnosno da je previše otišlo u ulaganje u bezbednosne strukture, imamo i gondolu.

Zanima me takođe zašto imamo 104% povećanja budžeta za Kancelariju za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja pod predsednicom Vlade. Od čega samo milijardu i 400 miliona dinara se izdvaja za izdržavanje softverskih licenci, znači to je gotovo 12 miliona evra i ko će kome te licence odraditi. Dodatno imamo povećanje za Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, to je porast od 25% da li smo, opet možda predviđaju neke nepotrebne i kontraproduktivne kampanje poput one „Rađaj ne odgađaj“, „Dosta reči nek zakmeči“.

Što se tiče transparentnosti, postoji previše prostora za diskreciona izdvajanja sredstava i klijenteliza, pre svega preko subvencije i tzv. specijalizovanih usluga. Što se tiče dalje decentralizacije, dovoljno je videti da je 40 posto povećanja budžeta za Vladu, gde se najveći iznosi odnose na transfere, i ostalim nivoima vlasti.

Svakako je pozitivno što imamo relativno visok privredni rast, što imamo fiskalnu konsolidaciju, povećanje kapitalnih investicija, mada uzimajući u obzir sve, veliko je pitanje kako će se te investicije realizovati.

Ono što je mnogo bitnije za kontinuirani rast, jesu značajne strukturne reforme kojih nema, jer one su neophodne, jer će bez toga ovogodišnji privredni rast biti samo izuzetak i zato o ovome govori i poslednji izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj, te bih pitao ministra, šta namerava da učini i on i Vlada, recimo na osnovu sledećih pitanja.

Na osnovu globalnog indeksa konkurentnosti, Srbija je tek 104. kada je reč o prvom stubu institucija, a bez izgradnje institucija i vladavine prava, nema održivog razvoja. Tek smo na 101. mestu kada je reč o razvoju finansijskog tržišta. Na 110. mestu po nivou poslovne sofisticiranosti. Poslednji u regionu po procentu dodatne vrednosti, koji daju mala i srednja preduzeća, samo 53 posto.

I slikovito, potrebno je rasterećenje privrede, ali da ja slikovito zaključim raspravu o budžetu.

Naš budžet i ekonomija su kao jugo iz 1990. godine, koji je bio pred crkavanje pred nekoliko godina, on je sada u međuvremenu sređen, promenjeni su neki delovi tako da neće stati i nije opasan po život, ali on neće postati ni „Lada“, a kamoli „BMV“, o čemu je ministar malopre onako pričao na kraju svog izlaganja.

Ministar ima reč.