Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu za 2919. godinu je rezultat reformskog procesa koji je Vlada Republike Srbije započela još 2014. godine.

Želim da naglasim i pohvalim dobru praksu koja se nastavlja prilikom planiranja budžeta, odnosno želim da kažem da su prihodi i rashodi realno planirani, tako da mi danas ovde govorimo o jednom uravnoteženom budžetu.

Planirani deficit je fiskalno odgovoran i kao takav on će omogućiti održavanje makroekonomske stabilnosti koja je postignuta u prethodnom periodu i dovešće do smanjenja učešća javnog duga u BDP. Uštede koje su napravljene u prethodnim godinama, zahvaljujući, pre svega, teškim merama fiskalne konsolidacije, otvorile su prostor za nikad veće investicije, tako da se budžetom za 2019. godinu planira 30% više sredstava za kapitalne investicije nego što je to bilo planirano u 2018. godini.

Dakle, 220 milijardi je planirano budžetom Republike Srbije za 2019. godinu za kapitalne investicije i ministar je više puta tokom svog izlaganja taksativno nabrojao o kojim se važnijim kapitalnim investicijama radi. Ja ne bih da ponavljam. Želim da kažem samo da se radi o velikom broju škola, vrtića, bolnica, domova zdravlja, kilometrima auto-puta i upravo iz tog razloga mi s pravom možemo da kažemo da je ovaj budžet razvojni.

Budžet za 2019. godinu je takođe i socijalno odgovoran, jer je on, pre svega, fokusiran na povećanje životnog standarda svih građana Srbije. U prilog tome govori i to da će plate od 1. januara u Srbiji u javnom sektoru biti veće 7 do 12%. U tu svrhu je planirano 33 milijarde u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, više nego što je to bilo u 2018. godini. Tako da će 12% povećanja neto zarada imati medicinske sestre i tehničari, 10% povećanja imaće lekari, 9% povećanja imaće ustanove socijalne zaštite, prosveta, Vojska, policija, 8,5% poreska uprava i uprava carine i 7% ostali budžetski korisnici.

Ono što je važno da građani Srbije znaju je da će od 1. januara 2019. godine minimalna zarada biti veća u Srbiji, tako da će ona iznositi 27.000 dinara. Povećane su penzije u iznosu od 8 do 13%, a danas su svi naši penzioneri dobili ček od 3.000 dinara.

Nakon što je Vlada Republike Srbije obezbedila makroekonomsku stabilnost, pre svega, uspešno sprovedenim merama fiskalne konsolidacije, stvorila se mogućnost da se ovim budžetom za 2019. godinu smanji fiskalno opterećenje zarada za 1%, odnosno sa 63 na 62% i da se na taj način rastereti privreda.

Budžet za 2019. godinu je dokaz da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija vode odgovornu budžetsku politiku i upravo, zahvaljujući tome, građani Srbije u narednim godinama mogu da očekuju nova povećanja plata i penzija, nove investicije, nove olakšice za privredu, ali pre svega iz realnih izvora, a u skladu sa onim što zaradimo, jer politika ove Vlade jedina ispravna, moguća i prava politika jeste da trošimo u skladu sa onim što zaradimo, jer je to jedini način da Srbija stoji čvrsto na svojim nogama.

U danu za glasanje poslanici iz SNS, a nadam se i naši koalicioni partneri, podržaće Predlog zakona o budžetu, kao i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je na današnjoj raspravi jedna od najvažnijih tačaka dnevnog reda u toku jedne cele kalendarske godine, ja se zaista neću izjašnjavati o nečemu o čemu su se krajnje kompetentno i visoko stručno, referentno izjasnili moji uvaženi saradnici, kolege, drugovi, a to su ovlašćeni predstavnik Dušan Bajatović i uvaženi kolega Radenković.

Jedino pitanje koje želim da postavim vama, uvaženi ministre Mali, imajući u vidu da se zaista radi o izuzetno dobrom i ustrojenom budžetu, samo jedna, da je nazovem, profesija nije dovoljno prepoznatljiva u ovom budžetu kada je u pitanju rast zarada. Rast zarada u javnom sektoru je jako dobro osmišljen i ono što se čini kao razvojni deo budžeta jeste, ne samo investicioni preporod, ne samo privredni preporod, već i ono što se vezuje za bolji standard stanovništva kroz rast zarada.

Postavlja se pitanje – šta je sa pravosuđem, šta je sa tužiocima i sudijama, šta je sa onima koji će u svakom slučaju imati priliku da postave negde pitanje, a ja lično i moje kolege u poslaničkoj grupi ne bi želeli da se to pitanje afirmiše, da se smatra da je ta branša zapostavljena, da li su rastom zarada obuhvaćeni i nosioci pravosudnih funkcija?

Sledeće što želim da kažem jeste zakon… Jesu. Zahvaljujem se.

Sledeće pitanje koje se pojavljuje i kao tačka dnevnog reda jeste Zakon o stečaju. Uvaženi ministre, Zakon o stečaju je, kao predlog zakona, odnosno izmena i dopuna zakona, jako dobro osmišljen i ono što je u ovom zakonu afirmativno jeste veća uloga stečajnih poverilaca prilikom imenovanja stečajnog upravnika.

Međutim, ja bih u ime SPS ovde izneo niz sugestija za koje se, uvaženi ministre, nadam da ćete ih prihvatiti. Nisu predloženi amandmanima, ali su krajnje dobronamerne sugestije.

Radi se o sledećem. U članu 5. kojim se dopunjuje član 35. predviđeno je da na prvoj sednici skupštine poverilaca stečajni poverioci, čija potraživanja se smatraju verovatnim za više od 50% ukupnih potraživanja, imaju pravo učestvuju u imenovanju, odnosno postavljenju stečajnog upravnika.

Ovde se radi o stvari o prvom poverilačkom ročištu. Zašto? Zato što se na prvom poverilačkom ročištu bira skupština poverilaca. Postavlja se pitanje – da li će tih 50% na tom prvom poverilačkom ročištu, kao verovatna potraživanja, biti istovremeno na ispitnom ročištu utvrđena potraživanja 50%? Da li se na taj način dovode u diskriminaciju određeni stečajni poverioci koji će imati privilegiju da na prvom poverilačkom ročištu učestvuju u postavljenju stečajnog upravnika, a posle toga će ih biti nesumnjivo, značajno manje?

Drugo, što je ovde jako važno, jeste činjenica da ne bi smeli da čestim izmenama, promenama stečajnih poverilaca utičemo na odugovlačenje stečajnog postupka. Na kraju krajeva, ulazimo u jedan rizik da se povredi pravo stranke na suđenju u razumnom roku.

Što se tiče predujma za troškove stečajnog postupka, uvaženi ministre, ja bih vas zamolio da imate u vidu jednu činjenicu, koju niko ovde ne može dovesti u sumnju, a to je da troškovi značajno prevazilaze iznose koji su specificirani ili definisani u članu 59. stav 2. predloženog zakona. Tu smo napravili, odnosno predložena su rangiranja na mikro, mala, srednja i velika pravna lica i vidimo da su troškovi svedeni na iznose od 50, 200, 600 i milion dinara. Pedeset hiljada dinara, uvaženi ministre, je zaista suma koja neće biti dovoljna i bojim se da će na taj način doći i stečajni upravnik i svi organi stečajnog postupka u jedan problem. Taj problem se vezuje za izmirenje osnovnih obaveza.

Ako imamo u vidu da će 30 hiljada dinara biti plaćeno samo za oglašavanje, od 50 hiljada dinara ostaje samo 20 hiljada dinara. Treba zameniti katance na bravama, platiti administrativne troškove, mnogo što šta. Šta možemo da uradimo sa 20 hiljada dinara? Zamolio bih vas da ove iznose povećamo za 100% i da to bude odborski amandman, s obzirom da mi amandmane u tom pravcu nismo podnosili.

Na samom kraju, s obzirom da su ovo krajnje dobronamerne sugestije, drago mi je što je koleginica Vazura ovde i ona može da čuje moje sugestije, kao zaista dobronamerne, jer naša saradnja je uvek bila krajnje korektna, molim vas da ih imate u vidu, a poslanička grupa SPS će u svakom slučaju kompletan set zakona u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala kolega Jovanoviću.
Reč ima ministara finansija dr Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala lepo. Mislim da su sugestije koje ste dali veoma korisne, u smislu saveta i ja ću koliko danas razgovarati sa ministrom privrede oko toga.
Ono što je meni važno, samo da vi znate da bez obzira na prava manjinskih poverilaca da izglasaju stečajnog upravnika, pa da se kasnije utvrdi da imaju manje prava nego što je bilo na prvom ročištu u bilo kom trenutku nakon toga stečajni upravnik može da se promeni. Tako da ta fleksibilnost postoji u celom procesu.
Inače, izmene ovog zakona su upravo inicirane našom željom da postupak bude što transparentniji, da se uvaži i mišljenje malih poverilaca i na kraju krajeva da na „Dujing biznis listi“ Svetske banke napredujemo i u ovoj oblasti koja je za nas veoma važna. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Dušan Petrović.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovana gospodo ministri, centralizacija je u Srbiji dobila oblik samovlašća. U pogledu finansiranja lokalnih samouprava Zakon o budžetu je neustavan, protivan je Zakonu o budžetskom sistemu, protivan je Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, protivan je Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, koju je ova skupština ratifikovala, pre skoro deset godina, pa samim tim i protivan našem unutrašnjem pravu i po tom osnovu.

Imajući u vidu koliko bi trebalo novca za 145 gradova i opština u ovom budžetu da bude opredeljeno kada se radi o nenamenskim transferima, za grad Šabac je opredeljeno 479 miliona manje, dakle, četiri miliona evra, za Paraćin 250 miliona dinara manje, dakle dva miliona evra, za Čajetinu 95 miliona manje, dakle 800 hiljada evra.

Nepoštovanje Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i Zakona o budžetskom sistemu dovelo je do toga da u 2017. godini Leskovac, koji ima 138 hiljada stanovnika, je dobio 12,1 milion evra iz budžeta Republike Srbije, Kraljevo, koje ima 120 hiljada stanovnika, dobilo je 6,75 miliona evra, Jagodina, koja ima 70 hiljada stanovnika, dobila je pet miliona evra, Šabac, koji ima 116 hiljada stanovnika, dobio je 2,5 miliona evra. Ne postoji nikakva pravna utemeljena niti logička matrica koja može da dovede do ovakvog predloga, koji, još jednom ću da kažem, je neustavan pa ćemo na Ustavnom sudu i da se raspravimo kada budete ovo izglasali, ako izglasate.

Tekuća rezerva u ovom budžetu je predviđena na tri milijarde dinara. Zanima me, gospodine ministre, koliko ćete para iz tekuće rezerve do 31. decembra da zaključcima Vlade opredelite pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji?

Grad Beograd je u 2018. godini do danas iz budžeta Republike Srbije dobio četiri miliona evra. Grad Beograd je u 2018. godini potrošio, poštovani građani Srbije, tri miliona evra da bi kupio nakit za Novu godinu u državi Srbiji danas.

U 2017. godini iz tekuće budžetske rezerve gradovima i opštinama je zaključkom Vlade podeljeno, gospodine ministre Ružiću, pošto vi niste upućeni u to, kako ste to rekli na televiziji, 5,5 milijardi dinara. Zbog toga ovo samovlašće je moralo da se nađe pred međunarodnim institucijama. Gradonačelnik Šapca, predsednik stranke Zajedno za Srbiju i jedan od osnivača Saveza za Srbiju, je o svemu ovome govorio pred Savetom Evrope, pred Kongresom lokalnih vlasti u Strazburu.

Pošto naravno ozbiljne međunarodne institucije su se pozabavile ovim dramatičnim i drastičnim kršenjem zakona, koje sprovodi Vlada Republike Srbije, nustavnošću odluka koje donosi parlament Republike Srbije početkom februara meseca…

Hvala.
Vreme ste potrošili. Vaše koleginice su potrošile vreme predviđeno za vašu poslaniku grupu. Hvala.
Reč ima poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i set reformskih zakona koji će doprineti daljem podizanju životnog standarda građana, privrednog rasta i još intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Budžet za 2019. godinu karakteriše socijalni aspekt koji je povezan za povećanje životnog standarda, nikad veće povećanje plata i penzija, a takođe imamo i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije.

Ovim zakonom omogućićemo rasterećenje privrede, da bude naša privreda što atraktivnija i konkurentnija. Privredna aktivnost u 2018. godini beleži intenzivan rast i dolazak velikog broja stranih investitora. Reformski procesi u našoj zemlji sprovode se na zdravim osnovama fiskalne i monetarne stabilnosti. Podigli su kredibilitet i atraktivnost naše privrede za strana ulaganja. Ono što je važno napomenuti, treću godinu za redom imamo suficit u budžetu. Imamo nezaposlenost koja je spuštena sa preko 25% na 11,3%. Uspeli smo da dovedemo ozbiljne strane investitore. Popravili smo međunarodni ugled Srbije, rast penzija i onakav koji odgovara ekonomskom razvoju naše zemlje. Treba da nastavimo da radimo i ulažemo u našu ekonomiju, obrazovanje, kulturu, zdravstvo, u naš jezik, u digitalizaciju i da nastavimo da zapošljavamo Srbiju.

Zato je sramota što jedan od predvodnika petooktobarske horde koja je palila i pljačkala Dom Narodne skupštine, danas prisutan ovde konačno, govori na ovakav način o privrednom rastu naše zemlje. Isti oni koji su se na najbrutalniji način obračunavali sa građanima Srbije preko tzv. kriznih štabova 2001. godine kada su upadali u javna preduzeća i lokalne samouprave i izbacivali ljude napolje sa posla, isti onaj prethodni govornik koji je uništio grad Šabac katastrofalnim privatizacijama, a onda valjda kao nagradu, kako je to bilo kod njih valjda u to vreme, a i sada mislim da nije drugačije, postao dvostruki ministar - ministar poljoprivrede. Bacio je na kolena i uništio srpsko selo i, kako reče kolega Atlagić, za jednu godinu zaklao stočni fond od preko 250 hiljada grla.

Zatim, kao ministar pravosuđa, preko noći otpustio preko 850 sudija, samo zato što nisu hteli da sude kako su to hteli Boris Tadić, Dragan Đilas, Jeremić, Petrović i ostali. I naravno da ništa od toga njima nije bilo sveto.

Ne možemo, takođe, da zaboravimo i to, ono čuveno idiotsko pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, takođe u kreaciji Borisa Tadića, Dušana Petrovića, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića i Dragana Đilasa kada su problem Kosova spustili u EU i samim tim doveli Kosovo i Metohiju u situaciju u kojoj se danas nalazi.

Na kraju bih samo rekao – ministre, puna podrška ovom budžetu i samo napred. Zahvaljujem.

(Dušan Petrović: Replika.)

Niste spomenuti ni jednom jedinom rečju. Stalno ste vikali – a ko, reci ime, reci ime.
(Dušan Petrović: Jeste, spomenuo me je, kako ne?)
Ne, vi ste sami u vašoj diskusiji rekli da je gradonačelnik Šapca pisao protiv države.
(Dušan Petrović: Ne, Međunarodnom sudu pravde o Kosovu i Metohiji.)
Nije vas pomenuo. Uvaženi poslaniče, pažljivo pratim. Vi ste pisali drugom sudu.
(Dušan Petrović: Molim vas, imam prava na repliku, rekao je ime i prezime, pitajte ga.)
Nije vama uopšte rekao to, a sami ste se pohvalili da je gradonačelnik Šapca pisao protiv države pismo i žalio se na situaciju u Srbiji, o čemu smo pričali na jednoj čitavoj sednici. Niste bili, žao mi je.
Ostanite još malo, molim vas.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.