Hvala lepo.
Uvaženi poslanici, prioritet rada Vlade Republike Srbije, kada govorimo o ekonomskom delu su što više stope rasta, što niža stopa nezaposlenosti, odnosno što viša zaposlenosti, i što veći životni standard naših građana.
Rezultati koje smo ostvarili nakon teškog perioda fiskalne konsolidacije u proteklih par godina i rezultati koje smo ostvarili ove godine i po pitanju stope rasta u prvih devet meseci od 4,5% BDP, koji svrstava Srbiju među jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, fiskalni rezultat koji govori o tome da već treću godinu zaredom imamo suficit u istoriji Republike Srbije i budžeta Srbije, jer nikada se nije desilo da tri godine, ne jednu, godinu imate suficit, što pokazuje koliko je Vlada odgovorna prema građanima i koliko pazi na svaki dinar koji troši.
Malopre sam vam izneo podatak, a ja sam gledao podatke proteklih 15 godina, nikada nižu stopu nezaposlenosti, 11,3% u trećem kvartalu ove godine, nikada višu stopu zaposlenosti 49,2% je rezultat koji je danas izašao od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije, gde ste videli da u protekle četiri godine, 370 hiljada novozaposlenih radi u privredi Srbije, od 2014. do 2018. godine.
To su rezultati na koje smo posebno ponosni, a da dodam na to i smanjenje našeg javnog duga u BDP, sa 70 i nešto, približno 80%, na 55,6% danas sa daljom tendencijom smanjenja i to su egzaktni podaci o kojima govori i Svetska banka i MMF i Evropska komisija, a koje govore u prilog tome da se ekonomska politika Republike Srbije vodi na jedan ispravan način.
Zato je budžet za 2019. godinu koncipiran tako da dalje nastavimo sa rastom naše ekonomije, kroz smanjenje opterećenja na zarade, kroz veliki broj poreski podsticaja, da dalje nastavimo da radimo na obnovi naše infrastrukture kroz rekordno visoke kapitalne investicije, 30% više nego ove 2018. godine i da radimo na tome da životni standard građana Srbije podignemo još više, kroz povećanje penzija i kroz povećanje plata u javnom sektoru i kroz povećanje minimalne cene rada od 8,6% koja će biti od 1. januara 2019. godine.
Još jednom želim da čestitam našim najstarijim sugrađanima, danas se isplaćuje jednokratna pomoć u iznosu od tri hiljade dinara i da im zahvalim još jednom na teretu reformi koje su podneli na svojim plećima.
Još jedan kratak komentar vezan za budžet Slavice Đukić Dejanović. Dakle, imate veći iznos novca koji je opredeljen za ono čime se ona bavi upravo iz razloga što želimo da poboljšamo naš natalitet, da se bavimo time. Lepo je reći da u Srbiji bude što više beba, da se rađa što više beba u našoj zemlji i, naravno, da kroz ovakve mere ekonomske konsolidacije, ekonomskog rasta zadržimo male ljudi da ostanu ovde.
Čuo sam malo pre i oko iznosa budžeta za Kancelariju za IT. Pa, jeste, ponosimo se time što idemo u elektronsku upravu, što sve manje dokumenata se izdaje građanima Srbije, što veći broj usluga mogu da urade preko interneta. To je dugoročno opredeljenje Vlade Republike Srbije. Hoćemo da po tom pitanju stignemo i prestignemo druge zemlje i time ćemo nastaviti da se bavimo i u budućnosti. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima Novica Tončev. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministri i predstavnici Vlade Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, u ime SPS i u svoje ime želim ovom prilikom da pohvalim Predlog budžeta za 2019. godinu.

Pažljivo sam pročitao ovaj materijal i nema dileme da je budžet izbalansiran i da će istovremeno imati i socijalnu i razvojnu dimenziju uz deficit koji je pet milijardi manji nego ove godine.

Povećanje plata u javnom sektoru za 33 milijarde dinara, među kojima su plate lekara, profesora, policije i vojske. Moram da pohvalim i planirano povećanje penzija od 35 milijardi, što će našim najstarijim građanima i te kako poboljšati životni standard.

Da je budžet razvojni potvrđuje i podatak da će kapitalne investicije biti 30% veće u odnosu na prošlogodišnji budžet i da se vodilo računa o velikim infrastrukturnim projektima. Imaćemo iduće godine oko 100 milijardi namenjenih za subvencije, što podrazumeva više novca za privredu, železnice, puteve, turizam i poljoprivredu.

Smatram da je važno da svi poljoprivrednici u Srbiji znaju da će iduće godine budžet za poljoprivredu biti za sedam milijardi dinara veći od ovogodišnjeg.

Što se tiče transfernih sredstava, moram da naglasim da je planirano, na primer, da opština Surdulica iz budžeta Ministarstva finansija iduće godine dobije 238 miliona dinara, što predstavlja značajnu podršku za finansiranje tekućih poslova iz delokruga lokalne samouprave.

Ministre, znate da lokalna samouprava daje plate svim zaposlenima u lokalnoj samoupravi, kao i da finansira predškolsku ustanovu, te vas molim da u budućnosti povećate i ovaj transfer za povećanje plata.

Mi ćemo se kao opština ovako truditi da deo nedostajućih sredstava dopunimo kroz izvorne prihode i maksimalno ćemo iskoristiti sve zakonske mogućnosti za ubiranje većih izbornih prihoda u budžet opštine Surdulica.

U tom smislu zamolio bih vas da na nivou Vlade i Ministarstva finansija razmotrite jedan moj predlog. Reč je o članu 98. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je takođe na dnevnom redu ove sednice, a kojim je predviđeno da prihodi ostvareni za naknade za vode pripadaju budžetu Republike, a prihodi od tih naknada teritoriji AP Vojvodine, budžetu Vojvodine.

Smatram da bi zbog infrastrukturnog razvoja opština širom Srbije bilo korisno da ovaj odnos podele prihoda bude pola-pola, tako da 50% prihoda od naknade za vode zadržavaju opštine i gradovi, a 50% ode u budžet Republike. Reč je o značajnim sredstvima, a vi sigurno imate podatke i možete u dinar da uradite projekciju koliko je to novca.

Ako bi 50% tog prihoda ostvarili direktno opštine i gradovi uz zakonsku obavezu da investiramo u razvoj lokalne infrastrukture, to bi za svaku opštinu bio veliki zamajac. Molim vas da o tome razmislite, jer je to na neki način i pravično rešenje, a svaki dinar izvornih prihoda mnogo znači lokalnoj samoupravi.

Navešću primer. U opštini Surdulica znate da postoji fabrika vode „Rosa“, odnosno „Vlasinka“ koja radi pod kompanijom „Koka kola“. Po ovom predlogu i tabeli koju ste dali, 1,23 dinara na svaku flaširanu vodu ide u budžet Republike Srbije, a svi šleperi, kamioni i sve to prolazi kroz opštinu Surdulica, a mi moramo iz lokalnog budžeta da finansiramo popravke istih, tako da vas molim da ako možete da ovu raspodelu uradite ovako, a ja sam dao i amandman na ovu temu i nadam se, ministre, da ćete ga podržati.

Takođe, želim da pohvalim to što je Vlada prepoznala značaj projektnog finansiranja kroz IPA projekte EU i vidim da je u Predlogu budžeta naredne godine obezbeđeno budžetsko sufinansiranje konkretnih projekata u vrednosti od 4,3 milijarde dinara, dok će iz IPA fondova biti obezbeđeno 3,8 milijardi.

Pošto dolazim iz opštine Surdulica koja maksimalno koristi IPA fondove pre granične saradnje, moram da naglasim da smo realizovali projekte u vrednosti od preko pet miliona evra koji su poboljšali uslove života građana Surdulice.

Moja ideja je da kroz IPA fondove realizujemo najveći projekat južno od Niša i to projekat izgradnje kanalizacionog prstena oko Vlasinskog jezera. Evropska unija bi obezbedila 50% sredstava, ali potrebno je da Vlada kroz budžet obezbedi ostatak novca, a to je oko četiri miliona evra.

O tome sam i razgovarao sa predsednikom Vučićem i on je podržao ovaj projekat. Na ovaj način bi uposlili najmanje 1.000 ljudi u Pčinjskom okrugu i to kao krajnji rezultat bi dobili zdraviju životnu sredinu, razvoj turizma, ribolova, bolji kvalitet izvorske vode i više stranih investicija.

Zato hoću da vas zamolim za početak da Ministarstvo finansija obezbedi novac za izradu planskih dokumenata, pa da nakon toga i ceo projekat stavimo u budžet uz podršku 50% novca iz IPA fondova.

Postoji ovde na dnevnom redu jedna stvar koja me zabrinjava, a to je mera zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koja će na snazi biti do kraja iduće godine. Ovo ne kažem zbog toga što imam nameru da zaposlim simpatizere moje stranke, već iz objektivnih problema koji pogađaju lokalne samouprave, pa i Surdulicu. Zbog ove recidivne mere dolazim u situaciju da ostajemo bez inženjera ili geodeta, jer neće imati ko da nam uradi pregled, da ga overi ili da izvrši tehnički prijem. To blokira rad svake opštine, a da ne govorim o lekarima koje ako ne zaposlimo direktnu štetu trpe pacijenti, a to su naši sugrađani.

Zato hoću da vas zamolim da ovu meru preispitamo početkom iduće godine ili da se pronađe neki drugi način, ali da ne blokiramo funkcionisanje celog sistema.

Na kraju moram da se osvrnem na još jedan trošak koji je planiran u budžetu za pravosuđe, a reč je o troškovima novčanih kazni, jer sam ovde video da će svi osnovni i viši sudovi u Srbiji imati na raspolaganju preko milijardu dinara za novčane kazne, što je blizu deset miliona evra, ne računajući ostale sudove i tužilaštva. Samo u dva slučaja opština Surdulica je morala da pomogne i da plati štetu jednoj školi od 20 miliona dinara zbog osude dvojice profesora koji su neosnovano otpušteni, pa presudom suda vraćeni na posao.

Tužiteljka koju je tada proganjala i bez osnova pritvarala u nameri da obezbedi članu DS reizbor na funkciji direktora danas je napredovala iz Osnovnog u Više javno tužilaštvo u Vranju, a trošak od 20 miliona su morali da plate građani Surdulice.

Zamolio bih vas i ministarku pravde da nađete način da sav ovaj rashod prebacimo na loše sudije, loše tužioce koje prave ovakve troškove, ali ne na građane Srbije koji za to nisu krivi.

Još jedanput da vam zahvalim kao članu Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije na Projektu izgradnje nacionalnog stadiona, da vam poželim da ovaj budžet u idućoj godini sprovedete kako ste i planirali. Hvala, ministre.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Poštovani ministri, naravno da je budžet najznačajniji pravni akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini u jednoj Skupštini i naravno da je budžet najznačajniji fiskalni dokument koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini.

Budžet je planska i realna kategorija. Budžet Srbije za 2019. godinu je realan budžet i on zadovoljava sve principe budžetskog planiranja. To je budžet koji podrazumeva da smo prihode planirali konzervativno, rashode realno, nalazi se u ravnoteži. Svoj stav je dao Fiskalni savet, MMF i, gospodine ministre, ja bih mogao ovde da završim svoje izlaganje, pa bih mogao ovde da završim svoje izlaganje.

Ovo je budžet. Javna rasprava u Skupštini Srbije u javnosti Srbiji, prosto, za mene je iznenađenje – suviše vam je lako. To je posledica dobrog budžeta. Budžet je slika vremena u kome živimo, ove generacije i odnosa prema nasleđenim nacionalnim dobrima.

Budžet Republike Srbije svakako jeste bitan i on podrazumeva da u narednom vremenskom periodu funkcionišemo sve bolje i bolje. Kada bih se osvrtao na probleme koje su navodili, na kritike, da ne govorim teoretski o budžetu, u stvari, možemo da čujemo i čujemo da postoji samo jedan problem, a taj problem je Srbija ne raste dovoljno brzo u ekonomiji. To nije problem koji se tiče budžeta 2019. godine, nije tema rasprave, to je makroekonomski pokazatelj. Fiskalni savet kaže ne rastemo dovoljno brzo, opozicioni poslanici kažu nam da ne rastemo dovoljno brzo, a rastemo po 4,5% u ovoj godini. Rastemo po prosečnoj stopi od 3,5% i to je suština funkcionisanja u prethodne tri godine.

Porede nas sa zemljama EU. Kažu – ne, vi niste dobri kao zemlje EU, ne govoreći da zemlje EU imaju na desetine prednosti u rastu ekonomije u odnosu na nas. Sve zemlje sa kojima nas porede odavno su u EU, imaju jedinstveno tržište, imaju pristup evropskim fondovima, imaju sve ono što će Srbija tek imati. U takvim uslovima mi rastemo onoliko koliko i te zemlje.

Kada govorimo o budžetu, u stvari govorimo o potpuno novom sistemu funkcionisanja, o sistemu vrednosti u kome je čovek na prvom mestu, čovek. I, kada gradimo nove bolnice, gradimo ih za Srbiju i Srbe. Kada gradimo nove auto-puteve, gradimo ih i za Srbe i za Srbiju i za sve građane Srbije. Kada podižemo plate, a podižemo plate tako što podižemo plate u realnom sektoru i u javnom sektoru, podižemo i penzije, u stvari, radimo za ljude koji žive u Srbiji.

Suviše smo se mi, gospodine ministre, nagledali pogrešnih ekonomskih procesa. Suviše su ekonomski procesi koje smo mi gledali bili na ivici siromaštva države Srbije. Zato je borba za ekonomsku istinu, a protiv ekonomske laži, takođe rasprava o ovom budžetu.

Ključni sprski ekonomski parametar, i ne tiče se ekonomije, je politička stabilnost. Bez političke stabilnosti nema jake ekonomije u Srbiji. Bez političke stabilnosti u regionu nema jakog srpskog ekonomskog naroda i srpskog ekonomskog prostora. To je suština. Prvi makroekonomski parametar rasta srpske ekonomije manje-više sam apsolvirao. To je prosto netačna tema i srpska ekonomija raste i u narednom vremenskom periodu.

Niko nije pomenuo, sem vas, monetarnu stabilnost. To nije tema. O tome se ne govori, iako je monetarna stabilnost ključni faktor ekonomski i pretpostavka za uspešnu ekonomiju. Inflacija od 2,2% nije inflacija u Srbiji, nego je inflacija u EU, a inflacija u Srbiji je takođe 2,2% u oktobru mesecu. Građani Srbije, kada je inflacija u Srbiji u poslednjih šest meseci otprilike bila ista, nije otprilike nego potpuno identična sa inflacijom u EU 2,2%? Kada je valuta bila na 0,35 rasta, čak u ovim trenucima beležimo i pozitivan rast u odnosu na strane valute. Znači, ne govorimo o drugom parametru makroekonomske stabilnosti.

Kada govorim o trećem parametru, vi ste lepo rekli 370 hiljada ljudi je zaposleno. Pada nivo nezaposlenosti na 11,3%, ali 370 hiljada novih radnih mesta, a pada nam, ministre, i broj zaposlenih u javnom sektoru, pa je u realnom sektoru broj zaposlenih još mnogo veći. I, koje kritike da neko nama kaže iz vladajuće političke stranke? Šta da nam kaže? Da pričamo o budžetu? Oni o tome nisu pričali.

Vi ste vrlo lepo i jasno rekli. postoje, u stvari, četiri ključna parametra koja govore o ovom budžetu. Srbija finansira povećanje plata i penzija, povećava ličnu potrošnju, povećava javnu potrošnju za 4% BDP, ono što smo sanjali i težili. Srbija rasterećuje privatni, poslovni sektor za 120 milijardi dinara. To je, u stvari, rasprava o budžetu i u toj raspravi nemate nijednu ozbiljnu temu.

Ja bih mogao ovako da pričam desetine i desetine minuta, o deficitu, koji je na 0,5% na nivou opšte države, odnosno 0,3% na budžetu Republike. Planiran, biće suficit. Ja, za razliku od vas, ministre, mislim da treba da idemo u deficit od 0,5% u realizaciji, zato što srpska ekonomija u ovom trenutku može da izdrži deficit od 0,5% na nivou opšte države. To bi nam bio prostor za još veći rast.

Da govorim o javnom dugu, koji je 50% ispod za nekih mesec dana, da govorim o kamatama od 102 milijarde, odnosno njihovom umanjenju od 12,5% i to je osnovni izvor, jedan od osnovnih izvora budžetskog suficita koji država Srbija ima. Da pričamo o ekonomskim parametrima, ali zašto da pričamo, možemo da se hvalimo. Vi to radite, predsednik Vlade radi, predsednik države radi. Skupština nema razloga, kao poslanik da pominjem ono što niko nama ne kaže da nije tačno.

Govore samo o rastu. Kažu – Srbija ne raste. Ponovo, da kažem građanima Srbije, kada smo u Skupštini govorili zadnji put da Srbija ne raste dovoljno brzo, 4,5% nije dovoljno, odnosno 3,5% verovatno?

Kažu nama u Skupštini da mi branimo politiku. U stvari, njihova rasprava o ekonomiji je samo politička tema. Mi potpuno jasno razumemo da Srbija u ovom trenutku ima ideju, viziju i misiju da građanima Srbije bude bolje.

Kada mi glasamo za budžet, u stvari, mi glasamo da ispričamo san Srbije, da Srbija bude ekonomski uređena zemlja. Glasamo za Srbiju da više nikad ne doživi inflatorne devedesete i nacionalno ponižavajuće dvehiljadite. U stvari, glasamo, gospodine ministre, za 1000 mojih malih komšija iz Kragujevca, da danas po hladnom vremenu igraju košarku u školskoj sali, u dve škole u Kragujevcu. Jedna je stara 40, druga je stara 108 godina. Glasamo, u stvari, da ne ugrozimo ničiji ekonomski san, kao što su naše ugrožavali.

Ja mogu o budžetu da pričam još 50 minuta i ne bih rekao i ne bih pomenuo sve što je pozitivno, ali da ne ugrozim ničiji san i da napravim Srbiju kakva jeste, da bude mali deo te Srbije i tog cilja. E, zato, gospodine ministre, glasam za budžet Republike Srbije za 2019. godinu.

Zahvaljujem.
Reč ima poslanica Maja Videnović. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, pardon, gospodo ministri, koleginice i kolege, nekoliko minuta, koliko imam na raspolaganju da govorim o 63 tačke dnevnog reda koje su iz oblasti kulture, poljoprivrede, nauke, ekonomije, me obavezuje da govorim o suštini, a suština je, ja vas molim da pokušamo da budemo ozbiljni, barem ova dva minuta koliko imam.

Čujemo ovde neverovatne bajke o snovima koji ne predstavljaju samo nekakvu poruku SNS zbog koje su oni danas došli danas da govore, nego predstavljaju ponižavanje i ruganje građanima. Neverovatna je vaša nerealnost sa onim kako građani danas žive.

Vi ste, gospodine ministre, premijerka Srbije je rekla da je ovaj budžet, citiram, pravedan i razvojan. Ja ću samo u nekoliko stvari da vas pitam da mi kažete tačno gde je pravda za penzionere, građane Republike Srbije, kojima ste oteli penzije, a danas ovde, ministre, ja vas molim da prestanete da ponižavate penzionere, da im vi kažete da im Vlada danas daje nekakve 3.000. Ništa vi njima ne dajete. To, ministre, nisu vaše pare. To je njihov novac koji ste im vi protivustavno oteli, pa onda, vraćajući deo koji ste im oteli, to predstavljate kao nekakvo davanje. To nije vaš novac. Vi njim upravljate i upravljate nepravedno. Gde je tačno pravda u tome?

Gde je tačno, ministre, pravda u činjenici da preko 370 miliona evra za usluge po ugovoru se nalaze u ovom budžetu? Za koje to tačno usluge? Kome tačno će ti ugovori, sa kim tačno će ti ugovori biti potpisani?

Gde je tačno pravda u činjenici da su subvencije za kulturu manje u ovom budžetu u odnosu na prošlu godinu za 22,50%? Gde je tačno pravda da građani ponovo subvencionišu i finansiraju „Er Srbiju“, a da im „Er Srbija“ naplaćuje čašicu vode kada imaju priliku, oni srećniji, da lete i da obavljaju poslove ili da putuju privatno?

Gde je, ministre, tačno pravda u činjenici da 250 miliona evra se Republika Srbija, i čujemo neverovatne pohvale za taj neverovatni politički, vizionarski san, da ćete uzeti kredit u iznosu od godišnje uštede za finansijsku konsolidaciju, koliko ste oteli penzionerima, jer ćete izgraditi nacionalni stadion? Gde je tačno pravda u toj nepravdi neverovatnoj u vašoj politici, za koju je jedini i isključivi cilj da se očuva SNS na vlasti?

Ministre, gde je tačno pravda u činjenici da se i ove godine izdvaja za kancelariju, za Tomislava Nikolića, za saradnju sa Rusijom i Kinom, za nešto što sam sigurna da vi ne možete da ponovite za šta tačno? Gde je tačno pravda da i ovim predloženim zakonima ne ispravljate nepravdu i da ponižavate milostinjom porodilje i majke koje dobijaju nekoliko stotina i nekoliko hiljada dinara, umesto onako kako je trebalo da bude? Ni to se ovim ne ispravlja. Gde je tačno pravda za nešto o čemu govorim četvrtu godinu? I, evo, sada dobijamo da tako nešto treba da se ukine.

Četiri godine vas molim i tražim da ukinete tzv. privremenu zabranu zapošljavanja, zato što to nije ni privremena mera jer se iz godine u godinu produžava, niti je zabrana jer ona važi za svakog čestitog građanina koji je odlučio da se prirodno usmerava, da pošteno stekne diplomu i da radi u onim oblastima koje su prirodno usmerene za državu. Za njih nema mesta. Ima mesta za članove i simpatizere SNS, ima mesta za poslanike SNS koji rade u višoj medicinskoj školi, dok profesorke ostaju na ulici.

Ovo je budžet u kome nema pravde a kada pričamo o razvoju, pričamo samo o razvoju u budžet BIA, pričamo o razvoju policije i Vojske, i to ne za one časne vojnike, pripadnike unutrašnjih poslova nego za silu i represiju. To je ono što je suština. Ovo nije budžet koji u interesu ima građane. Ovo je budžet za očuvanje SNS na vlasti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pravda nije za SNS nego za sve građane Srbije. Pravda je ta da smo od 2012. godine morali da vraćamo dugove, one koje ste vi napravili do 2012. godine. Pravda je da za sve ono što ste radili do tada. Mi smo morali da uzmemo taj teret na svoja leđa i da dovedemo zemlju iz minus 3% pada društvenog proizvoda i uopšte svih privrednih aktivnosti do plus 4,2%. To nije tako jednostavno. Zbog toga su građani Srbije i prepoznali SNS da može da izvuče zemlju iz ambisa u koji ste je vi gurnuli.

Što se tiče toga da u budžet treba, kroz raspravu, da se provuku u blato i poslanici koji rade u državnim institucijama, oni nisu zaposleni kao poslanici u visokim školama, nego su zaposleni kao profesori, učili su neke škole, završili državne fakultete, magistrirali, doktorirali i imaju izbor u zvanja.

Prema tome, nemojte to da radite, jer mnogo toga što bi mi mogli da pričamo o vašoj kadrovskoj strukturi, o tome kako ste vi i vaše kolege završavali škole i gde ste sve radili i kako ste budžet Srbije trošili na vaše potrebe, ne bi išlo nikome ovde u korist. Hvala.

Sledeći govornik Olivera Pešić. Izvolite.