Prvo da obavestim, pošto je gondola tema, što je direktno vezano za Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, prethodnog govornika da obavestim da Beograd jeste glavni grad Srbije, ali nije na granici. Tako da u Srbiju može da se uđe i Beograd nije prva stanica.

Do skoro je bio i aerodrom u Nišu. Faktički, on je postoji, ali formalno još uvek pa možete da sletite u Niš ili možete da uđete u Srbiju i u Subotici. To je još uvek deo Srbije. I Preševo je isto deo Srbije, tako da možete da uđete i sa te strane. Možete u Novi Pazar ili Rašku da uđete sa neke treće strane, u Pirot ili Dimitrovgrad sa neke pete strane, u Vršac.

Tako da argument da je Beograd prvo mesto gde dolaze stranci pa zato treba da se napravi gondola je argument nivoa kao – evo sada je neki, kako se zvaše, predsednik Srbije dobio nagradu koja postoji 70 godina i zove se „Zlatni lav“ za mir, mada postoji samo godinu dana i otprilike je na nivou kafe za poneti po pumpama. Dođete tamo i pitate jel imate kafu za poneti i imate li nagradu „Zlatni lav“ za mir …

Poslaniče, kakve to veze ima sa ovim zakonom …
(Zoran Živković: Da bi svaki poslanik …)
Zašto vičete na mene.
(Zoran Živković: Zato što vi imate mikrofon a ja nemam.)
Ne razumem.
(Zoran Živković: Dajte mi reč da objasnim.)
Ne mogu da dajem reč. Niste bili u prethodnom toku sednice kada sam svima oduzimala reč ko nije hteo da priča o amandmanu na tačku 1.
(Zoran Živković: Pričam o amandmanu.)
Ne pričate uopšte o amandmanu, ne znate ni kako se zove predlog.
(Zoran Živković: To možete da pitate nekoga drugog kako se zove.)
Dobro, ali sigurno neću dozvoliti ovde da razgovaramo i da vređamo ljude.
Čitavo prepodne se borim protiv toga, niste bili tu i ne znate kako sam reagovala u više situacija.
Reč ima Vladimir Orlić. Izvolite.

Pravo na repliku, ako se slažete gospođo predsednice, pominjanje predsednika.

(Zoran Živković: Ko je pominjao predsednika? Pominjao sam kafu.)

Dakle, što se tiče ovih koji viču, razumem da ima nekoliko stvari u vezi sa nagradom za mir koje smetaju nekim ljudima. Nekoliko stvari, npr. to što smo u zvaničnom obrazloženju za nagradu čuli da je rezultat izvanrednih ličnih i institucionalnih kontakata koji su uspostavljeni sa vodećim svetskim političarima za vreme dok je Aleksandar Vučić na čelu Srbije. Razumem da to smeta nekima koji nisu bili uspešni u tom smeru.

Druga stvar, takođe se čulo obrazloženje da je Srbija defakto stekla status važnog mesta za mir i stabilnost u čitavom regionu. Razumem da i to smeta onima koji nisu bili uspešni u tom smeru.

Treće, takođe se čulo u obrazloženju da je nagrada otišla predsedniku države Aleksandru Vučiću i zbog toga što je Srbija za vreme dok se sprovodila i sprovodi njegova politika uspela da postigne ekonomske rezultate koji se smatraju odličnim, praktično čudesnim kada pogledate ozbiljne institucije. O tim rezultatima u ekonomiji mi govorim i na ovoj sednici, mi govorimo i o tim investicijama i o dobrom rezultatu za budžet i o novim radnim mestima. Apsolutno razumemo da sve to strašno smeta onima koji nikada nisu bili ni blizu takvog rezultata. Zašto? Zato što su se bavili pre svega sobom, svojom ličnom srećom i svojim ličnim budžetom.

(Zdravko Stanković: O kom amandmanu govori?)

Danas kada Srbija postupa drugačije, pronalazi i prostora i resurse i snage i volje i znanje da otvara ta radna mesta širom zemlje, o kojima smo pričali maločas, ali i da realizuje sve one projekte poput te gondole, danas spomenute, koju su takođe najavljivali nekada i Đilas, i Jeremić i mnogi drugi, ali u čemu je stvar? Nikada nisu bili u stanju projekat ni da započnu. Pričali su o njemu, reklamirali ga javno, ali nikada kao ni za sve drugo, ni za onu fontanu, ni za „Beograd na vodi“ nisu bili u stanju ni malim prstom da mrdnu. Danas je to realnost.

Hvala.
Poslaniče, izvinjavam se, nisam vam ime upamtila, vidim vas sada prvi put. Šta ste dobacivali?
(Zdravko Stanković: O kom amandmanu je govorio?)
Replika je bila u pitanju.
Izvinjavam se, nisam vam ime upamtila.
Boško Obradović, povreda Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, na grub način ste prekršili član 107. koji govori da ova Skupština ima izvesno dostojanstvo, a ova Skupština gubi dostojanstvo ako ste vi kao predsedavajući na strani vladajuće većine, ako vi ovde ugrožavate pravo na reč predstavnika opozicije, ako nam gasite mikrofone usred govora, pre nego što ste čak izvršili bilo kakvu opomenu ili upozorili da nešto kršimo, da praktično maksimalno pokušavate da ovde …

Jedino Aleksandar Vučić može da bude zaštićen u ovom domu Narodne skupštine i o njemu ovde mogu da se pričaju bajke i hvalospevi, ali kada se kritikuje Aleksandar Vučić ili kada se želi bilo šta reći iz opozicionog ugla, to je zabranjeno i to je nedozvoljeno. To je prva stvar zašto vi ovde kršite dostojanstvo Narodne skupštine RS.

Morate da vratite reč opozicionom odborniku, morate da mu date pravo na repliku, morate da omogućite da se čuje glas opozicije u domu Narodne skupštine RS. To je prva stvar.

Druga stvar, morate da onemogućite ovu farsu od fantomskih i lažnih amandmana koje je predložila SNS, 385 amandmana … (Isključen mikrofon.)

Bez uvrede molim vas.
Trudim se da u punoj meri štitim dostojanstvo parlamenta i ne dam da niko vređa ni jednog poslanika.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Polako, nije završio Boško Obradović. Ovo što ste pripremili imamo vremena, saslušaćemo 30 povreda Poslovnika. Dugo sam ovde pa znam kako će ovaj deo sednice da teče. Vi ste u punom sastavu samo da Boško Obradović završi svoj deo.

Hvala predsedavajuća.
Opet ste demonstrirali da ste me prekinuli u sred rečenice. Ne znam otkud vam to pravo? Kako možete narodnog poslanika opozicije i šefa jedne poslaničke grupe opozicije da prekinete u sred rečenice? Objasnite mi kako, a da niste upozorili, da niste rekli da govorim nešto što nije odgovarajuće ili ćete vi meni da ograničite pravo na govor i da vi govorite umesto mene?
Dakle, vratite nam pravo na govor. Ukinite amandmane koji nemaju nikakvu logiku, jer ih vi povlačite posle rasprave. Služe samo da biste ukrali vreme opoziciji. Mi danas ne možemo da govorimo o budžetu kao najvažnijem zakonu u jednoj državi, jednoj kalendarskoj godini zato što ste postavili lažnu temu, lažni prvi zakon, 385 vaših lažnih amandmana i onemogućavate nam da govorimo. Da li razumete šta je problem? To je rušenje dostojanstva.

Hvala.
Odgovoriću vam svakako. Žao mi je što niste bili u prethodnom delu sednice da vidite da sam vašoj uvaženoj poslanici dala da govori i sa poslaničkom karticom Miladina Ševarlića, ne bi li mogla da govori, jer njena kartica nije bila ispravna. Toliko o tome da nekom ne dam, a nekom dam da govori.
Ono što u skladu sa članom 27. mora da radi predsednik, pa i predsedavajući je da vodi parlament i sednice parlamenta.
(Zoran Živković: Replika.)
Na mene?
(Zoran Živković: Ne, Orlića, lično me je prozvao.)
Polako.
Ono što se trudim, ali ne uspeva mi uvek, da sprečim da ovde današnja rasprava bude puna uvreda na račun jednih ili drugih poslanika.
I, mislim da pravo na predlaganje amandmana imaju svi poslanici. Te, na jednu tačku, mislim da je 42, imamo preko 500 amandmana koji su, kako vi to kažete, fantomski, a ja smatram da nisu fantomski, nego da svaki poslanik ima pravo da piše amandmane koji ne odgovaraju suštini Poslovnika i amandmanima kako piše u Poslovniku, a to je da suštinski menja član na koji se odnosi. Pa, nikom ništa.
Ranije su, i to želim da vam skrenem pažnju, jer možda ja neću biti u parlamentu, a možda vi i ostanete u parlamentu jednog dana, da vam skrenem pažnju, jer ranije su takvi amandmani još na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo sklanjani kao neustavni, nezakoniti i da nisu u skladu sa Poslovnikom, u vreme predsedavanja Gordane Čomić. To su bili amandmani poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
(Radoslav Milojičić: Prošlo osam godina.)
Šta mislite sad, jel treba ponovo?
(Radoslav Milojičić: Da gledamo u budućnost. Osam godina ste na vlasti.)
Da, isti je Poslovnik, sam taj Poslovnik je pisao Nenad Konstantinović koji ovde sedi, gospođa Gordana Čomić…
(Radoslav Milojičić: Osam godina ste na vlasti.)
To nema veze, može na vlasti neko da bude i 50 godina, i Gordana Čomić, i oni su odlučivali da takvi amandmani na kojima se piše – briše se, SRS u one vreme poslaničke grupe, nijedan ne može da se razmatra.
Mi smatramo da treba da se razmatraju i takvi amandmani. Niste uopšte u pravu, znam da ćete to čitav dan da ponavljate, nemam ništa protiv, to je vaše pravo i jer ćemo glasati o povredi člana 27.
Naravno glasaćemo, zahvaljujem.
Zoran Živković, replika kome tačno?
(Zoran Živković: Orliću.)
Orliću. Izvolite.

Hvala lepo.

Pošto je replika bila lična, koja je bila meni upućena lično, onda ću i ja biti ličan.

Dakle, zabereno je da u vreme kada sam ja obavljao neke važne državne funkcije nije bilo uspeha kao što ih ima sada. Pa, da vam kažem neka poređenja, recimo. U to vreme državu koja je još uvek bila Srbija tada, SRJ se vratila u normalan svet. Primljeni smo, vraćeni u UN, Savet Evrope, Interpol i mnoge druge međunarodne organizacije. Vratili smo običaj da se penzije isplaćuju i vratili sve dugove za penzije koje su bile u vreme vaše prethodne vlasti uskraćene. Isplatili smo sve dečije dodatke, dugove banaka, čak i onih Dafine i Jezde.

Evro je bio, kada sam ja odlazio sa funkcije premijera, 68 dinara. Znači, skoro duplo je dinar bio jači tada nego danas. Godine 2003. je privedeno 12.000 kriminalaca iz ove zemlje, par hiljada njih, četiri-pet hiljada je zadržano u pritvoru, podneto je pet hiljada krivičnih prijava i praktično je resetovan kriminal u državi na nulu.

Pored toga, u te tri godine rehabilitovano je 800 kilometara puteva po Srbiji, što je nedostižan rezultat ni za najveće laži koje čujemo danas o tom delu rada Vlade. Radili smo mnoge druge stvari koje su neuporedive sada. Smanjili smo spoljni dug sa 15 milijardi na devet milijardi. Privatizacije koje su tada vršene, u te prve tri godine su anđeoski čiste i poštene…(Isključen mikrofon.)

Hvala.
(Zoran Živković: To je, molim vas, svedok tome je Mali, ministar koji sedi ispred vas.)
Nemojte da vičete poslaniče. Čujete se dovoljno. Bez vikanja, molim vas.
Povreda Poslovnika, izvolite.