Nije ovo utorak, četvrtak, nego šta ste hteli po Poslovniku?

Sad sam hteo da vam kažem.

Ono što vi pričate na taj mikrofon nije u skladu sa onim što se dešava u sali.

(Poslanici SNS: Ko je ovaj?)

Da li možete da smirite ove vaše poslanike? Ja vas molim da smirite vaše poslanike.

Poslanik je u pitanju.
(Poslanici SNS: Ko je ovaj?)
Molim poslanike da puste poslanika Stankovića. Ja ga ne čujem šta mi govori. Molim vas. Izvolite.

Ja se pridružujem ostalim kolegama poslanicima da uvedete red u Skupštini, ništa više, i da pričate ono što je istina i ono što se realno dešava u sali, a ne da izigravate žrtve, a ima vas tri puta više u sali. Hvala vam.

Stvarno ne znam u kom kontekstu ste vi ovo sad rekli. Javili ste se da bi meni ne znam ni ja šta rekli, niti o amandmanu, niti je povreda Poslovnika. Ako je to nešto sa čime ja treba da se rukovodim, onda poslaniče Stankoviću, odbijam vaš predlog da se ponašam ovako kako ste se vi sada poneli prema meni i prema parlamentu. Da se javite, kažete šta hoćete, ne znam, verovatno zato što nemate iskustva i prvi put ste došli na sednicu, drugačije ne mogu da protumačim. Hvala. Rekli ste da uvedem red, evo, probaću.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Ivana Nikolić.
Da li želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
(Aleksandar Martinović: Ivana se javila.)
Molim poslanike, kako ja mogu da radim u ovoj buci, tako jednako očekujem i od vas da se javite kada vas prozovem, a ne da još doživljavam da i sa ove strane vičete na mene zato što ne čujem uopšte vic.
Reč ima Ivana Nikolić.

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja kako bi se dodatno definisao pomenuti član, a akcenat posebno stavio na smanjenje siromaštva.

Najpre bih istakla da je ovako dobar predlog zakona na dnevnom redu upravo tu u cilju obezbeđivanja efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje opšteg sistema socijalnog osiguranja. Ovo je dobar pokazatelj i ovo je dobar put kojim ide Republika Srbija u kojoj je stvoren ambijent gde se i ubuduće može razmišljati o unapređenju, efikasnosti, o boljoj usluzi za građane, o smanjenju troškova i o transparentnosti.

Upravo budžet za 2019. godinu, kao i ostali zakoni na dnevnom redu ove sednice predstavljaju zdrave temelje za unapređenje našeg društva, za podizanje životnog standarda, za veći broj kapitalnih investicija i za nova radna mesta. U 2019. godini ulaganja u kapitalne investicije biće 220 milijardi dinara, što je za 43 milijarde više u odnosu na 2018. godinu.

Što se nezaposlenosti tiče, svakako je vredno i sada ponoviti i podsetiti se da je Srbija ostvarila rekord, odnosno imamo 11,3% nezaposlenost, dok je pre šest godina, dok su prethodni rukovodili ovom državom, bila čak 25%.

Predviđene su i mere za rasterećenje privrede kroz podsticaj rasta i zapošljavanja i kroz prestanak sprovođenja teških mera koje su bile na snazi u okviru mera programa fiskalne konsolidacije, ali Republika Srbija se nakon sprovedenih teških mera nalazi na zdravom putu, na sigurnom putu rasta i razvoja za šta je apsolutno odgovoran marljiv i vredan rad predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i sprovođenje programa SNS.

Politika Vlade Republike Srbije usmerena je upravo ka otvaranju novih radnih mesta i mi od 2014. godine do danas imamo 370 hiljada novih radnih mesta, što je jednako broju koji je prethodni režim zatvorio. Ali, nema više one neodgovorne politike koja je ugrozila finansijsku stabilnost i budućnost građana Srbije.

Mi danas govorimo o povećanju plata. Mi danas govorimo o povećanju penzija, mi danas govorimo o povećanju minimalne cene rada, čime se i obezbeđuje smanjenje socijalnog jaza. Imamo jasne pokazatelje, a i činjenica je vidljiva na terenu da je odgovorno rukovodstvo, sprovodeći program SNS, delovalo odgovorno u svakom gradu, u svakoj opštini i vidimo iz predloga budžeta za 2019. godinu da će se tom dinamikom nastaviti da su daleko veća sredstva i za javna ulaganja.

Srbija beleži odlične rezultate iz godine u godinu i pitanje gde bismo bili. Da su se prethodni odgovornije ponašali mi bismo sada razmišljali apsolutno o modernizaciji i unapređenju, a ne najpre otklanjali nagomilane probleme i dalje razmišljali o razvoju, ali svakako, uprkos svemu tome, Srbija je na dobrom putu. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre finansija gospodine Mali, kolege poslanici, ja sam podneo amandman na član 1. vezano za Predlog zakona o centralnom registru socijalnog osiguranja, jer mislim da je to potrebno da stavimo akcenat na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, a prethodna Vlada i sadašnja Vlada daje podršku nerazvijenim područjima iz kakvog ja dolazim, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored grada Niša. To su područja u koja se ulaže, gde je sada i veći broj ljudi koji su uposleni, a setimo se perioda do 2000. godine opština iz koje ja dolazim, to je bila jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji, a u vremenu tom 2000. godine ugašen je veliki broj radnih mesta, firme koje su bile uspešne i na taj način ti ljudi su izgubili pravo na rad.

Unazad nekoliko godina stavlja se veliki akcenat na razvoj takvih opština, takvih sredina, kroz program infrastrukture, uvođenje novih programa za stimulaciju zapošljavanja, unošenjem novih programa za razvoj poljoprivrede sa akcentom na mlade poljoprivredne proizvođače, na žene na selu i to daje rezultate.

Uvaženi ministre Mali, ja vas pozivam da svojim mogućnostima obezbedite još sredstava u budžetu za 2019. godinu, da damo podršku malim opštinama, da damo podršku našim selima, da damo podršku jugoistoku Srbije i normalno razvoju grada Niša, jer grad Niš je motor pokretača razvoja jugoistoka Srbije.

Siguran sam da će Vlada na čelu sa našom Anom, da naš predsednik Srbije i svi mi zajedno, imati mogućnost da obezbedimo bolju budućnost za sve one ljude koji žive na selu od sela, žive na jugoistoku Srbije i na taj način, siguran sam, razvoj našeg jugoistoka Srbije imaće siguran razvoj i naše Republike Srbije.

Pozivam sve kolege poslanike da daju podršku mojim amandmanima, jer ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, podržavam i Vladu Republike Srbije i našeg predsednika gospodina Vučića, jer, siguran sam, to je jedini način da damo veću slobodu većem razvoju svih nas koji živimo tamo. Hvala još jednom.

Po amandmanu Zoran Živković.

Dakle, usput, niste me prozvali, bio sam 27. po amandmanu na član 1, ali ste sto preskočili, ali nema veze, to vam nije ništa novo.

Sad ću da iskoristim priliku da kažem šta je bila ideja tog amandmana. Pitanje je leksičke prirode. Tako da je važno da li iza rimskog broja ide tačka ili ne ide. Postoji varijanta i za jedno i za drugo. Prirodnije je da nema, bar se tako nekad bilo učilo u gimnaziji, ali nema veze.

Moje pitanje za ministra je - koliko je bilo, pošto je ovo centralni registar socijalno osiguranih ljudi, koliko je bilo stvarno zaposlenih ljudi, ljudi koji su bili prijavljeni u socijalnom, u nekim drugim službama koje vode te evidencije 4. marta 2003. godine, a koliko danas? I, kako se to desilo da je nezaposlenost iz 2014. godine od 18 i nešto posto pala za godinu dana na ispod 12%, odnosno ispod 13%? Kako je moguće bilo da je broj zaposlenih po evidenciji nadležne institucije 2015. godine bio milion i 716 hiljada ljudi, a sledeće godine 2016. milion i 977 hiljada? To znači da je u roku od godinu dana zaposleno 261.000 ljudi. To bi trebalo da znači da je svakog radnog dana te godine se zapošljavalo po 1.000 ljudi. To je naravno nemoguće.

Šta je to? To je laž, neistina, laž. To je promena metodologije, gde se broj zaposlenih, gle čuda, izražava po anketi. Neko vas zovne i pita – jeste li radili nešto u zadnjih šest meseci, vi kažete – brao sam višnje ili maline tri dana, e vi ste zaposlen.

Tako da imamo stanje da je broj zaposlenih po anketi prošle godine bilo dva miliona 850 hiljada ljudi, a realno je bilo dva miliona i 70 hiljada i da je broj nezaposlenih po anketi bio ispod 400 hiljada ljudi, a realno je blizu 700 hiljada ljudi i to su ti uspesi. To je šibicarenje statistikom na najgori mogući način. To su pitanja na koja bih voleo da ministar, koji je bio dobar ekonomista tamo 2003. godine, kada je sprovodio privatizaciju „Duvanske industrije Niš“, „Vranje“, „Beopetrola“ i nekih drugih firmi, da odgovori. Ne znam u šta se to pretvorilo za ovih 15 godina.

Ako niste primetili, ja sam završio.