Sada je upravo godinu dana kako se krenulo sa ovom praksom, odnosno kako je vladajuća većina krenula sa ovom praksom podnošenja amandmana na prve članove prve tačke dnevnog reda i to uvek preko 300 ili 350, tako da bi se, 300 puta dva, potrošilo onih 600 minuta predviđenih za raspravu u pojedinostima. To se nekada ne vidi tako jasno, pogotovo ne u TV prenosu, građani to ne mogu da vide kada krene neka polemika, rasprava povodom Poslovnika i slično, ali u suštini od tada, evo već godinu dana tačno, svaka sednica i svaka tačka je zapravo kontaminirana tom praksom koju ponavljam i naglašavam, sviđalo se to nekom ili ne, kakva ne postoji nigde u parlamentarnom svetu, da vladajuća većina podnosi amandmane na svoje predloge zakona, da onda Vlada nama odbaci te amandmane, a da se na taj način uskrati mogućnost opoziciji da raspravlja o nekim konkretnim stvarima.
Šta to konkretno znači u praksi? Mi sada imamo Predlog budžeta među svim drugim tačkama, kao najvažniju stvar, koju ova Skupština donosi i treba da donese u toku jedne godine i što direktno utiče na život građana. U tom budžetu ima raznih stvari. Neke su dobre, neke su manje dobre, neke su prihvatljive, neke su manje prihvatljive, ali jeste neobično, rekao bih i skandalozno, u svakom slučaju veoma loše, da se o tim argumentima za i protiv neće moći raspravljati u pojedinostima, već ono što smo rekli u načelu.
Recimo, smatram da stavka od 250 miliona evra za nacionalni stadion je pogrešna, treba da postoje mnogo veći prioriteti.