Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao što znate Poslanički klub SNS će glasati protiv ovog Predloga zakona, tako da i amandmanska rasprava mnogo ne menja. U skladu sa ovim što je amandman predvideo, želim da kažem da je moje mišljenje da Srbiji u ovom trenutku kao državi ovaj način organizovanja i ove veličine nije potreban srednji nivo vlasti, to je moje mišljenje, ali naravno stečena prava su stečena prava, pa tako i stečeni nivo autonomije Vojvodine treba da čuvamo i očuvamo, jer to je nešto što je postulat demokratije, što opet ne menja stvar da mogu da iznesem svoje mišljenje da sam protiv toga, kao što je predlagač zakona izneo mišljenje da je on za to da Vojvodina bude čak i federativna jedinica, što inače kroz ovaj predlog možemo da vidimo. Ako neko želi poresku upravu, pa se još govori o tome da se vrati policija, kao što je nekad bilo, carinska uprava, ne daj Bože i vojska, sudovi, onda dolazimo do toga da imamo praktično državu u državi.
Moram da kažem da sam protiv toga zato što, kada je nastala zajednička država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, uz svu odluke koje smo slušali u Novom Sadu, u Rumi, Vojvodina nije imala autonomiju, administrativne jedinice su se zvale banovine i moje Smederevo je bilo zajedno sa Novim Sadom u okviru jedne banovine, na primer, i to je potpuno drugačiji vid regionalizacije. Mislim da je regionalizacija u Srbiji, da je potrebno imati lokalnu vlast sa onim komunalnim nadležnostima, a bogami i kako se situacija razvija u svetu i Evropi i kako se sve više država okreće jakoj državnoj vlasti, mislim da bi Srbija i prilikom donošenja novog ustava morala da vodi računa.
Inače, AP Vojvodina i KiM su nasleđe nečega protiv čega sam kao čovek uvek bio protiv i dan danas sam protiv toga. To je nasleđe komunističke Jugoslavije. To je nasleđe nečega što je stvarano protiv interesa i volje srpskog naroda.
Ispred sebe imam „Službeni list“, odštampaću ga jednom i podeliti svim kolegama u Skupštini, Demokratske Federativne Jugoslavije. To je u stvari bila oktroisana država Komunističke partije, bez izbora. Odluka Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije iz, pazite na dokumentu piše, ožujka meseca 1945. godine kojom se zabranjuje kolonistima povratak u svoje domove, a u stvari Srbima na Kosovo, da prevedemo. To je jedna od prvih aktivnosti koje je imala Komunistička partija u Jugoslaviji kada je preuzela vlast i kasnije se išlo sa stvaranjem svega toga da bi se razvlastio što je više moguće, u toj komunističkoj Jugoslaviji, srpski narod. Na kraju smo 1974. godine imali i taj Ustav koji je stvorio tri države na teritoriji Srbije, i to je istina.
Da sve to nismo imali, da nam se sve to nije izdogađalo, da nismo bili slabi i tome se nismo odupreli, a trebali smo kao narod, ne bismo danas imali ni ovaj problem koji imamo sa Kosovom. Ne bismo jer su komunisti od Kosova pravili državu odmah, kao što vidite, od 1945. godine. To je nešto što je istina, svidelo se to nekome da čuje ili ne. Tako je bilo i tako se nastavilo i mi sada moramo da snosimo i posledice i da se borimo što je više moguće za našu otadžbinu, za majku Srbiju, da je vratimo tamo gde joj je mesto i da je ponovo stvorimo snažnom i jakom kao što je nekada bila, ali sigurno ne u ožujku mesecu 1945. godine.
Znači, da ponovim još jednom, da - autonomija Vojvodine, da - na ovaj način na koji je imamo danas, ali proširivati, vraćati u neka vremena iz sedamdesetih godina, tražiti tako nešto, to nam ne treba.
Kolega, ja sam rekao da sam ja za to da nemamo uopšte srednji nivo vlasti, ali moramo da poštujemo nešto što je stečeno pravo, što postoji kao postulat, a naravno kao društvo možemo i o tome da razgovaramo u narednom periodu.
U svakom slučaju, novim Ustavom treba sve to veoma precizno da rešimo. Sada mislim da je jasno i da sve funkcioniše u skladu sa važećim Ustavom. Hvala.