Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đorđe Milićević i Vladimir Marinković.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o finansiranju AP Vojvodine.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Narodni poslanik Marijan Rističević, pisanim putem 18. marta 2019. godine, povukao je amandmane na članove: 2, 3, 6, 7, 8, 9. i 11. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje predstavnika predlagača o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov iznad člana 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.

Poslanička grupa SRS amandmanima je reagovala na ovaj Predlog zakona tako što smo predložili pojedinačno brisanje svakog člana i to je naš odnos prema zakonu, odnosno mi tvrdimo da ovakav zakon nikako ne bi mogao da se uklopi u pravni sistem Republike Srbije i nikako ne bi smeo da se donosi.

Radi javnosti podsećamo da se radi o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, da je to predlog Nenada Čanka i njegove stranke, a da mi u SRS mislimo da je bilo potpuno suvišno donositi bilo kakav zakon za nešto što je već regulisano Ustavom, a pogotovo nije moguće donositi i predlagati zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom i sa dva sistemska zakona, kao što je to slučaj kod ovih predloga.

Radi javnosti, takođe, podsećamo na član 182. Ustava Republike Srbije, koji kaže – autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Republika Srbija ima Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija. Ovo je posebno važno da svi zapamtite. Suštinska autonomija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.

Predlagač je ovde tvrdio da postoji ustavna obaveza, obaveza iz ustavnog zakona da se donese i ovaj zakon o finansiranju AP Vojvodine, ali čak i kad bi bilo tako, a nije tako, onda zakon ne može da se donosi suprotno osnovnoj odredbi Ustava, odnosno izvan tih okvira. To bi bilo, kao što imamo, ne znam, član 106, koji kaže da Narodna skupština, govorim o Ustavu, da se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje, a imamo obavezu da donesemo Zakon o Narodnoj skupštini, što je doneto i ne može onda u tom zakonu da stoji da imamo tri redovna zasedanja, ako je Ustav rekao da su to dva.

Tako i sa ovim Predlogom zakona o kojem raspravljamo. Predviđati, kolege će govoriti dalje pojedinačno o svakom ovom članu, ali predviđati u ovom zakonu formiranje poreske uprave na teritoriji, odnosno u AP Vojvodini, formiranje nekakve komisije koja će pratiti primenu ovog zakona, pa onda kaže ako drugi zakoni budu u suprotnosti sa ovim zakonom onda bi se primenjivao ovaj zakon. To je zaista pisano kako mali Perica zamišlja državu.

Dakle, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakon o budžetskom sistemu su sistemski zakoni kojima je regulisana ova materija i nema mesta, niti ima potrebe za donošenje bilo kakvog drugog zakona na ovu temu.

Kada je u pitanju finansiranje AP Vojvodine, to je regulisano članom 184. Ustava Republike Srbije i po tom članu Ustava se i postupa, pitanje je da li je to trebalo tako uopšte, ali imamo to regulisano i poštujemo ono što jeste ustavna obaveza, ali više od toga i mimo toga prvo je nedopustivo, nemoguće i mi mislimo da to nikako ne sme ni da se dešava. Mi smo od početka se pitali i zašto se uopšte ovo stavilo na dnevni red, zašto uopšte raspravljamo o nečemu što je na prvi pogled apsolutno suprotno Ustavu Republike Srbije. Nismo dobili objašnjenje od skupštinske većine, koja je ovo stavila na dnevni red, zbog čega je to tako urađeno.

Srpska radikalna stranka je inače protiv autonomije Vojvodine i želimo da to naglasimo. Mi smo za autonomije lokalnih samouprava, a ovo što je predviđeno u ovom zakonu apsolutno prevazilazi normalne okvire autonomije i zapravo daje državnost Vojvodini, i to je ono što je jako opasno, ne samo pravno, pravno je neustavno, ali je opasno i politički i zato mislimo da nije trebalo uopšte o tome da se raspravlja, s jedne strane. S druge strane, možda nije ni loše da se čuje kakvih to sve glasova po Srbiji ima, sigurni smo malo, premalo, ali nije dobro što ih uopšte ima, nije dobro što uopšte postoje takva razmišljanja. Umesto da svi budemo na jedinstvenom zadatku rešavanja problema na KiM, mi se bavimo nekim stvarima koje za sada nisu problem, a koje potencijalno bi nažalost mogle biti i problem.

Dakle, predlažem u ime poslaničke grupe da se član 1. ovog Predloga zakona briše. Ostale kolege će to predložiti za ostale članove i na taj način iznosimo stav SRS da ovaj zakon, odnosno ovaj predlog nikako i nikada ne sme postati zakon.

Naravno, kada je u pitanju ovaj drugi akt, Predlog rezolucije ili kako su je nazvali - rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini, tu čak ne stoji ni autonomnoj pokrajini, je akt o kojem po našem Poslovniku ne može da se raspravlja u pojedinostima, pa tu ne možemo da iznosimo i detalje iako smo i tu uložili amandmane, ali najbitniji, suštinski stav apsolutno smo protiv ovih predloga i zalažemo se protiv autonomije Vojvodine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
Izvolite. Do dva minuta.

Hvala lepo.

Samo bih odgovorio na ovo što smo čuli time da je Odbor na tvrdnju da Predlog zakona o finansiranju Vojvodine nije u skladu sa Ustavom, da je Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije utvrdio da je zakon u skladu sa Ustavom, a o čemu svedoči i član 184. Ustava Srbije koji glasi da autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, i to je što je bitno, vrste i visina izvornih prihoda autonomne pokrajine određuje se zakonom. Upravo se o tom zakonu radi, tako da je potpuno jasno da nije u pitanju nikakva kolizija sa Ustavom nego je u pitanju otpor kompletnom postojanju AP Vojvodine i autonomija na teritoriji Republike Srbije, uopšte. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao što znate Poslanički klub SNS će glasati protiv ovog Predloga zakona, tako da i amandmanska rasprava mnogo ne menja. U skladu sa ovim što je amandman predvideo, želim da kažem da je moje mišljenje da Srbiji u ovom trenutku kao državi ovaj način organizovanja i ove veličine nije potreban srednji nivo vlasti, to je moje mišljenje, ali naravno stečena prava su stečena prava, pa tako i stečeni nivo autonomije Vojvodine treba da čuvamo i očuvamo, jer to je nešto što je postulat demokratije, što opet ne menja stvar da mogu da iznesem svoje mišljenje da sam protiv toga, kao što je predlagač zakona izneo mišljenje da je on za to da Vojvodina bude čak i federativna jedinica, što inače kroz ovaj predlog možemo da vidimo. Ako neko želi poresku upravu, pa se još govori o tome da se vrati policija, kao što je nekad bilo, carinska uprava, ne daj Bože i vojska, sudovi, onda dolazimo do toga da imamo praktično državu u državi.

Moram da kažem da sam protiv toga zato što, kada je nastala zajednička država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, uz svu odluke koje smo slušali u Novom Sadu, u Rumi, Vojvodina nije imala autonomiju, administrativne jedinice su se zvale banovine i moje Smederevo je bilo zajedno sa Novim Sadom u okviru jedne banovine, na primer, i to je potpuno drugačiji vid regionalizacije. Mislim da je regionalizacija u Srbiji, da je potrebno imati lokalnu vlast sa onim komunalnim nadležnostima, a bogami i kako se situacija razvija u svetu i Evropi i kako se sve više država okreće jakoj državnoj vlasti, mislim da bi Srbija i prilikom donošenja novog ustava morala da vodi računa.

Inače, AP Vojvodina i KiM su nasleđe nečega protiv čega sam kao čovek uvek bio protiv i dan danas sam protiv toga. To je nasleđe komunističke Jugoslavije. To je nasleđe nečega što je stvarano protiv interesa i volje srpskog naroda.

Ispred sebe imam „Službeni list“, odštampaću ga jednom i podeliti svim kolegama u Skupštini, Demokratske Federativne Jugoslavije. To je u stvari bila oktroisana država Komunističke partije, bez izbora. Odluka Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije iz, pazite na dokumentu piše, ožujka meseca 1945. godine kojom se zabranjuje kolonistima povratak u svoje domove, a u stvari Srbima na Kosovo, da prevedemo. To je jedna od prvih aktivnosti koje je imala Komunistička partija u Jugoslaviji kada je preuzela vlast i kasnije se išlo sa stvaranjem svega toga da bi se razvlastio što je više moguće, u toj komunističkoj Jugoslaviji, srpski narod. Na kraju smo 1974. godine imali i taj Ustav koji je stvorio tri države na teritoriji Srbije, i to je istina.

Da sve to nismo imali, da nam se sve to nije izdogađalo, da nismo bili slabi i tome se nismo odupreli, a trebali smo kao narod, ne bismo danas imali ni ovaj problem koji imamo sa Kosovom. Ne bismo jer su komunisti od Kosova pravili državu odmah, kao što vidite, od 1945. godine. To je nešto što je istina, svidelo se to nekome da čuje ili ne. Tako je bilo i tako se nastavilo i mi sada moramo da snosimo i posledice i da se borimo što je više moguće za našu otadžbinu, za majku Srbiju, da je vratimo tamo gde joj je mesto i da je ponovo stvorimo snažnom i jakom kao što je nekada bila, ali sigurno ne u ožujku mesecu 1945. godine.

Znači, da ponovim još jednom, da - autonomija Vojvodine, da - na ovaj način na koji je imamo danas, ali proširivati, vraćati u neka vremena iz sedamdesetih godina, tražiti tako nešto, to nam ne treba.

Kolega, ja sam rekao da sam ja za to da nemamo uopšte srednji nivo vlasti, ali moramo da poštujemo nešto što je stečeno pravo, što postoji kao postulat, a naravno kao društvo možemo i o tome da razgovaramo u narednom periodu.

U svakom slučaju, novim Ustavom treba sve to veoma precizno da rešimo. Sada mislim da je jasno i da sve funkcioniše u skladu sa važećim Ustavom. Hvala.

Zahvaljujem.
Nisam razumeo koleginicu Radetu, tako da ispravljam sada grešku.
Izvolite, pravo na repliku na izlaganje kolege Čanka.

Da, htela sam da skrenem pažnju da ovo što je gospodin Čanak rekao nisu nikakvi argumenti. To što je nadležni odbor skupštinski rekao da o ovome može da se raspravlja, to ne znači da je u skladu sa Ustavom. Mi smo imali slučajeve da su odbori, čak i skupštinska većina, glasali za neka akta koja su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Mi smo pre nekoliko dana predali inicijativu Ustavnom sudu, na primer, da se utvrdi ustavnost onog ugovora, zakona kojim se ratifikuje ugovor o saradnji Srbije i SAD-a oko izručivanja naših građana za neka krivična dela, itd.

Čak, nažalost, smo imali situacije u ovom prethodnom periodu kada je Ustavni sud bio potpuno politički, kada je Ustavni sud bio na usluzi skupštinskim većinama, tako da i pozivanje na Ustavni sud u nekim situacijama je zaista diskutabilno.

Evo da podsetim kako je Ustavni sud, recimo, radio za tadašnju DS kada je formirana SNS, kada su proglasili neustavnim deo Zakona o izboru narodnih poslanika, pa Gordana Čomić donela još topao, još niko nije video, Službeni glasnik. Ona ga donela i maše - evo, kaže, u pravu su ovi da im pripadaju oteti mandati od SRS. Što danas mnoge boli glava zbog otimanja mandata, to je tema za neki drugi put. Ili, recimo, Ustavni sud proglasi neustavnim Statut AP Vojvodine kad se donese novi statut.

Dakle, institucije sistema, nažalost, ne funkcionišu, odnosno ne funkcionišu onako kako bi trebalo i neprihvatljivo je i nije argument ovo što je gospodin Čanak rekao da je ovaj predlog usklađen sa Ustavom. Kao pravnik tvrdim, i tvrdimo, da je ovo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Nenad Čanak, do dva minuta.

Ja bih replicirao uvaženom kolegi Šormazu.

Prvo, ovo nije rasprava o tome šta su komunisti od Kosova pravili ili nisu pravili, niti je ovo pitanje procene na koji način je bila uređena Kraljevina Jugoslavija, nego je ovo Predlog zakona kojim treba da se zaokruži donošenje Ustava, što nije učinjeno 10 godina.

Znači, u pitanju nije proširivanje institucija, nadležnosti ili čega god u Vojvodini, nego je u pitanju, ponavljam, zaokruživanje zakona, tj, donošenje zakona koji je po Ustavu bila obaveza da se donese još pre 10 godina.

To što je gospodin Šormaz spominjao carinu i vojsku, ja zaista ne razumem zašto je to učinio, zbog toga što nikada nigde carina i vojska u vezi sa AP Vojvodinom, nisu spominjani. Mislim da to može građane dovesti u dilemu - da li postoji ili ne postoji nekakva veza između našeg Predloga zakona o finansiranju AP Vojvodine, koji je, ponoviću, ustavna kategorija, sa nekakvom carinom i vojskom koje nemaju, niti se gde pominju, niti ih ko traži za AP Vojvodinu. Hvala lepo.