Nisam samo rekao da će se problem, da bi ulaskom u EU Srbije da bi se rešio problem odlaska ljudi ili ne. To je problem koji postoji svuda.
Druga stvar, što se tiče zapošljavanja. Ne postoji nikakva, da ljudi razumeju, ne postoji nikakva zabrana zapošljavanja gde god imate potrebu da se zaposli. Ono samo šta je urađeno. Ja pričam konkretno o zdravstvu. Znači mi nemamo ni jedan problem bilo koga da zaposlimo. Jedino o čemu vodimo računa a to je da ravnomerno rasporedimo ljude tamo gde je neophodno, da ne bude po principu ispunjavanja želja da negde dođemo u situaciju da imamo višak nekih specijalista i nekih ljudi, a da u drugoj nekoj sredini imamo manjak. Veći deo ljudi želi da ide u veće gradove i onda ako bi pustili da to tako. Nema nikakve zabrane, nema ničega, samo je kontrolisan, da se zna gde se ko zapošljava. To je suština priče. Gde god se ukaže potreba da se neko zaposli ne postoji nikakva prepreka da se to uradi ako je to opravdan razlog.
Ali ako neko ima u višku 20 ili 30% endokrinologa ili internista kardiologa, pa traži da još primi tu, a imamo oblasti gde nam fale pedijatri, a mi ne primamo tu pedijatra, ne primamo dečijeg hirurga, nego primamo ovo čega još imamo u višku, mi onda ulazimo u problem koji će tek biti.
Samo želim da vas podsetim na jednu stvar. Naveli ste sve te zemlje, i te koje su ušle u EU i koje su manje, veće, ovakve, onakve, i sve su se one suočile sa problemom da im je u jednom momentu sistem bio uzdrman i dan danas i da ne mogu da funkcionišu kako bi funkcionisali.
Ako mislite da se to u Srbiji ne dešava i da je to slučajnost, ja samo moram da vam kažem ne treba verovati u slučajnosti. Mnogo toga smo uradili da ne dođemo u tu situaciju da nam se zatvaraju delovi bolnica, delovi zdravstvenih ustanova zbog nedostatka kadra, što je primer u svim tim zemljama koje ste vi naveli. Eto, samo imajte tu. Zaposlili smo zdravstvenih radnika u poslednje četiri godine i dali preko 7159 specijalizacija, to su činjenice.
Što se tiče sređivanja toaleta, sređivanja prozora, sređivanja krovova, sređivanja svih stvari, vi sigurno znate kakvo je bilo stanje i kako smo zatekli sve te stvari. Prvo, ti toaleti nisu mogli da se zatvore, nisu funkcionisali uopšte, porazbijano, i sve ostalo. Ne vidim ništa loše, čak naprotiv, to je po meni pozitivno, jer kada negde uđete pogledate od toaleta kakva je ta ustanova i kako funkcioniše.
Svaka čast predsedniku koji je našao vremena i za to da obiđe sve to, da iskontroliše, jer drugačije je kad se on uključi u sve to i uradi i danas nemamo tu situaciju.
Mi već sad dolazimo, ono što smo obnavljali pre četiri godine, da mora opet da se obnavlja, jer, jednostavno, to su sistemi koji funkcionišu 24 časa 365 dana u godini. Molim samo da imate to na umu. I kad je nešto toliko u funkciji, onda zamislite na koliko to mora da se obnavlja i da se radi. Znači, to je suština priče.