Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 70 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje, u skladu sa članu 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik, koleginica Vesna Nikolić Vukajlović.
Izvolite.

Hvala.

Pitanje za Aleksandra Vučića. Postavljam pitanje - da li je pre obećanja da će država investirati 8,5 miliona evra za proširenje aerodromske piste na Aerodromu Lađevci, kod Kraljeva, imao punu informaciju od predsednika Vlade, Ane Brnabić, i ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Zorane Mihajlović?

Ko god da je dao podatke Vučiću, podaci su apsolutno netačni, jer njegovo obećanje je nepotreban trošak u budžetu Republike Srbije.

Aerodrom Lađevci pušten je u saobraćaj, kao civilni još 5. oktobra 2011. godine. U saobraćaj su ga svečano pustili Boris Tadić i Dragan Šutanovac. Ni tada, ni sada taj aerodrom nema ekonomskog opravdanja i taj tzv. tercijalni vazdušni saobraćaj isplativ je samo u bogatim zemljama sa bruto nacionalnim dohotkom od 18 hiljada dolara po stanovniku, a Srbija je naravno daleko od toga. Uostalom, Aerodrom u Nišu je najbolji pokazatelj da Vlada u okviru, u sferi vazdušnog saobraćaja vodi pogrešnu i veoma lošu politiku.

Aleksandar Vučić je dobio od saradnika i naravno izneo još jedan netačan podatak, a to je da će uložiti tih 8,5 miliona evra upravo u proširenje piste, zato što na Lađevce ne mogu da sleću avioni marke „Boing“. Međutim, i to je apsolutno netačno, jer tehničke mogućnosti za korišćenje piste na ovom aerodromu postoje i za avione marke „Boing“. Pista na Lađevcima je već dugačka 2.200 metara, a široka je 30 metara. Znači, dovoljno je da „Boing“ može da se okrene na pisti, a prema zvaničnom prospektu „Boinga“ dovoljna je širina piste od 19,81 metar. Očigledno je, dakle, da je pista Aerodroma Lađevci znatno šira od neophodne širine za sletanje aviona marke „Boing“. Osim toga, duž cele piste na Lađevcima postoji široka staza od 60 metara i avioni bi mogli da koriste i tu stazu i da se na kraju te staze okrenu.

U Evropi postoji više takvih aerodroma za frekventnim saobraćajem, kakav je na Aerodromu Lađevci i takav, u stvari, nikada u Lađevcima neće ni biti. To su na primer aerodromi u Santoriniju, na Skijatosu, na Zakintosu itd. To su manji i uži aerodromi od ovog za koji kažu da treba još 8,5 miliona evra.

Znači, obećanja Aleksandra Vučića da će država uložiti 8,5 miliona evra za proširenje piste na Aerodromu Lađevci je štetno, a takva investicija je neodgovarajuća i nepotrebna.

Za Kraljevo bi pametnije bilo da se tih 8,5 miliona evra uloži u poljoprivredu u koju decenijama niko nije ulagao i ne zna da uopšte Kraljevo može da bude veoma dobar poljoprivredni potencijal.

Zato pitamo Vučića – ko je dao ove netačne podatke, ko mu je dao i da li će taj ko mu je dao ove netačne podatke sa kojima je on izašao u javnost, da li će biti odgovoran i da li će snositi posledice?

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, svoje prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i tužilaštvu, a odnosi se upravo na Dragana Đilasa i nastavak činjenja širenja dezinformacija i laži, pre svega zadnje što je rekao a to je da će na izborima, koji bi sada bili organizovani, biti incidenata i nasilja, i to je jednostavno nastavak te njihove ideologije, ideologije koju je sad njihov najnoviji lider, u nedostatku lidera, lider njihove opozicije upravo Ljotićevac i poznati fašista, ali to je u suštini njihov problem, nije problem Srbije.

Molim i Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo da preduzmu nešto po pitanju Dragana Đilasa. Neka ga tužilaštvo pozove, neka ustanovi šta je u pitanju, da li je u pitanju namera, možda on ima i neke druge problem, ali ja nisam stručnjak za to.

Ono što je bitno to je da je potrebno zaštititi državu od Dragana Đilasa i ljudi koji u ovom trenutku se kriju iza fašističke ideologije, ideologije koja nikada nije bila prihvaćena u Srbiji i nikada i neće, a na današnji dan, tu ideologiju ne podržava niko osim te grupice građana okupljene oko Dragana Đilasa i Boška Obradovića.

Drugo pitanje takođe postavljam MUP-u i tužilaštvu, ali i Ministarstvu spoljnih poslova, a odnosi se na sramnu posetu gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića i predsednika skupštine Nemanje Pajića. Bili su u Peći, evo na ovoj slici se vidi gde oni upravo sede pod zastavom nepriznate i nepostojeće države Kosovo i ja pozivam njih i tužilaštvo i MUP i Ministarstvo spoljnih poslova da konačno preduzmu nešto.

U ovu njihovu izdaju posebno je bio zahvalan Gazbet Mudžheri, gradonačelnik Peći, koji je posebno pozdravio izdajnike iz Srbije. Nema veće izdaje od izdaje svoje države. Taj isti gradonačelnik, a na ovoj slici ovaj čovek polu maskiran sa crnom kapom na glavi je čovek koji je prvo upao zajedno sa fašistom i ljotićevcem Boškom Obradovićem. Ovaj isti čovek je posle toga nastavio sa upadima, nije im to bilo dovoljno.

Ja postavljam pitanje MUP-u i tužilaštvu – da li je nešto preduzeto protiv Nebojše Zelenovića, Boška Obradovića i svih onih koji su prvo upali u Lučane u stanicu policije? Da je tada nešto preduzeto ti isti ljudi ne bi bili na ovim slikama u RTS-u gde su nastavili sa nasiljem i pretnjama, pre svega bezbednosti ovih ljudi u RTS-u, ali i bezbednosti građana i bezbednosti države?

Moje treće pitanje je upućeno MUP-u i tužilaštvu, a odnosi se upravo na gradonačelnika Nebojšu Zelenovića i njegovog nalogodavca Dušana Petrovića. Presudom Višeg suda u Šapcu gradonačelnik je osuđen za zloupotrebe u trošenju budžeta u iznosu od pet miliona evra. Moje pitanje je – da li su i da li će biti procesuirani ili srpski rečeno uhapšeni oni koji su naložili da se zloupotrebi pet miliona evra i oni koji su upravo tih pet miliona evra preko svojih firmi i preko preduzeća zloupotrebili i oprali za svoje nalogodavce Dušana Petrovića i Nebojšu Zelenovića i sa druge strane su zloupotrebili ta sredstva i za sebe.

I ono što je posebno i time ću završiti to je pitanje da li će i na koji način, i da li se vodi bilo koji proces upravo protiv ljudi koji su do pre nekoliko godina, odnosno do promene vlasti u Vojvodini vršili dugogodišnju vlast? Da li je moguće da mi još uvek nismo obavešteni protiv koga se vode procesi i između ostalog, procesi koji su doveli do rasturanja privrede, poljoprivrede i budućnosti Vojvodine?

Trebaće jako puno vremena da sadašnja vlast pomeri i unapredi Vojvodinu. Na dobrom su putu, ali dugujemo građanima Vojvodine, građanima Srbije informaciju protiv koga od visokih funkcionera žutog preduzeća u Vojvodini se vode procesi i kada će ti procesi ugledati svetlost dana, a građani dobiti tačnu informaciju o tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege, ja bih isto postavio konkretno pitanje vezano za naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji uplaćuju poljoprivredne penzije, odnosno osiguranje baš preko poljoprivrede, odnosno penziono osiguranje preko poljoprivrede i zdravstveno osiguranje, a tiče se, samo da podsetim da je kod nas u Srbiji 1986. godine počelo sa aktivnošću uplaćivanja poljoprivrednog osiguranja, gde je u tom periodu rađeno i da je u tom periodu stopa za otplaćivanje bila oko 5%.

Do 2008. godine, kada je donesen zakon za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a o tome smo govorili i na zasedanju prošle nedelje u petak, gde je tada zakon donesen i neke stvari su promenjene na štetu naših poljoprivrednih osiguranika. Inače, kao što sam rekao, 1986. godine, kada je počelo to uplaćivanje socijalnog penzionog osiguranja preko poljoprivrede, veliki broj ljudi koji su tada bili nosioci gazdinstva, oni su prijavljivali svoje ukućane za članove gadzinstva, ali dešavalo se da i predstavnici mesne zajednice, šefovi mesnih kancelarija upišu sami neke ljude u tom gazdinstvu da su članovi gazdinstva, a da to ljudi nisu ni znali.

U međuvremenu, ljudi su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede, veći broj tih ljudi je otišao u penziju i normalno, to je bilo dobro zato što ti naši poljoprivredni proizvođači imaju sada neku penziju da mogu da prežive neku situaciju.

Ali, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnja Skupština je donela zakon kojim je pogoršana situacija za naše poljoprivredne osiguranike. Konkretno, tada u okviru tog zakona od 1.1.2009. godine je prvo povećana stopa za uplaćivanje sa 5, na blizu 26%, gde je izjednačena stopa za poljoprivredne osiguranike i za privrednike i sa druge strane, što je vrlo bitno, veliki broj ljudi koji je tada otišao u penziju ostalo im je neko dugovanje koje je 2008. godine, kada je donesen taj zakon i to dugovanje je prebačeno od 1.1.2009. godine za sve članove gazdinstva koje je kasnije raslo puno. Ljudi nisu ni znali da imaju to dugovanje pa su došli do cifre koje su milionske.

Za jednog poljoprivrednog osiguranika koji živi na teritoriji Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, na teritoriji jugoistoka Srbije to dugovanje u nekim slučajevima dostiže i preko dva miliona dinara. Imam informaciju da ćemo ući u rešavanje tih problema i siguran sam da će ova naša Vlada i naš predsednik rešiti te probleme, da tim ljudima koji su napravili toliki dug, ne svojom krivicom, već greškom Vlade Mirka Cvetkovića, ti ljudi sada imaju velika dugovanja, velike probleme i tim ljudima sada moramo pomoći.

Nadam se i siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer unazad nekoliko dana je ministar zdravlja predložio da sednemo i da razgovaramo i da pozove relevantne ljude koji će na tome da rade, da zajedno rešimo te probleme, jer stvarno dugovanje koje je veliko, jeste veće iz dana u dan. Sa druge strane, poređenje konkretno, poljoprivrednik osiguranik i preduzetnik koji recimo ima građevinsku radnju, ima deset radnika, iks mašina koje rade građevinske poslove, plaćao im istu osnovicu. Mislim da to moramo da promenimo. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti, siguran da će se naći mogućnost da se reprogramira dug, da se otpiše kamata i da ti naši poljoprivredni osiguranici nastave da uplaćuju i da mogu mirno da spavaju. Siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer ova Vlada i predsednik Srbije radimo na tome da bude dobro našim poljoprivrednim proizvođačima i radnicima i na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Ne)
Sada određujem pauzu u trajanju od pet minuta, do ulaska u salu ovlašćenog predstavnika predlagača.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Obaveštavam vas da je sprečen sednici da prisustvuje narodni poslanik Đorđe Milićević.

Nastavljamo pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je sednici pozvan da prisustvuje dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja sa saradnicima.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo intervenisali i na član 21, mi smo tražili konkretno da se briše stav 2, jer stav 1. ovoga člana govori o zabrani diskriminacije, dok drugi stav ovoga istoga člana propisuje mogućnosti diskriminacije i to predstavnici Vlade obrazlažu i opravdavaju nekakvom pozitivnom diskriminacijom, a diskriminacije ne može biti ni pozitivna ni negativna, već je diskriminacija.

Evo, ministar ne zna, do sada se kikotao tamo i pozdravljao, pa sada ne zna o čemu se radi. Član 21. zakona, tražimo brisanje 2. stava.

Stav 1. govori o zabrani diskriminacije, a 2. stavom propisujete da može biti diskriminacija kada se radi o pripadnicima grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Ta formulacija je preširoka, ta formulacija je pravno nedopustiva i to vama omogućuje da bilo koga sutra proglasite grupom koja se nalazi u neravnopravnom položaju i da na osnovu toga određenoj grupi date neke privilegije.

Ne sviđa mi se ni redosled kada ste ovde nabrajali, hoćete da sačekam, a da mi zaustavi vreme Arsić, da vi dobijete informaciju od saradnika koje su vam potrebne, pa da nastavimo?

Dakle, ovde kažete, zabrana diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu, pa prvo ide pola roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Kada se nabrajaju osnove diskriminacije, mislim da treba krenuti od najvažnijih. Ovo svakako nisu ni najvažniji, ni najbrojniji, ali govore o tome koje su vaše namere i u kom će pravcu to ići u budućnosti.

Mnogo su važniji osnovi diskriminacije po osnovu, ne kaže se starosti, ne može biti diskriminacija po osnovu starosti, nego se kaže po osnovu godina života, ako ćemo pravno, pa onda kaže, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog i drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, to su mnogo važniji osnovi.

Ja se plašim, gospodine ministre, da vi na mala vrata uvodite nešto što ćete zloupotrebljavati baš zbog ovoga, kako vi kažete, rodnog identiteta, seksualne orijentacije i drugih stvari, a da to građani Srbije ne žele. Jedna od vesti koju smo danas videli je to da je u Engleskoj nekom homoseksualnom paru, odnosno jednom od njih sinu, je rodila dete, a istovremeno sebi unuka majka, da je jajna ćelija od njegove sestre, a da je on otac. Dakle, brati i sestra prave dete, a rađa im ga majka. U skladu sa standardima srpskog naroda, to je potpuno bolesno, to je suprotno svemu na čemu srpsko društvo počiva.

Plašim se da ćete vi upravo od takve, ja bih rekao bolesne pojave, proglasiti, i takve ljude, proglasiti za pripadnike grupe koja se nalazi u podređenom položaju. Ne može biti ono što je suprotno prirodi, što je suprotno veri, što je suprotno svemu zašta se većina građana jedne zemlje zalaže, proglasiti za pripadnike grupe koja je u podređenom položaju, odnosno u nejednakom položaju.

Bez ograničenja kako ćete to uraditi vi ili neko drugi posle vas, ovo je stav zakona koji se može brisati, jer daje neograničenu praktično mogućnost zloupotrebe ili vama ili nekome drugom na vašem mestu, a to je nešto što ozbiljna država, ozbiljna nacija i ozbiljna Narodna skupština ne smeju dozvoliti.

Reč ima koleginica Milanka Jevtović Vukojičić.