Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, kao što vidite poslanici SRS učestvuju u svim javnim raspravama u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovo želim samo da kažem da se ne bi stekao pogrešan utisak, kako opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije nema. Ja bih rekao prava i jedina opozicija u ovom trenutku je SRS i mi dajemo maksimalni doprinos u ovim javnim raspravama.

Da bi jedno društvo ili država mogla uspešno da se razvija, potrebno je da ulažu u infrastrukturu, u puteve, tunele, železnicu i sve ono što predstavlja dobre preduslove za kvalitetan život. Dva su načina finansiranja tih objekata, jedan je iz sopstvenih sredstava, a drugi je iz kreditnih aranžmana.

Danas u svetu skoro da ne postoji nijedna država koja nema svoj javni dug. Istina, postoje dve, veoma male države i možda se može pronaći još neka, a to je Makao i Istočni Timor. Makao je polukolonija Kine do 1999. godine, bila je portugalska kolonija, ona nema javni dug. Osnovna delatnost tamo su kockarnice iz Las Vegasa, dolaze, pošto je kocka u Kini i u Hong Kongu zabranjena. To je raj za kockare i oni uglavnom od toga žive. Istočni Timor od turizma i još poneka država može se pronaći u svetu koja nema javnog duga, a sve ostale imaju.

Interesantno je da javni dug Japana iznosi 223% njihovog domaćeg bruto proizvoda i trebalo bi da rade dve godine, dve koma dve godine da bi taj dug odužile.

Interesantno je, da takođe naglasiti da javni dug SAD iznosi 20 biliona američkih dolara. Oni jesu veliki dužnici i to po glavi stanovnika njihovog stanovnika iznosi 61,5 hiljadu dolara, ali njima nije problem iako su toliko zaduženi i to u ukupnom javnom dugu na svetskom nivou iznosi jednu šestinu, a Japan zauzima negde oko jednu trećinu njihov javni dug. To za SAD nije neka ozbiljna prepreka, jer one taj dug ne moraju ni da vrate. Mogu da štampaju dolare, plasiraju ih u druge zemlje gde oni naprave veštačku potražnju i oni će se lako s tim izboriti.

Interesantno je za naše uslove napomenuti da bivše članice SFRJ, Slovenija i Hrvatska spadaju u zaduženije zemlje u EU. Možda bi javni dug Srbije bio znatno veći da SRS ne vrši pritisak od 2000.godine, pa i danas da se odustane od puta ka EU i mislim da je njihovo zaduživanje u dobroj meri proisteklo i koračanjem tim pogrešnim evropskim putem. Javni dug Hrvatske iznosi 81,5%, Slovenija je nešto manji.

Da bi mogli da uporedimo, i da kažemo, i da građani razumeju o čemu se danas radi, ja ću morati, ali u skraćenom obliku da pročitam, koje ćemo mi ugovore u danu za glasanje, odnosno skupštinska većina u danu za glasanje izglasati. To je zajam za rekonstrukciju i modernizaciju mađarsko-srpske železnice, auto-puta deonica Preljina-Požega, partnerstvo za lokalni razvoj, jačanje otpornosti lokalne infrastrukture, modernizacija poreske administracije, o tome ću ja nešto da govorim, unapređenje trgovine i saobraćaja, unapređenje usluga elektronske uprave i finansiranje javnog sektora..

Znači, imamo osam ugovora, odnosno osam kreditnih zaduženja i to je milijardu 433 miliona dolara i 431 miliona i 100.000 evra što ukupno iznosi negde oko milijardu i 710 miliona evra. Ukupan javni dug države Srbije na današnji dan iznosi negde oko 23 milijarde i 560 miliona evra, od toga je javni državni dug, odnosno centralni dug 23 milijarde 214 miliona i negde oko 346 miliona negarantovanog duga za javna preduzeća jedinica lokalnih samouprava i možda javnih preduzeća čiji je osnivač Vlada.

Kreditna sredstva, znači u ovom iznosu koji sam rekao već će se povući od kineske Export-Import banke, Evropske investicione banke 2, Kineske banke 2, Međunarodne banke za obnovu i razvoj 3 i Banke za razvoj Saveta Evrope 1. Nekada je javni dug Srbije iznosio 72% BDP, a sada oko 51%. Vrlo često pozicija kritikuje bivši režim da su se zaduživali po skupim kreditima i to je tačno, ali su onda i kreditni uslovi bili nešto drugačiji. Mi sada imamo reprogram kao što građani Srbije uzimaju kod stranih banaka kredite da bi otplaćivali prethodne, to je i sad slučaj.

Zaduženje, a malo smo mi to izračunali po stanovniku za ovaj kredit i razumemo mi da je ministar juče rekao i znamo, pročitali smo predloge ovih sporazuma, da se ta kreditna sredstva neće dobiti u jednom danu, ali kada budemo povukli sva ta kreditna sredstva to će biti 243 evra po stanovniku, odnosno 254 po biraču u Srbiji. Vidite da je ovde mala razlika između duga po glavi stanovnika i po biraču. To ukazuje da imamo problem u strukturi stanovništva od jedan dan do 18 godina. On će biti još izraženiji. Vrlo često i predsednik države i Vlada Republike Srbije i vi kolege narodni poslanici, iznosite činjenicu da Srbija ima najjeftiniju radnu snagu. Na žalost, to je tačno. E, zbog toga što imamo najjeftiniju radnu snagu u poslednje vreme sve više građana Srbije, pogotovo kvalifikovanih zanatlija i stručnih radnika odlazi iz Srbije za nešto bolje plaćenu satnicu u zemlje zapadne Evrope i druge zemlje sveta. Jednom kada neko ode i oseti te finansijske uslove da su nešto bolji, teško će doneti odluku za povratak bez obzira koliko mu Srbija bila na srcu. Na ovom planu mora mnogo više da se radi nego što se radilo do sada.

Da ne bi došli u jednu situaciju kao što je to bilo pre nekoliko godina, da se država Srbija ju jednoj sekundi zaduživala 92 evra, u jednom satu 331 hiljadu i 200 evra, a u jednom danu 7,9 miliona evra. Moramo povesti računa. Uzimati kredite – da. Naći optimum, a posebnu pažnju obratiti kod izbora izvođača tih radova, a o kvalitetu da ne govorimo. Znači, kvalitet izvedenih radova ili usluga, a pošto ovde imamo kredite za usluge, moramo sa pažnjom najboljeg domaćina pratiti, što do sada nije bio slučaj, a posebno je to izraženo tamo gde se kao nadležni ministar pojavljuje gospođa Zorana Mihajlović. I, da ne ispadne da mi radikali nešto imamo protiv gospođe Zorane Mihajlović, sećate se da je kolega Đorđe Komlenski govorio o rehabilitaciji puta Obrenovac-Ub, a ja mogu da vam potvrdim pošto povremeno prolazim putem i uključujem se na Ibarsku magistralu u Ćelijama put od Nepričave do Lajkovca kao da je rađen pre Drugog svetskog rata, a ne da je prošle godine rađena nekakva rehabilitacija. Vozilo kada prolazi kao da je na nekim skakaonicama. To se ne sme dozvoliti, to ne sme tako da bude.

Zbog korektnosti i objektivnosti, ja ću samo da vas podsetim, kakva je bila zaduženost po dosadašnjim vladama.

Vlada Zorana Đinđića je preuzela, zatekla javni dug od 14,6 milijardi, ostatak, posle 2003. godine, Zorana Đinđića i Zorana Živkovića 11,02%. Smanjio se javni dug. Ali, treba imati u vidu činjenicu – privatizaciju. Privatizaciju koju su oni izvršili i gde je naravno rasprodato sve što je vredelo i što je bilo ozbiljan potencijal za ubrzan ekonomski razvoj Srbije. Ovo što je smanjenje javnog duga, to je statistički podatak, ali to nije prava istina.

Vlada Vojislava Koštunice od 2004. do 2008. godine, dakle 11,02, 8,78 milijardi duga i ovde se javni dug smanjuje, ali privredni potencijal, posebno u realnom sektoru, značajno opada.

Vlada Mirka Cvetkovića 8,78 milijardi izlazi na 15,4. Ovde je zaduženje, čini mi se, bilo najveće.

Privredni potencijal se nije razvijao, javni dug se povećavao, iznošenje finansijskih sredstava iz Srbije je bilo ogromno. Ovde se barata o nekim ciframa nismo uspeli da ih proverimo, negde čak i oko 50 milijardi da je izneto u vreme Vlade Mirka Cvetkovića.

Vlada Ivice Dačića nasledila je dug od 15,4 milijarde po završetku njegovog predsednikovanja u Vladi 20,6 milijardi, i posle Vlada Aleksandra Vučića, sada ne pravimo tu presek, 20,6, a 24,2 milijarde.

Sad kada je u pitanju javni dug on se vrlo često dovodi u vezu sa BDP po glavi stanovnika i u apsolutnom iznosu. Samo po sebi to ne može da da pravu sliku u kakvoj situaciji se mi nalazimo, i znate i posmatrate svog komšiju koji duguje možda 20.000 za komunalne usluge i on se mnogo više sa tim bori i mnogo je teže da to otplati, nego nekom ko duguje 100.000 dinara, zavisi da li je zaposlen, kakva su mu primanja itd. To ne može da bude nešto što je mnogo realno.

E sad, naš javni dug se smanjivao procentualno u odnosu BDP, ali treba imati u vidu da privredni subjekti u Srbiji, tretman domaća firma, ali strani kapital, imamo nekoliko ozbiljnih izvoznika i to verovatno u dobroj meri utiče na procentualno smanjenje javnog duga.

Kakva je situacija po pitanju javnog duga u zemljama, članicama EU? Pa, njihov prosečan javni dug je oko 81% u odnosu na BDP na nivou EU, s tim što je tu ogromna razlika i videli su da je Grčka možda druga ili treća zemlja, odnosno druga po zaduženosti, ona utiče na taj negativni prosek dok Nemačka ima znatno manji dug, pa onda je taj prosek na tom nivou koji jeste.

Sad bih nešto da kažem vezano za modernizaciju poreske uprave.

Modernizacija poreske uprave je potrebna i neophodna, ali mi sa modernizacijom poreske uprave pokušavamo još od direktora, sećate se onog Slovenca Simića, neki pomaci su tu napravljeni, ali to nije dovoljno.

Poreska uprava nam nekako dođe kao protočni bojler za punjenje budžeta. To je institucija koja vrši naplatu javnih prihoda i to je neophodno, to mora tako da bude.

Međutim, poznato nam je da u kadrovskom smislu se pokušavaju sprovesti neke reforme u poreskoj upravi, a ja bih rekao da to neće dati dobre rezultate, kako u pogledu naplate javnih prihoda, tako možda i u pogledu korektnosti prema poreskim obveznicima, odnosno građanima Srbije. Pa, će mesto iz kojeg ja dolazim, Ljubovija, ima jednu mesnu zajednicu, udaljenu oko 40 kilometara od sedišta opštine, u tom mestu je rođen i naš bivši kolega i potpredsednik Narodne skupštine Konstantin Arsenović, ono je udaljeno 40 kilometara, a dalje Ljubovija od Loznica, gde će biti sedište filijale poreske uprave, naknadno 70 kilometara. To je 110 kilometara.

Da bi sada jedan poreski obveznik dobio neku potvrdu koja mu je neophodna, da bi registrovao vozilo, da bi izvršio neku drugu poresku transakciju, on mora da ode do Loznice. Moguće je i elektronskim putem da, a sada se to već naziva odeljenje za neke posebne poslove, da se uputi taj zahtev, ali on mora otići da preuzme taj akt ako mu je neophodan u kraćem periodu ili da čeka sedam dana da to dobije putem pošte. To nije dobro i mi ne bi trebali na takav način da vršimo reformu poreske uprave.

Poreska uprava bi trebalo da vrši jednu drugu vrstu kontrole, a to do sada nije radila, čini mi se, ni naša Centralna banka, NBS, kontrola iznošenja profita stranih kompanija, pa je samo u 2014. godini od naših građana Srbije, banke su uzele, ja bih rekao, otele, 1,9 milijardi evra na ime kamata i drugih usluga. To nisu u pitanju rate, nego kamate i druge usluge koje one naplaćuju, a javno su prikazale prihod, odnosno dobit od 19,4 miliona evra. To je samo 1% od onoga što su one inkasirale.

Tu poreska uprava treba da izvrši jednu ozbiljnu transformaciju i jedan drugačiji odnos prema tim privrednim subjektima.

Mene raduje činjenica…

Privodite kraju, kolega Periću.

…i ne samo mene, nego i sve srpske radikale, što svest kod građana Srbije u ispunjavanju svojih obaveza raste sa jedne strane, a sa druge strane kao što nam je država zadužena, građani su još više zaduženi.

Izašla je sada gospođa Jelena Tanasković…

Zahvaljujem gospodine Periću.
Evo, dodajte još tu jednu rečenicu. Zatražite reč ponovo.

Zahvaljujem kolega Arsiću na razumevanju.
Hteo sam samo da zamolim gospodina ministra Đorđevića, kada bude rađen budžet Republike Srbije za 2020. godinu da proba da kao ozbiljan projekat ove države, uvrsti izgradnju tunela kroz Proslog kako bi obećanje predsednika Republike dato u Banjaluci i na mnogim mestima u Srbiji, dobilo svoju istinu da se uradi taj tunel kako bi Sarajevo, Beograd i ostala mesta bila bliže, a samim tim stvorili se bolji privredni uslovi i ambijent za razvoj tih delova. Hvala.

Reč ima koleginica Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, set pravosudnih zakona kao i današnji predlozi zakona o zajmovima su od izuzetnog značaja i u interesu su svih nas, svih građana, čitavog društva i doprineće razvoju Republike Srbije. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, a radi se na unapređenju infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.

Naime, planirani zajam je u iznosu od 200 miliona evra, a okvirni Sporazum je potpisan u Beogradu 4. aprila 2019. godine i u Parizu 15. aprila 2019. godine, a radi se o zajmu za finansiranje zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u odabranim zdravstvenim ustanovama, sekundarnog ili tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite. Naime, u pitanju je oko 18 zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije i to u sledećim gradovima: Aranđelovac, Valjevo, Vranje, Gornji Milanovac, Zaječar, Kladovo, Kraljevo, Leskovac, Loznica, Majdanpek, Paraćin, Pirot, Prokuplje, Smederevo, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Subotica i Ćuprija.

Kao što sam rekla sredstva ovog zajma planirana su kao podrška već postojećim investicijama državnog budžeta u zdravstveni sektor i na taj način bi se pokrilo oko 30% investicionih potreba za infrastrukturno održavanje tokom trogodišnjeg perioda, sa akcentom na poboljšanje infrastrukture, kao što sam rekla na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite kroz ulaganja u modernizaciju malih, srednjih i većih bolničkih ustanova specijalističke zaštite i za sprovođenje projekta zadužena je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, kao telo za sprovođenje projekta.

Kao što možemo da vidimo i svedoci smo svega toga da ova Vlada i Ministarstvo zdravlja kontinuirano ulažu napore na uspostavljanju bržeg i efikasnijeg i kvalitetnijeg zdravstvenog sistema u Srbiji i u tom pravcu pored izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata, nabavke nove medicinske opreme i aparata ministarstvo intenzivno sprovodi politiko kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema.

Zbog velikog interesovanja građana ja bih da kažem i par rečenica i o Krivičnom zakoniku. Naime stav humanista, kriminologa i stručne javnosti je da kažnjavanja nije osveta ni odmazda, već način da osuđenik prevaspita i nakon toga vrati u društvo i u sredinu u kojoj je živeo. Kao što svi znamo mi nemamo smrtnu kaznu. Međutim, iako su moderne tendencije takve da se postupa na način, kao što sam rekla, znači prevaspitanje i resocijalizacija, a ne kažnjavanje, stvarnost nas svakodnevno demantuje upravo svirepošću, brutalnošću, bezobzirnošću zločina čiji smo, na žalost savremeni poslednjih godina.

Naime, poslednjih godina se u našoj zemlji dogodilo toliko stravičnih zločina nad decom, nemoćnim licima, ženama, da je cela zemlja i region danima i nedeljama bio u šoku i dan danas smo u šoku, i naravno to se ne može zaboraviti zbog surovosti izvršenih zločina, ali i hladnokrvnosti izvršilaca i njihovog odnosa prema izvršenom zločinu. U takvim situacijama kaznena politika mora da bude mnogo, mnogo stroža.

Često u narodu mogu čuti izjave da je naša kaznena politika blaga, da se za ubistvo dobija par godina robije, nanogica itd, što samo pothranjuje motive potencijalnih zločinaca sa stavom da će se nakon izvršenog zločina izvući sa što manjom kaznom. Tome se mora stati na put i to odmah.

Kazna doživotnog zatvora je apsolutno opravdana i prihvatljiva za krivična dela za koje je i predložena. I nema dileme da li je treba uvesti ili ne u naš pravni sistem. Ako saznanje da doživotni zatvor može da odvrati potencijalnog ubicu da ne izvrši krivično delo i time bude spašen makar i jedan život, onda je svrha uvođenja ove kazne postignuta. Setimo se sve dece koja su tragično stradala od počinilaca krivičnih dela. Setimo se samo koliko su i njihovi egzekutori bili surovi i svirepi.

U danu za glasanje mi iz SNS podržaćemo sve zakone i set pravosudnih zakona i predloge zakona o zajmovima, ali molim i kao žena i kao lekar i kao narodni predstavnik da svi poslanici podrže ove zakone i daju svoj glas u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici iz niza predloga finansijskih ugovora vrlo važan je i Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora, okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture naravno između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Nas iz Sandžaka pogotovo ohrabruje stavka da će se sredstva dobijena ovim ugovorom koristiti i za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u nerazvijenim područjima, jer u tome vidimo šansu da konačno građani Tutina pred kraj druge decenije 21. veka dobiju pijaću vodu.

Podsetiću vas da je to jedan od retkih gradova, ne samo u našoj državi već i na Balkanu, a verovatno i šire koji uopšte nema pijaće vode sa gradskog vodovoda. Građani su taoci korumpirane lokalne vlasti koja vlada ovim gradom skoro tri decenije i koja nije uspela da obezbedi svojim stanovnicima čak ni užem gradskom jezgru pijaću vodu. Voda koja toči sa njihovih česmi, prema analizi stručnih tela nije za ljudsku upotrebu što znači da nema karakteristike ni tehničke vode.

Stanovništvo se snabdeva sa alternativnih izvora pijaće vode koja je često i sama lošeg kvaliteta.

Nekoliko puta su iz domaćih budžeta, kao i međunarodne pomoći izdvojena sredstva za rešavanje ovog problema, odnosno izgradnju vodovoda u Tutinu. Međutim, sredstva su nestajala bez traga. Veliki deo pripremnih elemenata, cevi i slično završili su na nekim drugim lokacijama kao deo kupoprodajne tranše lokalne vlasti. Krivične prijave protiv više odgovornih lica za zloupotrebu položaja stoje u tužilaštvima i dan danas, nikad ih niko nije procesuirao i tako već godinama.

Problem građana nije rešen. Oni su žrtve ovih kriminalnih radnji koje kao takve traju u kontinuitetu od uvođenja višestranačkog sistema i neodlučnosti državnih organa da se obračunaju sa korumpiranim pojedincima iz lokalne tutinske vlasti koji su odgovorni za takvo stanje.

Naravno, to žmurenje i ne činjenje ih dodatno ohrabruje da nastave držati stanovništvo u mraku i bedi bez minimalne osnovice ili … vrednosti za rad ličnih interesa. Da je stanje alarmantno, svedoči statistika koja govori o većem broju smrtonosnih oboljenja ljudi sa ovog prostora koja se mogu dovesti u direktnu vezu sa hemijski neispravnom vodom.

Pre nekoliko godina imali smo uganuća stoke koja se napajala takvom vodom. Obzorom da će tužilaštvo i sudovi iz nekog razloga da tolerišu ovaj teror nad građanima i kontinuirane i direktne zloupotrebe lokalnog budžeta opštine Tutin, koji namenske međunarodne pomoći Vlada i republički organi iz ovog ugovora kao urgentna izdvojiti sredstva za rekonstrukciju i rehabilitaciju postojaće i dalje izgradnju vodovodne mreže u opštini Tutin, jer je zaista stanje više nego alarmanto, o čemu smo mi poslanici stranke pravde i pomirenja više puta i ovde u skupštini Republike Srbije govorili, s tim što bi se moralo, a shodno prethodnim iskustvima za ovu investiciju sprovesti višestruki nadzor kako bi građani Tutina konačni i dobili pijaću vod. Ovo je ujedno i naš apel u ime građana Tutina, Vladinoj kancelariji zaduženoj za realizaciju ovog ugovora da na listu prioriteta stavi Tutinski vodovod, te razlog više da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona. Hvala.