Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 78 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Miladin Ševarlić, Vesna Ivković, Žarko Obradović, Snežana Bogosavljević Bošković.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pojavila se informacija u proteklim nedeljama, kako je Vlada Srbija angažovala jednu istaknutu kompaniju koja se bavi lobiranjem u SAD, kako bi ta kompanija uticala da se stav Stejt Dipartmenta i američke administracije, vezano za pitanje Kosova i Metohija promeni.

U skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, tražim od ministra spoljnih poslova, informacije, da li je tačno da Vlada Republike Srbije smatra da angažovanjem lobi firme može da se promeni stav SAD po tako važnom pitanju, kao što je pitanje KiM.

Da li neko misli da može da se plati, da se promeni stav vezan za priznanje i čak sponzorisanje Kosova od strane SAD?

Predsednik Republike Srbije je jednom prilikom rekao kako lobi grupe koje će biti angažovane služe da bi se Srbija spremila za arbitražu sa tzv. republikom KiM, po pitanju taksi koje su na snazi već više od šest meseci. Apelujem na Vladu Republike Srbije i na predsednika Republike da se ne ide na arbitražu, jer arbitraža iza koje bi stajala tzv. Međunarodna zajednica, što je eufimizam za najmoćnije zapadne zemlje, ne može da pomogne Srbiji da se reši ovo pitanje u sprskom interesu. Setite se šta se desilo sa današnjim distriktom Brčkom u Republici Srpskoj, dakle arbitražom je pocepana Republika Srpska na Brčko, isto tako kada su vlasti mislile da će se rešiti teritorijalni spor u smislu utvrđivanja granice u Republici Srpskoj.

Ako Srbija zahteva arbitražu, to nije u skladu sa najavljenom i deklarativnom borbom za očuvanje KiM u sastavu Srbije.

Jasno je da šest meseci nakon uvođenja taksi od 100% na robu iz centralne Srbije i stava SAD i ostalih zapadnih sila, prema tome koje imaju mehanizme da to promene, jasno je da se od nas očekuje da se sa tim pomirimo.

Nadalje, očekivaće se da priznamo punu nezavisnost KiM i omogućimo članstvo u UN.

Protekle nedelje, održan je besmrtni puk na Dan pobede u Nišu, koji je predvodio komandant prištinskog korpusa, general Vladimir Lazarević. Povodom toga, Kajl Skot, inače kolonijalni upravnik Srbije je na jedan nediplomatski skandalozan način komentarisao to i nazvao generala Lazarevića ratnim zločincem.

Osramotio je državu Srbiju i upućujem pitanje Vladi Republike Srbije kakve je mere preduzela, diplomatski, naravno, da se stavi do znanje američkom ambasadoru da ne može tako da se ponaša prema zemlji domaćinu, da mora da sledi diplomatski protokol i da nije njegovo da komentariše naše događaje, bili oni zvanični ili nezvanični.

Podsetiću vas da je Kajl Skot u jednoj školi u Apatinu pokazao đacima mapu na kojoj teritorija KiM je odvojena od Srbije. Kakva je reakcija nadležnih organa, da li mi možemo da tolerišemo takvo ponašanje američkog ambasadora i da li je moguće da je on glavni čovek danas u Srbiji i da je nadležan i predsedniku Republike i Vladi?
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima koleginica Mirjana Dragaš.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Mirjana Dragaš

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodo poslanici, danas u okviru mogućnosti da postavim poslaničko pitanje, podsetila bih na jedan važan jučerašnji datum.

Naime, 15. maj je proglašen svetskim danom porodice, a porodica je najvažnija ćelija svakog društva i uslov opstanka jednog naroda.

Za moju poslaničku grupu, odnosno za SPS, ovo je izuzetno važno pitanje koje može jedino da se rešava uz prvu organizovanu i vrlo uređenu pomoć države.

Socijalistička partija Srbije, još od svog osnivanja, usvojila je Deklaraciju o populacionoj politici i obnavljanju stanovništva i to neprekidno ponavlja na svakom svom kongresu i u svojim partijskim dokumentima.

Još tada su se definisani problemi, a to je da se stanovništvo smanjuje, mladi se teže odlučuju na brak i decu, prirodni priraštaj je negativan, da smo sve stariji i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43 godine, da je 15% stanovništva mlađe od 15 godina, a 20% starije od 65, da je migracija postala velika. Osnovno pitanje jeste, u stvari - kako usmeriti rešavanje ovog problema?

Prvi put je Vlada formirana 2014. godine usvojila poseban resor, koji nema posebno ministarstvo, ali je odredila da ovim pitanjem populacionom politikom i problemima obnavljanja stanovništva se bavi prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja se i kao stručnjak i kao čovek mnogo angažovala na ovom pitanju okupljajući struku, nauku, mnoge druge institucije i usvajajući niz dokumenata, počev od Deklaracije UN, EU, da bi stvorili osnov kojim će se na organizovan način ovo pitanje uvesti u agendu aktivnih pitanja Vlade Republike Srbije.

U okviru toga sada bih postavila pitanje – koje od usvojenih mera, po njihovoj oceni, su do sada dale najbolje rezultate, koje se sve mere realizuju u 2019. godini, kakva je saradnja sa lokalnim zajednicama? Na primer, poznato je da su u prvoj godini rada ovog resora bila obezbeđena sredstva za pomoć u 15 opština i određeno je 130 miliona dinara.

Godine 2018, obezbeđeno je 500 miliona i pomoć je upućena u 61 lokalnu samoupravu, dok je sledeće godine već 150 miliona više usmereno za ove svrhe. Naravno, ovaj trend treba nastaviti i dalje, rast je očigledan, ali još uvek nedovoljan u odnosu na veličinu problema, to smatramo svi, mada se pravi efekti novouvedenih mera dugoročno moraju čekati i vide se tek za nekoliko godina unapred.

Uz sklopu mera koje su uvedene, naravno odmah i struka i ministarka i javnost i poslanici, uočeni su da su potrebne nove mere i poboljšanja, te koliko znamo predložene su izmene i dopune zakona, između ostalog, o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će nadamo se uskoro biti pred poslanicima. Zato javnost interesuje kada možemo očekivati ovaj zakon, kakve mere i poboljšanja su predloženi, i da ne budu samo kozmetičke prirode?

Pri tome, i dalje se mora jako voditi računa o tome šta su socijalne mere, mere socijalne politike, mada neosporno i ove jesu te vrste, ali šta su prevashodno one mere koje su usmerene na rešavanje populacionih problema, a ti ciljevi su ipak i različiti.

Naravno, uvek se o takvim stvarima mora voditi računa da bude u okviru mogućnosti države. Šta je važno primetiti? Sadašnji zakon je uveo nove mere. One su poboljšane, ali ipak javnost je odmah okrenula na onaj negativni segment koji nije pokazao dovoljan finansijski ishod, zato smatramo da treba podvući značaj zakona, značaj uvedenih mera, nameru, cilj i organizovanost u rešavanju ovih problema i ovih pitanja, uviđavanje, težinu problema i dugoročnost ovih zadataka.

U tom smislu smatram da ono što se u resoru profesorke Slavice Đukić Dejanović događa treba potpuno oceniti u pozitivnom smislu da su napori ministarke nauke, struke koje su u ovo uključene, cele Vlade, predsednika države i predsednika naše partije, usmereni svi zajedno da se promene dogode, da ta dinamika bude živa i da ona bude svake godine sve veća i bolja. Ovakva interakcija svih faktora, u stvari, daje najbolje rezultate i u tome ima našu podršku.

Najzad, hoću da kažem, da ovo donosi pravo rešenje i prave mere koje će sigurno biti postignute.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se predsedavajući.

Kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja što se tiču konkretno problema ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, konkretno ljudi koji su na teritoriji Niškog okruga. Mogu da kažem nekoliko lepih i pohvalnih stvari vezano za rekonstrukciju železničke pruge koja je krenula sa radom, gde se stvarno u najvećem pripremaju radovi, radi se kompletna rekonstrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Književca, prema Zaječaru, dole prema Prahovu, što je velika stvar za nas koji živimo u tom delu Srbije, što je stvarno veliki znak posle, možda 70 godina da se radi ovako radi neka rekonstrukcija pruge.

Na ovaj način mi imamo veliku stvarno šansu da obezbedimo sigurni plasman proizvoda, robe, usluga, svega onoga što ide od luke Prahovo, Bora, Borskog rudnika, prema nama, odnosno, prema Nišu i prema dalje. Što se kaže, to je za nas vrlo bitno.

Još nešto je za nas vrlo bitno, a to je završetak Koridora 10, gde se u jednom delu, baš ovamo prema Sofiji, taj deo puta se završava, što znači da ćemo vrlo brzo doći do onoga, što sam ja govorio ranije, da će biti postavljene naplatne rampe, takozvani – zatvoreni sistem naplatnih rampi i gde će se u periodu koji dolazi, za sve one naše ljude koje dolaze iz Zaječara, Knjaževca, Svrljiga, prema Nišu da ako bi išli preko auto-puta da se plati taj prelaz, odnosno da se plati naplatna rampa.

Ja sam o tome govorio i ranije i govorio sam i tražio sam i očekujem da ćemo sada vrlo brzo i krenuti i sa rekonstrukcijom puta, zato što je to neophodno kada budemo postavljali tu naplatnu rampu, u delu Malčanske petlje, biće potrebno da se uradi rekonstrukcija puta, nastavka od Malčanske petlje do ulaza u Niš, to je takozvana Knjaževačka ulica koja je u lošem stanju, koja je do 2010. godine bila u vlasništvu države Srbije, ali su tada neki stručnjaci iz 2010. godine to prebacili da bude ingerencija grada Niša.

Trebali bi to da uradimo, da taj put rekonstreušemo. Ja sam u razgovoru sa direktorom Drobnjakom i sa našom potpresednicom Vlade, gospođom Zoranom Mihajlović, razgovarao i očekujem da će vrlo brzo ući u program rekonstrukcije tog dela puta zato što je taj put veoma bitan, biće to veoma bitna saobraćajnica po kojoj će funkcionisati saobraćaj zato što veliki broj nas koji putujemo ovim delom magistralnog puta od Niša prema istočnoj Srbiji, sada idemo preko auto-puta jer je sada u veoma boljem stanju.

Postavio bih pitanje, pošto sam siguran da će država Srbija, naš predsednik, normalno i naša Vlada završiti sve što je započeto, da će se uraditi i ovaj deo nastavka od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, do ulaza u Niš, da će taj deo puta biti vrlo brzo rekonstruisan, stavljen u funkciji da bude onako kako je projektovan. Očekujemo da ćemo imati još jedno alternativno rešenje, a to je da već postoji projekat za izgradnju još jednog alternativnog puta koji ide tu od Malčanske petlje do Niške banje.

Moje pitanje sada, konkretno jeste, pošto se sve to radi, završava, priprema se i da li će se vrlo brzo omogućiti i javna rasveta, osvetljenje te Malčanske petlje zato što je stvarno tu velika frekvencija saobraćaja, mislim da je to stvarno potrebno i znam da je to stavljeno u nekom programu i puteva Srbije i grada Niša, a osvetljenje i javna rasveta u tom delu Malčanske petlje, stvarno će biti za sve nas vrlo bitna jer je velika frekfencija saobraćaja.

Normalno da će to dati još lepši izgled i sigurnost za sve nas koji idemo tim delom puta, jer tu već ima veći broj ovih naših privrednih subjekata koji su vrlo ozbiljni privredni subjekti i koji imaju veoma dobrog posla.

Bilo bi dobro da se uradi i javna rasveta od Malčanske petlje prema nastavku Knjaževačke ulice, jer je to stvarno vrlo neophodno za sve ljude koji tamo žive.

Još jednom, ja sam siguran da će to biti završeno uz podršku Vlade, uz podršku našeg predsednika Srbije koji je više puta bio u Nišu, i kao premijer i kao predsednik države, nego neki prethodni premijeri koji su iz Niša, što je veliki znak pitanja za njih.

Sada bih rekao nekoliko stvari vezano za zadrugarstvo, za Zadružni savez Srbije, o čemu ću da govorim nešto kasnije, kada dođe neka tačka i postaviću neka konkretna pitanja.

Iskoristio bih priliku da svim pravoslavnim vernicima čestitam slavu Jeremiju.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Miodrag Linta

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a vezano za skoro donošenje Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Naime, kao što je poznato našoj javnosti, u Srbiji ima više stotina hiljada građana koji su se tokom 90-ih godina borili sa ciljem zaštite suvereniteta, teritorijalnog integriteta države Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Od tog broja ima oko 50 hiljada pripadnika Vojske Republike Srpske Krajine koji su se od 1991. godine časno i pošteno borili za svoj narod i za svoju državu.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je pripremilo nacrt pomenutog zakona. Nažalost, u tom nacrtu nije prihvatilo naš zahtev da se svim pripadnicima Vojske Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Dakle, od 1990. do 1995. godine.

Lično smatram da ovaj nacrt zakona koji ne predviđa ovo rešenje nije korektan, nije pošten i da diskriminiše 50 hiljada pripadnika Vojske Republike Srpske Krajine.

Navešću nekoliko činjenica koje govore u prilog mojoj tezi da bi trebalo u ovaj nacrt, a pogotovo budući zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, da se unese ova odredba.

Naime, prvi razlog - država je priznala svim oficirima, podoficirima i civilnim licima koji su bili u službi JNA ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Postavlja se pitanje - sa kim su ti oficiri i podoficiri krajiške vojske komandovali, ako je njima priznat ratni staž za čitavo vreme rata, a njihovim borcima nije?

Drugo, Republika Hrvatska je svojim zakonom u potpunosti izjednačila prava pripadnika Hrvatskog vijeća odbrane iz BiH sa pravima pripadnika hrvatske vojske. Dakle, Hrvatska sve pripadnike Hrvatskog vijeća odbrane i hrvatske vojske smatra da su deo jedne te iste vojske.

Treće, podsećam da je Hrvatska još 1993. godine izmenama i dopunama Zakona o penzionom osiguranju donela odluku da se svim pripadnicima oružanih snaga NDH, koji su tada još uvek bili živi, da im se isplaćuju penzije i da im se prizna u dvostrukom trajanju učešće u ustaškim i domobranskim jedinicama za period 1941 - 15. maj 1945. godine, a od 16. maja, ako su bili u zarobljeništvu, da im se takođe to prizna u radni staž u dvostrukom trajanju.

Dakle, pripadnici ustaških domobranskih formacija dobili su najmanje osam godina radnog staža za učešće, gde su aktivno radili na genocidu protiv srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata.

Hrvatska, po podacima iz 2013. godine izdvaja na godišnjem nivou 45 miliona evra da bi isplatila penzije preživelim ustašama, domobranima i članovima njihovih porodica.

Konačno, Nemačka je 1951. godine donela zakon po kojem je nacistima i njihovim saradnicima iz drugih država takođe isplatila penzije. Danas imamo činjenicu da preživeli nacisti iz Češke, Poljske, Slovačke, Francuske, Belgije, Hrvatske, Slovenije, primaju penziju od nemačke države.

Ovo su sve razlozi koji govore u prilog da bi, ponavljam, Ministarstvo rada trebalo da tokom javne rasprave uključi u ovaj zakon i sve pripadnike Vojske Republike Srpske Krajine, odnosno da im se prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju i da se ispravi velika nepravda prema njima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je sednici pozvan da prisustvuje ministar Zoran Đorđević, sa saradnicima.
Reč ima narodni poslanik, kao ovlašćeni, Zoltan Pek. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Zoltan Pek

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad - Subotica - državna granica, Kelebija.

Na Petoj zajedničkoj sednici Vlade Srbije i Mađarske 15. aprila ove godine, u Subotici je potpisano niz sporazuma, 11 sporazuma. Na toj sednici je potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović vodila razgovore sa mađarskim ministrom za inovaciju i tehnologiju, sa Laslom Palkovićem, o zajedničkim projektima dve zemlje u oblasti infrastrukture i saobraćaja.

Jedna od tema je bila i modernizacija i rekonstrukcija pruge Beograd – Budimpešta. U tom razgovoru je bio u načelu dogovor da će Srbija uskoro potpisati jedan finansijski ugovor za ovaj deo od Novog Sada do Subotice, a Mađarska će potpisati ugovor za izvođenje radova cele pruge od Budimpešte do Beograda.

Što se tiče Ugovora o izvođenju radova, 25. aprila ove godine je tender završen u Mađarskoj i biće potpisan do 25. maja ove godine. Celokupna investicija će trajati oko pet godina. Pred nama je ugovor sa kojim, ako dajemo ovlašćenje za potpis, Srbija će izvršiti svoj deo posla.

Što se tiče cele pruge Budimpešta – Beograd, u Koridoru 10, koji prelazi preko naše zemlje, ovaj deo je dužine oko 185 kilometara i to iznosi 21% cele železničke pruge Koridora 10 koji prelazi u Srbiju. Važan deo ove pruge je od Novog Sada do Subotice i do granice, a ovaj deo pruge je dužine oko 97,5 kilometara.

Što se tiče cele pruge, na ovoj pruzi idu vozovi, na ovoj relaciji sa brzinom od 37, 38 kilometra na čas i ceo put od Novog Sada do Subotice traje oko dva, dva i po sata.

Treba istaći da je ova pruga 1883. godine prvi put predata, znači pre 136 godina. Znači, dosta je stara pruga.

Kakav je međunarodni značaj cele pruge od Budimpešte do Beograda, znači, ceo Koridor 10B, to je deo tradicionalnog železničkog transporta koridora za vezu Evrope, mogu kazati cele zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, sa Turskom i sa Bliskim istokom. Znači, dosta je velikog značaja ova pruga.

Što se tiče nacionalnog programa za javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine, u ovom programu je isto naveden ovaj projekat modernizacije pruge od Novog Sada do Subotice i do mađarske granice. Predmet projekta je modernizacija postojeće jednokolosečne dotrajale železničke pruge Koridora 10B u savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, i to sa brzinom vozova do 200 kilometara na sat. Rekonstrukcija ove pruge od Beograda do državne granice do Mađarske, nakon ove rekonstrukcije će se vozovi kretati do 200 kilometara na sat, kao što sam rekao, i biće završena po planu do 2023. godine.

Cela modernizacija ove pruge je jedno od najznačajnih infrastrukturnih ulaganja u naš region od strane Narodne Republike Kine.

Kao što istorija pokazuje, bez železnice nema ekonomskog razvoja. Treba znati da je prva komercijalna pruga u svetu otvorena 1830. godine u Velikoj Britaniji. Do 1850. godine u zapadnoj Evropi je bilo izgrađeno oko 40 kilometara pruge, a istovremeno u Aziji, u Africi i u Latinskoj Americi je samo 4.000 kilometara pruge bilo izgrađeno, znači, 10 puta manje pruge, zato je razvijenost ovih zapadnih zemalja bila veća od ostalih u svetu.

Projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, kao što sam rekao, je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, čija je zajednička realizacija dogovorena na nivou predsednika vlada Republike Srbije, Kine i Mađarske.

Na Sedmom samitu šefova Vlade Narodne Republike Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, 6. jula 2018. godine zaključen je komercijalni ugovor između Vlade Republike Srbije i kineskog izvođača. Prihvaćen je ugovor o radovima od milijardu i 162 miliona dolara. Ovaj komercijalni ugovor obuhvata usluge, nabavku, izgradnju, isporuku i ugradnje svih neophodnih elemenata za rekonstrukciju deonica železničke pruge između Novog Sada i Subotice i od Subotice do Mađarske granice, u dužini od 108 kilometara.

Sa ovim ugovorom i sa ovom izgradnjom, ako se završava do 2023. godine, dobijamo jednu takvu prugu koja ispunjava sve uslove osnovnog koridora transevropske transportne mreže.

Kakav je ovaj ugovor? Koje elemente ima ovaj ugovor? Pod kojim finansijskim uslovima je ovaj ugovor sačinjen? Iznos od 988 miliona dolara je za kredit, što je 85% od vrednosti celog komercijalnog ugovora i ima Republika Srbija tzv. učešće ili sopstveni deo od 15%, što je u dolarima 174 miliona dolara. Ugovor se potpisuje na 20 godina i po fiksnoj kamatnoj stopi od 2% godišnje.

Poslanici SVM misle da je ovo jako, veoma značajni projekat što se tiče modernizacije cele železničke infrastrukture u Srbiji i zato će glasati u danu za glasanje za ovaj zakon.