Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, obzirom da će za par minuta biti sednica Odbora za finansije sa Misijom MMF-a, biću vrlo, vrlo kratak, a posebno jer imam zadovoljstvo da govorim iza kolege Arsića, koji je sve ono dobro i pametno što je trebalo reći o ovim predlozima zakona rekao.

Kad pogledam, pomenula je Ljiljana malo pre, one prazne glupe, ja ne gledam prazne glupe, ja pogledam one vesele, veselnike, šatordžije, uvek kad pođem ujutru na posao, prođem pored Predsedništva i prođem pored jednog šatora. Vidim da je od jutros povećano brojno stanje. Umesto ljudi, obično ih je četiri-pet, povećan je broj šatora za jedan. Nek napreduju i nek rade.

U njihovo vreme oni su uzimali kredite sa velikim kamatama i ti krediti su služili za socijalni mir, za povećanje plata i penzija.

Razlika između ove Vlade, između SNS i države koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, i njih je upravo u tome. Mi imamo i misiju i viziju i cilj. Mi se bavimo ekonomskim i ekonomsko održivim razvojem Republike Srbije. Uzimamo vrlo povoljne zajmove koje investiramo i ulažemo pre svega u putnu infrastrukturu, u železnicu, jer bez auto-puteva, bez jake železnice, nema ni dolaska novih investicija, nema ni otvaranja novih fabrika, nema ni punjenja budžeta.

Upravo smo to i postigli za ovih sedam godina, od 2012. godine do danas, da iz beznađa, da iz nekog stanja bez perspektive, dođemo u situaciju da nas uvažavaju, da dovodimo strane investitore i da pokušavamo da nadoknadimo sve ono što su neki uništili u periodu od 2000. do 2012. godine, kada su dobra preduzeća, verovatno tehnološki zastarela zbog svih onih blokada i sankcija koje smo imali, uspeli da unište i da rasprodaju.

Nikako ne može naša pozicija biti startna ista kao i zemalja u okruženju, na čemu je potencirao isto naš Fiskalni savet u nekim svojim analizama. Ne, nije ista. Mi smo krenuli iz minusa i dolazimo u jedan veliki plus. Dolazimo u plus i upravo svih ovih osam zakona, odnosno osam ugovora o zajmu govore o tome da mislimo o svim delovima, i o privredi, i o lokalnoj samoupravi i o zdravstvu.

Više puta je danas pomenuto da je tu nekih 18 gradova gde ćemo kroz jedan od ovih zajmova od Evropske investicione banke opredeliti za uređenje infrastrukture u zdravstvu. Radimo i na uređenju infrastrukture u lokalnim samoupravama i što je najvažnije, one vitalne, naše strateške infrastrukture, završetak Koridora 11 i nadam se da ćemo u sledećoj nedelji ili u nedeljama koje dolaze imati i ovde zakon koji će definisati onaj moj omiljeni koridor, a to je Moravski. Hvala lepo.

U danu za glasanje, normalno, glasaćemo za predloge ovih zakona.

Hvala, kolega Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, do pre samo sedam godina država Srbija je uzimala veliki broj kredita pod nepovoljnim uslovima, sa visokim kamatnim stopama, kako bi mogla da servisira svoj u to vreme izuzetno veliki budžetski deficit, koji je bio negde na oko 6% BDP, odnosno u apsolutnim ciframa oko 190 milijardi dinara ili oko 1,7 milijardi evra.

Ako na sve to dodamo da je u tim godinama naša privreda bila u recesiji, da smo imali negativni rast bruto društvenog proizvoda, sve je to doprinelo da naš javni dug sa nekih 29% koliko je iznosio 2008. godine, krajem 2012. godine stigne do blizu 60%, a ono što je još mnogo gore od toga, da ima izraženu tendenciju rasta, pa se samim tim prenese i na 2013, 2014. godinu, praktično sve do trenutka dok naša zemlja u prvom mandatu premijera Aleksandra Vučića nije ušla u strukturne reforme i fiskalnu konsolidaciju.

Zahvaljujući tome što smo u 2008. godini imali suficit u budžetu, već četiri godine rast bruto društvenog proizvoda, naš javni dug je sa 70% pao na nekih 50%. Opet, ponavljam, ono što je još mnogo važnije, on trenutno ima izraženu tendenciju pada. Kada uzmemo u obzir da je Svetska banka iznela podatak da se očekuje da će Srbija u naredne četiri godine kumulativno rasti nešto iznad 20%, potpuno je jasno da je i naš javni dug u veoma bezbednoj, da kažem komfornoj zoni, a da će taj rast privrede doprineti i tome da ćemo imati mnogo više novca i za plate i za penzije i za javna ulaganja.

Sve to nam omogućava da ove zajmove o kojima danas govorimo ne koristimo da bi isplaćivali plate ili penzije ili da bi državu vadili iz bankrota, već da bi taj novac ulagali u razvoj naše infrastrukture, bez koje, sasvim sigurno nema ni privrednog razvoja, a naša građevinska industrija imala je izuzetno veliki uticaj na rast naše privrede u prethodnih nekoliko godina.

Onaj zajam koji je meni, svakako, najzanimljiviji, jeste Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za Projekat izgradnje auto-puta E-763, deonica Preljina-Požega. Kao što znate i kao što ste mogli da čujete u medijima u prethodnih nekoliko dana, deonica od Čačka do Obrenovca će biti gotova za nekih mesečak dana. Do kraja godine, ukoliko vremenski uslovi dozvole, očekujemo i potpuni završetak deonice od Obrenovca do Surčina, što znači da ćemo za manje od godinu dana konačno, posle mnogo decenija čekanja, imati auto-put od Beograda do Čačka.

Sutra će predsednik Srbije Aleksandar Vučić položiti kamen temeljac za početak izgradnje deonice Preljina-Požega. Kada znamo da u ovoj godini treba da počne i gradnja Moravskog koridora od Preljine do Pojata, potpuno je jasno koliko to ima veliki značaj za centralnu Srbiju, za grad Čačak, za Moravički okrug, koliko je to važno za privredni razvoj ovog kraja, a da ne govorim koliko je važno i za samu bezbednost. Kada se setimo koliko smo života izgubili na Ibarskoj magistrali u prethodnih nekoliko decenija, mogli smo jedan manji grad ili opštinu da naselimo.

Sve je to za nas jako važno i sve je to ono što su građani ovog dela Srbije čekali, bukvalno decenijama unazad.

Sve to nisu bili razlozi da mi danas vidimo poslanike opozicije u poslaničkim klupama, pa čak ni one poslanike koji dolaze iz Čačka.

Primera radi, Boško Obradović je smatrao da mu danas nije važno da mi danas razgovaramo o autoputevima koji se grade u okolini Čačka, kao što mu juče nije bilo važno da razgovara o zakonu koji je inicirala Fondacija „Tijana Jurić“, a koji se tiče najtežih zločina u regionu. Nije našao za shodno da se pojavi u Skupštini Republike Srbije od koje prima platu i koja mu svakog meseca plaća kiriju za stan u Beogradu, ali je našao za shodno da razapinje šatore u Beogradu, da blokira ulice i da maltretira građane Beograda.

Šta god oni nama govorili, koliko god nas vređali, optuživali za sve i svašta, postoji jedna stvar koju ne mogu da nam uzmu, a to je činjenica da će sve ove autoputeve, fabrike, svu tu infrastrukturu koristiti generacije koje dolaze i za pet i za 10 i za 50 godina i to je ono što ne može niko da nam oduzme. To je ono što predstavlja neku vrstu spomenika ovog vremena, vremena u kome su građani Srbije Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću ukazali poverenje, a mi to, po mom mišljenju, vratili na najbolji mogući način.

Želim ovom prilikom i da pozovem sve građane grada Čačka i Moravičkog okruga da sutra zajedno prisustvujemo polaganju kamena temeljca za početak radova na ovoj deonici autoputa i ne samo to, već da svakih mesec dana otvaramo nešto veliko.

Početkom jula, posle 30 godina, biće otvorena prva velika fabrika u gradu Čačku, fabrika „Forverk“, koja se gradi na 65.000 metara kvadratnih u privrednoj zoni, koja nije postojala do pre tri godine i u koju je država Srbija uložila pet miliona evra. U toj fabrici u narednih nekoliko godina biće zaposleno između 1.000 i 1.500 građana Moravičkog okruga i mislim da je to najbolja potvrda rada ove Vlade.

Naravno, mi ne mislimo da smo rešili sve probleme i znamo da nas čeka još mnogo posla, ali mislim da smo uspeli u jednoj najvažnijoj stvari, a to je da vratimo nadu i da promenimo taj osećaj pesimizma i depresije koji vlada u ovom delu Srbije, kada ljudi nisu verovali da ništa pozitivno može da se desi.

Dakle, podržaću sve ove predloge zakona, posebno Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji se tiče najstrašnijih zločina koji su se dešavali u prošlosti.

Uprkos svim kritikama koje smo mogli da čujemo u prethodnim danima, da su to možda malo previše strogi zakoni, mislim da je došlo vreme da nema više bilo kakvog razumevanja, niti emocija za one ljude koji su spremni da učine najstrašnije zločine nad decom. Mislim da je ovo neki poslednji trenutak da donesemo jedan ovakav zakon i, na kraju krajeva, to je i želja svih građana, posebno onih koji su potpisali tu peticiju, a to je preko 160.000 građana. Toliko. Hvala.

Hvala, kolega Parezanoviću.
Reč ima Dragana Kostić. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredite, uglavnom za infrastrukturne projekte u Srbiji.

Još 2014. godine, zahvaljujući našem sadašnjem predsedniku Republike, a tada premijeru, Aleksandru Vučiću, potpisan je Memorandum o razumevanju i saradnji na Projektu mađarsko – srpske železničke veze između Narodne Republike Kine, Mađarske i Srbije.

Ovo je svakako jedan od najvećih infrastrukturnih projekata kod nas u Srbiji o kome danas razgovaramo i koji treba da doprinese svakako razvoju naše privrede, trgovine i svih ostalih privrednih delatnosti u Srbiji.

Vrednost ovog projekta koji se odnosi na modernizaciju i rekonstrukciju pruge između Novog Sada i Subotice, odnosno državnog prelaza Kelebije, za koji treba uzeti kredit iz Eksport – Import banke iz Kine je 988.380.500 dolara. Dužina ove pruge je 108 kilometra i treba da omogući kretanje vozova brzine od 200 kilometara na sat.

Kamatna stopa za uzimanje ovog kredita je 2% godišnje i rok dospeća kredita je 20 godina. Troškovi obrade su 0,25%, koliko je i provizija na nepovučena sredstva. Kraj radova se očekuje 2023. godine.

Svakako, ovo je deo globalnog projekta „Jedan pojas, jedan put“ i ima dvostruki značaj za Srbiju, jer povezuje Evroaziju sa centralnom i zapadnom Evropom, kao i uključivanje u transevropsku transportnu mrežu.

Investitor ovog projekta jeste „Infrastruktura železnice Srbije“ i možemo sa ponosom da kažemo da nikada više nije ulagano u rekonstrukciju i modernizaciju pruga, ali isto tako je značajno naglasiti danas i da se ulaže u rekonstrukciju i modernizaciju lokalnih pruga.

Za ovu godinu planirano je preko 320 kilometara lokalnih pruga da se modernizuje, a od toga će verovatno biti 280 kilometara. Među tim prugama su svakako bitne pruge Niš – Zaječar, koja je dužine 108 kilometara, Lapovo – Kraljevo, 84 kilometara, Subotica – Senta, 38,5 kilometara, Markovac – Resavica, 53 kilometra i Kumanovo – Banatsko Miloševo, 28 kilometara.

Juče je u Železničkoj stanici Umčare počela rekonstrukcija pruge Jajinci – Mala Krsna, a isto podrazumeva i rekonstrukciju železničke stanice u Maloj Krsni.

Sem ovoga, juna 2018. godine započet je izvođač je uveden u posao na rekonstrukciji, modernizaciji dela pruge Beograd – Budimpešta, koja se odnosi na Beograd Centar – Stara Pazova i rok za završetak ovih radova je 36 meseci.

Značajno je reći da finansijska realizacija ovog projekta iznosi preko 25%, a da je fizička realizacija projekta 5%.

Ovo je samo jedan deo pozitivne i dobre saradnje sa Kinom što se tiče ove pruge Beograd – Budimpešta, jer znamo da su najbrže pruge upravo u Kini i da imaju najviše pozitivnog iskustva što se tiče železnice. Međutim, značajno je spomenuti da mi imamo i druge dobre odnose sa Kinom. Što se tiče Železare Smederevo, ne smemo da zaboravimo 2016. godinu, kada je Kompanija „Hestil“ kupila za 46 miliona evra. Zatim, 2017. godine Kina je otvorila kinesku banku, koja je četvrta svetska banka po visini kapitala. Zatim, 2018. godine, EPS je posle tri decenije počeo da gradi termokapacitete koji se odnose na Kosotlac B3 i snage 350 megavati upravo sa kineskom kompanijom.

Zatim, upravo smo svedoci da je RTB „Bor“ pre par meseci preuzeo Zi Đing, kineska kompanija koja je uplatila 350 miliona dolara i da je postala 63% vlasnik te kompanije, ali je takođe uplatila i 200 miliona dugovanja po UPPR, koje je tada imao RTB „Bor“.

Sve ovo je zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovom ličnom zalaganju i dalje ćemo sigurno imati dobre odnose, ne dobre, nego izuzetne odnose i sa Mađarskom i sa Kinom.

U danu za glasanje podržaću ceo set zakona koji je danas na dnevnom redu.

Hvala, koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, svi predloženi sporazumi i ugovori pokazuju u stvari jedno, da je Republika Srbija jedno veliko gradilište u koje se danonoćno radi i gradi za bolju sadašnjost i još bolju budućnost generacija koje dolaze.

Razvijena infrastruktura je ekonomski zamajac svake zemlje i omogućava bolji kvalitet života svakog njenog građanina.

Politika SNS, politika našeg predsednika Aleksandra Vučića jeste bolji kvalitet života građana Srbije i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve sporazume i ugovore.

Najpre moram da istaknem da je ulaganje u infrastrukturu u stvari ulaganje u razvoj, omogućavanje povoljnog poslovnog ambijenta za priliv investicija, omogućavanje novih radnih mesta, omogućavanje razvoja usluga, omogućavanje povećanog broja turista, otvaranje, naravno, i novih škola, rekonstrukcija starih škola, otvaranje novih bolnica, rekonstrukcija i modernizacija starih bolnica i, naravno, digitalizacija javne uprave, a sve u cilju kvalitetnijih i boljih usluga građanima Srbije.

Šta smo zatekli 2012. godine? Jednu urušenu, jednu upropašćenu zemlju, zemlju pred bankrotstvom, zemlju bez fabrika, 400 hiljada radnika na ulici, javni dug od 78% BDP, nezaposlenost od 26,9%. Jednostavno, zatekli smo prah i pepeo.

Zahvaljujući samo odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, Vlade i SNS uspeli smo da Srbiju podignemo iz pepela i da Srbija već četvrtu godinu za redom ima suficit u budžetu i da danas bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

Ono na šta ću se osvrnuti to je svakako ugovor o kreditu za povlašćenog kupca između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija i Eksport Import banke, kineske državne banke, a koja se odnosi na izgradnju deonice autoputa Preljina-Požega u dužini od 30,9 kilometara i čiji će kamen temeljac upravo sutra postaviti predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Moram da istaknem da izgradnja južnog Koridora, odnosno Koridora 11 trebalo bi da se završi od Beograda do Preljine već do kraja godine. Moram da istaknem da je deonica u dužni od 40 kilometara Ljig-Preljina završena 2016. godine i da se dalje nastavlja sa gradnjom ovog autoputa koji bi trebalo da poveže Republiku Srbiju sa Crnom Gorom, ali ono što je značajno, to je da će iz Požege jedan krak ići prema Boljarima, granici sa Crnom Gorom, a drugi krak trebalo bi da ide prema Užicu i Kotromanu, kako bi se Republika Srbija spojila i sa Republikom Srpskom, odnosno sa BiH, to je autoput prema Sarajevu.

Ono što na kraju želim da istaknem, to je da su napredak i razvoj od 2012. do 2018. godine, kada je SNS preuzela vlast, sasvim vidljiv, da oni sa naše desne strane, a to je žuto tajkunsko preduzeće, oličeno u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću i Bošku Obradoviću, sve što su znali, znali su da pune svoje privatne džepove i bankovne račune u milionima evra na uštrb građana Srbije.

Za vreme vršenja vlasti gradonačelnika Dragan Đilas je ostavio prazan budžet u gradu od 1,2 milijarde evra. Tako su oni radili. Danas se koprcaju u sopstvenom blatu, blatu mržnje i zla i to građani prepoznaju. Zato ih i neće i zato glasaju za one koji vode računa o građanima Srbije, a to je Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Vukojičić.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti kratko na predloge za potvrđivanje finansijskih ugovora koji se odnose na lokalne samouprave, zato što znam koliko je lokalnim samoupravama važno da zajedno sa Republikom učestvuju na projektima.

Najpre finansijski ugovor „Partnerstvo za lokalni razvoj sa Evropskom investicionom bankom“, koji će učiniti da se Srbiji odobri zajam u iznosu od 22 miliona evra za finansijsku podršku investicijama u preko 40 jedinica lokalne samouprave, upravo koje su u prethodnom periodu bile pogođene poplavama, migrantskom krizom, koje imaju nizak stepen razvijenosti i one koje su postigle dobre rezultate u reformi javne uprave.

Projekat će obuhvatiti rekonstrukciju opštinskih zgrada, izgradnju pijaca, obnavljanje vrtića i bioskopa.

Još jedan finansijski ugovor koji će Srbija zaključiti sa Evropskom investicionom bankom, a koji bih ja želela da isteknem, je okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture. On podrazumeva i iznos od 40 miliona evra i što je jako važno, odnosi se na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu.

Često se u vodovod ulažu sredstva iz razloga hitnih intervencija ili sredstva koja su lakše dostupna lokalnim samoupravama. Zbog toga moraju da se postave prioriteti u smislu potrošnje, korišćenja izvorišta, smanjenja gubitaka vode ili rekonstrukcije starih vodovodnih sistema.

Slični problemi su i u kanalizacionoj mreži. Dakle, moraju se postaviti prioriteti u izgradnji kanalizacionih mreža, kolektora i mora se uvesti red u korišćenje, odnosno u postojanje podzemnih voda i zemljišta.

Naravno, ovo je sve važno za lokalne samouprave, a to ni danas poslanike koji podržavaju šatro politiku ne interesuje. Njih ne zanima realnost. Njih ne zanima život građana Srbije. Oni žive u paralelnom svetu. Od juče imaju i svoje pasoše koje im je Zoran Živković podelio.

Još jedan dokaz njihovog licemerja je i zvanično saopštenje DS u kome se kaže da je donošenje Tijaninog zakona zapravo propaganda, zapravo način na koji SNS prikuplja jeftine političke poene i zloupotreba prava. Eto sa kakvim ljudima mi želimo da razgovaramo i eto kakve ljude mi želimo da pozovemo da se vrate u parlament.

Ali, ovom prilikom ja se i njima obraćam, pa ću im ja ovom prilikom govoriti kako mi otvaramo autoputeve, a oni kada se budu vratili u parlament neka nam kažu šta su oni učinili za građane Srbije.

Dakle, želim da kažem da će se u subotu krak Koridora 10 od Mađarske do Severne Makedonije pustiti u saobraćaj. Dobili smo najsavremeniji autoput po svim svetskim i evropskim standardima. Ako znamo da je samo u 2018. godini kroz našu zemlju prošlo 56 miliona automobila, znamo koliki je značaj. Ovoga ne bi bilo da nemamo stabilan budžet i stabilnu ekonomiju.

Stoga, pozivam poslanike da podrže ove predloge, da podrže intenciju Vlade da Srbija bude moderna i razvijenija zemlja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Desanka Repac. Izvolite.