Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas, evo od početka zasedanja, razgovaramo i razmatramo tačke dnevnog reda koje imamo, a reč je o sporazumima, zapravo o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o kreditima i o zajmovima koji se odnose na infrastrukturne projekte, bilo da je reč o železnici ili auto-putevima, o finansijskim ugovorima koji podržavaju lokalni razvoj i projekte u jedinicama lokalne samouprave, u oblasti trgovine i saobraćaja, u oblasti poreske administracije, za unapređivanje usluga elektronske uprave i definitivno imamo i sporazum koji se odnosi na unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite.
Naravno, nije uvek ovako prijemčivo za uši i popularno to da se zajmimo, da uzimamo te kredite, da povećavamo dug, itd. Često i narod kaže, ali bez obzira na tu narodnu izreku, dug nije dobar drug. Mislim da je neophodno da učinimo takve korake uzimanja kredita od međunarodnih institucija, jer zapravo time stvaramo neophodne pretpostavke za brži društveno-ekonomski razvoj naše zemlje, a bez tih zajmova, bez tih kredita, ne bi mogli da dostignemo odgovarajući nivo koji čini opet pretpostavku za dalji napredak, i u oblasti ekonomije i u drugim društvenim sferama.
Prema tome, naravno da moramo voditi računa da ne dođe do prezaduživanja, ali, sa druge strane, vođenjem računa o tome mi ipak to moramo da učinimo i da sa tim sredstvima imamo krupnije korake u razvoju, društveno-ekonomskom razvoju naše zemlje.
Ja ću posebno komentarisati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora o Partnerstvu za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Onako kako ja razumem, ja bih učinio pohvalu zaključenju takvog ugovora o kreditu od Evropske investicione banke, u cilju realizacije projekta Partnerstvo za program lokalnog razvoja.
Zapravo, ovim zajmom, ovim kreditom mi to činimo u cilju podizanja infrastrukturnog kapaciteta, standarda i kvaliteta života građana, zatim u cilju podrške lokalnom ekonomskom razvoju i dobro su došla takva sredstva koja će biti u visino od 22 miliona evra od Evropske investicione banke. Sedamdeset pet procenata tih sredstava su od banke, a osam miliona evra koja će biti dopuna ovoga, da bi se zaokružilo na 30 miliona, je budžet Republike Srbije, budžet lokalnih samouprava i od donatorstva.
Smatram da bi ovakvih kredita i zajmova u cilju razvoja, naročito onih delova Srbije koji nisu razvijeni, trebalo da bude i više i ne samo više nego da ti zajmovi budu i u većim iznosima.
Mi danas, a to je naša boljka, imamo velike razlike u razvijenosti pojedinih delova Srbije. Na jednoj strani imamo, naravno, razvijen Beograd, što je dobro. Postoje i neki d rugi delovi Srbije koji su prilično razvijeni, a postoje i delovi Srbije koji su jako nerazvijeni, koji su zahvaćeni procesom depopulacije i o tome moramo voditi računa. Zato su ovi krediti zaista dobrodošli.
Oblast finansiranja ovim kreditom je popravka i poboljšanje javnih objekata, zatim rekonstrukcija i izgradnja lokalnih tržnica, unapređenje kapaciteta za upravljanje u opštinskoj upravi, obnova javnih prostora i lokalnih sadržaja kao što su sportski tereni i parkovi, pešačke staze, izgradnja ili zamena rasveta itd.
Sve je to potrebno u onim sredinama koje su nerazvijene, u nerazvijenim opštinama, gde su često ti objekti koji su u svakodnevnoj upotrebi, a preko potrebni građanima, u priličnoj meri devastirani i da treba da se uljude i da se primere onome što treba da služi i da budu pristojnog izgleda i u dobroj funkciji, da tako kažem.
U realizaciji ovog projekta „Partnerstvo za program lokalnog razvoja“ učestvuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što je sasvim logično, uzimajući u obzir nadležnosti ovog ministarstva u odnosu na jedinice lokalne samouprave, ali važan partner u realizaciji je, i govorim to čisto zbog građana, da što više to razjasnimo, i Misija UN koja sprovodi program UN za razvoj u Republici Srbiji, skraćeno UNDP, Misija UNDP koja, zapravo ova Misija UN ima tu implementacionu ulogu, daje administrativno-tehničku podršku i, naravno, operativno sagledava sam tok realizacije ovih projekata, a opet u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.
Mi danas u Srbiji imamo različite kategorije jedinica lokalne samouprave, mislim na opštine i na gradove koji su različito razvijeni, o čemu sam malopre i govorio, ali postoje četiri kategorije. Treća i četvrta kategorija jedinica lokalnih samouprava su one koje su manje razvijene i po onome što je odluka i Vlade i svrha ovog zajma jeste upravo da se sredstva od 30 miliona iskoriste upravo u ovim opštinama, u ovim lokalnim samoupravama, i to iz treće i iz četvrte kategorije.
Uzimajući u obzir da od tih 90, sigurno jedno 40 opština će moći da realizuje projekte za koje budu konkurisali i zato i kažem da je potrebno da u budućnosti imamo još takvih kredita, još takvih zajmova i u nekim većim iznosima. Mi moramo kao država učiniti napor da koliko toliko ujednačimo razvijenost i ono što je kapacitet života, proizvodnje i učiniti one razloge dovoljnim da ljudi ostanu u tim sredinama koje su na velikom udaru depopulacije danas.
Dakle, očekujem iz ovih razloga da će i opština Petrovac na Mlavi dobiti ova sredstva za jedan preko potreban projekat, a to je restauracija fasade opštinske zgrade koja je spomenik kulture i koja je podignuta u prošlom veku, na samom početku prošlog veka. Gradnja je trajala od 1900. do 1908. godine. Zgrada je, rekao sam, spomenik kulture. U današnjem društvenom sistemu, to je bilo sresko načelstvo, znači sreska zgrada, a danas je to zgrada opštine koja je prilično zapuštena, u ovom delu, što je sama fasada i stolarija, itd. Unutra je već dosta urađeno, naporima lokalne samouprave i u ovom mandatu opštinske vlasti i u prošlom mandatu, kada je zgrada pokrivena crepom, itd. Smatramo, uzimajući u obzir da oblast finansiranja jeste i restauracija takvih objekata, a uzimajući u obzir i to da Petrovac spada u nerazvijene opštine, svakako očekujemo da će to biti realizovano i da će dobiti ta sredstva.
Kada govorimo o ovim drugim sporazumima o kojima danas mi razgovaramo, a odnose se na kredite i zajmove koji se odnose na finansiranje putne infrastrukture, železničke itd, ja bih samo rekao ono što se može zapaziti kada se pogleda i analizira mapa države Srbije sa putnom mrežom i sa autoputevima koji su izgrađeni, delovima autoputeva koji su izgrađeni, i koji su u planu za izgradnju u narednom periodu, može se videti zapravo iz te slike, iz te mape, kada se ona pogleda, da Koridor 10, koji zapravo ide centralnom linijom Republike Srbije, od severa ka jugu, i na takav način, uslovno rečeno, deli Srbiju na istočni i zapadni deo teritorije, da u zapadnom delu imamo već izgradnju pojedinih delova autoputa, tu je i Koridor 11, postoje i drugi planovi o preprečavanju i spajanju autoputa Koridora 10 i 11, zatim, autoputevi koji će ići, one deonice koje će ići za BiH, a da u istočnom delu teritorije Republike Srbije nemamo zapravo planiran, za sada, koliko ja znam, nijedan put, naravno, izuzimajući onaj deo koji je već izgrađen i koji je, ja mislim, završen, a ide prema Bugarskoj na samom jugu i izdvaja se od Koridora 10 na istoku prema Bugarskoj.
Dakle, smatram da, uzimajući u obzir i ono pitanje nejednake nerazvijenosti teritorija i delova Republike Srbije i sama ta pretnja da oni delovi koji su nerazvijeni sve više osiromašuju, sve više budu napušteni od strane stanovništva, trebalo bi razmišljati zapravo u pravcu toga da se ta mreža značajnih putnih saobraćajnica poboljša i uveća i u ovom delu Srbije.
Naravno, kada govorim o ovome, ja ne činim nikakvu kritiku u tom pravcu u odnosu na sve aktivnosti i na sve projekte koji se danas na ovom polju preduzimaju, a prosto je i nemoguće u jednom vremenu sve završiti onako kako bi voleli ili kako zamišljamo da je to dobro. Ali, kada govorimo o ovim značajnim saobraćajnicama, pa i o autoputevima koji bi mogli da se pojave i na teritoriji istočne Srbije u pojedinim delovima, onda apelujem na tome da u tim budućim planovima, pa makar to bilo i za 20 godina, vodimo računa i o tome i da idemo u tom pravcu.
Svakako da ćemo podržati ove sporazume, o čemu je i govorila koleginica Paunović, koja je bila ovlašćeni predstavnik SPS za ovu tačku dnevnog reda, jer ponavljam, bez zaduživanja na ovakav način, sa investiranjem preko potrebnih projekata, mi zapravo stvaramo značajne pretpostavke za dalji napredak celokupnog društveno-ekonomskog poretka i sistema naše zemlje. Zahvaljujem.