Poštovani gospodine potpredsedniče, postavljam pitanje – ima li tužilaštvo Srbije elemenata krivičnog dela u medijskim napadima na predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegovu porodicu?
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici nikada u novijoj istoriji Srbije nije ni jedan predsednik srpske države više brutalno medijski napadan, a imao veću podršku građana Republike Srbije nego što je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić. Ti brutalni medijski napadi na predsednika Vučića, njegovu porodicu, njegovog brata Andreja, njegovog oca, njegovu majku lažima, podmetanjima, izmišljotinama svake vrste delo su raznih kriminalno-politikantskih grupa i pojedinaca, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije. Zajednički im je cilj da oslabe ulogu i značaj predsednika države.
Ti medijski napadi posebno su intenzivirani ovih dana kako bi se oslabila pregovaračka pozicija predsednika Republike Aleksandra Vučića u rešavanju najznačajnijeg nacionalnog pitanja KiM. Tako je ovih dana lider Pokreta Snaga Srbije, Sergej Trifunović duboko pomerio granice beščašća, besramno je slagao da je predsednik Republike Aleksandar Vučić u vreme bombardovanja RTS od strane zločinačke NATO alijanse 23. aprila gospodnje 1999. godine, unapred znao za napad i da je vreme izvukao, citiram, „svoju majku Angelinu koja je bila novinarka Javnog servisa“.
Istina je da je majka tadašnjeg ministra informisanja, a danas predsednika Republike Aleksandra Vučića te večeri bila u zgradi RTS.
Trifunovića su demantovali najzagriženiji predsednikovi protivnici. Tako Slaviša Lekić, donedavni predsednik Novinskog udruženja novinara Srbije kaže – „Ljudi koji su bili u RTS i ostali živi tvrde da je Vučićeva majka bila u RTS. Vučić jeste Vučić, ali istina jeste istina“.
Novinar Željko Pantelić, drugi predsednikov protivnik kaže – „U pravu si, Slaviša, sedeo sam preko puta nje te večeri“.
Ovih dana, poštovani potpredsedniče, medijski i brutalni napadi lažima, izmišljotinama iz sata u sat, iz dana u dan su sve žešći i sve jači. Oni preko raznih tabloidnih medija i društveni mreža šire lažne priče, posebno o predsednikovom bratu Andreju. Tako su iskonstruisali lažnu priču da je brat predsednika države Andrej Vučića pokušao da reketira poznatog subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega uzeo milion evra i otkupio poznati restoran „Bos“. Kao navodni dokaz spomenuli su Zvonka Bogdana, ugledno pevača i muzičara. Zvonko Bogdan je zgrožen takvim izmišljotinama. Javno je negirao celu priču nazvavši je totalnom budalaštinom.
Opozicija i njihove marionete, posebno Boško Obradović, poznat po nadimku siledžija, u više navrata lagali su da je Andrej Vučić preuzeo elitni beogradski restoran „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Vrlo brzo Dimitrijević se oglasio i naveo da je to bezočna laž. Vlasnik restorana pokazao je dokumente koji pokazuju da Andrej Vučić nema baš nikakve veze sa restoranom i tako redom.
Poštovani potpredsedniče, drugo pitanje, da li je tačno, isto tužilaštvu postavljam, da je Dragan Đilas, u narodu poznat kao Điki mafija, kao gradonačelnik Beograda opljačkao „Telekom Srbije“ gospodnje 2011. godine tako što je izvršio politički pritisak na tadašnjeg direktora Branka Radujka da kupi četiri kablovska kanala Đilasove „Arena sport“ za 7,7 miliona evra, iako „Telekom Srbija“, podvlačim, kao državna firma po zakonu nije mogla biti vlasnik medija? Dragan Đilas pre ulaska u politiku bio je običan gologuzan, a danas je tajkun sa 700 miliona evra.
Misli li Tužilaštvo Republike Srbije ispitati sporne Đilasove finansijske transakcije i poduzeti eventualno potrebne mere? Hvala.
