Dame i gospodo narodni poslanici, pa slušam obrazloženje koje je dao predlagač amandmana, moram da priznam nije baš do kraja jasno. Ono što je ovde predloženo amandmanom koliko vidim, to je da se obriše jedan stav predloga. Stav konkretno četvrti, a taj stav glasi – nadležni organ iz stava 3. ovog člana bira članove Saveta mesne zajednice na predlog zbora građana koji se saziva za područje mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave. Dakle, pitanje ko treba da bira definisano je ovim stavom ovde.
Sad mi treba ovo da obrišemo i onda da ostane nedefinisano a ko bira i kako bira. Uveren sam da to nije bila namera predlagača amandmana jer je upravo govorio o tome da mu je namera da se procedura biranja uradi na pravi način, da bude precizno, da se zna ko šta radi i da bi se izbegle izvesne moguće malverzacije kakvih je uopšte ne sumnjam bilo u periodu kada se žuto preduzeće staralo o tim pitanjima. O tome uopšte ne treba da raspravljamo, to se podrazumeva. Ali, ako mi obrišemo ovaj stav, da li onda definišemo a kako se to bira drugačije. Opet, zašto da brišemo ovaj stav? On kaže, nadležni organ iz stava 3. bira, a taj nadležni organ je kada pogledate gore skupština gradske opštine na čijem području se obrazuje mesna zajednica.
Dakle, Predlog zakona je utvrdio proceduru koja kaže, biraće se na skupštini gradske opštine, ne na nekim sastancima tajnim ili javnim, ne u odloženom terminu ili mimo odloženog termina, neko će na zboru da da predlog, a hoće li ili neće određeni ljudi biti izabrani za članove saveta, treba da odredi skupština, po predlogu zakona kakav smo mi dobili, za koji smatram da je u potpunosti na mestu, ispravan dakle.
Ako ovo obrišemo, tek onda ulazimo u one probleme o kojima je govorio predlagač amandmana. Uveren sam da mu to nije bila namera. Ovo prosto kao amandman ne bi bilo uspešno rešenje, mislim da ćemo se oko toga i razumeti.
Zašto je ovo interesantna tema? Ima veze sa različitim temama koje se tiču građanskih inicijativa, zborova građana, načina organizovanja i odlučivanja, između ostalog, na teritoriji grada Beograda, neposredno.
Čuli ste sigurno za onu ingenioznu ideju izvesnog Bastaća, to je onaj čuveni predsednik jedne gradske opštine, čuven samo po tome što se huliganski ponaša iz nedelje u nedelju, zaustavlja radove koji treba da unaprede grad Beograd, zaustavlja radove koji treba da ga dodatno izgrade, da grad Beograd dodatno izgrade, da ga učine i lepšim i boljim i atraktivnijim u svakom smislu.
Taj čovek je sebi odredio za neku političku zvezdu vodilju da bude zakleti protivnik saobraćajnih znakova, ali i ograda na gradilištima, da maltretira radnike koji pošteno zarađuju svoje parče hleba, time što na tim gradilištima rade. Taj i takav Bastać rešio je da sprovede, možete misliti, nekakav referendum, referendum koji je on zamislio, tako što će jedno veće da sazove referendum, potpuno suprotno bilo kakvom zakonu, bilo kakvom propisu, što nikakve veze nema sa zakonom koji predviđa referendum kao vrstu inicijative.
Dakle, sve je potpuno suprotno i nepravno i nelogično i besmisleno po svoj suštini. Takav čovek ništa drugo, naravno, ne radi do što troši vreme drugih ljudi, po pravilu ozbiljnijih od njega samog, građana opštine na čijem se čelu, nažalost, nalazi. Sad će ih maltretirati nekakvim komisijama koje treba da ljudima lupaju na vrata, koje će, možete misliti, da budu nekakve akreditovane komisije koje će on lično da akredituje. Sve u svemu gomila notornih besmislica koje pas maslom pojeo ne bi.
Pri tom, taj i takav Bastać hoće da predstavi da na taj način on pita građane da li se slažu ili ne slažu sa nečim što se tiče grada Beograda, nešto za šta, tobože, građani nisu pitani. To nešto se konkretno odnosi na ta gradilišta koja Bastać obilazi sa svojom ekipom huligana, na ta maltretiranja radnika, na projekte koji su važni za grad Beograd.
Tvrdi Bastać, niko nije pitao Beograđane, e sad će on da ih pita na nekom referendumu koji samo on tako zove i samo on tako zamišlja, koji apsolutno ništa pametno ne predstavlja, niti ima ikakvu formalnu snagu.
Pri tom Bastać, baš kao što je to manir njegovog gazde Đilasa, kod koga je započeo u stranci, baš kao što je to manir i Vuka Jeremića i fašiste Obradovića koji su Bastaćevi politički saveznici, laž.
Dakle, on ne zna, očigledno, ili se samo pravi da ne zna da građani i Beograda jesu pitani i za projekte koji se tiču grada Beograda i za uređenje centra grada i za upravo one stvari koje su danas aktuelna tema, tiču se i pešačkih zona i gondole na Kalemegdanu i uređenja parkova i uređenja novih parking mesta. Za svaki, ali bukvalno svaki od tih projekata građani Beograda su pitani.
Znate kad su pitani? Godine 2018. u vreme kada se birao novi saziv Skupštine grada Beograda.
Ja sam, dame i gospodo, proverio, dakle sve, ali bukvalno sve što je aktuelno na tu temu. Javno je bilo, ne samo saopšteno građanima Beograda, nego javno je bilo i objavljeno.
Predizborni program SNS, odnosno izborne liste na kojoj smo se mi tada nalazili bio je javno objavljen. U delu projekta, delu programa koji je javno objavljen i na sajtu sekcija „Naši projekti u oblasti infrastrukture“.
Evo, ja vam sada čitam ono što i dan danas može da se pronađe na internetu, što smo mi građanima pričali na svakom zboru, ako hoćete, koji smo imali, u svakoj prilici da se građanima obratimo, na svakom gostovanju na lokalnim medijima ili gde god želite.
Dakle, mi smo o ovome pričali sa ljudima i to je, doslovce: tačka 1. – nastavak proširenja pešačke zone u centru grada, na potezu od Knez Mihajlove ka Braće Jugovića, itd. i akcenat na Vasinu ulicu, ideja kako da bude uređena. Dalje idu tačke poput uređenja fasada, rekonstrukcija velikih pijaca, itd.
Bukvalno sve o čemu je reč danas i za šta Bastać tvrdi da je sa neba palo juče, građani su za to čuli. Ne samo čuli, precizno im je obrazloženo. Ne samo da su razumeli, nego su za to, dame i gospodo, glasali.
Dakle, referendum o tim pitanjima, ako tako hoće da ga nazovu, održan je 2018. godine, održan je na izborima.
Za to su građani dali svoju podršku, rekli su da takvu viziju Beograda razumeju i žele, prihvataju kao svoju. Za ovo su oni glasali, kazali su da je po njihovom dubokom uverenju to ispravno.
A, ovo zamlaćivanje, koje će se na kraju svesti na ko je više znakova pobedio, Bastać ili onaj mladić, pomoćnik Vuka Jeremića, njemu stalno zaboravljam ime, ili Boško Obradović, koji specijalno iz Čačka doputuje svaki put kad treba da razbije neku ogradu, da bi ovu dvojicu sustigao, to će, Jovanović se zove onaj mali od Jeremića, sad sam se setio, dakle, to će da bude neko njihovo interno takmičenje koje mogu da organizuju koliko god žele, obilazaka građana, da ih pitaju šta misle ko je od njih lepši, pametniji ili politički značajniji. Ali, to će da bude bukvalno tačka na sve što se tiče njihovog razumevanja narodnih inicijativa, organizovanja građana na bilo koji način.
Ovo sam vam rekao zato što misli da je za građane glavnog grada, ali ne samo glavnog grada, važno. Važno je za celu Srbiju. Ti ljudi apsolutno ne razumeju da kada je nešto definisano na nivou zakona, to je važno za čitavu zemlju.
Grad Beograd jeste glavni grad za sve građane koji su građani Republike Srbije. Zakon koji se zove Zakon o glavnom gradu zbog toga je u interesu svih koji ovoj zemlji pripadaju.
Ne može to da privatizuje jedan Bastać, ne može to da privatizuje jedan Nikola Jovanović, niti bilo ko ko pripada tom njihovom opskurnom kartelu.
Oni to ne razumeju iz jednog jedinog razloga, jer su navikli da sve, apsolutno sve privatizuju, da ne postoji nikakav drugi interes do njihov lični. U tome su imali, naravno, najsvetliji mogući primer, ovo najsvetliji govorim ironično, Dragana Đilasa, njihovog šefa poltrona.
Čovek, koji je šta god radio vodio računa samo o svom džepu, o svojih 500 miliona na računu svojih firmi, nije ni mogao da ih nauči nečemu boljem od toga. Nesrećom po njih, a srećom po građane i Beograda i Srbije, naši su ljudi mnogo pametniji nego što ti pametnjakovići misle.
Mislim da je ovo bilo važno da kažemo. Hvala vam.