Zahvaljujem.
Kolega Mirčiću, želite repliku na izlaganje ministra? Izvolite.

A, evo konačno smo blizu odgovora i rešenja, nadam se, ako zakonski bude to izdefinisano, da će ubrzati zakoni da dolaze i u Skupštinu. To je suština.

Mora Vlada Republike preko resornih ministarstava ili na bilo koji drugi način da vodi računa kako se troše sredstva. Mora Grad Beograd da vodi računa kako se troše sredstva i o imovini Grada Beograda, pa bez obzira u kom delu gradske opštine se ta imovina nalazila. To je suština. A vi se vezali ovde za čoveka koji trenutno je aktuelan.

Znate šta, ima jedno pravilo – sve je prolazno, pa i ta funkcija predsednika gradskih opština ili gradonačelnika. Vidite da je došlo vreme da se raspravlja o onima bivšima koji su bili na čelu grada Beograda. Oni su imali još veće hvalospeve od MMF i Svetske banke nego vi, ali je suština što ogromna sredstva leže na računima pojedinih lokalnih samouprava, što se sa druge strane nekontrolisano troše ne mala sredstva u pojedinim lokalnim samoupravama, a nema efekta od toga. Možda su ta sredstva potrebnija ili će veći efekat biti da se ustupe ili da se transferišu kako to kažete, nekim drugim opštinama. Ljudima koji imaju projekte, koji imaju ideje i to je suština. A ne da se bavimo političkim marketingom. Političkim marketing je prisutan u Srbiji dugi niz godina. Dosta je narodu političkog marketinga, pogotovo ovima koji žive u Beogradu.

U Beogradu imaju velike investicije, to vi dobro znate. Treba taj metro konačno završiti. Treba mnoge projekte završavati, a ne baviti se sa nekim marketingškim pojavama koje su prolaznog ili kratkog daha. Hvala.

Kolega Orliću, vi želite repliku na izlaganje ministra? Izvolite.

Biće pre svega usmerena na ove poslednje napomene. Dobro, došlo je tu do očiglednog izvesnog umora. Od 1993. godine i tadašnje funkcije predsednika Skupštine grada do danas, mnogo se promenilo. Mnogo se promenilo i način funkcionisanja i tih skupština i odnosa između međunarodnih institucija i kada se kaže sada bivši, ne znam da li se misli na to 1993. godine ili ono posle sa čime se sarađivalo na nivou grada Beograda ili sa čime se sarađivalo na nekom drugom nivou. Ne mogu sada to da ispratim, ali primećujem da je tu bilo umora i uopšte ne zameram zbog toga.

Šta je bitno da se ne zaboravi? Međunarodni monetarni fond nije nikada davao, kako je rečeno, bolje ocene onima koji predstavljaju bivši režim na nivou republike ili grada. Naprotiv, MMF je upozoravao te ljude da nekontrolisano troše, a ne stvaraju, MMF je, to možete da pronađete u zvaničnim dokumentima, govorio njima ako nastave tako sve će se srušiti kao kula od karata. Rasturiće zemlju, dovešće je na rub propasti, a onda će iz sve snage još da je šutnu preko te ivice. Znate šta je bilo? Nisu slušali MMF, ignorisali su. Mislili su da su oni pametniji, stručniji, da MMF pojma nema. Da bi ga konačno 2011. godine izbacili. Pokupili se ljudi i rekli – ovde nemamo više šta da tražimo, a ovi tada na nivou republike još im otvorili vrata i rekli – pa i ne trebate nam ništa, znamo sve bolje.

Šta se dogodilo i ko je bio u pravu. Pokazalo se jako brzo da je Srbija dovedena na ivicu bankrota. To sada priznaju i ti veliki geniji koji kažu – danas MMF takođe pojma nema, kao što ni onda nije. Jelte? A kako je onda Srbija završila baš onako u onoj opasnosti na koju je MMF upozoravao? Na to odgovora nema.

Umesto toga danas i od tog Đilasa, Bastaća i od drugih koji, to je takođe dobra napomena, jesu prolazni. Danas slušamo, opet MMF ne zna ništa, Svetska banka ne zna ništa, niko na ovom svetu stručan nije, nemaju pojma čak ni, kažu, ambasadori zašto su došli u dom Narodne skupštine na, zamislite, sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji. Jedini pametni na ovom svetu su taj Đilas, taj Bastać, taj Vuk Jeremić i ovi fašisti iz Dveri. Ali, znamo za šta, pametni i sposobni uvek samo za svoj džep i ništa drugo.

Mi, s druge strane, smatramo da treba oslušnuti šta govore drugi ljudi, da treba voditi računa o tome kako drugi ljudi vide prilike u Srbiji, jer to nama obezbeđuje i nova radna mesta i više hleba na stolu i veće plate i veće penzije i sve druge stvari koje znate da pomenem često, koje su danas u Srbiji realnost.

Danas je to, ne samo moguće, danas se to u Srbiji dešava, a naš je cilj, i videćete, cilj koji je dostižan kao i sve drugo o čemu smo govorili, da ga vremenom bude samo sve više, da vremenom to stoji samo sve bolje, jer upravo smatramo – nismo najpametniji na svetu. Ali, možda najviše na svetu volimo svoju zemlju i hoćemo da se borimo za nju. U tome je razlika.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Kolega Mirčiću, omogući ću vam, naravno, da govorite, ali vas molim ipak važna je rasprava koju vodite, ne osporavam važnost i značaj rasprave i dijaloga koji vodite, ali nisu tema ni MMF, ni Svetska banka, ja vas molim da se vratimo na ovaj član 19, tiče se konkretno lokalnog ombudsmana.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Sve su ove diskusije u svrhu poboljšanja zakona, predloženog zakona o glavnom gradu Beogradu. Ja tu ne vidim ništa loše. Iako se ponekad obraćamo lično jedan drugom, nije to iz neke namere da onemogućimo primenu boljeg zakona ili korekciju ovih odredbi zakona. Smatram da je i ta vrsta diskusije kreativna.

To što pojedine kolege nastoje da nas koji smo odavno u politici svrstaju u nekog ko se umorio, samo da vam kažem, narodna mudrost govori – nisu naše godine ni staž nedostatak, niti su vaše prednost. Tako da, to je jedna narodna koju uvek treba imati na umu. Ono što čovek radi, to treba vrednovati, a koliko radi i koliko ima godina starost i radnog staža, to ne zavisi od nas, mladi kolega, to zavisi od nečega što je van naše moći. Kao što ne možete da birate mesto rođenja ili ne možete da birate roditelje i dosta toga, tako i ovo. To je stvar kada ste se rodili i kada ste počeli da radite.

Što se tiče neke političke prošlosti, nemojte o tome. To imaju ljudi koji su kvalifikovaniji i od vas i od mene, ali ovde se radi o veoma važnim stvarima, ovde su ogromna sredstva u pitanju.

Samo jedna korekcija, Mlađan Dinkić je kao ministar finansija sprovodio upozorenje, odnosno odluku MMF-a da se smanje transferna sredstva. Ovde se radi o tome da se što racionalnije ova sredstava koja imaju u budžetu Srbije, a i u budžetu grada Beograda što racionalnije troše, a ne da se mi nadgornjavamo ko je dobar, ko nije, ko je radio ovako ili onako. Pustite to, to će vreme, istorija i oni koji se bave tim poslom jasno da pokažu.

Što se tiče dobronamernosti ili uloge MMF-a i Svetske banke, objavljeni su tomovi knjiga. Bilo bi dobro, gospodine Orliću, da pročitate ponovo program SRS, biće vam mnogo toga jasnije, kada su u pitanju ove međunarodne finansijske institucije.

Kolega Orliću, imate osnova za repliku, ali samo, mislim da me, gospodine Mirčiću, niste razumeli. Nisam mislio ništa loše o samoj raspravi, samo sam insistirao na tome da se vratimo na raspravu u pojedinostima. Ništa loše. Naprotiv, smatram da ovakva rasprava može da doprinese kvalitetnijem zakonskom rešenju.
Izvolite, kolega Orliću.

Ispašće sada da su svi odgovori u stranačkom programu. Samo, koji stranački program tačno da pročitam, onaj koji je bio oslonjen na liberalni kapitalizam ili onaj na, kako beše, tačerizam, ili, mislim da je i neki novi najavljen, nešto tako?

Treba da se vidi vrlo precizno na šta se misli, da ne bi ja morao da čitam stvari koje nisu aktuelne. Jedina moja napomena je bila da izgleda neke stvari nisu aktuelne.

Nije stvar u tome kad se ko rodio, ja sam primetio kod sebe promenu boje kose, promenu boje kose samo u ovom sazivu, nego je druga stvar, šta je aktuelno i mnogo važnije, šta je istina koju treba pamtiti?

Lepo sam pričao, istina koju treba pamtiti je šta je mislio MMF o prilikama u Srbiji 2009, 2010, 2011, a šta misli danas. To su bitne stvari.

Zašto je to tako danas? Pa, znate šta, različit je odnos ljudi. Danas kada imate na nivou Srbije ljude koji se staraju o svima i o svakome, zato što im je do ljudi stalo i zato što im je svaki građanin važan, ta se razlika vidi. Zna se kako je nekada raspolagao Dragan Đilas novcem koji je pripada gradu Beogradu. Ne mislim sad na one upravne, nadzorne odbore koje je podelio vašoj stranci. O drugim stvarima sad pričam. O tome kako se odnosio prema pojedinim opštinama. Pogledajte danas, svako može da dobije samo više nego što je imao ranije.

Potpuno je besmisleno i bespredmetno da vi danas odgovarate nekim Bastaćima i ostalima koji su sa njima u koaliciji na nivou Starog grada, da ih neko zlostavlja, da se neko prema njima odnosi loše. Jer, znate, oni dobijaju više. Baš kao što i Paraćin kada se obrati, pa traži, ministarstvo mu odobri da zaposli dodatne ljude. Baš kao što Šabac , kada ima problem sa zapošljavanjem, a ima, dobije podršku za stranog investitora. I mogu da lažu i oni u Paraćinu i ovi u Šapcu, baš kao ovi vaši na Starom gradu da neko njih ne voli. Svi građani dobijaju pomoć, jer su nama ljudi važni.

A to, ko je uspeo da gde formira većinu, ako je ima na nekom nivou skupštine, bilo kakve, odrešene mu ruke i široko polje, nek radi, ali nek tim radom pokaže da zaslužuje poverenje koje je dobio ili nije dobio. Ko ga ne zasluži od građana, nema šta da se obraća nama. To se odnosi i na Novi Sad i na Stari grad i na Beograd. Godine 1993. to je važilo, baš kao što važi 2009. ili 2019, u Srbiji. Znate, građani ja mislim da su uvek bili najbolji sudija svima. Onih dva, dva i po posto koje smo pomenuli jutros, i to ima veze sa temom znate kako. Hvala.

Zahvaljujem kolega Orliću.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam predsedavajući.

Evo, i danas u raspravi u pojedinostima, ponovo nas je Vladimir Orlić, naš kolega, podsetio na tekovine Demokratske stranke, a čućete zašto ja mislim da je važno da se nadovežem baš na taj deo rasprave.

Sećate se kada sam govorila o sudiji Majiću i kako se pokrenula medijska mašinerija koja će njega učiniti žrtvom, a nas partijskim poslušnicima koji ga napadaju, koji hoće da ga ućutkaju, koji praktično hoće da ga linčuju. To se naravno obistinilo, ali se otišlo korak dalje. Kada poslanici skupštinske većine pričaju u raspravi o stvarima koje nerviraju ove u šatoru, što sede u parku, a to je uglavnom istina o njihovom politikanstvu, jer to nije politika to je politikanstvo, to je istina o njihovom ponašanju koja je pritom očigledna, onda se nađemo u „Utisku nedelje“ kao jedan od predloga za koji se glasa. Ako ih baš mnogo iznerviramo, onda može da se desi da se nađemo čak i u dva predloga. To nam praktično dođe kao znak da prestanemo da građanima pričamo ko su oni i koji su u stvari njihovi ciljevi.

Ali, to nije sve, onda se u istoj toj emisiji organizuje svojevrsna pljuvačina svih narodnih poslanika koji je ispod svakog nivoa. Tako je sociolog Jovo Bakić za sve narodne poslanike rekao, citiram: „Izbori neće smeniti aktuelnu vlast, jer mafijaška vlast nikada ne odlazi dobrovoljno“. Dalje: „U parlamentu sede narodni poslanici, pod znacima navoda. Dalje: „Oni koji su umesto da budu u štali, došli u Skupštinu, i Skupština je rijaliti program, to nije govor normalnog sveta“.

Dakle, mi smo nenormalna mafijaška stoka, čiji su lični i profesionalni integriteti pod znakom pitanja ili pod znacima navoda. Moram da vam kažem na ovaj način je ovaj gospodin uvredio narodne poslanike, ali je isto tako uvredio i sve građane koji su glasali za to da mi budemo ovde. Takođe, na ovaj način se vrši pokušaj ograničavanja slobode izražavanja narodnih poslanika i pritisak na Narodnu skupštinu.

Ja ću i danas ponovo imati pitanje, samo je moje pitanje sada drugačije – kada planirate da kao predlog stavite sporazum sa narodom, pa da glasamo za lične interese lidera Saveza za Srbiju? Oni su se u sedam tačaka izborili, odnosno boriće se za slobodne medije, za izmene izbornih zakona koje su oni doneli, za demokratizaciju Srbije, obavezali su se da će napustiti rad u ovoj Skupštini, itd.

Naravno, o Kosovu i Metohiji ni reči, o ekonomiji ništa, o razvoju privrede ništa, ništa o novim radnim mestima za naše sugrađane, o renoviranju škola i obdaništa ništa, isto tako o socijalnoj politici, kulturi, sportu i svim ostalim pitanjima koja zapravo čine život naših građana. Zašto taj sporazum nije predmet emisije, pa da malo kritikujemo tu šarenu lažu koja je ponuđena građanima?

Kao što vidite, ja nikoga nisam uvredila, nikome nisam rekla da je stoka i da je za štalu. Nisam Bakiću poručila da je sociolog pod znakom pitanja, samo sam pitala. Ali poručujem da Bakić nema ni pravo ni legitimitet da vređa, a mi smo legitimno izabrani predstavnici naroda koji rade svoj posao. Pa videćemo, građani će pokazati na sledećim izborima da li su za ozbiljnu politiku ili su za šator politiku koju Bakić propagira na protestima „Jedan od pet miliona“. Zahvaljujem.