Hvala.
Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala.

Kratka replika vezano za probijanje rokova i povećanje vrednosti radova na Koridoru 10. Rekli ste da su političari razni izlazili itd, ali moram da kažem da je to generalno praksa u Srbiji i u politici da se obećavaju investicije, kule i gradovi itd. Na početku svog izlaganja sam spomenuo vašu izjavu iz juna 2017. godine, dakle, pre dve godine, kada ste izjavili da će izgradnja Moravskog koridora početi 2018. godine, a sada smo na kraju juna 2019. godine. Kao političar, nikada ne bih davao olaka obećanja i ne bih obećavao previše, ali bih se trudio da očekivanja prevaziđem.

Ne znam da li ste primetili, ali ja nisam dovodio u pitanje porast cene sa, pre par godina spominjanih, 500 na sada predviđenih 800 miliona evra, a upravo zato što uvažavam konstataciju da ovo nije samo izgradnja autoputa, već da se tu dodaje i rešavanje problema plavnih područja u slivu Morave i telekomunikaciona trasa koja se priključuje. U ovom trenutku nemam informaciju da kažem da je 800 malo ili puno, da treba da bude 720 ili 950. Osporio sam suspenziju koncepta javnih nabavki, suspenziju Zakona o javnim nabavkama, jer smatram da toliki novac nije u redu trošiti bez javnih nabavki.

Pretpostavljam da će zaista doći do transfera znanja i tehnologija od strane strateškog partnera ka domaćoj građevinskoj industriji, ali samo kažem da donošenje posebnog zakona se ne radi zbog toga. Po postojećim zakonima smo mogli raditi sa respektabilnim, globalnim strateškim partnerom uz javne nabavke, pa bi i bez posebnog zakona moglo doći do transfera znanja. Hvala.

Hvala, kolega Đuriću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ovo poslednje što ste rekli mislim da zaslužuje jednu potpuno drugačiju raspravu i analizu, jer opet sada, nakon nekoliko godina rada u infrastrukturi i analize, kako Koridora 10 i finansiranja od mnogih međunarodnih finansijskih institucija, tendera, imamo i dan danas, recimo, kompaniju jednu na istočnom kraku koja ne završava svoj posao, a izabrana je na tenderu. Sa druge strane, strateških ugovora koje imamo sa mnogim zemljama, poput Azerbejdžana, Kine, Rusije itd, sa kojima radimo najveće infrastrukturne projekte bez javnih nabavki. Kada bi počeli da pravimo analize, ne znam dokle bi nas to dovelo, trebalo bi. Svakako neke stvari moramo da ubrzamo i da menjamo u oblasti upravljanja projektima i tu se potpuno slažem.
Što se tiče obećanja, znate kako, ja ne znam šta je generalna praksa svih političara, kako vi kažete, ali je činjenica da mogu slobodno sada da stanem ispred vas i da kažem – da, mi ćemo početi radove na leto na Moravskom koridoru, jer iza nas, ove Vlade Srbije, stoji 300 kilometara urađenih autoputeva u prethodne četiri godine, iza nas stoji 600 kilometara rehabilitovanih železničkih pruga, iza nas stoji početak najvećih infrastrukturnih projekata. Dakle, to je ono što građani vide.
Pre 2012. godine niste mogli ništa da vidite, mogli ste da čujete samo glas političara koji su pričali, govorili – biće urađeno ovo, biće urađeno ono, napravićemo to, a suštinski ljudi ispred sebe nisu videli završene autoputeve. Znači, razumem vaše razmišljanje da možda to nije tako, da neće biti tako, ali mislim da nas praksa, poslednjih nekoliko godina, verujem u godinama ispred nas će nas demantovati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja ću podržati kao i poslanička grupa ovaj zakon koji ste predložili iz jednog jednostavnog i prostog razloga.

Ovaj zakon omogućava da se na potpuno jasan, definisan, precizan i odgovoran način kako prema građanima Srbije, tako prema budžetu Republike Srbije posao oko izgradnje Moravskog koridora završi u najkraćem mogućem roku, onoliko koliko to naravno dozvoljavaju svi tehnički preduslovi koje treba pripremiti da bi se to uradilo.

Možemo mi da komentarišemo iz svojih uglova šta je dobro, a šta nije dobro, šta ostavlja nekakvu sumnju, šta ne ostavlja nekakvu dilemu, da li javne nabavke daju veću garanciju da neće biti nekih stvari koje nam se ne sviđaju ili ovakav sistem direktne odgovornosti, gde praktično Vlada Republike Srbije, odnosno vaše ministarstvo, koje vodi celokupan posao, apsolutno na sebe preuzima potpunu odgovornosti da će izabrati najpovoljniji način, najbolji način izgradnje tog puta, najjeftiniji način, apsolutno odgovarati ispred građana Srbije za svaku radnju koja bude preduzeta od izbora do finansiranja do potpunog završetka Moravskog koridora.

Preuzimati odgovornost u današnje vreme je jako velika hrabrost, ali to i pokazuje da Vlada Republike Srbije ima znanje i kompentencije da se sa ovim stvarima uhvati u koštac.

Meni je apsolutno jasno, ukazaću samo na par nekih sitnica i detalja koje su u ovom zakonu zaista bile potpuno logične, jer da vi niste predvideli i predložili član 4. stav 2. mi bismo imali problem i dalje sa lokalnim samoupravama kako će tumačiti sprovođenje postupka eksproprijacije.

Vi ste ovde predložili, citiram – kada je predmet eksproprijacije nepokretnost na koje je vlasnik upisano lice čije prebivalište, odnosno boravište je nepoznato, a koje nema punomoćnika, organ koji vodi postupak eksproprijacije postaviće tom licu privremenog zastupnika koji ima prava i obaveze utvrđene zakonom koje uređuju opšti upravni postupak.

Ovo ne postoji kao odredba u ranijim zakonima. Ovo je bila stvar tumačenja i analogne primene nekih drugih odredbi koje su se nalazile u tim zakonima. Jedna lokalna samouprava je tumačila na jedan način, druga lokalna samouprava na drugi način i bilo je situacija gde su primenjivale na ovakav način, što je pravilno tumačenje tog zakona, jer time su omogućavale eksproprijaciju, da ona bude uredno i na vreme i blagovremeno sprovedena, onako kako se to i očekuje, naravno posle proglašenja javnog interesa za određeno zemljište, a da stranke koje su u poziciji da im se postavlja privremeni zastupnik ne budu ni na koji način oštećene, da li će naknadu ostvariti u ovom trenutku ili bilo kojem budućem drugom trenutku, ne dolazi do bilo kakve zastarelosti prava na naknadu za naknadu tržišne vrednosti nepokretnosti koja im se ekspropriše.

Na žalost, bilo je i onih lokalnih samouprava koje su to tumačile na drugi način, prekidale postupak eksproprijacije dok se ne pronađe vlasnik po bilo koju cenu tog zemljišta i jednostavno nešto što je javni interes Republike Srbije je stajalo u zapećku i gubilo se dragoceno vreme, jer nije u pitanju samo tih mesec, šest meseci, godinu dana. Znam za neke predmete koji stoje i po pet godina u prekidu zato što nisu uspeli da pronađu vlasnike koji su se odselili negde i ne vode računa o svojoj imovini.

Sami kažete ono čega smo svi ovde svesni, da se tržišni uslovi, da se tehnički uslovi iz dana u dan menjaju tako da ono što je bilo aktuelno pre tri meseca kao moguća metodologija danas je već prevaziđena stvar.

Isto tako, postupak obezbeđivanja finansija. Na žalost, nismo dovoljno bogati i naš budžet nije toliko veliki da mi direktno finansiramo, nego smo dužni da novčana sredstva pribavljamo i siguran sam da je zbog ovakvih propusta u proceduri, koji su se dešavali, dolazilo do toga da neke povoljnije kreditne aranžmane koje smo bili u situaciji da moramo da uzmemo izgubili.

Prema tome, ovo je potpuno logično i ovakva odrednica, tako da ga nazovemo, leks specijalisa, koja ovde praktično, onako žargonski, tako danas vole da kažu, je tri u jedan, tri oblasti vrlo bitne definiše, a to su ciljevi o kojima vi govorite pored izgradnje autoputa, uređenje sliva i obezbeđenje telekomunikacionog koridora. Ovde je sasvim dobro i u skladu sa svim postojećim zakonima otklonjena svaka moguća smetnja da javni interes Republike Srbije, koji inače treba da bude nezaustavljiv, moram da podsetim i uvažene kolege i građane, da ono što se proglasi javnim interesom, određena trasa prolaska, konkretno gde je koridor, ona će biti izuzeta, ona će biti isplaćena i ne postoji način, niti postoji postupak kojim se to može sprečiti i pustiti na volju pojedinca da jednostavno onemogući građane Srbije da se nešto što je od interesa za celu državu ostvari.

Prema tome, ovo je jedna od ključnih stvari, samo jedna od ključnih stvari koja ovim zakonom treba da bude regulisana na odgovarajući način. Isto tako je bilo pitanje i tržišne naknade, odnosno građevinske naknade za objekte koji nisu izgrađeni u skladu sa zakonom. To je takođe u skladu sa propisima, ali ovde je praktično napravljen jedan siže iz nekoliko zakona koji omogućava onome koji bude radio na eksproprijaciji da pred sobom ima jednu potpuno jasnu sliku i zakonski osnov po kojem će postupati na način da se posao dovede do kraja sa potpunom odgovornošću prema onima koji treba da dobiju naknadu za eksproprisanje nepokretnosti, bile one izgrađene u skladu sa zakonom, da li su u postupku ozakonjenja ili ne, naravno, da ne trošim o tome više vreme, ali i ispoštovati rokove koji se postave.

Što se tiče javnih nabavki ili direktno pregovaranja, hajde da to kolokvijalno kažem, ja sam uvek bio za to da su direktna pregovaranja i direktna ugovaranja uvek bila daleko korisnija, jer apsolutno podrazumevaju mnogo veću odgovornost onoga ko kao potpisnik na strani investitora, odnosno Vlade Republike Srbije u ovoj situaciji stoji iza svega toga.

Znate, u praksi kroz javne nabavke smo imali sve i svašta, kriterijum najniže cene ili izmišljenog najbolje ponuđenog roka koji nam svima posle izađe na nos, jer ne znamo šta ćemo da radimo sa tim izvođačima, pa dok se raskine ugovor, pa eventualna arbitraža, pa sudski sporovi, da li je sa razlogom ili bez razloga raskinuto. Znate, mi polazimo u ovim nekim našim pričama od toga da je sve idealno, da su ti svi koji nude svoje usluge na gradnji dobronamerni, oni razmišljaju o tome. Ne, oni gledaju da dođu do posla. Naravno, tu treba napraviti selekciju između ozbiljnih firmi, ali ozbiljne firme koje daju adekvatnu ponudu i što se cene tiče i što se rokova tiče u nekom trenutku budemo prinuđeni da ostavimo sa strane zbog neodgovornih koji su zvanično ponudili daleko kraći rok, daleko nižu cenu, a onda u građevini, to su neka moja iskustva iz advokature, na nepredviđenim naknadnim i ostalim radovima pokušavaju da izvade trošak razlike zato što su dali damping cenu.

Mislim da će ovo jednostavno sprečiti da do toga dođe.

Kada pričamo o obećanjima, postavlja se pitanje – šta je sada nekakvo obećanje koje čovek može realno da da o svemu tome? Od 1978. godine slušam da će Obrenovac biti povezan autoputem od Obrenovca do Beograda. Načekao sam se poprilično i od one vlasti koja mi je bila mnogo bliža i draža i onog sistema koji je važio do ranih devedesetih godina, a u međuvremenu tek čega sam se naslušao do današnjeg dana ne bih ni pominjao.

Uskoro ćemo imati završen koridor. Prema tome mora se verovati onima koji sa svojim rezultatima pokazuju da su odgovorni u svemu tome.

Znate, projektovanje Koridora 10 i izvođenje radova nije počelo prekjuče, nije počelo pre dve godine i ne znam tu detalje, ali znam za detalje, sada će reći – ko o čemu, baba o uštipcima, o putu Obrenovac-Ub, Znam da je počela rekonstrukcija 2007. godine, pa nije urađeno gotovo ništa, pa je onda rađeno predprojektovanje koje nikakve veze sa realnošću na terenu nije imalo 2010. godine.

Na osnovu takvog preprojektovanja o kojem sam govorio i za koje sam molio da ispitate, i pošto smo već učinili to što smo učinili po pitanju Inženjerske komore, odgovornosti projektanata, zaista molim da ispitate odgovornost tog ko je sebi dozvolio da radi projektovanje takvog puta a da nije izašao da vidi deonicu puta uopšte, ni jedan jedini put se nije pojavio na licu mesta. Ja to ne mogu da vam dokažem, ali sam apsolutno siguran u ovo što vam govorim. Takve ljude treba postaviti na stub srama, ukinuti im licence i jednostavno treba sprečiti da se igramo sa tim.

Šta sad da radimo? Ko je kriv za to što taj put danas ne može da trpi opterećenje koje trenutno trpi? Ko? Današnja Vlada? Današnje ministarstvo? Nije tačno. Došao je red da neko preuzme na sebe odgovornost danas da vrši rekonstrukciju tog puta za kojeg ja pretpostavljam da nije ni u najružnijim snovima sanjao da će morati Republika Srbija ili izvođači na auto-putu da ulažu novac kad se bude koridor završio da ga rekonstruišu u potpunosti. To se sigurno desilo i na Koridoru 10, dole, kroz Grdelicu, gde smo svi svedoci nečega što je bilo dramatično u nekom trenutku, doživljeno dramatično, kroz medije propraćeno, ali ono što ja znam, kakvih se sve problema naišlo prilikom izvođenja radova kroz Grdelicu, možda je čak ono obrušavanje potpornog zida jedna sitnica u odnosu na sve one druge probleme koji su u hodu morali da budu rešavani.

Prema tome, nema razloga da se ovaj zakon ne donese. Ovakve zakone treba donositi. Naravno, ne smeju da postanu pravilo, ali potreba da Srbija poveže Koridor 10 i Koridor 11, da jednostavno otvorimo put i investitorima i njihovoj zainteresovanosti da dođu u Srbiju, da centralnu Srbiju otvorimo i da investitore zainteresujemo za nju, je jako važno i izuzetno je važno da se ne izgubi ni jedan jedini dan zbog toga što postoje bilo kakve nedoumice u proceduri ili tamo možda neki činovnik ima različito mišljenje od nekog drugog činovnika u nekoj drugoj opštini, a prepustili smo lokalnim samoupravama da rade eksproprijaciju, jer, jednostavno, svaki dan gubitka u završetku ovog posla može dovesti do toga da neko od investitora koji bi želeo da dođe, nezavisno od svega ovoga, odustane od tog posla.

Izgradnja auto-puta koji prolazi pored Obrenovca i vezuje ga s Beogradom i zainteresovanost investitora koji su već otvorili fabrike u Bariču i neposrednom okruženju Obrenovca i interesovanje koje se sad pokazuje, jasno govore koliki je značaj ulaganja u infrastrukturu, u putnu infrastrukturu, u auto-puteve, jer jednostavno to jeste budućnost. Investitora u svetu ima jako malo, ozbiljnih, i u toj borbi oni su u poziciji da svaka sitnica koja se njima svidi ili ne svidi odlučuje o tome hoće li doći, hoće li negde investirati svoj novac i hoćemo li mi dobiti nova radna mesta.

Ja neću da napominjem i sledeću stvar, ovo rešavanje vodnih problema, uređenje toka Morave, ja samo kažem koliko sada u Obrenovcu se čovek može osećati bezbednije, iako je Obrenovac jedan od najugroženijih velikih gradova koji su uvek u potencijalnom riziku od poplava, praktično, auto-put nama sada predstavlja još jedan zaštitni bedem od Kolubare, Tamnave i drugih bujičnih reka koje su praktično Obrenovac 2014. godine i potopile.

Prema tome, meni su potpuno razumne i jasne ove izmene i čekanje do kojeg je došlo. I bolje što se pokazalo gde su kritične zone koje, praktično, sa ovim poslom tri u jedan možemo otkloniti. Ako treba izmestiti trasu koridora auto-puta da bi se istovremeno rešio i problem plavljenja i regulisanja Morave, onda je to zaista nešto što je potpuno svrsishodno i naravno da će usvajanjem ovakvog zakona biti daleko ubrzanija procedura da mi stignemo do tog konačnog cilja, a to je da jednostavno Srbija bude premrežena auto-putevima i dobrim lokalnim putevima, jer će lokalni putevi biti mnogo bolji nakon toga, zato što više neće biti opterećeni količinom saobraćaja za koju nisu predviđeni.

Mogu nabrajati ja još mnogo razloga, ali mislim da je sasvim dovoljno, da bi građani Republike Srbije shvatili zašto treba podržati ovaj zakon. Naravno, u danu za glasanje, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Želim da se zahvalim na vašem mišljenju, posebno na tome što ćete u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona, posebno što ste vi i predsednik Odbora za ustavna pitanja, što takođe mislim da je vrlo značajno, kada govorimo o svim zakonima, a naročito o ovom, zato što je takođe bilo dosta komentara na pitanje da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, što, naravno, u svakom smislu jeste, zato što nijedan zakon, da bi znali građani Srbije, ne dolazi u parlament a da pre toga ne samo da ne prođe sve rasprave nego, naravno, i sve odbore i zakonodavstvo i, naravno, Odbor za ustavna pitanja parlamenta Srbije.
Takođe, ono što mislim da jeste važno pitanje trase, pominjali ste sada, dakle, mi smo tražili optimalnu trasu. I te kako je trasa menjana, odnosno izmeštena i sklonjena upravo od reke. Ima ovde na ovoj karti koja može da se vidi, dakle, ovo crveno jeste trasa i, recimo, gde god smo mogli da pobegnemo od reke, mi smo, praktično, pobegli. Menjali smo trasu, što je takođe jedan od razloga zašto se dokumentacija menjala.
Kada govorite o auto-putevima, Srbija ako nije povezana, a nalazi se na takvom koridoru i kao tranzitna, pre svega, zemlja, Srbija gubi. I svaki kilometar regionalnog ili auto-puta, železničke pruge, sve što uradimo, dobro je za nas, upravo zbog investicija i zbog radnih mesta koja ovde treba da se otvore.
Deonica Obrenovac i sve ovo što pominjete jeste, to je Koridor 11 o kojem se pričalo dugi niz godina, kao što se pričalo i o Koridoru 10. Ali, mi ćemo zaista do avgusta meseca, do sredine avgusta, pustiti kompletnu deonicu Obrenovac-Preljina. Imamo Ljig-Preljina, puštenu pre nekoliko godina i odmah da se zna, Obrenovac-Ub je bio potpuno gotov. Ono zbog čega čekamo prethodnih maltene godinu dana da pustimo ovu deonicu jeste deonica Ub-Lajkovac koju popravljamo i to je ono što suštinski ne sme da nam se dešava nikad više u budućnosti.
Dakle, upravljanje velikim infrastrukturnim projektima mora da bude brzo, efikasno i ne smemo da dođemo u situaciju da neke projekte gradimo po deset i više godina. Verujem da svim ovim što sada radimo, novim projektima koje počinjemo, koje počinjemo ove godine, to neće ni biti moguće, budući da je sve pripremljeno pre uopšte samog onog krajnjeg izlaska radnika. To podrazumeva i sve probleme, znači rešavanje problema koje smo ranije imali, kako sa licencama i inženjerima, projektno-tehničke dokumentacije, planskim osnovama, eksproprijacijama i sa svim onim što dira svaki infrastrukturni projekat, pogotovo kada je on veliki, a najviše u stvari pogađa građane Srbije koji čekaju puteve da oni budu gotovi.
Tako da, hvala još jedanput na svim vašim komentarima.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Marija Jevđić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, kao poslanica JS koja dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz Kraljeva, zadovoljstvo mi je što danas u ovom visokom domu mogu da učestvujem u diskusiji o Predlogu zakona koji se odnosi na realizaciju izgradnje deonice auto-puta Pojate-Preljina.

Izgradnjom ove deonice, odnosno Moravskog koridora direktno će se uticati na ekonomsko osnaživanje ne samo Raškog, već i Zlatiborskog, Rasinskog i Moravskog okruga, a to je kada govorimo o brojkama, oko 500.000 stanovnika i oko 20.000 privrednih subjekata.

Za nas iz JS izgradnja ne samo Moravskog koridora, nego i završetak Koridora 10 i 11 predstavlja veliku odgovornost države prema svojim građanima, jer da bi se bilo koji deo naše zemlje mogao razvijati i biti privlačan investitorima, najvažnija je blizina upravo auto-puta ili aerodroma.

Realizacijom infrastrukturnih projekata doprinosi se napretku cele privrede, a samim tim i ravnomernom regionalnom razvoju. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost i intenzivniji transport i trgovinu, povećava se produktivnost svakog poslovanja i tako se stvaraju uslovi za veću konkurentnost. Područje sa razvijenom infrastrukturom i mrežom auto-puteva su privlačnija za strane investitore, za izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, ali i kao turistička destinacija.

Ne mogu, a da ne spomenem da će već u petak 28. juna zvanično biti otvoren aerodrom „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva, koji će za početak biti za civilni saobraćaj, a kasnije za kargo prevoz. Otvaranjem aerodroma „Morava“ će se pojačati ne samo privredna ponuda Raške oblasti, već i turistička i mnoge lepote Raške oblasti, kao što su manastir Studenica, Žiča, Kopaonik, Vrnjačka banja, biće primamljiva destinacija za mnoge turiste.

To će doprineti većoj uposlenosti proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatnu mogućnost za realizaciju razvojnih projekata lokalne samouprave. Domaćim i stranim turistima biće dostupne turističke ponude banjskog, zdravstvenog i planinskog turizma, što je značajno kada znamo da je direktan doprinos turizma BDP-a u Srbiji oko 2,2%.

Moravskim koridom će se poboljšati pristup i povezivanje centralne Srbije sa Koridorom 10, što za posledicu ima mnoge pozitivne efekte, kao što su vremenska ušteda, manji troškovi transporta i bolja regionalna povezanost. Upravo nekoliko dana nakon otvaranja južnog kraka Koridora 10, poslanici Jedinstvene Srbije su prošli tim delom puta prilikom zvaničnog otvaranja Kancelarije Jedinstvene Srbije u Paraliji i mogli smo se uveriti koliko je značajna vremenska ušteda i koliko je povećana sama bezbednost vozača na putu.

Kada gradimo autoputeve oni nemaju samo strateško značenje po pitanju privrede, već i iz aspekta bezbednosti saobraćaja. Novi kilometri autoputa znače manji broj saobraćajnih nesreća, manji broj stradalih i znatno manje troškove vezane za saobraćajne nezgode, što je bitno s obzirom da Srbija izdvaja 1,7% BDP-a za sanaciju šteta saobraćajnih nesreća.

Investitorima koji su u Kraljevo došli posle decenijskog stagniranja kraljevačke industrije, govorim o nemačkom „Leoniju“ i turskoj fabrici „Tajp“, otvaranje aerodroma i završetak Moravskog koridora sigurno će biti podstrek i podsticaj da u budućnosti prošire svoje kapacitete i da daju dobar primer drugim investitorima da Srbija jeste sigurana i stabilna zemlja u koju vredi ulagati.

Mislim da posle svake vlade ostaje samo ono vidljivo što je urađeno. Upravo su ova Vlada i vaše ministarstvo mnogo uradilo, kada govorimo o infrastrukturi naše zemlje. Samo se proteklih nekoliko godina izgradilo oko 300 kilometara novih autoputeva.

Izgradnja Moravskog koridora je specifičan projekat, jer podrazumeva izgradnju ne samo autoputa, nego i najmodernije telekomunikacione mreže i zaštitu reke Morave i njenih pritoka. Kada sam spomenula reku Moravu, želim da vam, gospođo ministarka, iznesem bojaznost meštana sela Sirča kod Kraljeva vezano za izmeštanje korita reke Morave i da se tu vodi računa da u budućnosti ne dođe do izlivanja i plavljenja, jer je upravo ovo mesto u poslednjim poplavama pretrpelo najveću štetu. Čak 23 mosta i šteta od oko 560 miliona dinara su posledica poslednjih poplava koje su zadesile Kraljevo. Verujem da je projektant uzeo u obzir i potrebe meštana da im se ne ukinu most i put koji spaja Sirču sa gradom preko industrijske zone „Magnohrom“.

Srbija, odnosno ova Vlada svakodnevno radi na razvijanju i modernizaciji države u cilju da budemo ravnopravni, ne samo sa drugim državama u regionu, već i sa mnogim evropskim modernim zemljama. Razvijenost zemlje meri se mrežom autoputeva i sa svakim novim kilometrom raste kvalitet života, privrede i turizma.

Jedinstvena Srbija prepoznaje benefite predloženog zakona koji će doprineti jačanju naše zemlje i stoga ćemo sa zadovoljstvom u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.