Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo tu čast da ostanemo upamćeni u istoriji kao saziv parlamenta koji je na ovakav način, odnosno donošenjem današnjeg Predloga zakona, bar na jedan mali način učestvovao u gradnji Moravskog koridora.
Šta Moravski koridor znači za Srbiju, čuli smo danas od dosta kolega koji su govorili, a ja ću još jednom ponoviti, Moravski koridor biće most, odnosno biće spojnica koja će se graditi u samom centru Srbije, koja će spojiti istok i zapad Srbije, koja će olakšati život za pola miliona stanovnika koji tu žive.
Pored toga, ne smemo da zaboravimo ni da se u ovom delu Srbije nalazi centar srednjovekovne Srbije, znači, centar koji čuva našu istoriju. Međutim, isto tako moramo biti okrenuti i budućnosti, da broj od 21.000 malih i srednjih preduzeća, koje trenutno posluje u ovom delu Srbije, moramo krenuti u budućnosti i taj broj svakako u budućnosti da bude veći.
Pored toga, u ovom delu Srbije nalazi se šest planina, 20 manastira i 10 banja. Ono što ovaj put, odnosno put i pravac treba da učini je svakako da dovede nove turiste, da poveže Srbiju sa ovim delom, jer čak i mi iz Beograda često odemo do Slovenije u banje, u njihove terme, pored toliko naših lepih banja, ali zbog loše infrastrukturne povezanosti nekad nam se učini da nam je Slovenija i njihove terme nažalost bliže.
Kao što je ministarka, već na početku rekla, ovo za Srbiju neće biti samo auto-put. Ovo će biti put koji će značiti život za šest gradova u Srbiji koji se nalaze na području gde će se ovaj put graditi.
Danas je na dnevnom redu jedan izuzetno važan Predlog zakona, a to je utvrđivanje javnog interesa radi izgradnje auto-puta E-761, odnosno sam cilj ovog zakona jeste da se na što bolji način omogući eksproprijacija parcela na samoj trasi koridora.
Donošenjem jednog ovakvog, mogu slobodno da kažem, leks specijalisa nije danas prvi put da to radimo, već je pokazala dobre rezultate prilikom realizacije projekata „Beograd na vodi“, zatim projekta kao što je Železara Smederevo.
U prethodnih pet do šest godina dosta se radilo na izgradnji putne infrastrukture. Uradilo se preko 300 kilometara auto-puteva. Dosta puteva je rehabilitovano, izgrađeno je dosta mostova, izgrađeno je dosta tunela.
Danas kada pogledamo mapu Srbije od severa ka jugu, vidimo da je sever Srbije dobro pokriven putnom mrežom. Znači, na severu, Vojvodini imamo kako-tako dobru povezanost. Zatim, imamo na istoku put koji ide ka jugu Srbije, Koridor 10, koji se pruža od Beograda ka jugu Srbije. On je završen. Znači, imamo istočni krak koji ide ka Bugarskoj i ovamo na zapadnoj Srbiji imamo auto-put koji ide do Čačka i kasnije se spušta dole ka Crnoj Gori.
Ono što zaista fali Srbiji jeste ta veza između istoka i zapada, nešto što će spojiti i tim ljudima koji se nalaze tu, koji tu žive, a to je oko 500 hiljada stanovnika, stvoriti im jednu saobraćajnicu i jednostavno olakšati život.
Nešto što danas postoji kao moguća opcija jeste Ibarska magistrala. Međutim, svi od nas, verujem, da smo bar jednom prošli i znamo kakva je Ibarska magistrala i u kom se stanju ona nalazi. Pre svega, nije uslovna niti malo bezbedna, a ne postoje realni uslovi za njenu sanaciju i da to bude urađeno na jedan način kakav zaista ovi ljudi zaslužuju. Kao što sam već rekla, 500 hiljada stanovnika u ovom regionu Srbije zaista zaslužuju, pre svega, jedan bezbedan put.
Svesni smo toga šta kada neki put prođe, bilo kakav put, a posebno kada je u pitanju auto-put kroz nekakav grad, svesni smo šta taj put uradi za taj grad. Prosto, udahne mu nekakvu novu energiju, oživi grad, dovede nove investitore, otvori nova radna mesta. Učini to da taj narod, da ti stanovnici koji tu žive zaista i ostanu da žive tu, da rade u svojim mestima, da stvaraju porodice, a ne da svi potrče u Beograd u potrazi za boljim životom ili da nažalost, čak, odluče da odu iz Srbije.
Odličan primer za ovo o čemu govorim jesu gradovi kao što su Niš, Vranje, Vladičin Han, Leskovac. To su gradovi kroz koje je prošao Koridor 10 i slobodno mogu da kažem da im je udahnuo jedan novi život. Nadamo se i verujemo da će Koridor E-761, odnosno Moravski koridor, učiniti ovo isto za Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak.
Koliko su auto-putevi značajni za razvoj Srbije govori nam recimo podatak iz Vranja kada je opština dala na prodaju plac za izgradnju trgovinskog objekta, opština je oglasila prodaju na 60 miliona dinara.
Krajnja cena po kojoj je kupljen plac jeste bila 240 miliona. Znači, četiri puta, mogu slobodno da kažem, da je četiri puta ovaj putni pravac podigao vrednost zemljišta u tom mestu. To je samo jedan od primera šta, recimo, prolazak auto-puta znači za određene građane.
Što se tiče samog projekta izgradnje ovog koridora, kao što smo već čuli, dužina koridora jeste 110 kilometra, a vrednost, procenjena vrednost jeste na oko 800 miliona evra. Sam projekat podeljen je u tri deonice. Prva je Pojate-Kruševac, čija je planirana dužina 26,5 kilometara, druga Kruševac-Adrani dužine 53 kilometara i treća Adrani-Mrčajevci, Mrčajevci-Preljina dužine 30,6 kilometara.
Ono što je zaista značajno i što zaista ja želim da pohvalim jeste ono što će se raditi paralelno sa izgradnjom auto-puta, a to je izgradnja telekomunikacione infrastrukture i uređenje vodotoka Zapadne Morave.
Što se tiče izgradnje telekomunikacione infrastrukture, moram da kažem da se ovde zaista radi o jednoj izuzetno modernoj telekomunikacionoj infrastrukturi.
Želim samo da pomenem da ovo što se danas radi ranije nije bila praksa. Ranije smo imali situaciju da se eksproprišu placevi za put, izgradi se put, nakon toga ekspropriše se zemljište za telekomunikacione infrastrukture. Ovog puta se to radi paralelno. Znači, na ovakav način, pre svega, smanjuje se vreme i novac i evo, moj predlog je da se na ovakav način i ubuduće stvari rade.
Takođe, druga jako bitna stvar jeste regulacija vodotoka Zapadne Morave, odnosno uređenje plavnog dela. Nažalost, svi se sećamo maja 2014. godine kada je ovaj region bio posebno pogođen poplavama i nakon toga stupili su na snagu novi propisi, novi standardi, koji su svakako zahtevali oštrije standarde u oblasti vodozaštite.
Iz samog tog razloga trasa koridora je nešto morala biti izmenjena, da koridor ne prolazi kroz to plavno područje. Međutim, nije se zaboravilo u tom trenutku na Zapadnu Moravu i na problem koji se dogodio, nego je ova vlada rešila da taj problem jednom pa zauvek reši, tako da se paralelno sa ovim radio i projekat zaštite vodotoka Zapadne Morave, kao i njenih pritoka. Projektom je planirano uređenje od 46 kilometara vodotoka Zapadne Morave.
Znam da je i slušamo svi ovih dana da je mnogima iz opozicije Aleksandar Vučić kriv i što pada kiša. Međutim, ono za šta je on zaista odgovoran, kao i Vlada Srbije, jesu kilometri i kilometri urađenih autoputeva, jesu desetine otvorenih fabrika, jesu stotine otvorenih novih radnih mesta, jesu nove škole, nove fabrike, nove bolnice.
Aleksandar Vučić je odgovoran, takođe, za to što Srbija danas ima nacionalnu avio kompaniju koja je, mogu slobodno reći, lider u regionu. Odgovoran je, takođe, i za to što Srbija danas ima aerodrom koji je po svim svetskim standardima i koji broji putnike u milionima. Naravno, za poplave i elementarne nepogode Aleksandar Vučić svakako ne može biti kriv, ali ovde imamo situaciju da je svakako odgovoran što će popraviti nešto što se dogodilo, što nije zaboravio poplave 2014. godine i što će uraditi nešto da sanira problem za moguće buduće generacije.
Što se tiče same planirane vrednosti za izgradnju čitavog koridora dužine 110 kilometara, kao što sam već rekla, predviđena je cena od 800.000.000 evra. Evo, kao poređenje, čuli smo već danas, most na Adi, ja ga moram pomenuti da se podsetimo svi kako je to izgledalo. Đilasov most koštao je 400.000.000 evra, njegova dužina iznosi 964 metara. Znači, čitav koridor, plus projekat uređenja Zapadne Morave, plus telekomunikacioni sistem, sve to zajedno košta 800.000.000 evra, a Đilasov most košta 400.000.000 evra.
Sad, možda će neki možda reći - pa, dobro, možda je sama struktura mosta, odnosno izgradnja mosta drugačija, možda se on drugačije gradi i onda to možda više košta. Evo, ja sam našla jedan podatak sa čim njegov velelepni most mogu da uporedim, a to je jedan vijadukt, mislim da se izgovara Milou vijadukt, on je koštao nešto manje nego most na Adi, 50.000.000 evra manje, a dug je dva i po kilometra, znači dva i po puta duži nego Đilasov most, i umesto Đilasovog jednog pilona, ima šest pilona, i najviša je građevina u Francuskoj, viša je čak od Ajfelovog tornja za 23 metra i nešto je čime se Francuska ponosi, građevina za primer, za razliku od onoga šta mi imamo u Beogradu, šta predstavlja samo spomenik jedne loše politike.
Malopre sam navela kako samo zlonamerni mogu da kažu da je Aleksandar Vučić odgovoran za to što pada kiša. Međutim, ono za šta je on zaista odgovoran i šta viđamo u Beogradu jeste gomila kranova, gomila gradilišta. Na tim gradilištima rade ljudi iz Beograda, ljudi iz Srbije. Na tim gradilištima koristi se materijal koji je proizveden u Srbiji. Ti objekti koji će se napraviti na tim gradilištima opremiće se kasnije nameštajem koji se proizvede u Srbiji. Na ovakav način, stvoren je čitav jedan lanac zapošljavanja za koji je zaista odgovoran Aleksandar Vučić.
Primer ovakvog zapošljavanja Srbije imali smo prilikom izgradnje Koridora 10. Prilikom izgradnje Koridora 10 učestvovalo je 20.000 građana iz Srbije, što kao podizvođači radova, što kao neko ko je proizvodio materijal koji je kasnije primenjen u izgradnji samog puta. Nadamo se da će ovakav jedan dobar lanac zapošljavanja biti primenjen i u slučaju Moravskog koridora. Današnji zakon nam to i obezbeđuje, jer jednim članom je predviđeno da se koriste materijali koji se proizvedu u Srbiji, a to će svakako podići naš BDP.
Što se tiče samog izvođača radova, mogu da kažem da je tu napravljen jedan veliki pomak. Doći će nam jedna velika svetska kompanija. Ovo će svakako biti jako, jako bitno za Srbiju, jer će jedna velika svetska priznata i poznata kompanija u Srbiju dovesti nove tehnologije, nova znanja i iskustva.
Međutim, kako bi mi uopšte bili u prilici da ponudimo jednoj takvoj kompaniji posao u Srbiji, morali smo da ispunimo nekakve uslove, pre svega, stabilno finansiranje, odnosno stabilan budžet. Stabilan budžet obezbeđuje stabilna politička klima, a mi je sa Aleksandrom Vučićem zaista svakako imamo. Pored toga, jako je bitno obezbediti svu projektno-tehničku dokumentaciju i sve dozvole, što naravno svuda u svetu jeste uobičajena praksa, da se nijedan put ne može ni pokrenuti bez unapred donetih i pribavljenih dozvola.
Prvi put se dešava, evo, ja mogu slobodno da kažem, da Moravski koridor neće početi sa izgradnjom dok ne budu donete apsolutno sve potrebne dozvole.
Lekcija o ovome, nažalost, naučena je na Koridoru 10, kada smo imali loše projekte, kada smo imali loše izvođače radova, koji su se kasnije pozivali na te loše projekte i tražili su da im se vrši odšteta za njihov nerad. Upravo iz tog razloga, radilo se skoro dve godine na izmeni projektno-tehničke dokumentacije, kako ne bi imali loše projekte, a kasnije ne bi imali izgovore za te loše projekte.
U prilog što efikasnijeg pribavljanja dokumentacije svakako ide usvajanje današnjeg zakona, jer na ovaj način svakako nećemo gubiti vreme u sporovima oko eksproprijacije. Poznato je to da smo mi zemlja koja se bori sa hrastom, borimo se sa znakovima na gradilištima, borimo se i rušimo gradilišta, a ovo svakako ne donosi ništa dobro, odnosno samo otežava posao i oduzima vreme.
Ono što, takođe, moram naglasiti jeste da donošenjem ovog zakona apsolutno neće biti ugrožena prava vlasnika čije se nekretnine eksproprišu. Ovim zakonom je utvrđena cena i ona ne sme ići ispod tržišne cene.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih još jednom želela da ponovim da treba svima danas u ovoj sali, u ovom sazivu, da nam bude čast da donesemo jedan ovakav zakon, da nam bude čast što ćemo u istoriji biti upamćeni kao ko je bar na neki način učestvovao u izgradnji Moravskog koridora, koji će biti jedan od najbitnijih pravaca u Srbiji i jedan od najbitnijih pravaca za Srbiju.
Mogu slobodno da kažem da je ovo danas jedna velika pobeda Aleksandra Vučića, jedna velika pobeda politike Vlade Republike Srbije, Ministarstva građevina, na čelu sa ministarkom Mihajlović. Ja ovog puta želim da vam čestitam na tome i da vas pozovem da istrajete u svojim obećanjima i da nastavite da gradite još brže i još više.
Nedavno sam imala priliku da čujem nekog lidera opozicije koji je rekao da mi iz SNS govorimo kako smo mi svi, sve stranke, kako smo isti, kako bi se što duže održali na vlasti. E, pa, evo, ja sad želim da kažem da nismo svi isti, da ne možemo nikada biti svi isti, ne možemo iz razloga što mi u SNS imamo ko da nas vodi, da nas vodi politika Aleksandra Vučića, a to je politika koja nikada neće biti ni lopovska, ni fašistička, neće biti politika nereda i mržnje, nego politika rada, reda i, pre svega, pristojnih ljudi.
Na kraju, ja bih vas, ministarka, pitala – da li se sećate kad ste zadnji put bili na odmoru? Da li se sećate kad ste zadnji put ustali posle pet ujutru?
Da li se sećate kada ste zadnji put čitav dan proveli sa svojom porodicom, a da ni jednog trenutka niste pomislili na posao?
(Poslanici SRS dobacuju.)
Ja pretpostavljam da se ne sećate.
(Predsedavajući: Kolege, izvinjavam se, pustite koleginicu da završi svoj govor.)
Gospodine predsedavajući, meni ne smetaju, neka rade svoj posao.
(Predsedavajući: Molim vas budite pristojni.)
Ne mogu oni biti nešto što nisu, ne mogu biti pristojni, ali meni zaista ne smetaju.
Ja bih završila svoj govor. Pretpostavljam da se ne sećate, a da li se sećate kada vam je neko zadnji put rekao hvala na svemu što radite? Da li se sećate kada vam se neko zahvalio na mostovima koje gradite, koji će služiti i unucima naše dece? Ne sećate se. Ja vam sada kažem hvala, hvala vam za sve što radite i molim vas da nastavite, da nastavite brže, jače i bolje zato što Srbija i ljudi u Srbiji, pristojni ljudi u Srbiji, to zaista zaslužuju. Hvala.