Ministre, ne bismo smanjivali plate, ne bismo mi smanjivali penzije, recimo, ukinuli bi vam sve nepotrebne agencije i onolike pare od agencija. Recimo, ne bismo vam finansirali one nevladine organizacije, koje to ne zaslužuju. Recimo, ne bismo finansirali vilu Tome Nikolića i njegovu izmišljenu funkciju i 30 i kusur zaposlenih. Ima svašta ministre, samo ja neću vama da odgovaram, ovo je samo onako usput.

Neću ja vama da odgovaram na pitanje, vi mi recite, rekla sam da se ježim svaki put kada čujem kada novinaru kažu - vi mi recite, zato što on ne zna da odgovori. Ali, ministre, ja sam pravnik, vi ste ekonomista i vaša doktorska disertacija se odnosi na restrukturiranje, privatizacije ili tako nešto, možda nisam precizno.

E, to bi trebalo da vam bude osnov da se pozabavite tim ugovorom koji je zaključio, vi kažete Mlađan Dinkić. Istina, istina, Mlađan Dinkić ili neko iz tog vremena, ali naglasila sam da sam ja pravnik zato što vi kao ekonomista ne morate da znate da postoje štetni ugovori. To je jedan od štetnih ugovora.

Vi kao dobar domaćin ste morali da pokrenete pitanje raskida tog štetnog ugovora, kao i svakog drugog štetnog ugovora. Nije to jedini štetan ugovor koji ste vi zatekli, štetan je i SSP, štetni su i oni svi sporazumi koji su doveli do potpisivanja Briselskog sporazuma, pa se onda narodu pokušava predstaviti kako ste vi vlast odgovornih ljudi, odgovorna država, pa vi morate da držite kontinuitet sa prethodnom vlašću. To nije tačno.

Vi ste u obavezi bili i još uvek vam nije kasno, da vam službe daju sve te štetne ugovore, pa da naložite pravnicima u službama da pokrenu proces za raskid štetnih ugovora ili za pravljenje aneksa tih ugovora, da država više ne trpi štetu.

Šta to znači? Dinkić potpisao štetan ugovor, Dinkić svira gitaru, obilazi trgove itd, ne svira klavir što bi trebalo da radi, odnosno nije uhapšen, a trebalo je odavno da bude i vi ćete da se krijete - Dinkić potpisao.

Prvo, Dinkić mora da odgovara za to, a drugo, ako i vi u dogledno vreme sve te ugovore ne promenite, moraće i među vama neki da odgovaraju. Nema opravdanja, neko drugi potpisao pa ja tu ništa ne mogu da uradim. Dakle, vi ste dužni da se sa budžetom ponašate pažnjom dobrog domaćina, a to vas obavezuje i da pregledate sve ugovore i da uđete u proces izmene svih štetnih ugovora. Hvala.

Hvala koleginice Radeta.
Reč ima ministar dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, nije poništenje ugovora tako jednostavna stvar, kako vi zamišljate. Ima jedan širi kontekst toga, a odnosi se na poslovnu klimu i poverenje koje gradite sa investitorima.
Ne znam da li je ugovor takav kakav vi govorite, ali ono što znam je da ga je neka prethodna Vlada Republike Srbije potpisala. I mi sada govorimo, zamislite situaciju gde u ovom trenutku razmišljamo ili se borimo da dovedemo i „Folcvagen“ u Srbiju. Zamislite da imate situaciju da evo, pre par dana ste raskinuli ugovor sa nekim velikim investitorom, sada, kako vi kažete, zbog štetnog ugovora, ali valjda bi neko i našao bilo šta drugo štetno u tom ugovoru i pre vas, da je tako, kako onda ja pričam sa „Folcvagenom“ ili sa „Fordom“ ili sa bilo kojom drugom fabrikom, ako sam pre par dana raskinuo ugovor koji je bio potpisan pre 10 godina?
Dakle, ne kažem da možda niste u pravu, ali ne može to preko kolena. Ne može to na osnovu, eto, sada ćemo, znate mi da menjamo akciznu politiku, ali ćemo da smanjimo troškove održavanja neke zgrade ili vile, šta ste već rekli. Samo to hoću da kažem.
Dakle, struktura prihoda Republike Srbije, prihoda budžeta se poboljšava iz godine u godinu. To je najvažnije. Sve veći su nam prihodi od PDV, od poreza na dodatu vrednost. To znači da privredna aktivnost raste. To nam je osnova za ulaganje u budućnost i ulaganje dalje.
Kako se budu ti prihodi dalje povećavali, još jednom vam kažem odgovorno, stvara se prostor za smanjenje ostalih prihoda. Na kraju krajeva, niko to nije uradio, mi smo prošle godine ukinuli doprinose na teret poslodavca za nezaposlenost i tako smanjili opterećenje zarada, pa ćemo nastaviti i ove godine sa tom politikom, ali mora prvo da stvorite fiskalni prostor u budžetu. Morate da zaradite nešto, da uštedite da biste ulagali, smanjivali ili menjali bilo kakvu drugu politiku.
Naša politika je politika rasta uz održanje i makroekonomske i fiskalne stabilnosti. Dakle, ne zaboravite, monetarna politika i rezultati monetarne politike se ogledaju i u stabilnom kursu, dinar-evro i u stabilnom inflaciji, predvidivoj inflaciji. Fiskalna politika sa druge strane u predvidivom nivou deficita ili suficita, mi treću godinu za redom imamo suficit, što se nikada u istoriji Republike Srbije nije desilo i sada je na nama, još jednom kažem, možda sam malo i dosadan, da vidimo kako da održimo i da ubrzamo naše stope rasta našeg BDP, naše privrede, naše ekonomije. Što su nam stope rasta više, tu imamo više novca i zarađujemo više novca od poreza, od doprinosa, od PDV u budžet, za nove bolnice, za nove škole, domove zdravlja i za one digitalne učionice kojih će biti 500 od septembra, i za retke bolesti i za sve ostalo.
Jedini ispravan put, jedini pravi put održivog razvoja je taj. Hvala puno.

Hvala dr Mali.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta.

Ministre, malo me je uplašilo ovo kada ste rekli da vi ne znate šta piše u ugovoru sa „Fijatom“.

Ko zna koliko ima takvih ugovora koji su tako loši, štetni, možda i štetniji, ako je moguće od tog ugovara. Kako je moguće da postoji neki tako bitan ugovor, za nekom tako bitnom firmom, a da vi ne znate šta u njemu piše, prva stvar.

Druga stvar, pitanje poslovne klime nije samo to da vi morate da zadržite sve ugovore koje ste zatekli. Pitanje poslovne klime je, pre svega odsustvo korupcije, a na ta tom planu ništa nije u Srbiji urađeno, korupcija cveta na svakom ćošku, od najnižih do najviših organa i to je opšte poznato. To je osnovna stvar.

Ne bi nikakva novost bila da se raskine neki poslovni ugovor. Ugovor je volja dve strane i kad god jedna strana proceni da više nema interesa za taj ugovor, s1ećate se pre dve godine umalo „Fijat“ ne ode, pa išla Ana Brnabić tamo kukala, plakala, kumila, molila, išla u Italiju, išla u Kragujevac da ih sačuva. Znači, oni su bili na ivici da raskinu taj ugovor. Oni će ga raskinuti kad njima to bude u interesu. Indijci su raskinuli ugovor sa „Fijatom“, pa im došao „Folcvagen“ bez ikakvih problema, a vi kada ste pomenuli da ćete da razgovarate da treba „Folcvagen“ da dođe u Srbiju, to je dobra vest ministre. Dakle, to da će „Folcvagen“ doći u Srbiju ministre, to je lepa vest, ali kad sam prvi put čula, pre nekoliko meseci, dolazi „Folcvagen“ u „Ikarbus“ ja sam se smrzla, rekoh – jao, pa, gde će onaj „Mercedes“ što ga je Vučić doveo u „Ikarbus“?

Hvala, koleginice Radeta.

Pravo na repliku Veroljub Arsić. Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li bi, tada je bio premijer Aleksandar Vučić, bilo normalno, zdravorazumski, ili nazovite kako god hoćete, da dok sprovodite mere fiskalne konsolidacije oterate jednog investitora iz Srbije i sa gubitkom tog investitora smanjite svoj BDP za otprilike 3%, odnosno povećate svoj javni dug u procentnom iznosu za isti onaj procenat koliko se smanji BDP.

E sad, kad god se pokrenu takve priče, ja uvek postavljam pitanje – a, ko radi u tom „Fijatu“ u Kragujevcu? Da li su to svemirci, marsovci? Da li su iz neke druge države? Jesu sa druge planete? Pa, rade naši građani, na prvom mestu naši građani. Potpuno ste u pravu kada ste rekli da imate obaveze, jer može da se pokrene postupak raskida ugovora, ali ugovor je prihvatanje i obaveza. Mi smo obaveze prihvatili, da li su one dobre ili loše po nas, one su prihvaćene odlukom Vlade, pa čak i ako raskinete ugovor i uspemo u tome, morali bismo svu štetu da platimo drugoj strani zato što smo pokrenuli ili raskinuli ugovor. Nama to niko ne brani. Samo kod odgovornih ljudi se računa kalkulacija šta je veća šteta, šta je veća korist? A, kod ovih je bitno da isteramo mi svoju priču, da isteramo „Fijata“, da izbacimo ljude iz fabrike na ulice, da smanjimo BDP, da povećamo javni dug, da bismo bili ispravni pred svojim biračima.

Hvala, kolega Arsiću.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite, koleginice.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem o zakonu, ja bih samo čestitala Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije gospodinu Vučiću, na današnji dan, na Vidovdan, otvoren je aerodrom u Lađevcima, tako radi odgovorna Vlada. Bravo.

Što se zakona tiče, Predlog zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, autoputevi su javna dobra. Kad smo kod autoputeva, u Srbiji nikada u životu, znači u životu, nije više napravljeno autoputeva nego što je to napravljeno 2012. do 2019. godine, napravljenih autoputeva, 470 kilometara. Pravi se 120 kilometara u projekciji da se napravi još 670 kilometara.

Srbija će graditi pet autoputeva. Napravljen je Koridor 10, južni krak, kažu ljudi koji su prošli tuda da izgleda kao spejsšatl, da izgleda kao aerodromska pista. Pozdravljam i jedva čekam da prođem tuda. Do kraja godine biće završen istočni krak, gradi se Koridor 11, gradi se autoput prema južnom Jadranu i to ne samo da se završi do Crne Gore, nego se gradi Ruma, Šabac, Loznica, treći autoput. Gradi se Moravski koridor, četvrti autoput, peti, gradiće se Beograd-Šabac i ko zna šta ćemo još sve da izgradimo. Tako se radi.

Spočitavaše nam ovde da ne zapošljavamo ljude, da je prosečni lični dohodak 26 hiljada. Jeste, ali nije za pola miliona ljudi, nego za one ljude koji godinama nisu radili. DOS je otpustio 400 hiljada ljudi, mi smo zaposlili 200 hiljada ljudi. Otvorili smo 200 fabrika, svaki dan stiže u Republiku Srbiju masa investicija. Tako se radi.

Otvorićemo sledeće godine, imamo najveći projekat ikad, znači radiće se, rađen je projekat u Borči industrijski park, vredan deset milijardi. To radi Republika Srbija, Vlada Republike Srbije. Ne samo to, biće otvoreno deset hiljada radnih mesta, ljudi. Smanjili smo nezaposlenost sa 27% na 11%. Radimo onoliko koliko možemo.

Što se puteva tiče, svaka čast za autoputeve. Setimo se samo DOS-ove politike i 2012. godine. Da nismo došli na vlast bio bi bankrot zemlje, bila bi uravnilovka, živelo bi se kao u Argentini 20 godina bez investicija, užas. Petnaest do dvadeset hiljada bi bio prosečan lični dohodak, i tako taborenje 20 godina. Jel tako bilo? Zahvaljujući dugu koji nam je ostavio Đilas, samo grad je bio zadužen za milijardu i 200. Setimo se malo šta je radio taj čuveni gospodin Đilas? Pa, ne znam šta nije, od afere „bulevar“, čuvena afera, posekao je platane, odveo nas u dubiozu 650 miliona dinara građani su morali da plate to. Bus plus, bio je priveden i on i njegovi saradnici, priznao njegov Aleksandar Bjelić o zloupotrebi „bulevara“. Međutim, došlo je do presude i čovek povukao. Zašto? To treba da ga pitamo, da vidimo šta se dešava. Strašno je bilo živeti u to vreme. Oni nama spočitavaju kako se radi. Ma, radimo fantastično, radimo onoliko koliko možemo i koliko para imamo.

Što se tiče puteva, bićemo ni manje zemlje po broju stanovnika u smislu centralne Evrope, ni veće kilometraže autoputeva. Tako se radi, samo nastavite tako, imate sve čestitke.

Hvala koleginice Malušić.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.