Hvala, kolega Mirčiću.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, i ovde su neki isto 2014. godine govorili kako neke stvari ne mogu da se dese u Republici Srbiji, pa su se desile. Desile su se, i to baš u oblasti ekonomije, ali ne kao što se to predstavlja, nego tako što se danas, recimo, otvara još jedan aerodrom u Republici Srbiji, otvara ga predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. A njegov rad kritikuju oni koji ne mogu da otvore ništa, nijedan put, nijedan koridor, ništa, nijednu fabriku.

Uvek je najlakše kritikovati. Uvek je najlakše pokušati da se napravi sumnja da je neko nepošten i da je neko nešto ukrao, a rezultati, to nema veze. Nema veze što Republika Srbija ima 400 kilometara još auto-puta više nego što je imala 2012. godine. Nema veze ni to što imamo bolji kvalitet puteva i nema veze što će sa svakim kilometrom rekonstruisanog i uređenog puta da se sačuva možda nečiji život, jer životi su mnogo vredniji nego novac. Ali oni to ne znaju, bitno je da stvaraju sumnju, ako je moguće, da niko ništa u Srbiji ne radi, da niko ništa ne radi, da bi možda, eto, stekli neku političku priliku da naprave neki rezultat na izborima.

Hvala, kolega Arsiću.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Koliko sam uspeo da razumem aerodrom je otvoren. Otvorio ga predsednik Srbije. Sve ostalo je gospodine Arsiću obaveza svake vlasti koja je na čelu Srbije. Izgradnja puteva je obaveza vlasti, tako narod i ceni, između ostalog, to je jedan od faktora koji utiče na to da li će narod dati poverenje ili ne. Dobro što je otvoren aerodrom. Dobro je da se dosta toga otvara u Srbiji. Kako će se održavati? Da li će biti ekonomski isplativ, ostavimo vremenu. To što vi pričate i služite se argumentacijom da se štiti život. Pa šta je prirodnije i normalnije nego da vlast koju je narod izabrao vodi računa o tom narodu. Mi ovde govorimo o realnim parametrima, o realnom životu. Kupovna, platežna moć u Srbiji se smanjuje.

Treba voditi računa. Pažljivo povećavati cene. Ne može Drobnjak direktor Puteva Srbije da odokativno kaže 12% da se pokriju svi gubici i koji su na Koridoru 10 i ovamo. Što se tiče rejtinga, gospodine Arsiću, kreditne sposobnosti, dali su vam iz Evropske zajednice za Koridor 10. I nemojte da brinete daće vam uvek kada je u pitanju interes Evrope. Interes Evrope je da se završi Koridor 10.

Ali vidite kako postupaju sa Koridorom 11, gde je nacionalni interes Srbije da se spoji sa Crnom Gorom. Nisu baš darežljivi. Nisu baš tako drage volje. Ne govore da je Srbija kreditno sposobna, pa će oni dati kredite. Nisu baš tako. Rade Kinezi, kineske firme, kineske kompanije, kineske banke daju, zato što su to počeli u Crnoj Gori, zato što vide svoj ekonomski interes. Na kraju krajeva i prijateljski odnos je tu u pitanju. Nemojte da obmanjujete javnost, na neki način, tako što vi tvrdite da je samo zasluga vas i vaše vlasti trenutno zato što je Koridor 10, zato što Evropa hoće da ima vezu i sa Grčkom i sa Turskom.

Inače, ekonomski kada uzmete parametre nije vam to toliko isplativo kada je u pitanju frekvencija saobraćaja. Mnogo veća frekvencija saobraćaja, recimo je na Koridoru 11. Mnogo veća frekvencija saobraćaja je na ovom delu autoputa, odnosno puta koji radite za Rumu, Šabac, Loznica i Republika Srpska. Tu je od 11 do 15 hiljada dnevno vozila koja cirkulišu na toj deonici, a ovde, kada je puna sezona koja traje od dva do tri meseca, tu je maksimalno između sedam i osam hiljada. Nemojte tako, nemaju oni računicu, imaju strateško-politički interes i ništa više. Ekonomski da se povežu sa istokom, a mi smo na toj transferzali.

Hvala, kolega Mirčiću.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega je u interesu Republike Srbije da se završi Koridor 10, a ne u interesu EU. Oni koji su protiv Koridora 10, moram da kažem su protiv toga da stanovnici Vranja imaju auto-put do svoje prestonice Beograda i da budu povezani sa ostatkom Evrope. Borimo se i za Vranje i za Leskovac i za Niš i za Preševo, bogami borimo se i za Čačak i za Užice, za Kraljevo, da svi budu povezani sa prestonicom i državnim granicama.

To mi radimo, a ostalo je demagogija. Finansijski efekat, sada je u diskusiji bilo, da milijardu i 900 miliona dinara treba da bude veći prihod za održavanje puteva da bi se preračunalo i piše lepo u Predlogu zakona, do kraja godine to iznosi ukupno sa sadašnjim prihodom 27 milijardi. Kolega prevrće reči i kaže sledeće godine biće za 27 milijardi više. Toliko o brojevima, toliko o ciframa i šest vrsta matematike.

Hvala gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, pravo na repliku.

Matematika je jedna gospodine Arsiću, samo različite oblasti, jedna je matematika, jedinstvena. Imate numeričke metode koje se koriste za izučavanje približne greške, to koleginica i kolega Orlić najbolje znaju. Jedna je matematika, u različitim oblastima, ali gledajte gospodine Arsiću, mi govorimo ovde da se moglo mnogo drugačije rešiti ovde. Ovde se moglo ići sa povećanjem maksimalno u visini realnih troškova. Koji su realni troškovi? U ovim novim deonicama niko ne bi pravio problem što su otvoreni na Koridoru 10. Ko tu pravi problem? Tu se odrađuje na pojedinim deonicama visina naplate putarine. Niko tu ništa nema protiv, uložena su sredstva, gleda se računica, pre svega ekonomska računica da se povećaju sredstva u budžetu koja je opravdati izgradnju te deonice. Drugo, gleda se kolika je kupovna moć stanovništva. Morate i o tome voditi računa.

Evo zbog čega, gospodine Arsiću, moram edukativno da delujem na vas, ako povećate putarinu s jedne strane vi znate zakonitost, ako uzmete sa jednog dela i stavite na drugi ovaj deo će vam ostati osiromašen. Ako vi povećate putarinu na magistralnom putu koji se zove koridor vozači vozila sa većim opterećenjem koristiće alternativne puteve, gospodine Arsiću. To imate već primer na deonici od ulaska iz Mađarske do Kelebije do Beograda ne koriste više toliko, što bi rekli oni koji voze teretne kamione, ne koriste više toliko autoput nego koriste alternativne puteve, a taj put ide sa ovim regionalnim pravcima. Tu se narušava struktura tih puteva, ulažu se ogromna sredstva, ti putevi nisu baš tako projektovani za tolika opterećenja. Imate najbolji primer pa svi voze tamo preko Titela, Perleza, Pančeva, pa izlaze na Kovin.

Morate o tome voditi računa, tu najviše udela ima domaći saobraćaj, ako je skupa putarina koristiće alternativne puteve, a što dobijete na mostu to ćete izgubiti na ćupriji. Ako sam uspeo da vam objasnim, biće mi drago.

Hvala kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, dr Vladimir Orlić.

Pomenut u vezi kako je rečeno, numeričkih metoda za približnu procenu greške. Ne treba vam ovde, dame i gospodo ni jedna od oblasti matematike mada sam ih imao istina malo više tokom svog školovanja, pretpostavljam u gimnaziji više nego bilo ko drugi na nekom nivou studija.

Ono o čemu vi sada vi hoćete da mi sada pričamo jeste sledeća stvar ako sam ja dobro razumeo, da se pokaže da za Srbiju nije dobro što je izgrađen Koridor 10. Kako je sada moguće da to za nas sada nije dobro i kako je moguće da su to želeli, da su čeznuli za tim da to urade svi koji su se nalazili na čelu države kako god se ta država zvala unazad 70 godina.

Da li je moguće da niko od njih nije razumeo ono što razume i što sada pravilno čita neko od vas prekoputa? Neće biti da je tako, biće pre da je potpuno jasan naš interes i zašto je za ovu državu i njene građane dobro da ima završen koridor poput Koridora 10 i zašto je za nas dobro da mi možemo da predstavljamo dobar, kvalitetan most, onoga što se smatra sedištem Evrope i onoga što se smatra evropskim jugom. To je važno i za one koji dolaze i sa severa i sa juga, a ponajviše je važno valjda za nas ovde.

Koliko su drugi čeznuli a nisu bili u stanju, toliko je valjda veći uspeh i veće zadovoljstvo Srbije na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić što je u tome uspeo. Ko to može da ne razume? Pa, samo neko ko baš namerno neće da razume, a taj onda mora sebi pre svega da odgovori na sledeće pitanje, u čemu je razlika između njega i drugih političkih znalaca poput, recimo prisutnog Vukadinovića. Dakle, on isto priča, naši rezultati u ekonomiju su katastrofalni, on isto to priča, malopre je čini mi se to rekao na konferenciji za štampu, ne valja ništa što se tiče ekonomskih pokazatelja. Imati rast godišnje od 4,3%, a Srbija ga je imala prošle godine, to ne valja ništa.

Napraviti koridor poput Koridora 10 koji nije uspeo ni Josip Broz Tito, ni to ne valja. Dovesti stotine novih preduzeća u Srbiju za samo nekoliko godina, zaposliti približno 200.000 ljudi i to je, kako je on rekao, ekonomska katastrofa. Pa, kada te stvari pričate, a bukvalno isto pričate što i on vi se svodite na isti nivo političke relevantnosti kod ljudi koji ovo sve slušaju. Da li je to ispravno ili je to greška? Ne treba nikakva numerička metoda, to je greška velika ko kuća, ako ne verujete meni, pitajte njega.