Hvala dr Mali.
Pravo na komentar, odnosno repliku ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Blizu smo nekog, uslovno rečeno, dogovora oko povećanja cena. Ministar je, za razliku od prethodnih, rekao suštinu, prosečna inflacija od 2%, to je minimum na kome treba zasnivati i povećanje cena u svim oblastima i potvrdio ovo o čemu mi srpski radikali želimo da razgovaramo. Ministar je, naravno, iskoristio priliku da prikaže mnogo sjajnije nego što jeste.

Gospodine ministre, moram samo da vas podsetim da ovih prvih pet meseci porasta kupovine, je rezultat što u januaru mesecu imate veliki svetovni praznik koji se zove „Božić“, što imate u aprilu mesecu „Vaskrs“.

(Vladimir Orlić: Tako je bilo i prošle godine.)

Tada kada vi poredite porast potrošnje, onda relevantno je to da poredite sa prethodnim periodima koji su katastrofa.

Evo zbog čega. Zato što smo proveli četiri godine u objašnjavanju statistike od strane tadašnjeg DOS, ovo je vama blisko, pa su rekli da sve raste u odnosu na 1999. odnosno 2000. godinu, dok oni nisu došli na vlast, 1999. godine međunarodne sankcije, bombardovanje Srbije. Uvek su prikazivali u odnosu na prethodni period rast proizvodnje 110%. Kako je mogla da bude proizvodnja u uslovima međunarodnih sankcija, kasnije se ispostavilo da neki koji su radili u tim statističkim zavodima, ministre, služili se prostim falsifikatima, pa je naknadno utvrđeno da je rast proizvodnje i BDP, nažalost, bio mnogo veći u vreme sankcija, u punom jeku sankcija, nego što je to donelo preporod tih proevropskih dosovskih stranaka. Ali, to je naknadno. I, ovo može da bude podvrgnuto proverama.

Hajde neka bude, neka bude i to da građani imaju kupovnu moć, kako vi ovde želite da prikažete, da može i ovih 12%, samo treba sada da se izjasnite ko će posledice da snosi, ko će odgovornost za posledice da snosi? Hoćete ponovo da objašnjavate?

Ovo vam objašnjenje za evro obveznice nije baš, vama kao profesionalcu, ne priliči tako da objašnjavate. Neće oni uzeti novac, ali će uzeti akcije u Elektroprivredi, uzeće imovinu ove države, iza tih evro obveznica Srbije, Španije, ili bilo koje druge države stoji imovina te države. To je prosto.

Hvala.
Hvala, kolega Mirčiću.
Povreda Poslovnika Vjerica Radeta. Izvolite.

Član. 107. Lepo je što ste pustili ovako jednu raspravu, nadam se da će se nastaviti ove replike, jer očigledno imaju ljudi šta da kažu, ali vi morate malo da slušate kad se poslanici jedni drugima obraćaju.

Mi ovde nismo da bismo trpeli bilo čije frustracije, argumente da slušamo do sutra nemamo ništa protiv, da iznosimo svoje argumente, ako dozvolite, takođe, nemamo ništa protiv, ali uvredljive izraze nećemo da trpimo.

Znate, to što je Milorad Mirčić završio fakultet na vreme, kao mlad momak, kad je Bog zapovedao, on nije kriv Arsiću što je on samo dobio neku diplomu u svojoj 40 i nekoj godini. I, te frustracije mi ovde ne moramo i nećemo da trpimo. Uvredljivo je da takav neko lečeći svoje frustracije kaže da glupost boli, on bi vrištao itd. Zamislite da sad ja kažem kad god vidim Arsića pomislim, Bože svaka bolest me boli. Vi biste rekli da nije u redu to što kažem.

Nije dobro to što ste dozvolili malopre, odnosno što niste primetili da je i ministar Mali rekao da on ovde govori da nekoga nešto nauči. Nemojte ministre. Vi nemojte ništa nas da učite, vi se samo ponašajte u skladu sa vašom funkcijom, a to znači odgovarajte narodnim poslanicima na pitanja.

Mi smo, hvala Bogu naučeni, sve ovo što vidite ovde i ovih koji nisu danas ovde, cela poslanička grupa SRS se školovala, ili se školuje regularno na državnim fakultetima sa dobrim prosecima završili, neki završavaju, nema kupljenih diploma, nema sumnjivih diploma i molim vas, ovo se sad ne odnosi na ministra, nego na kolegu poslanika, a na vas, pre svega, da skrenete pažnju, dakle, frustracije se leče u nekim drugim ustanovama, ovo je Narodna skupština gde narodni poslanici razmenjuju argumente. Hvala.

Hvala.

Smatram da nisam povredio Poslovnik i vi ste svesni i sami da su kolege vodile jednu stvarno dobru polemiku i ja sam dao više od sedam, osam replika i jednom i drugom, doduše koristili su i jedan i drugi ironiju i metaforu, dozvoljeno je, parlamentarizam je, ne vidim razlog da to sankcionišemo, naravno, uz svo poštovanje… I Milorada Mirčića, ali i uvaženog potpredsednika parlamenta Veroljuba Arsića. Ne bih želeo da ovo bude poligon za neki obračun lično sa njim, nije u redu, nije kolegijalno i nije korektno.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Vjerica Radeta: Ne.)

Reč ima Veroljub Arsić, povreda Poslovnika. Izvolite, kolega Arsiću.

Član 27. vezano za 100… ne mogu tačno da se setim člana, iznošenja činjenica i podataka iz privatnog života.

(Vjerica Radeta: Ako ne možeš da se setiš, onda ništa.)

Član 107. je reklamirala, povreda dostojanstva.

Meni nije uopšte sporno.

(Vjerica Radeta: Sporno je.)

Ja ću da govorim o svom životu, jedini ja imam pravo na to ovde i mislim da je bolesno da me neko proziva zato što sam prekinuo školovanje iz razloga što sam bio mobilisan 1991. i 1992. godine.

(Vjerica Radeta: Što nisi posle završio? Što si kupovao diplomu? O tome ti ja pričam.)

Znači, to je bolesno! Otišao sam da branim srpski narod. Kad se to završilo, morao sam da počnem da radim jer je bila hiperinflacija, dok su se neki bavili politikom i sad ovde uzdišu i pričaju mi kako vole Srbiji i kako su pametni i sposobni i tako dalje, školovani. Ja njihove škole neću da cenim, niti mi pada na pamet, moje znanje je za mene, njihovo je za njih. Ovo znanju svedoče diskusije ovde, koliko ko zna i koliko ko ne zna, gospodine predsedavajući, kao i to koliko ko voli svoj narod i svoju državu, gde je kad bio, da li je spavao na suvom toplom i priča o patriotizmu, ili se valjao po blatu i po rovovima dok je branio taj isti narod koji ovi hvale sad.

(Vjerica Radeta: Što si se valjao?)

Hvala, kolega Arsiću.

Apelovao bih na sve kolege koji su prisutne da ne otvaramo te teme ličnog i privatnog života. Iz ove diskusije, ja nisam mogao da vidim da je Milorad Mirčić uvredio bilo kako uvredio, niti je govorio Veroljubu Arsiću, stoga ne znam zašto ste se vi, koleginice Radeta umešali u ovo i vređali Veroljuba Arsića, što on apsolutno nije zaslužio.

Kolega Arsiću, da li želite da se Narodno skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Hvala.

(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje sa mesta, ne čuje se.)

Nije korektno, to je moj stav sad kao poslanika. Hvala vam.

Da li predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa dalje žele reč? Ko se prijavljuje?

Da li se gospodine Kovačeviću prijavljujete za reč?

(Borisav Kovačević: Ja ne, nego molim vas zaustavite ovo. To nije parlamentarizam. Dok neko priča, oni dobacuju.)

Kolega Kovačeviću, to ja parlamentarizam. Ne mogu zabraniti stvarno.

(Borisav Kovačević: Nije parlamentarizam.)

Da li se neko od ovlašćenih predstavnika i predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je ova diskusija otišla u ovom pravcu, ali treba biti potpuno iskren i otvoren, na prvom mestu prema građanima Srbije.

Nije ovde priča o tome, ne o nečemu što se ne vidi, hvala Bogu, put je infrastrukturni objekat koji se i te kako vidi i svaki kilometar tog puta i svaki tunel na tom putu i svaki most na tom putu se vidi. Da bi imali te puteve moramo da obezbedimo i način finansiranja. O tome je sada bilo reči, o evro obveznicama, o tome da mi ništa ne vredimo, da ništa ne znamo, a najviše boli to što nas uvažavaju i cene, ne kažem da nas vole, daleko od toga, ali nas uvažavaju i cene i rezultate daju i oni koji nisu iz Srbije.

Naše rezultate hvale i oni koji nisu iz Srbije a neki to rade dobrovoljno, neki pokušavaju da naprave političke krize, jedino iz razloga što mnogima od njih i smeta napredak Srbije.

Moraju kolege poslanici da znaju da nisu svi oduševljeni ekonomskim napretkom Republike Srbije, da svima političkim garniturama, zemljama u okruženju i smetaju rezultati koje Srbija ima i pokušavaju da naprave određene političke krize da bi sprečili eventualne investitore ili kreditore da ulažu u Republiku Srbiju.

Najžalosnije je što ovde u srpskom parlamentu, da bi me čule kolege poslanici uvaženi, ja moram da pričam glasno, zato što neki smatraju da je sve za podsmeh, da sve što neko kaže treba izvrgnuti, izvrgnuti ruglu, treba se podsmevati, treba omalovažavati. Treba me uvažavati, kolege, tako što ćete im dobacivati, prekidati ih na svaki mogući način.

Znači, to je jedan način i jedna nažalost slika političkog života u Srbiji. Ako svaki rezultat koji ostvarite bude sveden na to da je moglo ovako a ne onako, da je ovako bolje a ne na drugi način, a svi ti predlozi, ako ih zaista ima i ako su zaista iskreni, mogu da kažem da su u životu prilično neostvarljivi. To je jedno elementarno nepoznavanje određenih tema ili recedivi prošlosti.

(Vjerica Radeta: „Recidici“, a ne „recedivi“. Joj bre Arsiću.)

Kolega Marinkoviću, znate šta? Kad neko u Srbiji kaže…