Zahvaljujem.
Ja sam nameravao da ovoga puta preskočim pitanje i da omogućim Vladi i ministrima, koje sam pitao, da pripreme pismene odgovore, ali, nažalost, bukvalno nekoliko dana nakon što sam ja uputio ova pitanja stiže, ne demant, nego potvrda njihove opravdanosti i zabrinutosti koji sam ja u tim pitanjima izražavao. Mislim tu i na ova pitanja koja sam postavljao ovde na ovom mestu, ali i ono što sam direktno govorio predsedniku Republike i predsednici Vlade kada su bili ovde u Skupštini. Dakle, adresa je ista – predsednik Vlade, predsednik Republike i Ministarstvo spoljnih poslova.
Dakle, koliko juče mogli smo da vidimo i da čujemo da je ponovo predsednik tzv. privremenih institucija samouprave u Prištini, Hašim Tači, podneo kosovskom parlamentu, odnosno parlamentu u Skupštini zahtev i predlog rezolucije za pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe republici Kosovo.
U tri tačke, Tači predlaže tu rezoluciju, moram da citiram: „Da Albanci iz dve-tri opštine budu deo dijaloga Beograda i Prištine, da predsednici njihovih političkih partije budu deo prištinskog tima za dijalog, da smatra Tači da se tim predlogom poštuje politička volja Albanaca iz ovih krajeva Srbije, izražena na Referendumu 1992. godine o pripajanju Kosovu, a potvrđena ta volja potvrđena borbom tzv. „oslobodilačke vojske“ za Preševo, Medveđu i Bujanovac“, itd.
Kaže: „ Tači smatra da taj zahtev, dakle zvanični zahtev za pripajanje ovih opština „republici Kosovo“, da će ti zahtevi pomoći dugoročnoj stabilizaciji regiona i doprineti uspostavljanju, pazite sad, dugoročnog mira u regionu i otvaranju novom poglavlja u odnosima između Beograda i Prištine“.
Jasno vam je, drage kolege, dragi građani, koji ovo čujete, šta stoji, šta je smisao ove provokacije Hašima Tačija. Jasno vam je da je to direktna reakcija. Ja to bar tako vidim, na popustljivosti, na tešku razumljivu popustljivost i snishodljivost vrha naše države, bez obzira na obrazloženje kojim se ta popustljivost pravda, jer kada se takvim elementima, da ne kažem nešto drugo, kakve predstavlja Hašim Tači i njegovi saborci u Prištini, kad im se da mali prst, oni naravno odmah posežu i za rukom i čitavim telom.
Dakle, kada sam ovde upozoravao da je državni integritet i suverenitet kao čarapa i to kada krene da se para i da se popušta, tu nema kraja, samo stižu novi i novi zahtevi. Dakle, izražena i u ovom Domu popustljivost i spremnost ne na dijalog, dijalog nije sporan, nego na teritorijalne ustupke pod mutnim imenom razgraničenja, samo je ohrabrila te elemente, radikalne elemente u Prištini i sad stižu i ovi zahtevi, dakle ne samo što žele čitavo Kosovo za sebe nego zapravo sada traže i deo teritorije i teritorije centralne Srbije.
Dakle, ako je moguće, ako postoji politička potvrda onih upozorenja koje sam ovde izricao, i za koje sam siguran da nisu usamljena bez obzira koliko ja sada ovde trenutno sedim sam, onda sam siguran da su ovakve izjave, a ima ih mnogo sa strane predstavnika Prištine više nego dovoljna potvrda razumnosti i opravdanosti tih mojih dobronamernih upozorenja.
Da vam se ne dogodi samo još mnogo radikalnije i drastičnije, ono što vam se upravo dogodilo na primeru Crne Gore, gde sam takođe sa ovog mesta upozoravao i tražio neku reakciju Beograda na teške provokacije Vlade Crne Gore i njenih visokih predstavnika, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i interesima države Srbije. Te reakcije nije bilo, a onda je na kraju crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova zvalo našeg ambasadora, uputilo mu demarš i protestvovalo.
Dakle, umesto mi da protestujemo, protestvovali su oni i prozivali našu Vladu i našeg ambasadora.
U tom svetlu, dakle, podsećam na taj presedan, plašim se da vam se sa Prištinom ne dogodi još nešto mnogo, mnogo gore. Hvala.
