Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Srbije i predsedniku Republike Srbije – dokle će Vlada Srbije i predsednik Srbije da toleriše antisrpsku histeriju koja se sprovodi u Crnoj Gori?

Naime, mi smo svedoci da već duži period zvanična vlast u Crnoj Gori nastoji da srpskom korpusu u Crnoj Gori, koji se izjasnio u visini od 30% od ukupnog broja stanovništva, potpuno zagorča život.

Svima je poznato da u Crnoj Gori onaj ko se izjašnjava kao Srbin ne može da radi u državnim institucijama. Teško da dođe i do posla i u privatnim firmama. Potpuno je jasno da se pod tim podrazumeva da je isključena mogućnost da u prosveti, u obrazovanju bilo ko ko se izjašnjava kao Srbin i pripadnik srpskog naroda može da ima radno mesto.

Ono što Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije treba da učini, po nama srpskim radikalima, jeste da konačno pozove bar ambasadora Crne Gore u Beogradu i da saopšti oštar stav protivljenja ovakvom odnosu zvanične vlasti prema srpskom narodu.

U poslednje vreme najaktuelniji je pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu. Potpuno je van pameti da vlast u jednoj državi, u matici Srbiji ostane po strani kada je u pitanju napad na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.

Jeste da su država i crkva odvojeni, jeste da država što manje treba da se meša u crkvene poslove, ali ovde je u pitanju opstanak srpskog nacionalnog bića.

Gotovo je neprihvatljivo da se više toleriše kada vlast Crne Gore za svaku eventualnu opasku od strane Vlade Srbije poziva našeg ambasadora u Podgorici da saopšti oštar stav Vlade Crne Gore da Srbija ne sme tako više da se ponaša, bez obzira šta je u pitanju.

Vlada Srbije i predsednik Srbije nastoje da ove probleme što više gurnu u stranu, objašnjavajući to da mir koji je potreban i dobri odnosi između Crne Gore je iznad svakog interesa i pojedinca, a pogotovo grupe Srba koji žive u Crnoj Gori.

Dokle više sa tim nesuvislim objašnjenjima? Znate, ako idemo tom logikom da mir nema alternativu, pa onda se logično postavlja pitanje, istorijsko, ako hoćete, pa Srbi su imali mir i za vreme turske imperije, nisu morali da se bune, nisu morali da izvoje slobodu. Čemu sloboda ako imaš mir? Valjda je sloboda iznad svega? Valjda je sloboda življenja, sloboda veroispovesti, sloboda obrazovanja i sloboda informisanja preko potrebna srpskom korpusu u Crnoj Gori?

Videli smo da čak vlast u Crnoj Gori ide korak dalje, meša se u unutrašnja pitanja Republike Srbije. Ne ustručava se ni predsednik Crne Gore, ni predsednik Vlade Crne Gore da saopštavaju svoje stavove po pitanju samostalnosti Kosova i Metohije. To je van pameti. Čemu više takva tolerancija? Čemu više popuštanje crnogorskom rukovodstvu? Šta mi to imamo da čekamo više, da izigravamo dobru vilu kada je u pitanju rukovodstvo Crne Gore?

Kriminalci, kriminogeni krugovi su na čelu Crne Gore. Postoji jednim delom i sumnja da nisu te kriminalne veze, da nisu finansijske i ekonomske veze iznad ovih politički interesa, odnosno interesa srpskog korpusa u Crnoj Gori. Zato mi srpski radikali tražimo odgovor od predsednika Vlade Srbije i od predsednika Republike Srbije.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja sam nameravao da ovoga puta preskočim pitanje i da omogućim Vladi i ministrima, koje sam pitao, da pripreme pismene odgovore, ali, nažalost, bukvalno nekoliko dana nakon što sam ja uputio ova pitanja stiže, ne demant, nego potvrda njihove opravdanosti i zabrinutosti koji sam ja u tim pitanjima izražavao. Mislim tu i na ova pitanja koja sam postavljao ovde na ovom mestu, ali i ono što sam direktno govorio predsedniku Republike i predsednici Vlade kada su bili ovde u Skupštini. Dakle, adresa je ista – predsednik Vlade, predsednik Republike i Ministarstvo spoljnih poslova.

Dakle, koliko juče mogli smo da vidimo i da čujemo da je ponovo predsednik tzv. privremenih institucija samouprave u Prištini, Hašim Tači, podneo kosovskom parlamentu, odnosno parlamentu u Skupštini zahtev i predlog rezolucije za pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe republici Kosovo.

U tri tačke, Tači predlaže tu rezoluciju, moram da citiram: „Da Albanci iz dve-tri opštine budu deo dijaloga Beograda i Prištine, da predsednici njihovih političkih partije budu deo prištinskog tima za dijalog, da smatra Tači da se tim predlogom poštuje politička volja Albanaca iz ovih krajeva Srbije, izražena na Referendumu 1992. godine o pripajanju Kosovu, a potvrđena ta volja potvrđena borbom tzv. „oslobodilačke vojske“ za Preševo, Medveđu i Bujanovac“, itd.

Kaže: „ Tači smatra da taj zahtev, dakle zvanični zahtev za pripajanje ovih opština „republici Kosovo“, da će ti zahtevi pomoći dugoročnoj stabilizaciji regiona i doprineti uspostavljanju, pazite sad, dugoročnog mira u regionu i otvaranju novom poglavlja u odnosima između Beograda i Prištine“.

Jasno vam je, drage kolege, dragi građani, koji ovo čujete, šta stoji, šta je smisao ove provokacije Hašima Tačija. Jasno vam je da je to direktna reakcija. Ja to bar tako vidim, na popustljivosti, na tešku razumljivu popustljivost i snishodljivost vrha naše države, bez obzira na obrazloženje kojim se ta popustljivost pravda, jer kada se takvim elementima, da ne kažem nešto drugo, kakve predstavlja Hašim Tači i njegovi saborci u Prištini, kad im se da mali prst, oni naravno odmah posežu i za rukom i čitavim telom.

Dakle, kada sam ovde upozoravao da je državni integritet i suverenitet kao čarapa i to kada krene da se para i da se popušta, tu nema kraja, samo stižu novi i novi zahtevi. Dakle, izražena i u ovom Domu popustljivost i spremnost ne na dijalog, dijalog nije sporan, nego na teritorijalne ustupke pod mutnim imenom razgraničenja, samo je ohrabrila te elemente, radikalne elemente u Prištini i sad stižu i ovi zahtevi, dakle ne samo što žele čitavo Kosovo za sebe nego zapravo sada traže i deo teritorije i teritorije centralne Srbije.

Dakle, ako je moguće, ako postoji politička potvrda onih upozorenja koje sam ovde izricao, i za koje sam siguran da nisu usamljena bez obzira koliko ja sada ovde trenutno sedim sam, onda sam siguran da su ovakve izjave, a ima ih mnogo sa strane predstavnika Prištine više nego dovoljna potvrda razumnosti i opravdanosti tih mojih dobronamernih upozorenja.

Da vam se ne dogodi samo još mnogo radikalnije i drastičnije, ono što vam se upravo dogodilo na primeru Crne Gore, gde sam takođe sa ovog mesta upozoravao i tražio neku reakciju Beograda na teške provokacije Vlade Crne Gore i njenih visokih predstavnika, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i interesima države Srbije. Te reakcije nije bilo, a onda je na kraju crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova zvalo našeg ambasadora, uputilo mu demarš i protestvovalo.

Dakle, umesto mi da protestujemo, protestvovali su oni i prozivali našu Vladu i našeg ambasadora.

U tom svetlu, dakle, podsećam na taj presedan, plašim se da vam se sa Prištinom ne dogodi još nešto mnogo, mnogo gore. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite, kolega Đuriću.

Zahvaljujem.

Prošlog četvrtka kada je bio termin za postavljanje pitanja premijerki i ministrima, otvorili smo temu izbornih uslova i danas bih nastavio i postavio nekoliko konkretnih pitanja na adrese nekoliko ministarstava, a tiču se preporuka koje je nevladina organizacija CRTA dala u pogledu sveobuhvatne reforme izbornog zakonodavstva i izbornih procesa u Srbiji, a sve to u cilju da imamo što regularnije i što demokratskije izbore naredne godine, imajući u vidu da deo političke scene najavljuje i njihov bojkot zbog nezadovoljstva trenutnim stanjem izbornog procesa u Srbiji.

Prvo pitanje bih uputio Ministarstvu pravde i zanima nas da li je i predviđena dopuna Zakona o javnim preduzećima koja bi uvela sankcije za sve političke subjekte i odgovorna lica u javnim preduzećima u slučaju povrede člana 70. Zakona o javnim preduzećima koji propisuje zabranu korišćenja imovine, aktivnosti imena i vizuelnog identiteta javnih preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaku dugu upotrebu javnih preduzeća u političke svrhe?

Ovo je stvar koja je veoma važna zato što i OEBS i Evropska komisija konstatuju da se najveći deo izbornih nepravilnosti, pogotovo u domenu medijskog predstavljanja odnosi na tzv. "funkcionersku" kampanju. To je nešto što konstatuje i "Transparentnost Srbije" u analizi izbornog procesa, jer kroz funkcionersku kampanju kandidati koji se već nalaze na javnim funkcijama zloupotrebljavaju tu činjenicu što se već nalaze na javnim funkcijama i pojavljuju se u svojstvu javnih funkcionera u predizbornim kampanjama, gde zapravo oni ni ne nastupaju kao javni funkcioneri, nego nastupaju zapravo kao kandidati. Na taj način u svrhe svoje kandidature zloupotrebljavaju svoju javnu funkciju i resurse koji su im iz javnog sektora na tim javnim funkcijama na raspolaganju.

Drugo pitanje upućujemo Ministarstvu kulture i informisanja, a tiče se eventualne izmene Zakona o elektronskim medijima, pa nas zanima da li ovo ministarstvo razmatra uvođenje obaveze regulatoru elektronskih medija da periodično, a po preporuci CRTA, recimo, najbolje svake dve nedelje tokom trajanja kampanje, izdaje pisane izveštaje o praćenju i analizi rada elektronskih medija tokom predizborne kampanje i to izveštaje koji bi sadržali i nalaze stručne službe regulatora elektronskih medija, u vezi sa ravnomernom zastupljenošću kandidata, ali tako da u evidenciji budu obuhvaćeni svi javni nastupi izbornih aktera, pogotovo oni u ulozi državnih funkcionera?

Naravno da ti izveštaji obuhvate i sve druge važne aspekte rada medija tokom predizborne kampanje koji mogu imati uticaj na objektivno i sveobuhvatno informisanje. Da li se razmatra da REM bude obavezan da najkasnije u roku od mesec dana od proglašenja konačnih rezultata izbora bude u obavezi da objavi konačan izveštaj o radu elektronskih medija tokom izborne kampanje.

Dodatno imamo i pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da li su u planu izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koji bi drugačije regulisali izbornu administraciju i tela koja učestvuju u izbornom procesu, odnosno da li je u planu recimo uvažavanje preporuke CRTA da radna tela izbornih komisija budu ukinuta, a da se opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije hijerarhijski stave pod nadležnost RIK, da postoji jasna, vertikalna hijerarhija između izbornih komisija, koje bi onda i na opštinskim i na gradskim nivoima preuzele na sebe ingerencije radnih tela, jer bi na ovakav način sprovođenje izbornog procesa bilo efikasnije?

Da li je u planu izmena kojom bi bila uvedena obavezna obuka članova biračkih odbora na svim biračkim mestima, uz, takođe, obavezno i testiranje, kako bi se na samim biračkim mestima unapredio rad biračkih odbora? Hvala.

Hvala kolega Đuriću.
Reč ima Josip Broz.
Izvolite kolega Broz.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristim pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine i želim da zatražim više obaveštenja od nadležnih članova Vlade.

Prvo pitanje bih postavio ministru omladine i sporta, gospodinu Vanji Udovičiću. U pitanju je Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih i dva krupna problema ove ugledne sportske organizacije osoba sa invaliditetom. Prvi problem je prijem Nacionalnog sportskog saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, a drugi priznavanje prava na nacionalna priznanja slabovidim i slepim šahistima, članovima ovog sportskog saveza.

Naime, već više godina aktuelan je problem prijema sportskih saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, iako sportisti ovog saveza već godinama brane boje Srbije i mnogim paraolimpijskim sportovima, posebno u šahu i organizuju međunarodna takmičenja.

Drugi gotovo decenijski problem, koji takođe nije rešen, a predstavlja svojevrsnu diskriminaciju slepih i slabovidih sportista jeste izostanak nacionalnih priznanja za slabovide i slepe sportiste, u ovom slučaju, šahiste koji su osvajači velikog broja međunarodnih priznanja, pre svega šahovskim paraolimpijadama. Danas ima samo još petoro slepih šahista, koji bi mogli da ostvare pravo na nacionalno priznanje i smatramo da je nekorektno da njihove kolege, samo zato što imaju zdrav vid, a oni ne, dobijaju nacionalna priznanja, dok se slabovidima šahistima iz nepoznatih razloga priznanja izostaju. To je nedopustiva diskriminacija. O ovome su obavešteni svi državni organi i nedavno i predsednik Republike lično.

U vezi sa navedenim problemima Nacionalnog sportskog saveza, postavio bih pitanja. Koji su razlozi što se, uprkos intenzivnim aktivnostima Nacionalnog saveza slepih i slabovidih, brojnih obećanja, Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih nije još uvek primljen u Paraolimpijski komitet Republike Srbije i da li se ovaj problem može rešiti i omogućiti se dalje učešće na međunarodnim takmičenjima paraolimpijaca? Da li će i koje mere preduzeti da slepi i slabovidi šahisti, koji su stekli pravo na nacionalna priznanja, to svoje pravo i ostvare i na taj način spreče odnos diskriminacije prema njima?

Drugo pitanje, Ministarstvu za ekologiju. Radi se o Miljakovačkoj šumi, zaštićenog područja, površine od 250 hektara, koje je dato na gazdovanje „Srbijašumama“. Na tim područjima bili su nekada sportski tereni, u donjem delu, koje su građani i firme iz Rakovice prikupili sredstva i, ponovo obnovili, ali u zadnjih 10 godina, bespravno, na tom području počele su da se seku šume i grade kuće. U tome učestvuju bivši predsednik opštine, sa svojim saradnicima i na tom području nalazi se 21 objekat za koji postoji nalog za obustavu i rušenje.

Želim da pitam zašto se ne izvršavaju odluke opštinskih organa? Njihovo obrazloženje je da nema novaca za to, ali sve ovo što se radi je protiv zakona i protiv ekoloških uslova života.

Treće pitanje je Ministarstvu prosvete. Da li Ministarstvo prosvete planira da ubuduće obezbedi neka sredstva za decu u školama koja nemaju sredstva da obilaze i da plaćaju razne obilaske u cilju daljeg vaspitanja, znači, muzeje i sve ono što obilaze ostala deca, nemaju, jer velika su sredstva potrebna za to? Samo, na primer, poseta Muzeju Tesle u Beogradu košta 780 dinara. Ne znam šta se u tome nalazi. Sada su išli u Viminacijum, 2500 dinara za šest sati, koliko su proveli tamo, dobili su samo jedan sendvič. Nije mi jasno odakle tolika sredstva potrebna za sve to što se radi? Hvala.

Hvala, kolega Broz.
Marijan Rističević ima reč. Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku pozajmiti i prepraviti neke stihove kralja Nikole.

On je napisao „Onamo, 'namo“. Onamo, 'namo, za brda ona, govore da je Njegošev grob, a danas znamo za brda ona, Njegošev Srbin postade rob.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od onih koji se nije slagao sa tim, jedan od onih koji se nije slagao sa tim da Crna Gora bude protiv Srbije, već da bude sa Srbijom, je preminuo. I zato ja izjavljujem u ime poslaničke grupe i mnogih kolega saučešće porodici Momira Bulatovića, za koga ponavljam, nije se slagao da Crna Gora bude protiv Srbije, već da bude vazda sa Srbijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na to – da li je tačno da je krajem 2007. godine, da su predstavnici bivše vlasti, bivšeg režima odlazili u američku ambasadu i da su kod Dženifer Braš tražili da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti pre nego što se održe predsednički izbori na kojima je trebalo da pobedi Boris Tadić i da bi u suprotnom njegova pobeda bila dovedena u pitanje, što se i desilo, 14. februara 2008. godine Boris Tadić je dao zakletvu, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost, a Boris Tadić je privremeno pobegao u Rumuniju? Da li je time on menjao zemlju za fotelju? Da li su kasnije odrađivali posao tako što su naručili mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je išlo u korist nezavisnosti Kosova, divlje države Kosova, odnosno naše pokrajine Kosovo i Metohije?

Takođe, s tim u vezi, da li su zamenom Rezolucija UN pregovore iz UN, gde su prisutni Rusija i Kina, da bi dogovoreni posao odradili, koji su dogovorili 2007-2008. godine i zamenili zemlju za fotelju, da li su to odrađivali time što su promenili Rezoluciju i izbacili UN iz pregovora i uveli EU?

Da li je tačno da su ustanovili granične prelaze na Jarinju i Brnjaku? I sa tim u vezi, da li je tačno, da bi o svemu tome ćutao, Đorđe Vukadinović dobio od Lutrije Srbije za vreme vladavine Borisa Tadića za svoju organizaciju Nezavisna vlaška politička misao ili srpska politička misao, da je dobio dva miliona i 400 hiljada dinara da bi o takvoj vrsti usluga koje su se dešavale za vreme vlasti DS, a i DSS, ćutao, a danas, koliko vidim, je veoma glasan?

Dame i gospodo narodni poslanici, sledeće pitanje je vezano za izborne zakone. Da li je tačno da su zakoni o izboru predsednika, narodnih poslanika, zakoni kojima se definišu izbori u lokalnim samoupravama i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti u osnovi doneti pre 2012. godine, odnosno za vreme dok je ovaj deo opozicije vladao Srbijom, a sada govore da su to neki lopovski zakoni? Da li to znači da su oni te lopovske zakone doneli?

Na kraju, svi ste gledali Utisak nedelje, neki od vas su gledali, svi ste gledali delove u društvenim mrežama, Nove S televizije i ja pitam, da li je poput ostalih lažnih prekograničnih kanala, kao N1 televizija, ta televizija neregistrovana, da je lažna prekogranična televizija, kao 20-ak spornih kanala iz „Junajted medije“, kojima se nelojalno konkuriše? To je pitanje za Komisiju za zaštitu konkurencije, za REM, RATEL. Time se nelojalnom konkurencijom, radom na crnom, uništavaju i ugrožavaju domaći mediji i u osnovi služe za ispiranje novca. Oni su tvrdili da program reemituju N1 televizija iz Slovenije, ali sam ja od njihovog regulatora Tee Antnonić dobio odgovor da to naprosto nije tačno. Hvala.