Hvala.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić. Izvolite.

Evo, javnost samo da podsetim na jednu činjenicu. Sećate se prve posete Tomislava Nikolića Vladimiru Vladimiroviču Putinu. Jedan deo te posete je nešto što nikada ne trebate da gubite iz vida, kada je pri kraju tog razgovora, to smo svi bili očevici, gospodin Putin rekao Tomislavu Nikoliću – pozdravite Borisa Tadića. To znači da Rusija, a ovog puta i Vladimir Vladimirovič Putin itekako uvažavaju svakog onog ko je na čelnoj funkciji Srbije, uvažava Srbiju, pa samim tim i onoga ko je na čelnoj funkciji te Srbije.

Da li su odnosi bolji, ekonomski razvijeniji, to u svakom slučaju, složićemo se, zavisi i od pojedinaca koji vode politiku u Srbiji. Rusija je tu nepromenjena.

Što se tiče načina kako da se poboljša, evo, i to ću da vam pomognem. Mi imamo ovde najveću kompaniju koja se bavi proizvodnjom i preradom nafte i naftnih derivata. To je „Gasprom“, jedna od najvećih kompanija u svetu. „Gasprom“ je neko ko bi mogao da bude osnova saradnje između Rusije i Srbije. Vi pitate – kako? Pa, tako što preko svojih komitenata „Gasprom“ može da obezbedi itekako značajan plasman srpske robe ne samo na rusko tržište, nego i na druga tržišta.

Da bi bili sigurni, proizvođači malina ili bilo kog ovog puta poljoprivrednog proizvoda da će im to biti plaćeno, najbolje je da se dovede i dozvoli da se Ruska banka otvori u Srbiji, ne ovako kao Sber banka, nego Ruska banka. Ako pratite samo, kolega, biće veoma zanimljivo.

Drugo, to sigurnost, povećavaju osiguravajuća kuća. Osiguravajuća kuća bi bila ta koja bi garantovala za naplatu štete koja bi nastala i na jednoj i na drugoj strani, i to predstavnici Ruske Federacije insistiraju godinama na tome. Možete to da proverite. Možete da pitate i predsednika vaše stranke, da li govorimo mi srpski radikali istinu.

Ali, znate li gde je problem? Problem je u pojedincima i sa jedne i sa druge strane, pogotovo pojedincima iz Srbije, koji bi da posreduju, da na muci onih malinara, onih što prodaju trešnje i višnje da zarađuju. Šta će njima banka? Što bi banka isplaćivala odmah srpskom seljaku ovde? Bolje je da bude u neizvesnosti, pa još ako može da mu se smanji ta cena. To je problem.

Pa, vi ste svesni da mi bez hemijskih proizvoda za poljoprivredu, koji većim delom uvozimo iz Rusije, ne možemo da očekujemo bilo šta kada je u pitanju poboljšanje u poljoprivredi.

(Predsedavajući: Hvala.)

Ko nam drži monopol kada je u pitanju veštačko đubrivo? Privatna firma. Pa, zar to nije sramota, zar to nije bruka? Pa, cenom veštačkog đubriva utiče se direktno na cenu finalnog proizvoda. Kako mi možemo da budemo samostalni u punom smislu reči?

Ovo su kratki saveti kako bi to trebali, smernice, ali kad srpski radikali dođu na vlast, videćete kako se to brzo sprovodi.

Hvala.
Pravo na repliku, Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.

Rekoh malopre i nisam se pokajao, naprotiv. Zanimljivo je kako se razvija ova rasprava, od odnosa sa EU skočili smo bili malo na Đilasa, da se podsetimo njegovih upravnih i nadzornih odbora na kojima vam je bilo lepo, jel tako, došli do Bastaća, malo razgovarali opet o Ruskoj Federaciji, pa odosmo duboko u poljoprivredu.

Ali, kad smo kod te poljoprivrede i tih malinara, šta mislite, tri put pogađajte, slobodno, gde je njihovo glavno tržište? Gde idu te maline najviše? Pa, ako se opet ispostavi da je zapadna Evropa, ne znam šta ćemo onda.

Zahvaljujući upravo Aleksandru Vučiću i politici koju provode vlade koje podržava SNS, mi imamo danas u Srbiji banke koje dolaze iz tog dela sveta sa kojim vi želite što veću i što bolju saradnju. To nije sporno. Toga smo se mi podsetili, čini mi se, na prošloj ili pretprošloj sednici ovde, podsetili da, npr, danas imamo u Srbiji Kinesku banku. Tad ste rekli – to je to, svaka čast. Ali, jel to znači da smo sav posao obavili i da istog momenta mi možemo da presečemo saradnju sa bilo kim drugim na svetu i odreknemo se svakog drugog tržišta? Znate i sami odgovor. I potpuno je besmisleno da mi trošimo vreme na raspravu oko toga kako taj odgovor može ili treba da glasi.

U milijardama sam pročitao izvoz koji bi trebalo kompenzovati na drugoj strani. Tog prostora nema, tog drugog tržišta nema. Ima samo pameti, odgovornog i ozbiljnog ponašanja da se Srbija stara o sebi, pa da tamo gde može da uspostavlja ekonomske odnose koji joj koriste, a izvoz svakako koristi, da to uradi na pravi način, tako da zaštiti svoj interes, svojih poljoprivrednih proizvođača, ali i svih drugih i ovih desetina hiljada radnika koji su pronašli sreću i hleb u kompanijama koje dolaze iz tog dela sveta.

Ako ćemo da pričamo o podsećanjima i tumačenjima odnosa na nivou ličnog, nema nikakvog problema, možemo i o tome. Koliko znate predsednika Srbije koji su dobili orden Aleksandra Nevskog? Setite se samo tih koje ste pomenuli malopre. Koliko je takvih ordena dobio Boris Tadić ili bilo ko drugi? Evo, neka bude i predsednik Vlade, ministar, nije bitno, pa da vidimo kakvo je to poštovanje koje su oni imali sa zvaničnim predstavnicima Ruske Federacije pa su zbog toga bili adekvatno uvažavani. Vi kažete da je to to.

Znate koliko ćemo imena da čujemo sad u odgovoru? Nula. Isto onoliko koliko smo čuli predloga za plasman proizvoda koji se meri milijardama, isto onoliko koliko smo čuli odgovora na pitanje gde će desetine hiljada ljudi da rade posle.

Kažete, kada SRS dođe na vlast videćete onda. Znate kad će da dođe? Kad ja čujem ko je od predsednika dobio orden Aleksandra Nevskog, e tad će da dođe.

Hvala, dr Orliću.
Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku, pa Milorad Mirčić. Izvolite.

Aleksandar Vučić svakako ima razloga da bude ponosan što je dobio orden Aleksandra Nevskog, ali Aleksandar Vučić je svestan nečega što ovi drugi nisu. Taj orden obavezuje. Upravo u tom smislu smo mi i govorili da je krajnje vreme da se Srbija, odnosno on u ime Srbije, opredeli za tu najbližu moguću vezu sa Ruskom Federacijom.

U toku ove rasprave je bilo svašta rečeno i mešale se babe i žabe, govorilo se o izvozu u Rusiju. Znate, orden Aleksandra Nevskog nema veze sa činjenicom da su iz Srbije u Rusiju, umesto svinjskog mesa, išle svinjske kože, da su umesto srpskih jabuka išle poljske jabuke. Znate, problem je kad vi imate na mestu ministra trgovine čoveka kojem je neko drugi mnogo draži, nego Rusija i saradnja sa Rusijom. Ovo što predsednik države govori da ima neke ljude u Vladi koji rade u interesu drugih država, pa mi vam ukazujemo već tri i po godine koji su to ljudi, ali nekako nećete da čujete.

Hvaliti se nekakvim izvozom italijanskog „Fijata“ je prosto neverovatno. Srbija je samo tranzit za izvoz vozila iz Kragujevca, i to nema nikakve veze sa nama. To je valjda svakome jasno. Kada se govori o „Fijatu“, mi danima, mesecima, pa Boga mi, već se može reći i godinama, pitamo, evo i pre neki dan smo pitali i nikako da dobijemo odgovor, kako je moguće da se iz budžeta Republike Srbije uplaćuju doprinosi za zaposlene u „Fijatu“? Dakle, gde je tu taj italijanski „Fijat“, taj italijanski partner? Nemamo mi, nažalost, nikakve koristi od toga. Da, tamo su neki ljudi zaposleni i ne daj Bože da dobiju otkaz. Sada će opet neko da kaže – vi hoćete da svi ljudi dobiju otkaz, ali taj neko treba da zna pod kojim uslovima tamo ljudi rade, treba da zna da ih sada ima, ne znam koliko stotina, koji su na nekom prinudnom odmoru i da se to tako stalno dešava.

Kada su u pitanju lokalne koalicije, zaista želim da se pohvalim da smo mi bili, između ostalog, i da smo i sada u koaliciji sa naprednjacima u Požegi. Skoro se tu menjala vlast zato što je kompletno rukovodstvo naprednjaka u Požegi otišlo u zatvor, u pritvor zato što je utvrđeno da su se bavili kriminalnim radnjama, a da su svi funkcioneri SRS ostali na svojim funkcijama, niko nije umešan u kriminal i nastavili su saradnju na lokalnom nivou i sa novim predstavnicima naprednjaka. Hvala.

Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić, po Poslovniku. Izvolite, kolega Arsiću.

Reklamiram član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. To je vezano za prava na repliku.

Molim vas, gospodine predsedavajući, da se vratimo, da pokušate, u stvari, da se vratimo na temu dnevnog reda i sa daljim radom, jer zaista ne mogu da slušam svoje kolege poslanike koji kažu da monopol ima privatna firma, a neka mi kaže gde to ima državna firma, osim u nekim zemljama gde je još uvek na vlasti komunizam. Mi smo komunizam napustili kao ideologiju. Čak, šta više, to dolazi iz redova narodnih poslanika koji se otvoreno suprotstavljaju komunističkoj ideologiji, da su navodno krajnja desnica, a zagovaraju komunističke ideje ovde u Srbiji. Znači, društvena imovina ne postoji više, promenjen Ustav, glasali su da se taj Ustav promeni, pa to više ne postoji.

Dalje, kolega Marinkoviću, naslušao sam se raznih pričica oko saradnje sa Ruskom Federacijom. Zaista svako ima pravo na neko svoje mišljenje, ali moram da istaknem da se iz Srbije izvozi sve što može da se izveze na teritoriju Ruske Federacije. Nama je problem što nemamo dovoljno.

Isto tako, nemojte da dozvolite da neko više vređa zaposlene u firmama gde je investitor sa zapada, jer ti ljudi od tih firmi primaju platu i u firmama koje izlaze… Nemački „Boš“ izvozi za Nemačku, pa ne rade u tom nemačkom „Bošu“ ovde u Srbiji svemirci nego građani Srbije i tim platama školuju i izdržavaju članove svojih porodica. Znači, komunistička ideologija ovde u Republici Srbije više ne prolazi. Ko hoće da živi u komunističkoj prošlosti, neka nađe neku drugu zemlju.

Hvala, kolega Arsiću.

Imam nekoliko ljudi koji su prijavljeni i nekako kao da je deža vi, što se kaže, od pre neki dan, ista situacija. Odlična, argumentovana rasprava između dva poslanika, a onda imamo javljanje kolega koji nisu ni pomenuti, nemaju nikakve veze sa raspravom.

Kolega Mirčiću, stvarno se izvinjavam, dao bih vam replika do pauze, do dva sata, jer ste zaslužili i stvarno je rasprava odlična. Sada imam Vjerica Radeta, povreda Poslovnika, Nataša Jovanović, Vladimir Orlić i kolega Arsić je delimično u pravu.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Hvala.

U skladu sa članom 112, dajem pauzu od pet minuta, jer mi je nemoguće da nastavim sa radom.

(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

(Vjerica Radeta: Poslovnik!)

Da li još neko želi reč po amandmanu na član 6, koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić? Ne.

(Vjerica Radeta: Poslovnik!)

(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik!)

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Da li neko želi reč? Ne.

(Vjerica Radeta: Poslovnik!)

(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik!)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? Da.

Kolega Periću, izvolite.