Hvala, kolega Markoviću.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đorđe Milićević, mr Dejan Radenković, Milisav Petronijević, doc. dr Ivan Bauer.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda - PREDLOGU ZAKONA O NAUCI I ISTRAŽIVANjIMA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; prof. dr Vladimir Popović i prof. dr Ana Langović Milićević, državni sekretari u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; dr Saša Lazović, pomoćnik ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologije i inovacioni sistem; dr Marina Soković, pomoćnik ministra za nauku; i Vera Vasić i Ivana Branković, pravnici.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slavica Živković, dr Predrag Jelenković, dr Milorad Mijatović, prof. dr Vladimir Marinković, Nataša Mihajlović Vacić, doc. dr Ivan Bauer, Jasmina Karanac, Nataša Sp. Jovanović, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Aleksandar Šešelj, Milorad Mirčić, Aleksandra Belačić, Sreto Perić, Tomislav Ljubenović, Petar Jojić, Nikola Savić, Miljan Damjanović, Momčilo Mandić, Ljiljana Mihajlović, Marina Ristić, Miroslava Stanković Đuričić, Filip Stojanović, Dubravko Bojić, Vesna Nikolić Vukajlović, Ružica Nikolić, Zoran Despotović, Božidar Delić, dr Muamer Zukorlić, prof. dr Jahja Fehratović, Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Zdravko Stanković, Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Nemanja Radojević, kao i Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Narodni poslanici Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Zdravko Stanković pisanim putem, 24. juna 2019. godine, povukli su amandmane na čl. 5, 15, 19, 21, 30, 57, 58, 59, 60, 63, 64, 65, 66. i 93. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Muamer Zukorlić i prof. dr Jahja Fehratović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, zahvaljujem se Vladi i Odboru na prihvatanju ovog amandmana. Naravno da je za nas, kao što smo već oglašavali, ovaj zakon izuzetno važan i trudili smo se da doprinesemo, kako bi se još preciznije određene stavke iz ovog zakona mogle definisati, tako da smo ovde dodali jednu reč "društvenog interesa". Smatramo da opšteg interesa zakon treba imati društvenu odgovornost.

Zahvaljujemo se Vladi koja je prihvatila ovu našu konstataciju, jer bez društvene odgovornosti ne može biti koristi bilo kog zakona, posebno što se ovde definiše da je ovaj zakon, odnosno ovim članom se govori o tim drugim programima. To je previše uopšteno. Ukoliko imamo i društvenu odgovornost svakog člana zakona, svakog zakona, svake odredbe, onda možemo biti zaista ponosni na to i možemo očekivati da ćemo u budućnosti imati benefite i koristi od bilo kakvog ulaganja u bilo koju zakonsku, pa, ako hoćete, i svaku drugu programsku regulativu.

Smatramo da celokupan ovaj zakon, kao što smo već kazali, i sa ovim amandmanom, i sa svim ostalim amandmanima, u svakom slučaju doprinosi poboljšanju kvaliteta rada naučnih radnika, istraživača i u mnogome će koristiti svima koji se bave naukom, a samim tim što će ta njihova naučna dostignuća biti društveno pozitivna, društveno odgovorna, koristiće celokupnom našem društvu i zato smo podneli ovaj amandman. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Koleginice i kolege, ja se slažem sa time da se prihvati ovaj amandman, ali imam čisto jednu dobronamernu ispravku u odnosu na gramatičke stvari u njihovom predlogu. Šta je to? Prvo u srpskom jeziku ne postoji zarez, nego zapeta, to je jedan od predloga koji su tražili.

S druge strane, u potpisu kolega koje su predložili ovaj amandman piše – dr tačka, dr tačka, ne znači doktor nego znači drugi, a Muamer Zukorlić, drugi ne može da bude, jedan je Muamer Zukorlić, isto ko što jedan Muamer Bačevac. Svaka titula koja se stavlja ispred imena treba i da ima značenje, odnosno da to znači doktor. Kada stavite tačku iza dr to nije doktor nego drugi. To je čisto dobronamerna primedba. Hvala.

Hvala, profesore Stojmiroviću.
Reč ima Jahja Fehratović, pravo na repliku. Izvolite.

Ja se zahvaljujem profesoru Stojmiroviću.

Međutim, obrazloženja naših amandmana su pisana na bosanskome jeziku. Iz tog razloga u bosanksom jeziku po pravopisu, dakle, iza titule dr uvek stoji tačka. Zarez i zapeta su jedno te isto.

Dakle, mi smo obrazloženja naših amandmana pisali na bosanskom jeziku, dok integralni tekst sadržine amandmana nismo hteli da opterećujemo time, obzirom da nam je sugerisano da bi to zahtevalo veliku intervenciju prevođenje itd. Dakle, ovde su samo u pitanju različita shvatanja pravopisa, norme i kulture jezika tako da ovo što ste vi kazali odnosi se na pravopis srpskoga jezika i vi ste tu u pravu.

Međutim, ono što smo mi napisali i kako stoji to je pravopis bosanskog jezika i to su te neke jezičke različitosti koje ove jezike i dovode u poziciju zasebnih standarda, normiranih jezičkih izraza. Tako da meni ne smeta ni dr sa tačkom, ni dr bez tačke, jednostavno to je naš jezički osećaj, to je vaš jezički osećaj i mi imamo pravo poštovati jedne druge i uvažavati i različite jezičke standarde. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.

Pravo na repliku ima profesor Stojmirović.

Izvolite profesore.

Ja nemam ništa protiv toga što vi koristite i neke druge jezike, ali kod nas je službeni jezik srpski jezik i ja sam na osnovu toga vam i predložio da ubuduće to bude ispravno, da ne bi drugačije se tumačilo.

Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Prema Ustavu i prema drugim zakonskim odredbama pripadnici nacionalnih zajednica imaju pravo na službenu upotrebu maternjeg jezika.

Mi kao narodni poslanici bošnjačkog naroda koristimo svoj maternji jezik, što ne znači da ne uvažavamo, ne cenimo, ne poštujemo jezik većinskog naroda, ali isto tako, zakonodavac i Ustav su nam omogućili da svoj maternji jezik negujemo, poštujemo, čuvamo, upotrebljavamo.

Tako da mislim da ovde zaista nema nikakve kontraverze, niti potrebe da bilo kome bilo šta spočitavamo. Jednostavno vi imate vaš srpski jezik, standardni srpski jezi, mi imamo naš bosanski jezik standardni i mi uvek koristimo svoj maternji jezik da li ovde u Beogradu, da li u Novom Pazaru, da li bilo gde na svetu, jer je to naš jezički standard i iskaz kojim se mi koristimo, tako da vas molim da u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonskim odredbama poštujete pravo nacionalnih zajednica i manjina na službenu upotrebu maternjeg jezika i pisma. Hvala.