Hvala, kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, profesore.

Poštovani potpredsedniče, drago mi je što je Vlada prihvatila ovaj predlog. Dakle, originalnost, kao što kolega reče, i autentičnost naučnog rada su i te kako bitne, jedni od najvažnijih, hajde da tako kažemo, principa.

Nažalost, neki naši profesori danas se ne drže originalnosti i čestitosti, autentičnosti, ni akademske čestitosti. Jedan od njih jeste i prof. dr Rade Veljanovski, profesor koji ovih dana šeta po ulicama, psuje narodne poslanike, psuje predsednika Republike i Vladu. Neki sumnjaju u njegovu akademsku čestitost jer je propustio kao mentor jednom doktorantu da je plagirao, zapravo plagijat, i to, gle čuda, iz njegove knjige, čuli ste za to, zato su zasedali i organi Univerziteta.

Kad sam već kod ovog našeg kolege, dozvolite da kažem da naučni radnici u prvom redu moraju biti patriote, moraju da vole, trebalo bi bar da vole svoju zemlju, to je jedan od osnovnih postulata svakog čoveka. Nažalost, mi jedan deo profesora univerziteta imamo koji nisu patriotski nastrojeni i nemaju patriotski osećaj, među njima je upravo spomenuti kolega prof. dr Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Taj vrli profesor je 21. aprila gospodnje 2018. godine izjavio, citiram: „Srbija treba da prizna Kosovo i Metohiju, obezbedi mu stolicu u Ujedinjenim nacijama“, završen citat. Ta moralna gromada prof. dr Rade Veljanovski nije samo omalovažavao svoju zemlju time i kršio Ustav, SNS i predsednika Vučića, već i svog stranačkog kolegu Sergeja Trifunovića, u narodu zvanog i znanog pod nadimkom „pišoje“, on je za Trifunovića rekao 29. januara gospodnje 2019. godine da je nesposoban da vodi bilo kakvu stranku, citiram: „Daleko, daleko je taj čovek“, za Trifunovića kaže, „koji može da vodi neku ozbiljnu političku organizaciju“, završen citat, a bio je zajedno u predsedništvu sa njim.

Eto, drago mi je što je Vlada prihvatila ovaj amandman. Hvala.

Hvala, profesore.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Hvala.

Obaveza je svakog intelektualca, ne samo naučnog radnika, da na prvom mestu bude patriota i da voli i poštuje svoju zemlju. Neka nam na čast čini ono kako se ponašao Mihajlo Pupin u Prvom svetskom ratu. Kada su mu rekli da će ulaganjem svoje imovine pod hipoteku za kupovinu naoružanja za Srbiju izgubiti sve što ima, on je odgovorio: „Pa ako propadne Srbija, neka propadnem i ja“. Kamo lepe sreće da se tako ponašaju i danas svi intelektualci. Hvala.

Hvala, profesore.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Muamer Zukorlić i prof. dr Jahja Fehratović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima kolega Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala.

Dakle, i ovaj naš peti amandman je zaista važan i koristan i, na koncu, doprinosi onom iskazu koji je predsednik Vlade prethodne sednice kazao da Republika Srbija ima najbolji set zakona kada je u pitanju zaštita ljudskih i manjinskih prava. Upravo vođeni tom rečenicom, mi smo u ovom delu ili u ovom članu dodali – pored ljudskih prava i manjinskih prava, tako da zaista prihvatanje ovog amandmana od strane Vlade i Odbora jeste važno.

Na koncu, ovo doprinosi onome što sam uporno jutros govorio i donekle imao različito mišljenje od profesora Stojmirovića, jer ovo proizilazi, recimo, iz ovog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, gde konkretno prema amandmanu koji je usvojen koleginice Papuge stoji da narodni poslanik pripadnik nacionalne manjine ima pravo da na sednici Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine predviđene Poslovnikom podnosi na svome jeziku.

Dakle, ovo je konkretno član Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i kada se narodni poslanik u radu Narodne skupštine služi svojim jezikom, u smislu stava 10. ovog člana, stalno ili u određenom slučaju, generalni sekretar Narodne skupštine dužan je da obezbedi istovremeno prevođenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenta koja je podneo na srpskom jeziku. Naravno da se odnosi i na jezike koji su različiti, do te mere da je teško razumeti, poput mađarskog, albanskog, rusinskog itd, ali je zakonski omogućeno. Ova Skupština je donela to da svaki narodni poslanik može govoriti na svom maternjem jeziku i može i pisane dokumente podnositi prema standardu svog maternjeg jezika.

Zato je važno, da recimo i u ovom Zakonu o nauci i istraživanjima, pored zaštite ljudskih prava bude dodato zaštite ljudskih i manjinskih prava, što podrazumeva sva moguća prava koja su zaista pozitivna u zakonodavstvu Republike Srbije u zaštiti i promovisanju posebnosti identiteta nacionalnih zajednica. Hvala.

Hvala, kolega Vehratoviću.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite kolega Mirčiću.

Evo, SRS je podnela amandman na ovaj član.

Naime, u drugom stavu ovog člana kaže se da je otvorenost nauke i otvoreni pristup publikacijama naučnim, kao i primarnim podacima određuje se prema standardima Evropske komisije, kako to stoji u daljem tekstu i međunarodne dobre prakse.

Mi znamo, svesni smo mi da ste vi preko noći postali evrofili, da težite ka EU i da gledate da svugde ubacite i gde treba i gde ne treba tu Evropsku komisiju, EU, međutim, mislimo da je krajnje vreme, naravno kada je u pitanju otvorenost nauke, kada je u pitanju otvorenost publikacije, postoje različite preporuke, postoje različiti standardi. Nauka je sama po sebi univerzalna kategorija, tako da ne treba naglašavati da su tu preporuke Evropske komisije. Pa, zar vam nije dovoljno, juče je predsednik Francuske Makron rekao, završeno je sa ulaskom u EU.

Nema više proširenja EU. Pa dokle više da zamajavate i sebe, i nas, i naciju da evropski standardi, Evropske komisije, EU je nešto što je opredeljujuće za Srbiju. Vidite da čak i članice EU žele, na neki način, da se distanciraju od te zajednice, okreću se tamo gde je realan život. Okreću se tamo gde se nauka, između ostalog nauka i napreduje i gde otvorenost nauke ima tu praktičnu primenu. Evropska komisija, EU je stvar prošlosti, sa tim je završeno.

Naravno da svaka standardizacija, kada je pitanju otvorenost nauke, otvoreni pristup publikaciji, podacima koji su bitni za nauku, treba poštovati, ali zašto naglašavati, apostrofirati Evropsku komisiju.

Evropa vas neće. Vi ste kao udavača. Vi hoćete da se udate, ali vas neće mladoženja. Hoćete u EU, ali vas EU neće. I zašto bi mi svugde trebali da stavljamo da je evropski standard opredeljujući. Pa, pitanje je samo vremena, ovi zakoni pretpostavljamo da se prave za duži period, a pitanje je samo vremena kada će ta EU da se raspadne. Ljudi, vidite i sami da o nje nema ništa, svako vodi svoju politiku, a vi srljate u to što se unapred vidi da je propast.

Hvala, kolega Mirčiću.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Pošto je bilo dosta ovog direktnog obraćanja, sa nekim vrlo zanimljivim porukama…

(Predsedavajući: Izvinjavam se, vi ćete repliku.)

Može.

Dakle pošto je bilo dosta direktno obraćanja sa nekim vrlo zanimljivim porukama moram da primetim da član 6. ne kaže baš ništa od ovoga što bi izgleda predlagaču amandmana trebalo da smeta, odnosno ne kaže da će neko da uđe u EU i da će iz nje da izađe, neće ni da potencira da li je ona stvar budućnosti ili prošlosti, nego prosto kaže, radi se na osnovu preporuka Evropske komisije i međunarodne dobre prakse.

Predlagač bi želeo da tu stoji smo na osnovu preporuka međunarodne dobre prakse, jel tako? Tako da bi on svojim predlogom obuhvatio i ono što dolazi i od strane zvanične Evrope, odnosno Evropske komisije, uz sve ostalo. Dakle, ne bi to eliminisao ni kada bi bilo ovako kako on predlaže formulaciju. Nešto drugo je ovde, naravno, bilo mnogo zanimljivije, ne ovo kakav će raspored reči u rečenici da bude. To su poruke. Dakle, da li je nešto za nas korisno ili nije korisno.

Evo, na jednom jedinom primeru, na primeru današnjeg dana. Danas se čini mi se u Novom Pazaru zvanično uručuju ključevi za više socijalnih stanova. Dakle, biće obradovano više porodica. To će učiniti predstavnici Vlade Srbije zajedno sa šefom delegacije EU u Srbiji, jer je iza toga, između ostalog i taj evropski novac.

Mislim da je to jedan vrlo konkretan odgovor na pitanje - da li je za državu Srbiju i njene građane korisno što imamo dobru saradnju, što možemo da konkurišemo za različita sredstava. Ta sredstva se, naravno, odnose, ne samo na resor nauke, a tamo su mnogo veća od bilo čega o čemu smo mi govorili danas, mi smo o tome pričali u načelnoj raspravi, mi tu govorimo doslovce o desetinama miliona evra, od evropskih projekata koji jesu zasnovani na preporukama i standardima Evropske komisije, a na kojima učestvuju naši istraživači i ovi mladi istraživači, kojima smo obezbedili budućnost i perspektivu u Srbiji, stabilne izvore finansiranja, dobra radna mesta, ovim zakonom i dobro rešenje da budu stambeno obezbeđeni. Ali, oni zajedno sa svojim kolegama iz Evrope, ako želite u širem smislu, konkurišu i realizuju projekte koji donose izvanredan novac, dakle, reč je o desetinama miliona evra.

Za mnoge oblasti društvene delatnosti i za mnoge delove naše zemlje koji jesu siromašni i imaju veće potrebe, prilika da se konkuriše za takav novac je izvanredno važna i ja mislim da u njoj nema ništa sporno ni loše, dakle svakome to čini neposredno dobro, a da li taj neko lično, intimno, politički želi da bude član ove ili one organizacije ili političke zajednice, nema apsolutno nikakve veze sa tim, pa nema ni konkretna nauka.

Poslednja rečenica, ako ćemo da stvar svedemo na to, da li se slažete sa nečim političkim ocenama ili ne, možemo i o tome da raspravljamo, mada možda nije mesto, ali onda bi predlagač amandmana morao dobro da razmisli o nivou slaganja sa Semo Fabricijom, neposredno koji dolazi iz redova narodnih poslanika SRS, to je izvanredno interesantna tema ako želite da pričamo o njoj.