Evo, kolega, da vam kažem ukratko, sve ovo što ste ili većim delom što ste vi rekli imaćemo u različitim materijalima koje vam dostavlja Vlada i Narodna banka. Raspravljaćemo i o fiskalnoj strategiji, raspravljaćemo i o monetarnoj politici i o svemu. Ovde je jednostavno pitanje odgovornosti naše, odnosno vaše političke za povećanje cena, a oni koji su u operativi hijerarhijski da vidimo ko je odgovoran za ovo, ako ima odgovornih. Hijerarhijski, to su „Putevi Srbije“, to su Koridori i Ministarstvo i nema tu puno filozofije.

Ako je tolika dubioza, ako se na Grdeličkoj klisuri desi to, mora neko da odgovara. Ne zato što, da ne ulazim u te tehničke detalje, nego zato što su dodatna sredstva utrošena, da vidimo koliko je to bilo opravdano ili nije opravdano, da vidimo koliko ovo povećanje od 12% koliko će procentualno ili u apsolutnoj vrednosti biti iskorišćeno za pokrivanje dubioze i da li će taj koji je ili ti koji su napravili tu dubiozu, a zna se koji je razlog, da li će i dalje da ostanu na tim mestima, postavlja se realno pitanje.

Samo govorim logikom stvari. Kada su došli Kinezi, smenjen je direktor Bora. Da je bio dobar, da je sposoban, pa ko bi ga menjao? Pa držali bi ga. Ko će da menja čoveka koji je sposoban? Nego su znali da je nesposoban, znali su da svojim nekim gimnastičkim sposobnostima, prelazeći iz partije u partiju, ostaje na toj funkciji. To je suština. Da vidimo koliko utiče na ovu cenu, na povećanje ove cene, haos, javašluk, nerad, lopovluk koji se dešava, hijerarhijski, u „Putevima Srbije“, u Koridorima i u Ministarstvu.

Gledamo maltene svi istu televiziju, iste kanale. Kad vidimo ministra koji ode da obiđe izgradnju puteva, pa to čovek prosto ne može da veruje. Jedan komad garderobe koji nosi ministar i njegovi saradnici više košta nego godišnja plata većine tih radnika. Pa zar to ima smisla? Odakle? Od ministarske plate? Drobnjak više ne zna šta će od obesti. Stavili ste ovoga Babića, on služi izgleda samo za glavni odbor, da se istresa za Brione, a to što su klizišta po auto-putevima, to što se ne završava, šta ga boli briga, najkrivlji je zato što ide na Brione.

Privedite kraju, kolega Mirčiću.

Priveo sam. Privedite i vi pravdi ove.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Sada smo, ja bih možda rekao iz meni neshvatljivog razloga, ali ne bih bio iskren, razumem ja zašto, otišli potpuno u smeru nekih ličnih komentara i ličnih ocena.

Ja se ne razumem, moram da priznam, toliko dobro kao neki ovde u garderobu, šta koliko košta, ali ne vidim baš razlog da ja sad to treba da komentarišem kad ne znam, niti mislim da me zanima. Nije korektno pominjati na taj način na koji je upravo pomenut gospodin Babić. On se nalazio na čelu Koridora koji su radili na tome da se napravi taj južni krak Koridora 10, za koji se postavlja pitanje šta je razlog zašto je toliko trajao i toliko koštao. Pa verovatno isti razlog traje 70 godina. Jel 70 godina bilo potrebno da se tako nešto završi? Ko je pokušao, a ko je uspeo da taj projekat dovede do kraja? Ja nisam siguran da, ako o prirodi govorimo, o najnepristupačnijem terenu mogućem, da se tu nešto specijalno promenilo, pa je odjednom negde nastala ravnica i pogodno je za gradnju, a pre toga su bile vrleti, brda i čuda.

Nije se tu sigurno ništa promenilo i nije to pokazatelj bilo kakve dubioze, nego ozbiljnog i posvećenog rada, da čak i kada imate najneverovatniju prepreku na svetu vi budete hrabri pa kažete radićemo, pronaći ćemo rešenje, nek i zakasnimo mesec ili šest, ali ćemo ga savladati na kraju i tu vrstu volje da pokažete, ali s druge strane da imate odakle da finansirate tako nešto što Srbija danas ima, a nije imala u vreme ovih na koje stalno upozoravam i podsećam, i na kraju rezultat napravite, rezultat koji, još jednom, 70 godina pre vas niko napravio nije, a kažu da je još starija ideja o tome da se tu napravi put koji će da povezuje srce Evrope sa njenim jugom.

Gospodin Babić je u tome učestvovao i na to je sigurno ponosan i treba to imati na umu čemu ko od nas ovde služi. Ali ako pričamo o dubiozama, još jednom, 21 milijarda i nešto je plus, a ne minus u našem budžetu u ovom trenutku, 180 miliona evra je plus, a ne minus u Srbiji. Kako nas vide drugi i da li misle da smo u dubiozi ili misle nešto drugo?

Evo, samo jedan podatak, 2018. godine dobili smo ocenu BB uz pozitivne izglede, u Izveštaju Agencije „Standard i Purs“, dakle reč je o rejtingu Srbije. Kažu, citiram vam sad ovo – ovo je najviši rejting koji je Republika Srbija do sad dobila od kompanije „Standard i Purs“ od 1. novembra 2004. godine, od kad se taj rejting dodeljuje. Tada je bio B+, u međuvremenu se menjao, da bismo sada završili na ovom, dakle, još jednom, BB uz pozitivne izglede. Što znači da ova agencija smatra da je Srbija danas na najvišem nivou finansijskog zdravlja i kondicije u ovom veku. To je pokazatelj bilo kakve dubioze ili, zapravo, dobrog stanja u državi Srbiji.

To smo uspeli da napravimo, to smo uspeli da izgradimo, na to treba da budemo samo ponosni, ne da pokušavamo da budemo negde sitno pakosni, ne treba nam to. Treba samo da kažemo – odlično je, svaka čast za posao. Zahvaljujući tome mi možemo danas da održavamo sve ono što smo napravili. Zahvaljujući tome mi možemo da zidamo dalje. Bože zdravlja, možda i doguramo do toga da jednog dana svi imaju i po onaj čuveni novi BMW, jel da.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Znao sam ja da ćemo mi na kraju doći do usaglašavanja mišljenja. Sve ovo što ste izneli, kolega, to ide u prilog tvrdnje SRS. Ovo čak pojačava naše tvrdnje da nije moralo doći do ovolikog povećanja.

Suficit u budžetu, kreditni rejting porastao, velike investicije, povećan BDP, što se morala zavlačiti ruka u džep građanima? To govori upravo o onome što mi tvrdimo, a sad ste vi doprineli da budemo još utemeljeniji u našoj tvrdnji da to što je nerad, nehat, javašluk u pojedinim segmentima, treba pokriti povećanjem cena. Ne, treba skloniti nesposobne. To treba.

Evo, ja ću vam reći kada je u pitanju Grdelička klisura, to može svako da proveri. Projektnu dokumentaciju je radio CIP sa predviđenim svim mogućnostima, sa osiguranjima kada je u pitanju Grdelička klisura mnogo većim nego što je čak teoretski. Sav taj projekata je predviđao određene materijale, tehničke uslove. Neko je rekao da je to isuviše skupo. Ko je rekao? Mogli su Koridori, mogli su „Putevi“, moglo je resorno ministarstvo. Nađena je zamena. Ta zamena je koštala svega toga da se pojave svi problemi na Grdeličkoj klisuri, a onda su uvećani troškovi za Grdeličku klisuru.

Svugde u normalnim uslovima traži se odgovornost onih ljudi koji su se odlučili na tu varijantu. Tehnički organ koji je potpisao prijem posle izvedene prve faze radova na Grdeličkoj klisuri, nepoznat. Ne zna niko. Šta se radi? Ide se u CIP i vrši se pritisak na inženjere da ćute o tome. Nije to rešenje. Čovek koji se bahati, čovek koji je poznat po tim više doskočicama od strane predsednika, on jednostavno kaže, moraju se pokriti gubici i on u sukobu nekom nama nepoznatom sa ministrom, odnosno sa delovima Vlade, on je isposlovao, izborio se da te dubioze u „Putevima Srbije“ budu pokrivene sa povećanjem ne od 10%, kako je on tražio, nego od 12%. To je suština. Zašto kriti to? Vi ste upravo govorili da je možda trebalo još manje nego što je inflacija doći do povećanja cene putarina.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Još kada bi ja sada mogao da zaboravim šta sam rekao, pa da prihvatim šta mi drugi kažu, samo još kad bih to mogao.

Dakle, javna preduzeća, ako pričamo o njima, kroz opet naočare koje koriste drugi koji nas gledaju sa strane, funkcionišu bolje, ne gore, nego bolje u odnosu na period kada smo započeli reforme. Nije u svakom preduzeću isto, to je tačno. Ima onih u kojima imao još dosta posla, ali kada se pogleda ukupno, to je bolje. I opet svake godine je za nijansu bolje nego prethodne, što i treba da bude onaj trend koji nas zanima sve zajedno. Nije zavlačenje ruke u džep, nego je upravo suprotno od toga, nego je ta odgovornost o kojoj mi sada pričamo, kada se stvaraju uslovi da plate rastu, kakvo je to zavlačenje ruke u džep kada platu u državi povećavate iz meseca u mesec i čitao sam podatke za državni sektor, ali nije samo o državnom sektoru reč. Ljudi koji dolaze u našu zemlju da ovde investiraju, koji predstavljaju te investitore, sami kažu, iz njihovih usta to izlazi.

Svako od tih povećanja onda motiviše nas, onda obavezuje nas privatnike da i mi obezbedimo odgovarajuće povećanje. Strani investitori kažu povećamo zbog toga što pokušavamo da pratimo mere koje preduzima Vlada Srbije, koja podstiče da to povećanje bude značajnije iz meseca u mesec. I ove godine ponovo. Čuli ste koliko i opet videćete jako brzo novo. Zato je ukupno i u privatnom sektoru to bio plus s vremenom. Zato je to ukupno sada oko 12%. To nije zavlačenje ruke u džep, to je taj odgovoran odnos.

Kada pričamo o tome šta smo mi u ovoj zemlji uspeli da izgradimo, pa je bilo komentara na temu da li je samo novi autoput jedino što se promenilo na temu puteva uopšte. Pa nije, pričali smo o tome kada je bila rasprava juče, preko 400 km puteva je ono o čemu mi govorimo, kao rezultatu. I mnogi od postojećih puteva, naravno, saniraju se, naravno dovode u drastično bolje stanje nego što je bilo stanje u kom su zatečeni. To su sve stvari koje mi imamo odakle da finansiramo da bi projekat izveli, da bi realizovali. A sa druge strane onda kada ga završimo imamo odakle da finansiramo njegovo održavanje. To je suština priče. Imamo odakle.

Nije promena vrednosti nečega dva dinara ili 22 dinara, sama po sebi tema, koliko pitanje imate li odakle. Neka je dva dinara, ako nemate odakle, to je veliki problem, to je veliki problem. Onda tih dva dinara morate da pronađete negde, po pravilu onaj ko zna da su vam neophodni će vam dati to skupo. Onda ulazite u onaj začarani krug, onu spiralu propadanja u kojoj su nas ostavili do 2012. godine. Zaduženi na sve strane, po nenormalnim uslovima. Ko će to da vraća sutra? Pitaj boga, nije ni važno.

Međutim, uspeli smo da te stvari promenimo. Ima to veze sa aktivnostima ministra finansija gospodina Malog. Zahvaljujući tome i ovim rejtinzima koje sam pročitao malopre, o ovom načinu kako nas sve doživljava danas mi uspevamo danas da pronađemo odgovarajući novac da te skupe obaveze zamenimo drastično povoljnije. Znate koliko se na taj način na godišnjem nivou uštedi? Pa stotine miliona evra, ali opet pričamo o plus, pričamo o stotinama miliona koje imamo na onoj dobroj pozitivnoj strani, koje posle imamo gde da uložimo.

Dva dinara ili 22 dinara danas za Srbiju je nešto što ona može da iznese. Dva dinara u neko vreme koje je siguran sam duboka ružna prošlost bio je samo strašan problem u ogromnoj meri nemoguća misija. Kada se neozbiljni i neodgovorni ljudi staraju o državi onda je ostave u tom stanju u kom je i dva dinara problem, kada se radi potpuno drugačije, pa ljudi poput Aleksandra Vučića i političkih predstavnika SNS se staraju o državi. E, onda mi možemo da imamo i taj autoput kojeg nije bilo 70 godina i možemo da imamo oko 200 novih fabrika u stotinama hiljada da brojimo nova radna mesta i da kažemo nije nama cilj da se zadovoljavamo sa 22 dinara, pa da se onda među sobom svađamo, da li će da budu obezbeđeni na ovaj ili onaj način.

Ako ide preko države sve je to narodni novac. Nije važno da li ste ga dali uz priznanicu, uplatnicu, za neki račun ili na licu mesta za neku uslugu, to je sve narodni novac, sve je ista zajednička kasa. Dakle, još jednom ne treba da se time bavite, nego pitanjem imate li odakle i da li vam je to problem. Danas Srbiji to apsolutno nije problem i dok radi ovako ozbiljno, dok nastavlja da povećava prihode i plate i penzije, a nastavlja da povećava, ne da neće biti problem ili da će biti manje, nego apsolutno neće biti tema za Srbiju koja hoće da se takmiči sama sa sobom, ali i sa drugima za Srbiju koja još jednom hoće da pobeđuje. Mi danas znamo da je to naša obaveza i to je naša razlika u odnosu na vreme koje smo prošli. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga Zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem ponedeljak 8. juli 2019. godine, sa početkom u 10, 00 časova kao dan na glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.