Hvala, dr Orliću.
Na član 54. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na pretres u pojedinostima povodom Četvrte tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENjE JAVNIH DOBARA.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković na članove 1. i 2. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Rekli ste da govorimo o Predlogu zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Važno je da se zna o čemu se zapravo ovde radi, jer iz samog naslova teško neko ko nije pratio onaj prvi deo sednice može znati o čemu se zapravo u ovom Predlogu zakona radi.

E pa, narode dragi, radi se o tome da ti Vlada Republike Srbije planira povećanje putarine za 12%. To je ista ona Vlada koja tvrdi da je projektovana inflacija u Srbiji 2,8%, da je najveća inflacija koja je dostignuta u dosadašnjem delu godine bila 2,2%, a kada je narodu ruke u džep, onda je to 12%. Prosto je neverovatno, mi smo u načelnoj raspravi detaljno govorili o tome i uz uvažavanje činjenice da ste vi, gospodine Ružiću, 100% spremni za ovu raspravu, ne dovodimo to u pitanje, jedino ne znamo da li vam je kolega Siniša Mali preneo šta smo ga sve pitali i koje sve odgovore smo danas očekivali od njega. Ako nije, drugi put ćemo, strpljivo ćemo sačekati.

Dakle, kada je došao ovaj Predlog zakona, bili smo prilično onako zgranuti da li je moguće da je nekom palo na pamet u državi Srbiji da povećava cenu putarina za 12%. Onda smo mislili da podnesemo amandman da se briše ovaj član i da uopšte ne bude povećanja, pa smo onda, kao ljudi koji razmišljaju ozbiljno i o državi i o dobrima u državi, rekli – korektno bi bilo da povećanje bude 2%, u skladu sa inflacijom. To je ono što ne bi preterano opterećivalo ni budžet građana, a što bi dalo priličnu količinu novca u budžet Republike Srbije, pogotovo što sada imamo i nove deonice gde se naplaćuje putarina, jer je jedan koridor završen, drugi će možda početi da se gradi, pa će onda biti završen.

Ali, naravno, Vlada bi što pre i što više, kako se to kaže – sada i odmah, da dobije što je moguće više novca. Onda nam obrazlaže Vlada Republike Srbije da ne prihvata naš amandman, a ponavljam da smo mi amandmanom tražili da putarina ne bude povećana za 12%, već za 2%, i Vlada kaže da to ne prihvata iz razloga, zamislite, što putarina treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje, održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom.

Pa ovo nema nigde, na zemaljskoj kugli, a i šire. Ovo nema nigde, da se kroz putarinu vraća ono što je uloženo u puteve. Putarina se naplaćuje da bi se putevi održavali. Ko zna šta je sve bilo i kada je u pitanju ovaj završeni koridor, o tome ćemo tek da razgovaramo. Ako mi sad znamo u startu da država ulazi u izgradnju Moravskog koridora, a unapred se zna da je resorni ministar Zorana Mihajlović za taj posao bez javnog tendera angažovala „Behtel“, američku firmu, i da je na tom poslu iz budžeta uzeto 300 miliona evra, onda nije ni čudo što tražite da vam narod kroz putarinu isplaćuje i ono što vam ministri kradu. To je nedopustivo, gospodo draga, nedopustivo.

Ne znam, ministre, da li ste se konsultovali sa kolegom Sinišom Malim, mi smo u medijima čitali da će ovaj zakon početi da se primenjuje 1. jula. Prvi jul je već prošao i sad nas zanima kada će početi primena ovog zakona i na koji je način do sada naplaćivana putarina na ovim novim deonicama na ovom auto-putu, odnosno koridoru koji je izgrađen.

Ali, narode naš dragi, nije putarina jedino što će uskoro da vas udari po džepu. Struja, gas i gorivo poskupljuju, reći će neko – neznatno, ali je interesantno da takođe poskupljuju da bi se ta sredstva slila direktno u budžet. Vi ćete onda da se hvalite kako ste vi uspešna vlast, kako vi ostvarujete suficit u budžetu, mi naravno ne znamo da li je to tako dok ne dobijemo završne račune budžeta koji su iza nas. Siniša Mali je ovde rekao da su za deset prethodnih godina završni računi urađeni, da će biti dostavljeni Narodnoj skupštini, odnosno narodnim poslanicima u septembru. Ako to bude tako, to će biti dobro, to će značiti da nas je bar u tom delu Siniša Mali poslušao, ali to će biti osnov da mi možemo o svim budućim temama da govorimo i sa aspekta potrošenih para iz budžeta Republike Srbije.

Mi se ne služimo populističkim pričama da kažemo da vi trošite novac građana Srbije. Mi govorimo stručno, budžet se puni, između ostalog, porezima i doprinosima građana Srbije. Ali, vlast koja osvoji određen broj procenata, u ovom slučaju ovi su osvojili najviše, vlast preuzima obavezu i odgovornost da raspolaže novcem iz budžeta i to je onog momenta kad ja platim porez, te pare koje sam ja dala nisu moje, nego su pare budžeta Republike Srbije. Nemojte da se krijete iza te populističke fraze, dakle, obaveza svake vlasti, pa i vaše je da tim novcem u budžetu raspolaže pažnjom dobrog domaćina. Da li vi tako radite, videćemo kada dobijemo te završne račune.

Struja, gas i gorivo će poskupeti zbog povećanje energetske efikasnosti, tako smo u medijima obavešteni, ali niko nam još nije objasnio kako će se to povećati energetska efikasnost ako se određena sredstva sliju u budžet Republike Srbije. Da li to znači da će se popravljati energetska efikasnost u zgradama gde su smešteni državni organi, pitala sam to i ministra Malog, ili to znači da će svaki čovek moći da dođe, da zakuca – dobar dan, ministre, ja došao da mi date pare da popravim svoju kuću ili stan, da povećam energetsku efikasnost? Gde će te pare uopšte da se potroše, koliko god to procentualno ne bilo mnogo pojedinačno za svakog onog ko plaća ove račune, to je u ukupnoj količini novca velika količina novca.

Isto kao i ova količina novca koju ćete dobiti od povećanja putarine. Vratićete i tih 300 miliona evra koje je Zorana sa Skotom ukrala „Behtelu“ i njima dvoma podelila, ali će ostati dovoljno novca i previše za ono za šta taj novac treba biti namenjen. A čak i da nije previše, nije obavezan onaj ko koristi put da kroz putarinu plati taj već izgrađeni put. Nećete dobiti ni ono čime se hvalite u javnosti, kako će se izgradnjom koridora povećati broj vozila koja će prolaziti kroz Srbiju. Pa ne, zaobilaziće Srbiju, stranci će zaobilaziti Srbiju zbog ovako visokih putarina.

Ovi ljudi koji žive u Srbiji će ići zaobilaznim putevima kroz sela, kroz naselja itd, da izbegnu plaćanje putarine. Ono što mislite da ćete dobiti na mostu izgubićete na ćupriji, nije dobro i ako imate ovlašćenja, prihvatite naš amandman najviše što može da se dozvoli danas, s obzirom na standard građana Srbije, jeste, da se putarina poveća za 2%, sve više od toga je nedopustivo, nedopustivo.

Pola miliona ljudi u Srbiji radi za minimalac, za zagarantovanu zaradu, pola miliona, pa zar tih pola miliona ljudi koji su na nek način uspeli da kupe neko, nažalost, staro vozilo, neko dotrajalo vozilo ili su ga nasledili, dobili od nekoga, pa zar oni nemaju pravo da, recimo, iz Niša dođu da obiđu rodbinu u Beogradu ili da dođu da obiđu nekoga koji ima je ne daj bože bolestan u nekoj od bolnica beogradskih. A, dođu li, to sam rekla i prošli put, neko ko vozi nekog starog juga, četiri puta da dođe iz Niša da obiđe tog svog bolesnika i plati putarinu i gorivo, to mu je više nego što mu vredi jugo. Pa, vi ne možete da računate, pričate vi i povećanom broju vozila itd, ima toga svega u Srbiji i to je dobro, ali vi kao vlast morate da vodite računa o generalnom stanju naroda.

Nije tačno ovo što pokušavate svi da nam kažete kako se u Srbiji znatno bolje živi. Istina je, postoje neka zaposlenja, istina je, minimalac je povećan sa 25.000 na 27.000, ali sa 25.000 na 27.000 i to je novac kojim neko treba da živi. Dakle, istina je da taj neki pomak postoji, mi ne možemo i nećemo da negiramo nešto što je činjenica, ali narodu u Srbiji i dalje teško živi, vlast je bezobrazna ako uradi ovo da zavuče ruku u džep da putarina poskupi za 12%, a da nam se s druge strane hvalite da vam je inflacija svega 2%. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je uvek fraza da država nešto otima od građana i da time želi da finansira neke sumnjive aktivnosti ili ne daj bože da se bogate funkcioneri koji su u Vladi Republike Srbije. E, sada idemo čak i dotle da se bavimo i proricanjem, do duše ne znam kojom metodom, da li gledanjem u dlan ili na neki drugi način, ali već utvrđujemo i ko će da bude izvođač i koliko će to da košta i kakvu će odluku da donese Vlada. Pa, evo, ja vas pitam, da li vi zaista imate neku ponudu kao član Vlade? Da li imate saznanja ko će da pravi taj famozni autoput Požega-Preljina? Evo, ja bi voleo da dobijem konačno taj odgovor.

Znači, uvek je i najlakše, a ovde se čak iznose jako proizvoljne informacije, liju se krokodilske suze nad građanima Srbije, zato što će, eto, morati na nešto skuplji način da prolaze autoputevima. Evo, od Požarevca do Beograda, putarina košta 220 dinara, sada će koštati 244 dinara. Eto, to je ta razlika nekih 24 dinara i zbog tolike putarine, bože moj, od 24 dinara ja neću moći da dolazim za Beograd. Znači, toliko o tome, kako to zaista izgleda.

E, sada, znate 500.000 ljudi živi na minimalcu, ali ne od 25.000 na 27.000, nego čini mi se da je bio 15.000 - 16.000, a sada je 27.000. Slažem se da to nije dovoljno za neki pristojan život ali je značajno više nego što je to bilo pre pet, šest ili sedam godina, pa će eto i oni od Niša do Beograda da dolaze koristeći auto-puteve. Ne kažem da neće ali biće možda ređe nego mnogi drugi koriste te auto-puteve, tako da i to neće biti velika stavka. Svakako neće biti presudno da li će krenuti ili neće auto-putem.

Ono što neće da se kaže, jeste da svaki dinar koji se dobija po osnovu javnih prihoda se vraća građanima. E, to neće da kažu nikad. Da li se vraća kroz infrastrukturu, da li kroz subvencije u privredi, poljoprivredi, da li kroz dotacije Fondu zdravstvene zaštite, da li kroz dotacije Fondu penzijskog-invalidskog osiguranja, da li kroz izgradnju infrastrukture, da li kroz škole, bolnice i tako dalje? Pa, valjda se sve to vraća građanima Srbije. Pa, ne koriste ta dobra neko ko je pao sa meseca, sa Marsa, odakle već, za mene je najveća demagogija zavaravanje građana da im neko otima novac, a ne mora. Evo, podržavali su čak i stelt auto-puteve, pričali smo i o tome.

Ono što je opipljivo, što je vidljivo, što se već koristi, to ćemo proveriti. Pa, nek proveravaju, nemam ništa protiv, ali je napravljeno, postoji, koristi se. Nije u pitanju samo to što je Srbija kao država sa svakim kilometrom auto-puta, sa svakim kilometrom rekonstruisane pruge, sa svakom lukom koja se uredi i poveća bezbednost čak i plovidbe, postaje konkurentnija kao zemlja za ulaganje. Možda je primarnije i važnije da sređivanjem putne infrastrukture na prvom mestu Srbija postane saobraćajno bezbednija zemlja.

Mislim da ljudski život nema cenu koju možemo da platimo ako neko zbog lošeg puta, loše signalizacije ili lošeg održavanja nastrada. A onda ćemo da se bavimo 20, 30, 40 dinara u jednom pravcu. Pojedinačno nikome to ne znači mnogo, ali da li ćemo zbog toga imati nešto malo sređenije puteve? Hoćemo. Da li ćemo praviti nove puteve, ali ne od održavanja nego iz drugih investicija? Pravili su se, prave se i praviće se od 2014. godine. Praviće se zato što Srbija nema vremena da se bavi lažnom brigom za građane. Srbija nema vremena da se bavi lažnim optužbama kako im se nešto otima od njene Vlade i od ove Narodne skupštine.

Nema vremena ni da se svađa sa ostatkom sveta, zato što smo postali da nestajemo kao narod, a onda možemo da pričamo kada svi izađu iz Srbije kolika je njena teritorija, kako je nastala, itd, ima samo jedan problem, neće više imati ko da živi u njoj, zato što se tvrdoglavo držimo nekih principa koji su nas uvukli u velike probleme ranijih godina.

E, to je jedan deo samo svega što sam imao da kažem dežurnih kočničara za sve što ima progres u Republici Srbiji. Ne borimo se mi samo za investitore, ne borimo se samo za bolji kvalitet života, pre svega se borimo da naši građani imaju izbor da li će da idu u inostranstvo ili da ostanu u Srbiji.

Nekima je to smešno, ali nema veze. Time pokazuju koliko vole Srbiju, a da oni vladaju građani ne bi imali izbor nego bi bežali iz Srbije, ali valjda ih zato narod i neće, nego na izborima meri one koji rade i njima daje podršku, a oni koje se bave demagogijom, mučiće se da preskoče cenzus, to je jako visok stepen 5%. Jako teško da to preskoče skokom uvis čak i sa motkom.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Da, 5% je cenzus da se dođe u Skupštinu, a 12% je putarina koju Vlada Republike Srbije povećava građanima i to je tema.

Naravno, teško je odgovoriti na sva ova pitanja, ali zamislite koliko je drzak narodni poslanik koji ima platu 77.000 dinara i kaže ja mogu da platim 12% veću putarinu, a ja ga upoređujem sa pola miliona ljudi u Srbiji koji imaju platu 27.000 dinara. Oni ne mogu i ne žalim ja ovde narodne poslanike, nego ljude, nije ovo nikakva demagogija ovo je život i ovo je ono što je realno stanje.

Naravno, govoriti o svemu ovome, odnosno komentarisati sve ovo što je rečeno što je bilo očigledno lično, ne, ne pada mi na pamet, ali je interesantno da poslanik nije pročitao obrazloženje Vlade, Ana Brnabić potpisala, amandman se ne prihvata iz razloga što putarina treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje itd.

Dakle, Ana Brnabić, ali ja kao diplomirani pravnik, završila sam Pravni fakultet univerziteta u Sarajevu za 3,5 godine, sa prosečnom ocenom 8,7, svakako ne mogu da stanem na crtu i da odgovaram na pitanja ekonomskog eksperta za slabu struju. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Pre nego što dam pravo na repliku Veroljubu Arsiću, ministar Branko Ružić želi reč.
Izvolite ministre.

Zahvaljujem predsedavajući.
Naravno da je u ovom domu lepo slušati razmenu mišljenja i to je sve u redu, ali mislim da je važno i po pitanju ovog amandmana povesti računa o tome da je Vlada Republike Srbije i u ovom, a i u prethodnim mandatima uradila mnogo na realizaciji kapitalnih projekata u saobraćajnoj infrastrukturi, u energetskoj infrastrukturi i da to na neki način omogućava da budemo mnogo prijemčiviji, privlačniji za potencijalne investitore, samim tim i za otvaranje novih radnih mesta i taj život živimo.
Dakle, svesni smo svega onoga što se danas u Srbiji događa.
Što se tiče konkretnog amandmana, tačno je ovo što je prethodni govornik izgovorila, s tim što nije obrazloženje pročitano do kraja.
Dakle, amandman se ne prihvata iz razloga što putarina treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje. To je tačno. Održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom.
Takođe, ono što je važno istaći, zbog javnosti, zbog građana, to je da su cene materijala, kao što se i navodi u obrazloženju energenata i opreme koja se korist za održavanje autoputeva, regionalnih puteva, pa i lokalnih puteva, cenovno porasli u odnosu na 2009. godinu u rasponu od 23 do 32%.
Da je cena putarine poslednji put povećana 2017. godine za 10%, a da je pre toga poslednji put menjana 2009. godine. Mislim da, naravno postoji ovde prostor i za političku borbu, neću reći za, ne želim da se bilo ko prepozna i zaista molim da to ne tumačite na taj način, možda i za politikanstvo, ali ono što je važno, važno je da se saobraćajna infrastruktura u ovoj državi uredi u skladu sa potrebama jedne moderne države 21. veka i da povedemo računa o tome šta sve to nama omogućava.
Takođe, veoma je važno sagledati šta je struktura korisnika naših autoputeva. Dakle, ovde ne govorimo isključivo o privatnim licima, na žalost ima i ovih slučajeva gde oni koji su zaista lošijeg imovnog stanja, ali imamo i mnogo kamiona koji u sve većem broju prolaze našim autoputevima, time država i budžet dobija enormno viši stepen sredstava i u tom smislu ne vidim razlog da se na ovakav način govori o bilo realizovanim infrastrukturnim projektima, bilo o onima koji su najavljeni.

Vreme, ministre.

Ja se izvinjavam.