Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 80 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 86 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije ima dva pitanja koja ću uputiti na ovoj sednici.

Prvo pitanje, koje je dosta kraće, usmereno je na ministra finansija. Pre nekih petnaestak dana čuli smo izuzetno dobru vest, a to je da se Srbija zadužila na 10 godina po kamatnoj stopi od 1,6% evro obveznicama na Londonskoj brezi. To jeste dobra vest, međutim, nakon što smo malo duže razmatrali celo pitanje, ostala nam je jedna doza, kako da kažem, straha da li je tih 1,6% indikator toga da će Srbiji biti podignut kreditni rejting u narednom periodu ili investiciona zajednica ceni da će u evro zoni u nekom skorijem periodu doći do deflacije.

Ako je prvi slučaj, nema nekog razloga za brigu. To bi onda bio kontinuum rasta kreditnog rejtinga. Međutim, ako je to indikator deflacije, pošto je 1,6 izuzetno dobra kamatna stopa za trenutni kreditni rejting Srbije, pitanje koje ja postavljam je koja je strategija Ministarstva finansija da se nosi sa deflacijom u evro zoni?

Drugo pitanje je malo duže i kompleksnije, pa ga s toga upućujemo predsednici Vlade Republike Srbije. U ovom momentu, na osnovu pokazatelja koji se odnose na broj traženih radnih dozvola u zemljama EU i imajući u vidu činjenicu da će od 1. januara za većinu poslova u zemljama EU biti moguće tražiti taj posao i bez radne dozvole, uz prezentovanje, naravno, odgovarajućih finansijskih sredstava, ono što je izvesno je da će se pred Srbijom pojaviti jedan veliki rizik, a to je rizik masovnog iseljavanja iz Srbije.

U ovom momentu već sada imamo neke grane gde je nemoguće naći ljude za prilično dobro plaćene poslove. Imamo probleme da se popune radna mesta kod složenijih poslova, a u nekim manjim mestima u Srbiji, koja su i ranije bila podložna iseljavanju, imamo problem da se nađu poslovi najjednostavnije vrste, pa je stoga moje pitanje kada će Vlada Republike Srbije predložiti izradu jedne nacionalne strategije koja će se odnositi ne na sprečavanje iseljavanja, nego na to kako ćemo delovati, pošto ne verujem da iko može da ga spreči i kako ćemo privući neke od ljudi da se vrate u Srbiji nakon određenog perioda?

Takođe, moje pitanje predsednici Vlade Republike Srbije je kada ćemo utvrditi koji su tačno uzroci iseljavanje, jer nisu uvek u pitanju plate i kako delovati na one uzroke na koje možemo delovati danas?

Takođe, pitanje je kada ćemo dobiti odgovore kako delovati u smislu gde podizati plate, pošto u nekim oblastima apsolutno je nemoguće da ćemo zadržati skoro bilo koga ako ne bude bilo jačeg podizanja plata, posebno u oblastima kao što su zdravstvo i kao neka vrlo bitna mesta u javnom sektoru gde je nemoguće zadržati ljude sa sadašnjim nivoom plata?

Takođe, pitanje je gde seći troškove, pošto će iseljavanje imati za posledicu da ćemo imati smanjeni broj aktivnog stanovništva uz nesmanjeni broj ljudi koji su u penziji na „pay as you go“ sistemu? Dakle, pitanje je gde ćemo seći troškove?

Da li će opredeljenje Srbije biti da se uvoze ljudi i kako ćemo to uraditi budući da tradicionalni priliv ljudi iz BiH i Crne Gore se više neće dešavati? Kako ćemo reagovati, pošto znamo koliko je bilo osetljivosti kada su se samo na kratko zadržavali ljudi koji nisu južni Sloveni u Srbiji?

Takođe, naša poslanička grupa smatra da bi to trebala biti tema posebne sednice, ali ostavićemo većini koja je ta koja bi trebala da zakaže jednu takvu sednicu u neko određeno vreme da to uradi.

Specifično pitanje je usmereno i ka ministru obrazovanja, a to je kako ćemo promeniti profile i broj ljudi koje upisujemo, upravo imajući u vidu odliv koji se dešava iz Srbije?

Za ministra privrede - ovaj koncept i subvencija će se susresti sa velikim problemom, jer neće biti jeftine radne snage koja je bila osnov privlačenja stranih investicija, na koji način ćemo promeniti koncept privlačenja stranih direktnih investicija i kako ćemo doći do onih investicija koju daju veću dodatu vrednost po radnom mestu?

Takođe, pitanje je kako ćemo smanjiti opterećenje na plate, imajući u vidu da će zbog porasta cene radne snage mnoga mala i srednja preduzeća biti u velikom problemu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS od početka ovog saziva pokušava da utiče na skupštinsku većinu u smislu da pokušamo da vas ubedimo da treba da se poštuje parlamentarna demokratija, da se radi u skladu sa Poslovnikom koji je loš. Trebalo je novi doneti ili menjati ovaj na početku ovog saziva. Nije nam to polazilo za rukom i zato ste zaslužili negativne ocene te Evropske komisije do koje je vama jako stalo, pa ste onda morali da doživite da vam Fabricio udara packe, pa ste morali da doživite da ovde predsednik države mora da se ispoveda nekom nacionalnom konventu za EU. To je skupina nekih nevladinih organizacija koje rade u interesu EU, a ne Srbije. Bila je to, onako, svojevrsna bruka za državu, ali, dobro, nije prvi put kada ste vi u pitanju.

Mi smo ovu sednicu konačno imali po Poslovniku, u smislu da smo imali dnevni red takav da svaki predlog predstavlja posebnu tačku dnevnog reda i to jeste dobro. Mi smo to pohvalili, ali očigledno je da je predsedavajućima, u odsustvu predsednika Narodne skupštine, postalo nepodnošljivo da narodni poslanici SRS ovde govore, da koriste vreme i počeli su volšebno da nam kradu vreme.

Imam ovde sve precizne podatke i dostavićemo ih predsedniku parlamenta kada se vrati, jer smo ustanovili da od ukupno 28 minuta i 49 sekundi, koliko mi vremena imamo, u četvrtak nam je oduzeto nekih tri i nešto minute, u petak skoro dva minuta. Znate, to kada se prevede u procente u odnosu na ovo vreme koje mi govorimo, onda je to oko 10% i to je mnogo.

Zamislite šta smo otkrili kada smo ovo istraživali? Naš narodni poslanik se javi za reč, a pošto ovaj vaš sistem za javljanje nije dobar, on je samo rekao "dame", nije ni završio "gospodo", prekinuta je konekcija i on se ponovo prijavio i vi mu oduzimate 18 sekundi. Znači, ako neko govori 120 sekundi, a oduzme mu se 18, to je 15% dozvoljenog vremena.

Dalje, mi od početka ovog saziva nismo propustili ni jedan utorak i ni jedan četvrtak da ne postavimo pitanje ili predsedniku države ili predsedniku Vlade ili pojedinačno ministrima i uvek poslanici SRS postavljaju pitanja koja su zaista od opšteg interesa.

Mi se ne bavimo kod postavljanja pitanja nekom dnevnom politikom ili osvajanjem nekih, kako neki vole da kažu, jeftinih političkih poena, nego se bavimo zaista suštinskim stvarima. I, šta je rezultat toga? Pokazalo se da i predsednik države i predsednik Vlade i predsednik ministra vređaju Narodnu skupštinu, omalovažavaju Narodnu skupštinu, da ih baš briga šta se u Narodnoj skupštini od njih traži, da ih baš briga za činjenicu da smo mi najviše zakonodavno telo po Ustavu Republike Srbije i mi imamo sledeću situaciju.

Ukupno smo postavili, to je počelo 3. juna 2016. godine, zaključno sa 28. junom 2019. godine, postavili smo 143 pitanja ili zahteva za obaveštenje, objašnjenje itd. Odgovor smo dobili na samo 61 od takvih pitanja. Znači, od143 Narodna skupština je dostojna odgovorom na samo 61 pitanje.

Kakva je sadržina tih pitanja, to je posebna tema. Uglavnom odgovori nemaju veze sa pitanjem, što bi naš narod rekao odgovaraju nam na okruglo, pa na ćoše, ali to će biti neki drugi put tema.

Danas tražimo od predsednika Narodne skupštine da anagažuje službe, verujemo da ona ovo ne zna i ne mora da zna, ali mi se bavimo svojom poslaničkom grupom pa znamo. Dakle, tražimo da se sva ova pitanja na koja nismo dobili odgovore, u skladu sa onim kako su postavljena, dostave ponovo onome koga smo pitali i da predsednik Narodne skupštine insistira da u najkraćem roku dobijemo odgovore na sva pitanja.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, obzirom na već više puta postavljena slična pitanja na koja nismo dobili, čini mi se, odgovarajuće odgovore, prinuđen sam da ta sva pitanja pokušam da sublimiram u jedno i da bude malo preciznije nego što je to do sada rađeno.

Pitanje postavljam republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, odnosno Republičkom javnom tužilaštvu, MUP, Ministarstvu finansija, Ministarstvu kulture i REM-u.

Pitanja su – da li su N1, Nova S i Sport klub domaći kanali? Da li su N1 i Nova S i Sport klub pribavili sve neophodne dozvole za rad u Srbiji u skladu sa svim pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije? Da li N1, Nova S i Sport klub plaćaju propisane nadoknade kome i u kom iznosu? Da li su N1, Nova S i Sport klub upisani u Registar javnih glasila? Da li su N1, Nova S i Sport klub poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju sve svoje obaveze u celosti? Da li su ovi kanali revnosne platiše nadoknade SOKOJ-u, OFPS-u i u kojem to iznosu na godišnjem nivou čine? Gde se nalaze masteri ovih televizija? Da li su nadležni organi uključujući i REM izvršili proveru navoda da su sedišta i masteri u Luksemburgu? Da li se ti programi izvorno emituju u Luksemburgu, na kom jeziku? Da li se u Luksemburgu emituju reklame na srpskom jeziku? Da li se takav originalni program iz Luksemburga distribuira u kablovsku mrežu SBB gde se reemituje.

Na koji način je REM utvrdio da N1, Nova S i Sport klub nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični i da na tim kanalima nema domaćih reklama? Da li su nadležni organi, uključujući REM, izvršili proveru da li „Kas medija“ prodaje oglasni prostor na televizijama u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se na TV N1, Nova S i svim kanalima Sport klubova emituju srpske reklame i kakvi su rezultati tih provera?

Da li su nadležni organi preduzeli korake, i ako nisu kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima, čija su sedišta u inostranstvu citiranih i navedenih televizija eventualno prekida izvorni kanal, odnosno signal koji ide iz mastera iz inostranstva i ubacuje u reklame na srpskom jeziku, ako se to dešava, ko to čini i kada će se preduzeti odgovarajući koraci i pokrenuti postupci protiv odgovornih lica?

Sve ovo iz sledećih razloga i podsetiću i građane Srbije i vas uvažene kolege na samo deo zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast. Zakonom o elektronskim medijima je regulisana oblast reemitovanja i prema odredbama ovog zakona reemitovanje znači preuzimanje istovremeno emitovanje programskih sadržaja bez menjanja, prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, računajući u to i priloge, rubrike, reklame, oglase, reportaže.

Članom 46. istog zakona garantuje se sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država, koja u Republici Srbiji je zajamčena, potvrđena je međunarodnim ugovorima.

Članom 100. istog zakona određene su sledeće stvari da nadzor nad operatorima vrši REM, da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio ili TV emitovanja istovremeno i u potpunosti i bez ikakvih promena, da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RTL.

Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom Zakona u pogledu oglašavanja vrši REM. Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala itd.

Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza, može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i u sebi ima sadržaj bitnih obeležja niza krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, očekujem da ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koja imaju nadležni organi, a između ostalog i na osnovu pitanja narodnih poslanika i utvrđivanja činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem roku koliko odmah. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poznata je činjenica da je oblast demografije do skoro bila gotovo zanemarena. Međutim, od početka ovog mandata Vlade Republike Srbije, populaciona politika zauzima važno mesto u aktivnostima Vlade, a posebno u radu Kabineta za populacionu politiku, na čijem se čelu nalazi profesor dr Slavica Đukić Dejanović.

U cilju poboljšanja demografske slike Srbije, Vlada je usvojila strategiju podsticanja rađanja i niz proaktivnih populacionih mera menjajući zakonski okvir, pre svega Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Veliki broj ovih mera, kao i realizacija brojnih projekata u lokalnim samoupravama inicirane su upravo iz Kabinete ministarske Slavice Đukić Dejanović. Već daju početne rezultate.

Da podsetim, promenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, povećan je novčani iznos i produžen je period korišćenja podsticajnih sredstava za prvo dete jednokratno 100 hiljada dinara, za drugo dete po 10 hiljada dinara u periodu od dve godine, za treće dete po 12 hiljada dinara mesečno u periodu od 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada mesečno u periodu od 10 godina.

Takođe, sve veći broj lokalnih samouprava kroz dodelu sredstava za sufinansiranje populacionih mera uključen je u projekte Kabineta za populacionu politiku.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministarki, profesorki dr Slavici Đukić Dejanović, da li su kreiranje populacione politike preko Saveta za populacionu politiku, ali i kreiranje konkretnih populacionih mera uključena i naša naučna stručna javnost SANU, naučne organizacije, instituti, kao i medicinske i socijalne institucije, koje bi trebale da pomognu u iznalaženju novih mera i popularizaciji pronatalitetnih mera i politike rađanja.

Takođe, jasno je da same državne mere ne mogu biti uspešne ako se ne realizuju u životu, ako ih ne sprovode privredni subjekti i drugi poslodavci koji bi trebalo da podrže državne mere, podrže rađanje i zaštite mlade parove i majke, ne diskriminišući ih ukoliko rađaju ili idu na bolovanje zbog dece.

U vezi sa ovim, pitala bih ministarku Đukić, ali i ministra za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđevića, da li postoje analize i istraživanja o stanju u privrednom sektoru kada je u pitanju populaciona politika? Ima li slučajeva diskriminacije budućih i mladih majki ili samohranih roditelja i da li je poznato da su inspekcije rada preuzele mere protiv nesavesnih poslodavaca? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za premijerku Vlade Anu Brnabić. Ima li Vlada nameru da predloži Narodnoj skupštini stavljanje van snage odluke AVNOJ-a, kao i deklaraciju o osudi ovih odluka, čije štetne posledice trpimo i danas?

Svima nam je poznato da je jedna partija, a radi se o Komunističkoj partiji, posle Drugog svetskog rata uzela vlast oružanom pobunom, a ne demokratski na izborima, da je zatim nelegalno, nelegitimno donela odluku da se ukidaju i zabranjuje rad svim drugim partijama, odnosno da se zavodi diktatura. Takođe, bez ikakvog pravnog osnova takva vlast, na potpuno nezakonit i protivustavan način, ukida Kraljevinu, proglašava Republiku i donosi čitav niz nezakonitih odluka u suprotnosti sa interesima srpskog naroda. Razbijaju Jugoslaviju na šest republika odvajajući od Srbije Makedoniju, a Srbiju dodatno na još dve pokrajine, stvarajući sve preduslove za odvajanje Vojvodine i Kosmeta. Kosovo i Metohiju predaju Albancima na upravu i prave današnje granice između Srbije i lažne države Kosovo, koje nikada u istoriji pre toga nisu postojale. Naknadno smo videli da je to u stvari bio prvi korak, tačnije uvod u ratove koje smo imali devedesetih godina.

Mi u Pokretu obnove Kraljevine Srbije smatramo da skupštinskom deklaracijom o osudi komunističkih odluka AVNOJ-a i njihovom simboličnom stavljanju van snage skrećemo pažnju svetske javnosti, naročito onih država zapadnog bloka koje sebe nazivaju demokratskim, a groze se komunizma, i koje su priznale lažnu državu Kosovo, na to da su upravo komunisti započeli proces odvajanja Kosova od Srbije i stvorili preduslove za otcepljenje od naše zemlje i da mi takve odluke ne priznajemo i poništavamo ih jer su nedemokratske, neustavne i necivilizovane.

Čitav svet treba da zna putem kakvog pravnog nasilja Komunističke partije su Albanci stekli neka prava na koja se pozivaju i danas. Smatram da je neverovatno da Srbija svih ovih godina ne koristi te argumente i da već nije donela takvu odluku. Ujedno, pozivam Vladu Srbije i Narodnu skupštinu da to učine u što skorije vreme.

Moje drugo pitanje je vezano za Ministarstvo prosvete. Dokle će naša deca u školama učiti falsifikovanu i ideološki obojenu istoriju iz komunističkog vremena? Svi znamo da su izjednačena prava ravnogoraca i partizana i da je Srbija imala dva antifašistička pokreta na koje treba da je ponosna. Kada će u udžbenicima za osnovnu i srednju školu deca početi da uče istinu da je komunistička vlast posle Drugog svetskog rata, molim vas, ovo je jako važno, pobila preko 100.000 nevinih građana samo zato što su bili za kralja, da je Draža Mihajlović bio antifašista i glavni neprijatelj okupatora tokom Drugog svetskog rada, da su komunisti dali Kosovu skoro državu Ustavom iz 1974. godine, kao i da su naselili 200.000 Albanaca u periodu od 1968. do 1972. godine, pri tome zakonom zabranjujući da se vrate proterani Srbi na Kosovo? Zašto u udžbenicima deca nigde ne mogu da pročitaju istinu da kralj Petar II nije odneo sa sobom ni gram državnog zlata, za šta postoje brojni dokazi, nego je to bila najobičnija komunistička propaganda da se Srbinu, kojem je u biću Kraljevina, da tu Kraljevinu omrzne.

Mi u Pokretu obnove Kraljevine Srbije smatramo da je jednako važno da mladi naraštaji uče istoriju zasnovanu na istoriji i činjenicama, a ne na propagandnim lažima Komunističke partije, što nažalost, važi i danas i verovatno će važiti sve dok naš pokret ne bude bio jači i pobedi na izborima.

Moje treće pitanje je u stvari sugestija Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, a tiče se slepih i slabovidih osoba. Smatram da moramo više pažnje posvetiti tim osobama, a to su u suštini male stvari da bi im se poboljšao kvalitet života. Ovo ne govorim samo iz razgovora koje vodim sa ljudima koji tako žive, već i iz kuće imam situaciju u kojoj je otac legao uveče i ujutru se probudio sa degeneracijom makule i u potpunosti izgubio vid.

Smatram da se takvim ljudima treba više pažnje posvetiti, povećati iznos za tuđu negu, omogućiti im lakši i kvalitetniji prevoz, više zajedničkih druženja i dešavanja, jer na ličnom primeru znam koliko znači tim ljudima da bar malo komunikacije imaju, ako ništa drugo, bar sa osobama i ljudima kojima sa kojima mogu da razmene iskustva, koji su slični i ugroženi i usamljeni.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Smatram da treba pogledati koje popuste imaju i da su mnogi od tih popusta ukinuti, poput taksista.