Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milisav Petronijević, Ljiljana Malušić, Đorđe Milićević, Žarko Obradović, Stefana Miladinović i Branimir Jovanović.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 3. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O KOMUNALNOJ MILICIJI
Određujem pauzu dok ministar sa saradnicima ne uđe u salu.
(Posle pauze.)

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li vam je poznato kako nazivaju ovaj zakon građani Republike Srbije? Zovu ga predizborni zakon. Mi smo potpuno saglasni da je to tako, ali da bi vi, kako volite da kažete, u kapacitetu ministra mogli da date odgovor na naše pitanje, odnosno na ovaj amandman, ja ću sad da kažem šta smo to mi predložili u članu 18. da se briše.

Pošto je jednim od prethodnih članova utvrđena nadležnost komunalne milicije, član 18. predviđa ovlašćenja komunalne milicije, između ostalih, a ukupno ih je 10, oni su kasnije razrađeni svaki posebno. Tačka 7) kaže da su ovlašćenja audio i video snimanje.

Vi u vašem ministarstvu imate sigurno stručne i dobre pravnike i oni su mogli da znaju i bili su dužni, da to nije dozvoljeno da na osnovu Ustava, opšteprihvaćenih međunarodnih pravila i priznatih ugovora, nije dozvoljeno snimanje audio i video bez zakonom utvrđene procedure, a zakonom utvrđena procedura je ona kada na predlog tužioca ili sudije neko lice dobije ovlašćenje da može da snima. Sve mimo toga predstavlja inkriminisanu radnju krivičnog dela po Krivičnom zakoniku član 143. i 144, što znači ako neko neovlašćeno snima neko lice, on čini krivično delo.

U slučaju da se ovo i ponudi sudu kao dokaz, on je obavezan, ako to nije ispoštovana zakonska procedura, da izdvoji taj, da kažem, dokaz, da ga čuva u posebnom kovertu, zapečati i do pravosnažnosti te odluke da bude čuvan.

Mislim da ste ovde uradili nešto što nije dozvoljeno, što nije u skladu sa zakonom, a i niz drugih slučajeva u ovom zakonu ukazuje da je ovo jedan miks zakon.

Argumentacija da će ovim zakonom imati pravo i lokalne samouprave, opštine da uvedu komunalnu miliciju, ne može se prihvatiti kao takva, jer prošli put smo rekli kad je bila rasprava u načelu, da od 29 gradova, osam gradova nemaju komunalnu policiju za sada.

Ako to nije potrebno Novom Pazaru, Jagodini, na osnovu čega može neko da tvrdi da je to potrebno građanima Krupnja, Koceljeve, Prijepolja ili bilo kojeg drugog mesta u Srbiji.

Juče, kada je koleginica Vjerica rekla da će intervenisati komunalna milicija u slučaju narušavanja buke, znači, dete malo plače, pa dođe komunalni milicionar da interveniše, nas zanima da li će uhapsiti tatu, mamu ili bebu? Zaista ovaj predlog zakona, uz sve vaše pokušaje da objasnite kako će to dovesti do nekih boljih uslova za građane Srbije, ne stoji. Mi smatramo da uopšte nije trebao ovaj predlog zakona da se nađe u skupštinskoj proceduri, a pošto ste vi to uradili, predložili, imate skupštinsku većinu za to, mi samo želimo na stručan način da vam kažemo da određene stvari ne mogu ovako da ostanu, pa ste vi za ne prihvatanje tog amandmana rekli da je razrađena u članu 25. stav 7. ovog zakona mogućnost da se snima audio ili video. Ako se ovo bude brisalo, onda će taj član 25. izgubiti potpuno svoj smisao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada raspravljamo o nekom predlogu zakona treba da imamo u vidu koje će on benefite doneti građanima Srbije. Poštovanje komunalnog reda i povećanje bezbednosti građana je nešto što je svakako na prvom mestu i što će doprineti poboljšanju kvaliteta života građana i u gradovima i u opštinama. To je ono što je upravo intencija ovog zakona. Kada je reč o ovlašćenjima koje će budući komunalni milicionari imati, istina je da na neki način proširujemo ta ovlašćenja. Ta ovlašćenja proširujemo upravo da bi budući komunalni milicionari imali, odnosno da bi efikasnije, kvalitetnije obavljali svoj posao.

Mi smo juče od ministra čuli neka taksativna nabrajanja koliko je to do sada bilo, kada je reč o Beogradu, izrečenih upozorenja, usmenih naređenja itd. Na taj način smo odagnali one sumnje u pogledu eventualnih represija koje će komunalni milicionari sprovoditi na terenu.

Kao što rekoh, ovaj zakon predstavlja benefit i za male opštine, odnosno opštine sa malim brojem stanovnika, ali i za velike gradove i tu prvenstveno mislim na grad Beograd. Beograd će upravo imati najveći benefit od mogućnosti da angažuje veći broj komunalnih mlicionara, a u cilju otklanjanja komunalnog nereda.

Kada već pričamo o Beogradu, moram, predsedavajući, da primetim jednu histeriju koja se tokom jučerašnjeg dana stvorila na nekim medijima, a kada je reč o jednom događaju u Beogradu, a reč je o bazenu Sportskog centra Milan Gale Muškatirović. Verujem da ste i vi, predsedavajući, primetili histeriju jedne televizije, a u pitanju je N1 i zlonamerne navode kako grad, bože, otima nekakvu imovinu toj ugroženoj opštini Stari grad, pa smo imali izjave predsednika te opštine, onog Bastaća, kako će Goran Vesić da otme nekome nekakvu imovinu.

Sada zarad građana, zarad istine, moram da kažem da nije u pitanju nikakvo otimanje imovine. Niko nikome ništa neće oteti. To je u krajnjem slučaju nemoguće. Nemoguće je da neko otme sportski centar.

Moram zarad istine da kažem da su na prošloj sednici Skupštine grada Beograda, pre nekoliko dana, usvojene dve odluke o osnivanju privrednog društva Mirko Sandić i privrednog društva „25. maj – Milan Gale Muškatirović“. U oba slučaja opštinski sportski centri, dakle, na Vračaru i na Starom gradu, čiji su osnivači tih ustanova, preduzeća bili opštine Vračar i Stari grad, su višestruko kršili Zakon o javnoj svojini. Stoga je grad Beograd kao nosilac prava svojine doneo odluku o osnivanju dva privredna društva, a treba posebno voditi računa o tome da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave. U Beogradu je po zakonu grad Beograd jedinica lokalne samouprave, dok gradske opštine obavljaju poslove koje im grad Beograd poveri.

Dakle, upravo u korist starograđana i svih Beograđana, Sportski centar Milan Gale Muškatirović će od nedomaćinskog upravljanja opštine Stari grad, koja je do sada vodila ovaj sportski centar u propast direktno, jer milion evra iznosi dug, sudski sporovi čiji gubitak preti da dovede do toga da deo imovine Sportskog centra Milan Gale Muškatirović pređe u privatnu svojinu. Tako su ti žuti genijalci vodili godinama i decenijama to preduzeće da su ga doveli na ivicu propasti. Milion evra je dug sa kamatama, koliko god su Bastać i onaj neki, koji se uključio pre neki dan u tu televiziju, pokušavali da ospore i da kažu kako nije toliki dug, kako je dug manji, mada ni oni ne negiraju da je dug 100 miliona dinara. Ja vam kažem da je dug milion evra sa kamatama.

Za prethodne dve godine Sportski centar Milan Gale Muškatirović napustilo je skoro 30 zaposlenih, i to je podatak koji treba uzeti u obzir. Direktor Sportskog centra Milan Gale Muškatirović je u dogovoru sa Markom Bastaćem 2016. godine uzeo kredit od banke u iznosu od 50 miliona dinara po osnovu založne imovine koja je vlasništvo grada Beograda. Očigledno je da se te rate ne vraćaju, da se dugovi ne servisiraju i da kamate sve više rastu.

U nadzornom odboru Sportskog centra Milan Gale Muškatirović sede ljudi koje kontroliše Marko Bastać i po svemu sudeći kredit je nenamenski potrošen na ko zna kakve sumnjive poslove koji služe tome da se postojeća klika samo na Starom gradu održi na vlasti. Dug preduzeća, ponavljam, je dostigao iznos od milion evra sa kamatama.

Imamo primer koji dokazuje, da kažem, da je ovde reč o onoj narodnoj poslovici – ni po babu ni po stričevima. Imamo istu situaciju na Vračaru i Sportski centar Vračar će ubuduće biti kontrolisan od strane Skupštine grada Beograda, odnosno gradske uprave, ali opština Vračar se nije oglasila na način kako je to uradila opština Stari grad. Nikoga nije optužila ni za kakvu krađu imovine, ni za kakvo otimanje, čak naprotiv se zahvalila.

Zašto apostrofiram opštinu Vračar? I sam dolazim sa Vračara i znam nešto o tome. Opštinska vlast do 2016. godine, koju je predvodila DS, je to preduzeće potpuno uništila, zapravo ustanovu, pravi izraz je ustanova, potpuno opustošila, dovela do duga od 50 miliona dinara. Radnici nisu primali plate od 4-8 meseci.

Opštinska uprava koju je preuzela SNS 2016. godine je pokušala da spase šta se spasti da, pa smo, recimo, to kašnjenje od pet, šest, pa i osam meseci, kada je reč o platama zaposlenih, sveli na svega mesec dana. Mislim da u ovom trenutku nije ni toliko kašnjenje. Deo duga smo vratili, ali zahvaljujući trudu i zahvaljujući odgovornosti gradske uprave, sada smo u situaciji da grad Beograd na ovaj način spasi Sportski centar Vračar. Tu je ta suštinska razlika između nas i njih. Nama nije stalo do fotelja. Nama nije stalo da neko od nas bude direktor po svaku cenu, a da bi se on zvao direktorom. To na najbolji način govori o DS, o tom Bastaću i kako su oni vodili i još uvek, nažalost, vode opštinu Stari grad. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u jučerašnjoj i današnjoj raspravi u pojedinostima, kada je ovaj član predloženog zakona u pitanju, znači, član 18, imamo situaciju da su od poslanika do poslanika intervenisali ljudi na svih devet tačaka stava 1. U tim predlozima svih devet tačaka ovog 1. stava člana 18. se predlaže brisanje. To znači da član 18. ne postoji, a radi se o članu koji govori i reguliše ovlašćenja komunalne milicije.

Ja pitam - da li može i jedna institucija ovog profila i sličnog da bude bez ovlašćenja? Može li zakon koji reguliše njihov rad da ostane bez odredbe o njihovim ovlašćenjima? Mislim da ne može.

Stvar koja je bitna kod ovoga svega, zaboravljamo, kolege su diskutujući, braneći svoje predloge, govorile, zaboravljajući na jednu stvar. Naime, govorilo se o tome da ne mogu imati komunalni milicajci ovlašćenja slična policiji, a zaboravljamo da u tom članu 18. prva rečenica glasi ovako - u obavljanju poslova komunalne milicije, komunalni milicionar ima ta i ta ovlašćenja. A poslovi komunalne milicije su nabrojani, kao što ste videli, u članu 10.

Dakle, sva ta njihova ovlašćenja su ograničena na poslove komunalne delatnosti. Ja sam rekao u raspravi kad sam govorio, u načelnoj raspravi, da su ovo poslovi koji po svojoj prirodi spadaju u unutrašnje poslove ove zemlje. Prema tome, svi unutrašnji poslovi koji se obavljaju, odnosno oni koji ih obavljaju, moraju imati ovakva ovlašćenja. To zaboravljaju svi. Ja sam zbog toga i u načelnoj raspravi rekao da zbog prirode tih poslova i zbog toga što su oni sastavni deo unutrašnjih poslova, da bi prirodnije bilo da budu inkorporirani u Ministarstvo unutrašnjih poslova i ako bude bilo kad rasprave o tome, a ja sam ubeđen da će biti, i to ne u daleko vreme, da zbog toga oni moraju biti u okviru MUP koja bi imala, kao što ima sadašnju policiju, žandarmeriju i komunalnu miliciju. I onda ne bi bilo nesporazuma.

Međutim, ja sam to rekao i u načelnoj raspravi. Čekamo primenu ovoga zakona, čija će primena pokazati, to je nov zakon, da moramo ići ka tome.

Ministar je u obrazlaganju rekao neke stvari, ali nije rekao decidno sledeće, i mene, gospodine ministre, interesuje, pa ako možete naknadno, sad u raspravi, da kažete - da li je prilikom rasprave o započinjanju rada i u toku rada na ovom zakonu bilo rasprave o tom kardinalnom pitanju da li nam komunalna policija treba da bude izdvojena i treba da bude isključivo servis lokalnih jedinica, ili treba ovo što sam rekao napred, da bude inkorporirana u poslove koji su zajednički i koji su celina, a to znači zajedno sa policijskim poslovima u okviru MUP. To je jedna stvar o kojoj sam hteo da govorim.

Dozvolite mi ako mogu samo da se osvrnem na jučerašnju raspravu posle pauze.

Jučerašnja rasprava posle pauze je faktički bila van teme. Ali, prvi put, ja sam i od sinoć kad sam razmišljao, mislim da je bila vrlo korisna. Zašto? Zato što smo ušli u jednu problematiku koja se tiče ukupne bezbednosti ove zemlje.

Ono što je govorio gospodin Martinović na kraju, u poslednjem svom javljanju, i sve ono što je izneo i ilustrovao, naslovnim stranama itd, kad se sakupi, i to malo kad se sakupi na gomilu, govori o jednoj, rekao bih, nemojte mi zameriti na možda preoštroj reči, o stravičnoj situaciji u kojoj mi jesmo ili ulazimo, kad je bezbednosna komponenta ove zemlje u pitanju.

Ovo pokazuje, to o čemu je on govorio i navodio činjenice, koliko su nam se ugradile strane obaveštajne službe u situaciju i koliko deluju na polju bezbednosti, unutrašnje bezbednosti ove zemlje.

Šta je tu sada značajno? Značajno je to da li smo seli i razmatrali, a ja sam to u nekoliko mahova govorio, i prošli put u načelnoj raspravi, i kad je bila Vlada, kad sam postavljao pitanja, koliko smo ozbiljno pristupili? Mi kasnimo sa Strategijom nacionalne bezbednosti, u ovoj situaciji koja ne trpi kašnjenje i mi moramo tu situaciju, o kojoj je juče govorio gospodin Martinović, najviše i najdubioznije, da sagledamo i ona je jedan od elemenata koji su se promenili od pre 10 godina donete, sadašnje, važeće Strategije nacionalne bezbednosti i koja zahteva promenu te strategije i prilagođavanje te situacije. Situacija nije izmenjena samo na unutrašnjem planu, ovo što sam dotakao, nego i na spoljnom planu.

Odnos Međunarodne zajednice, ino-faktora se bitno, kardinalno promenio prema Srbiji i Srbija je u apsolutno drugačijoj situaciji i u okviru međunarodnih odnosa i unutar zemlje od one od pre deset godina, koja je obuhvaćena sada važećom strategijom nacionalne bezbednosti.

Zato mislim da bi trebalo što pre pristupiti donošenju strategije nacionalne bezbednosti, koja bi podrazumevala kompletnu dubioznu analizu strukturnog i organizacionog postavljenog celog sistema nacionalne bezbednosti i u okviru njega posebnog sistema bezbednosno-obaveštajnog. To moramo da izmenimo.

Juče smo govorili ovde o nekim stvarima koje su nam se događale. Pitam se da li su nam službe kontraobaveštajne, obaveštajne itd. znale unapred za te stvari. Pominjanje N1 televizije, pa da li su to naše službe znale, a morale su znati šta se događa i da će se to raditi. Nije to radio ni pojedinac, ni privatnik, niko, nego ni manje ni više, čovek koji je vodio CIA, američku obaveštajnu službu, on je iza tog projekta. To znači da je projekat namenjen isključivo narušavanju unutrašnje bezbednosti zemlje.

Zašto se ide tako sada kardinalno oštro, sve dinamičnije protiv i Vučića, predsednika države, i Vlade i svega drugog? Pa upravo zato što je ova zemlja počela da se konsoliduje uopšte. To smeta. Da smo ostali onakvi kakvi smo bili, nikakvi, niko nas ne bi ni dirao, ali smo mala zemlja kojoj ne dozvoljavaju da se kočoperi.

Morate biti ponizni, morate biti neko ko će tražiti pomoć, a ne država za koju potpuno opravdano naš predsednik svakog svog istupanja nismo zemlja koja će dozvoliti nekom da spolja upravlja i određuje šta ćemo raditi u svojoj zemlji. To se ne trpi. Tu se angažuje sve obaveštajne službe, zato mislim i predlažem da se odavde pokrene i traži od Vlade da što pre donesemo strategiju nacionalne bezbednosti i da konsolidujemo svoje redove iz te oblasti. Hvala lepo.

(Sreto Perić: Replika.)

Zahvaljujem kolega.
Kolega Periću, po kom osnovu? Na osnovu čega?
(Sreto Perić: Isključen mikrofon.)
Ne, ja sam ga slušao, jeste ga slušali vi? Ne vidim gde je osnov za repliku.
(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje s mesta.)
Kolega Periću, nisam vas čuo.
(Sreto Perić: Isključen mikrofon.)
Da, on je to citirao vas i pitao ministra da li je kontaktiran MUP prilikom izrade zakona. Ništa on vama nije ni ružno, ni bilo šta rekao. Nije čak ni komentarisao vašu diskusiju.
(Sreto Perić: Isključen mikrofon.)
Ne razumem kolega Periću, šta je osnov za dobijanje replike?
(Sreto Perić: Isključen mikrofon.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Nešto se zaista čudno dešava sa vama, kolega Arsiću, ja sada intervenišem na osnovu člana 104. Poslovnika.

Poslovnik je predsedavajućem dao pravo da nekome može da da ili ne da repliku. Vama niko nije dao pravo da vi na taj način razgovarate sa narodnim poslanikom. Vi možete da kažete - po kom osnovu gospodine Periću, gospodin Perić kaže – tražim repliku, vi kažete – nemate pravo na repliku.

To vama Poslovnik dozvoljava, možete to da koristite, možete to da zloupotrebljavate, ali vam ne dozvoljava Poslovnik nikakvo samoreklamerstvo sa tog mesta. Uzdržite se, radite to već nekoliko dana. Uzdržite se od suvišnih komentara. Ako imate želju i potrebu da govorite na ovu temu, ili na koju god temu, lepo neka vas tu neko zameni, ja više nisam raspoložena da vas zamenjujem samo da znate, onda dođite lepo, pozovite Gordanu Čomić da vas zameni, pošto ste vi inače evropejci, istomišljenici, i onda dođite lepo ovde, javite se i replicirajte do mile volje.

Ali, nemojte zaista da zloupotrebljavate, da sad neko ko sluša, da stekne utisak da poslanik SRS ne sluša šta je neko govorio, da mu je to palo napamet da se javi, da ne zna da li treba da se javi, da ne zna da li treba da odgovori, šta treba da odgovori, itd. Nemojte da nas ponižavate na taj način. Žao mi je što niste zadovoljni činjenicom da poslanička grupa SRS dominira u parlamentu, ali šta ćete, takve nas Bog stvorio.

Pošto moram da vam odgovorim, koleginice Radeta, pravo svakog poslanika je da pokuša da dobije repliku. Ja to ne sporim. Potpuno legitimno pravo. To uopšte ne sporim, kao što i ne sporim da možda ja nešto nisam lepo čuo i nisam lepo razumeo. Zašto ja ponižavam svog kolegu Perića zbog toga? Zaista ne razumem.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta: Želim, naravno.)
Izjasniće se.
Kolega Periću, po kom osnovu?
(Sreto Perić: Replika.)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.