Po osnovu, da vam kažem da ja nisam nikada pokazivao nepoštovanje prema poslaničkoj grupi SRS.

Kolega Orliću, molim vas.
Koleginice Radeta, prvo ovako, vi ste maločas rekli da ste dobili opomene zato što vas je neko sprečavao da govorite. Nije tačno. Dobili ste opomene zato što ste vi sprečavali druge koji su imali svoja izlaganja i dobacivali.
Koleginice Radeta, vi ste tražili repliku, pre samo dva i po minuta i kolega Orlić ima pravo da se javi, čak i da ste tražili povredu Poslovnika, od vremena poslaničke grupe može da troši svoje vreme kako god želi, kao i vi što možete. To je Poslovnikom regulisano, to nisam ja uveo.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Evo, da vidite kako smo strašni diktatori, unapred kažem slobodno računajte vreme kako god smatrajte da je najbolje, ništa se ne ljutim.

Na temu ovoga što je rekla malopre gospođa Radeta, rekla je da se mi obraćamo praznim klupama. Ja nikada nisam pokazivao tu vrstu nepoštovanja za poslaničku grupu SRS. Ne mislim da kad se obraćam njima da se obraćam praznim klupama. Potpuno uvažavam činjenicu da su tu i da razgovaramo ma koliko god da ih je tu, njih je uvek tu jednocifren broj, evo i sad vidim manje od deset, ali ne mislim da je to problem, ne mislim da su zbog toga oni predstavnici praznih klupa. Naprotiv, oni su predstavnici nekih ljudi koji su za njih glasali, pa koliko ih je toliko ih je, nije neki impozantan broj, moram da kažem, ali gospođa Radeta greši, vi niste za mene prazne klupe ako ste se oko toga zabrinuli.

Što se tiče pohvala ili hvaljenja time da neko dobije opomene, to ste učinili sami. Dakle, hvalili ste se time da dominirate Narodnom skupštinom zbog toga što dobijate opomene. Nije baš za pohvalu razlog zašto ste te opomene dobili. Dobili ste ih zbog nepristojnog ponašanja i to one vrste nepristojnog ponašanja koje prevazilazi sve granice ukusa, zbog toga, ja se time hvalio ne bih, ali mnogo važnije pitanje demokratskog odnosa i parlamentarizma.

Mi smo ovde već govorili, kad poslanička grupa poput vaše ima pravo za raspravu na vremenu grupe 32 minuta, a na svakoj sednici raspravlja 68 minuta ili 70, dakle, dobije ne koliko joj sleduje po Poslovniku, nego budu toliko tolerantni predsedavajući, da vam daju dva puta više vremena, pa još kusur preko toga, mislim da je to pokazatelj poštovanja demokratije.

Pokažite poštovanje i pokažite želju za parlamentarizmom na nivou Starog grada, jer znate šta tamo je SNS u opoziciji i tamo se režim ovog Đilasovog Bastaća u saradnji sa vama tako demokratski ophodi prema našim predstavnicima da tu ne da nema govora o nekim sekundama i minutima za raspravu nego fizički izbacuju. Pazite, fizički izbacuju odbornike koji se nalaze u sali skupštine opštine.

Da li je to pokazatelj demokratije? Da li to pokazatelj poštovanja visokih standardna u parlamentarizmu? To je ono, ona vrsta diktature, ona vrsta nepoštovanja demokratije i demokratskih vrednosti koja je zaista na nivou fašizma. To rade ljudi koji su neposredni saradnici Dragana Đilasa, a to rade i oni kojih ih tamo podržavaju i sa njima u lokalnoj vlasti sarađuju. Jeste li i dalje među takvima? To je pitanje za vas i vaš odnos prema demokratiji.

Zahvaljujem.

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo govorili o tome da je ovakav način rada kao i u prethodnom zakonu, kao i kada je formirana komunalna policija sada milicija, neprihvatljiv i ako pogledate, a neki pamte, stenografske beleške iz 2009. godine istovetno je pričao i Arsić iako je tada uzeo mandat SRS. Pogledala sam govor vašeg ovlašćenog predstavnika Jorgovanke Tabaković, da je to nešto strašno, da su to parapolicijske formacije, sada moram i da parafraziram, ovlašćenja koja su neprihvatljiva.

Poslanici SRS još tada upozorili, pre deset godina da će davanjem ovlašćenja jednoj takvoj formaciji koja iz Ustava i drugih pratećih zakona ne mogu nikako da pripadaju komunalnoj miliciji, kako je sada nazivate, izazvati veliki revolt kod građana, dovesti do mnogih incidenata, čega je i bilo, jer sredstva prinude koja mogu da primenjuju komunalni milicioneri, milicajci kako god, je nešto zaista u suprotnosti sa svim aspektima Ustava, a pre svega sa članovima koji se tiču slobode i zaštite integriteta ličnosti, pa ako hoćete i postupanja sa licem lišenim slobode. U članu 28. jer ako je samo u toku prošle godine i preko 30 građana Srbije odvedeno zbog ne posedovanja, isteka važnosti lične karte, u policijsku stanicu, postavlja se pitanje, ti preplašeni ljudi koje je neki komunalni policajac odveo tamo, nisu znali svoja elementarna ustavna prava.

Hajde neka zaustavi zaista taj komunalni milicioner mene ili Radetu, Aleksandru, Filipa, nekog od srpskih radikala, da vidimo našta će da se pozove u tom svom postupanju po navodnoj službenoj dužnosti.

Da li vi znate, gospodine Ružiću, a znate, jer dugo godina ste bili u parlamentu i vaš predsednik je bio dugo godina ministar policije, kakve sve bezbednosne i psiho-fizičke moraju testove da prođu ljudi koji imaju kontakt sa građanima. Da li vi znate, a ovde u pojedinim članovima stoji da će to oni uraditi i doneti po nalogu gradonačelnika i predsednika opštine uverenje da su psihološki test prošli, da imaju nekakvu kondiciju i tako dalje. Evo, ovde, živog i zdravog kolege Jojića koji je završio službu sa najvišim činom u policiji, to bi moglo da se kaže, general, pa da li znate šta je morao tada i šta sada moraju da prođu ne samo pripadnici policije, već i Sektora za vanredne situacije, oni koji se na konkurs prijave za vatrogasce. A vi sada ljudima koji apsolutno mogu da budu potencijalno i ovakvi i onakvi, jer ovo je smešno kakve oni testove prolaze, dajete ovlašćenje da primenjuju sredstva prinude, da pendreče ljude, da ih vezuju, odnosno da im stavljaju lisice, da koriste suzavac i tako dalje.

Ovo je zaista nešto što duboko protiv elementarnih načela i Ustava i svih drugih zakona i tako dalje. Ovaj zakon, budite sigurni ako bilo ko bi ga osporio na Ustavnom sudu ne bi mogao da opstane.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pa, ja mogu da se složim sa tim da oni koji su donosili Zakon o komunalnoj policiji, 2009. godine, nisu imali časne motive. Čak, mislim da sam siguran u to, s obzirom na to ako imamo u vidu ko je tada vršio vlast u Srbiji, ako imamo u vidu da je u pitanju Dragan Đilas, sasvim sigurno i možemo da budemo, da časni motivi nisu bili u planu.

Mogu, čak i da se složim sa tim da je Đilas o komunalnoj policiji razmišljao na način da stvori parapolicijske snage. Mogu da se složim sa tim da je Đilas na taj način hteo da stvori partijsku vojsku, to su činjenice, to se zna, u krajnjem slučaju svi građani to znaju.

Ali, to nema nikakve veze sa nama, ja mogu da se složim i sa tim da Đilas sve što je radio prekrivao je to iza nečasnih motiva, u krajnjem slučaju ako neko, ko je za svog političkog angažmana bio u stanju da zaradi 500 miliona evra, privatno, toliko mu se meri imovina, onda to govori u prilog tome.

Kada je reč o tom Đilasu i ovom njegovom članu predsedništva, te njegove stranke, kako god se ona sada zvala, Marku Bastaću, o čemu je malo pre govorio i Vladimir Orlić, ja bih želeo da iznesem još jedan podatak, a to je da je rukovodstvo tog sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, isplatilo firmi za čišćenje zgrade, opština, 58 miliona dinara. Zapravo, preko toga su plaćali svoje aktiviste i odbornike.

Kada je reč o dugu sportskog centra, od preko 100 miliona dinara, postavlja se pitanje na koji način su oni došli uopšte u takvu situaciju? Apsolutnim nemarom, apsolutnim da kažem zanemarivanjem potreba te ustanove, apsolutno neracionalno korišćenim sredstvima, došli su do toga da ova ustanova danas ne može da servisira svoje dugove koje ima, jer su uzimali nepovoljne kredite, uzimali su kredite za koje su zalagali svoju imovinu, uzgred budi rečeno pogrešio sam, nisu svoje imovine, to je imovina grada Beograda i danas su u situaciji da ne mogu da servisiraju svoje dugove.

Onda, šta da radimo da bi smo sačuvali svoje direktorske fotelje, hajde da proglasimo kako taj zli grad hoće da otme nekome nešto. Hajde da kažemo, kako su gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, gradsko rukovodstvo, ljudi koji žele da otmu imovinu od građana Starog Grada.

Kada je reč o Vračaru, imamo i tu jedno licemerno saopštenje DS, od juče, povodom osnivanja privrednog društva „Mirko Sandić“, pa kažu DS osuđuje tretiranje imovine građana, kao deo stranačke aktive SNS, posebno najnoviju odluku o poklanjanju sportskog centra Vračar i dečijeg odmarališta „Šuplja stena“, sa pripadajućem sadržajima, gradskoj upravi koja oslikava model i meru neodgovornosti.

Ovo je toliko licemerje, da ja nemam reči. Onaj koji je upropastio sportski centar Vračar, dakle decenijama su gazdovali tom ustanovom, potpuno je devastirali, uništili je finansijski, da ne spominjem u infrastrukturnom smislu kolika je devastacija bila u pitanju, ostavili to preduzeće sa milionskim dugovima, dakle 48 miliona dinara je bio dug, kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti na Vračaru, a mi smo uspeli da skinemo to na 26 miliona, nismo mogli više, apsolutno nismo mogli više. Plate koje su kasnile po osam meseci, danas ne kasne, ili kasne 15 ili 20 dana.

Iz svega ovoga mislim da je reč o krajnje licemernim saopštenjima, o jednom, da kažem, bednom pokušaju da se krivica i odgovornost svali na grad Beograd i gradsko rukovodstvo. Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Pa, gospodine Markoviću, možda bi ste vi, sa kompletnom argumentacijom i vaše kolege u podržavanju ovakvog Predloga zakona i bili u pravu da niste isti, kao neki drugi. Upravo oni o kojima stalno pričate, a oni ovde ne postoje, nisu u sali, valjda im se obraćate, da vas čuju, da vas čuje javnost, ali evo pomenuću vam jednu od tih imena, možda zaboravljenih, ali isto je to da li je Đilas, da li je ovaj ili onaj.

Recimo taj Alimpić, bio je predsednik, sećate ga se, Skupštine grada, apsolutno iste argumente je imao za ovlašćenja komunalne policije i baš za ovaj moj član, i baš za ovu tačku sredstva prinude, kao vi sada iz vladajuće koalicije, potpuno isto.

On je, čak išao dotle, i tada kad je taj zakon stupio na snagu, rekao je – pa to je odlično, pa mi sada imamo ljude koji će da idu na ova nelegalna gradilišta, mogu da koriste pendreke, pa da vezuju, pa da privode ove koje se bave nelegalnom gradnjom.

Molim vas, nijedan argument drugačiji nisam čula, zato sam juče na ovom sajtu „Otvoreni parlament“, pronašla stenografske beleške, celokupnog toka rasprave, predsedavala tadašnji predsednik Skupštine, jedno vreme, pa onda Gordana Čomić, kasnije krenula po amandmanima, radikalima da izriče kazne, da nam oduzima reč, sve argumente je tada, istovetne, ponavljao ministar Milan Marković.

Dakle, ja ne mogu da verujem, znači da se to sve okreće posle 10 godina, vi kao neki koji ste protiv njih, protiv takve vlasti, protiv svega što su oni zagovarali, pa protiv toga su valjda građani glasali 2012. godine, na izborima. Zar, vi niste to isto obećavali? Zar niste govorili da je to neka parapolicijska formacija, da je to protiv ustavno, čak se Martinović, koji nije danas ovde, u tom trenutku, pozivao na prisustvo ministra Snežane Malović, da kaže da je to protiv ustavan zakon.

Pravo na repliku poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.