Lepo ste pročitali i rekli, kolega Martinoviću, poveravanje pojedinih poslova. Kada se to kaže, onda mora da se razgraniči. To ste zaista tada, pre deset godina, lepo rekli. Ova ovlašćenja, kao što su mere prinude, eventualne represije koja se dešava u tom trenutku, znači, fizički integritet tog čoveka je narušen, ako se on vezuje, stavljaju mu se lisice, udara se palicom itd, da to mogu samo da imaju državni organi.
Zamislite sada, vi kažete – poveravanje pojedinih poslova. Mnoge državne institucije, banke, ima još takvih slučajeva, poveravaju poslove bezbednosti licenciranim agencijama za obezbeđenje. Zamislite vi sada u nekoj banci, evo, ima tu kolega koji su radili i u tim službama, neko od građana napravi problem u tom trenutku, a ovo su isto povereni posao, verujte mi, po zakonu koji smo izglasali u Skupštini, to je vrlo ozbiljna procedura, maltene takva i psihofizičke spremnosti i licence koju treba da dobiju, mnogo viši nivo nego što je komunalna milicija, da biste vi osnovali ovu agenciju za obezbeđenje objekata itd.
Onda, kada bi neko ušao, bilo koji građanin u banku i počeo da pravi neki problem, da nekoga tamo guši, davi, da ruši tamo, da hoće da nasrne na službenicu u banci, šta može ovaj da uradi? Pa, on nema ta ovlašćenja, mere prinude, represije, bilo koje. Može da reaguje do određenog trenutka, ali i da pozove regularnu policiju, regularni policijski državni organ koji to sve treba da uradi i koji će u skladu sa svojim ovlašćenjima, zakonskim, to da uradi.
Mi se oko toga sporimo, ne sporimo se uopšte oko toga da komunalna policija kao takva postoji, opet vam kažem.