Sada smo, ja bih možda rekao iz meni neshvatljivog razloga, ali ne bih bio iskren, razumem ja zašto, otišli potpuno u smeru nekih ličnih komentara i ličnih ocena.
Ja se ne razumem, moram da priznam, toliko dobro kao neki ovde u garderobu, šta koliko košta, ali ne vidim baš razlog da ja sad to treba da komentarišem kad ne znam, niti mislim da me zanima. Nije korektno pominjati na taj način na koji je upravo pomenut gospodin Babić. On se nalazio na čelu Koridora koji su radili na tome da se napravi taj južni krak Koridora 10, za koji se postavlja pitanje šta je razlog zašto je toliko trajao i toliko koštao. Pa verovatno isti razlog traje 70 godina. Jel 70 godina bilo potrebno da se tako nešto završi? Ko je pokušao, a ko je uspeo da taj projekat dovede do kraja? Ja nisam siguran da, ako o prirodi govorimo, o najnepristupačnijem terenu mogućem, da se tu nešto specijalno promenilo, pa je odjednom negde nastala ravnica i pogodno je za gradnju, a pre toga su bile vrleti, brda i čuda.
Nije se tu sigurno ništa promenilo i nije to pokazatelj bilo kakve dubioze, nego ozbiljnog i posvećenog rada, da čak i kada imate najneverovatniju prepreku na svetu vi budete hrabri pa kažete radićemo, pronaći ćemo rešenje, nek i zakasnimo mesec ili šest, ali ćemo ga savladati na kraju i tu vrstu volje da pokažete, ali s druge strane da imate odakle da finansirate tako nešto što Srbija danas ima, a nije imala u vreme ovih na koje stalno upozoravam i podsećam, i na kraju rezultat napravite, rezultat koji, još jednom, 70 godina pre vas niko napravio nije, a kažu da je još starija ideja o tome da se tu napravi put koji će da povezuje srce Evrope sa njenim jugom.
Gospodin Babić je u tome učestvovao i na to je sigurno ponosan i treba to imati na umu čemu ko od nas ovde služi. Ali ako pričamo o dubiozama, još jednom, 21 milijarda i nešto je plus, a ne minus u našem budžetu u ovom trenutku, 180 miliona evra je plus, a ne minus u Srbiji. Kako nas vide drugi i da li misle da smo u dubiozi ili misle nešto drugo?
Evo, samo jedan podatak, 2018. godine dobili smo ocenu BB uz pozitivne izglede, u Izveštaju Agencije „Standard i Purs“, dakle reč je o rejtingu Srbije. Kažu, citiram vam sad ovo – ovo je najviši rejting koji je Republika Srbija do sad dobila od kompanije „Standard i Purs“ od 1. novembra 2004. godine, od kad se taj rejting dodeljuje. Tada je bio B+, u međuvremenu se menjao, da bismo sada završili na ovom, dakle, još jednom, BB uz pozitivne izglede. Što znači da ova agencija smatra da je Srbija danas na najvišem nivou finansijskog zdravlja i kondicije u ovom veku. To je pokazatelj bilo kakve dubioze ili, zapravo, dobrog stanja u državi Srbiji.
To smo uspeli da napravimo, to smo uspeli da izgradimo, na to treba da budemo samo ponosni, ne da pokušavamo da budemo negde sitno pakosni, ne treba nam to. Treba samo da kažemo – odlično je, svaka čast za posao. Zahvaljujući tome mi možemo danas da održavamo sve ono što smo napravili. Zahvaljujući tome mi možemo da zidamo dalje. Bože zdravlja, možda i doguramo do toga da jednog dana svi imaju i po onaj čuveni novi BMW, jel da.