Poštovani poslaniče Orliću, što se tiče saradnje između institucije Zaštitnika građana i Skupštine Republike Srbije, što odbora, što Administrativnog odbora, što odbora koji se tiče pravosuđa, prava deteta, ona je do sada bila ne dobra, nego izuzetna, što apsolutno ne znači da u nekom budućem periodu ona će biti izvesno, izvesno dobra.
Samo ću pročitati deo iz Izveštaja gde se kaže u julu 2014. godine da je Narodna skupština zaključkom postavila osnovne sisteme praćenja izvršenja preporuke Zaštitnika građana. Zaključkom je određena obaveza Vlade da jednom u šest meseci izvesti Narodnu skupštinu o izvršenju preporuka Zaštitnika građana. Zaštitnika građana nema saznanja da je Vlada postupila prema zaključku Skupštine u 2018. godini. Zaštitnik građana beleži saradnju sa Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu koji je u maju 2018. godine razmatrao Godišnji izveštaj za 2017. godinu. Odbor za prava deteta nije razmatrao Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2017. godinu u delu koji se odnosi na prava deteta, što je od naročitog značaja za ostvarivanje prava deteta u Republici Srbiji.
Zaštitnik građana ističe saradnju sa Odborom za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja, koje je 2. marta 2018. godine Zaštitnik građana odobrio traženi broj zaposlenih na određeno vreme u stručnoj službi Zaštitnika građana za 2018. godinu u skladu sa zakonom i načinom utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i prilikom unutrašnjeg uređenja i sistematizacije radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana, čime je doprineo unapređenju kadrovskih kapaciteta stručne službe ovog nezavisnog organa.
Takođe, odbor za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja je 26. oktobra 2018. godine podržao predlog Zaštitnika građana za donošenje odluke u izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju i radu stručne službe i pravilnika unutrašnjeg uređenja i sistematizacije radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana, koji predviđa reorganizaciju rada stručne službe u okviru utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih, što je usvojeno u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije, 7. decembra 2018. godine.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor za prava deteta i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, su na zajedničkoj sednici, 18. decembra 2018. godine, razmotrili izveštaj o radu nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2017. godinu, koji je Zaštitnik građana podneo 5. decembra 2018. godine.
U oktobru 2018. godine, Zaštitnik građana je dostavio Narodnoj skupštini tražene informacije iz svoje nadležnosti, u cilju pripreme sastanka parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Kao što se vidi iz priloženog, ta saradnja je bila dobra i ono što sam ubeđen, biće još bolja. Kroz pitanja koja ste mi postavili i našu saradnju sa Skupštinom Republike Srbije, praktično dolazimo do odgovora na to pitanje, a to je koliko se građana Srbije pritužuje, odnosno obraća instituciji Zaštitnika građana.
Moram da kažem da u dugom vremenskom periodu građani Republike Srbije nisu bili upoznati sa onim što Zaštitnik građana u suštini radi i u kojim oblastima ih može zaštiti. Zato su ovakve sednice, saradnja u ovom formatu u plenumu ili u odborima, vrlo značajne, jer građani koji to prate saznaju posredno ili neposredno šta su praktično obaveze i prava Zaštitnika građana u pogledu posla koji obavlja.
Mi ćemo se potruditi da u narednom periodu, kroz posebne izveštaje iniciramo one teme koje su vrlo značajne za funkcionisanje Republike Srbije kao države i kada to kažem, mislim na zadovoljstvo građana Republike Srbije i na isticanje onih problema koji se često ne vide, jer nemaju dovoljnu medijsku pažnju, jer se ne nalaze blizu administrativnih centara i većih gradova u Republici Srbiji, ne bih sada nabrajao, biće prilike, koje zaista spadaju u kategoriju zaboravljenih problema, a na koje smo se mi u poslednje vreme fokusirali.
Pomenuli ste diskriminaciju, ja bih mogao da kažem da se zaštitom od diskriminacije bavi posebna služba, a to je Poverenica za zaštitu diskriminacije, ali svakako to da neću reći iz prostog razloga, jer opseg ljudskih prava podrazumeva i zaštitu od diskriminacije. Znači, spada i u našu delatnost. Ali, molim, i ovaj put, vas cenjeni poslanici, uvek uzmite u obzir jednu stvar, da kada se donose novi zakoni tada je potrebno skromnim sredstvima Republike Srbije multipliciranje institucija umesto koncentracija na nekoliko institucija koje obavljaju svoj posao valjano.
Ja ću ovo pitanje isticati više puta iz razloga tog što u postojećim kapacitetima Zaštitnik građana može vrlo korektno, dobro da obavlja svoj posao, ali nikako bez saradnje sa ovim cenjenim domom, gde preko vas indirektno ili direktno se građani Republike Srbije informišu o svojim pravima, pa i onim pravima koji može, treba ili da budem eksplicitniji, mora zaštiti instituciju Zaštitnika građana. Hvala vam.
