Nemate potrebe da imate tu vrstu strahovanja oko toga da će Srbija da prizna ili da prihvati, kako se to uobičajeno kažem, stolicu Kosova u UN. Ako smo sprečili da Kosovo uđe u Interpol, ako smo sprečili da Kosovo uđe u UNESKO, ako smo sprečili da Kosovo uđe u neke druge međunarodne institucije i asocijacije, onda možete da zamislite koliki diplomatski i politički napor ćemo da uložimo i koliki već ulažemo da Kosovo i Metohija ne budu primljeni kao punopravni član UN. Dakle, tu vrstu strahovanja ne morate da imate.

Što se tiče Rezolucije 1244, Srbija je tu, kako da vam kažem, potpuno čista, mi je poštujemo, ali u Rezoluciji 1244 postoje stvari koje su povoljne za Srbiju, a postoje stvari koje nisu baš sasvim povoljne po Srbiju.

To da li ćemo mi Rezoluciju 1244 da poštujemo ili nećemo da poštujemo u potpunosti, čak i da je ona u stoprocentnom smislu u interesu države Srbije, to ne zavisi samo od Srbije. To zavisi, pre svega, od država koje su članice Saveta bezbednosti UN. Mi o tome sve vreme govorimo.

Dakle, apsolvirali smo priču o Rusiji i Kini. To su naši prijatelji. Imamo najbliže moguće odnose sa njima, oni to sami kažu, ali ostaje nam zapadni svet. Šta sa njima da radimo? Ne možete da kažete da oni ne postoje i da se oni ništa ne pitaju. To je taj teži deo posla od koga na neki način svi beže. Bežali su i ovi iz prethodne vlasti, a na neki način, sada pokušavate da pobegnete i vi.

Dakle, zadatak Srbije i zadatak srpskog rukovodstva, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je vrlo težak, kako da ubedite taj zapadni svet, na čelu sa Amerikom, da nije rešenje za Kosovo i Metohiju to da se od Srbije traži priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, nego da se prihvati kompromisno rešenje, koje dugoročno donosi stabilnost čitavom regionu zapadnog Balkana. To je težak posao i to je posao koji ne može da se uradi za mesec dana, za šest meseci, za godinu dana. To je posao koji će verovatno trajati godinama.

Ostao sam dužan odgovor gospodinu Mirčiću. Vidim da je napustio salu. On kaže – pa, za Evropsku uniju je Kosovo i Metohija rešeno pitanje, oni priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Ako priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, što nas onda pozivaju na nastavak dijaloga sa Prištinom? Što da razgovaramo sa Prištinom ako je sve završeno? Nije sve završeno.

Mi pokušavamo da to što nije završeno bude završeno u korist Srbije ili najvećim delom u korist Srbije, a da bismo to uspeli, evo, time završavam, morate da otvorite dijalog ne samo sa Albancima na KiM, morate da otvorite dijalog sa velikim zapadnim silama, na čelu sa Amerikom, jer da nije bilo tih velikih zapadnih sila, nikada Albanci na Kosovu i Metohiji ne bi proglasili nezavisnost.

Mi suštinski nemamo problem sa Tačijem i sa Haradinajem. Mi imamo problem kako da ubedimo zapadni svet da je rešenje za Kosovo i Metohiju kompromis, a ne to da Srbija izgubi sve. To da Srbija izgubi sve, to nije rešenje, to može samo da stvori dodatnu ozlojeđenost kod srpskog naroda i dodatnu mržnju na Balkanu. Rešenje je da se pronađe kompromis, da se pronađe neka zlatna sredina između interesa Albanaca i interesa Srba. To dugoročno donosi mir i stabilnost i Srbima i Albancima, ali donosi dugoročno mir i stabilnost čitavom zapadnom Balkanu, a srce zapadnog Balkana je Srbija.

Koleginice Radeta, samo mi recite po kom osnovu, zbog računanja vremena?
(Vjerica Radeta: Ja bih replicirala.)
Izvolite.

Hvala.

Opet zamena teza. Mi ovde govorimo o nečem drugom. Mi ne govorimo o zapadnom svetu, kako kaže kolega, u smislu pojedinačnih država. Govorimo o putu ka EU, za koji mi u SRS mislimo da nije dobar, da nije dobar za Srbiju, da nije dobar za naš narod i mi to ponavljamo. Mislim da je svakom jasno da smo mi politička partija koja je apsolutno protiv ulaska Srbije u EU. To svakako ne znači da ne može da se ekonomski sarađuje sa nekim zemljama sa kojima postoji interes, obostrani, naravno.

Što se tiče stava SAD, o kojem ovde govorimo, odnosno o kojem je kolega govorio, od kada je predsednik SAD Donald Tramp, mi nikada nismo čuli zvaničan stav Amerike o Kosovu i Metohiji. Za nas to što priča taj Skot, za nas to nije stav Amerike. Evo, on se i danas oglasio da podrži ove svoje koje je najpre ubacio, pa sad ih naterao da izađu iz Narodne skupštine, da podržava ovu Čongradin, kako se zove, da on procenjuje ko treba da se pokaje, ko ne treba da se pokaje. Zaista je sramota, toliko puta je uvredio državu Srbiju i sve građane Srbije taj Kajl Skot i prosto je neverovatno da mi i dalje trpimo i da ne kažemo – iš, bre više, dosta tebe, dosta tvog bezobrazluka.

Znate, kad se takve stvari vide, onda se zaista pitamo gde je ozbiljnost države? Vi pričate o ozbiljnosti države, a jedan Kajl Skot sebi dozvoljava, i ovde mu se to toleriše, da napada koga god hoće i kad god hoće, da obilazi decu našu, da im priča da je Kosovo republika, da u Vladi Srbije to kaže, da po tviteru piše šta mu padne napamet, da u „Danasu“, na „N1“ i ostalim tim medijima antisrpskim, može da kaže šta god hoće i onda mi kao sad imamo mišljenje Skotovo i to mišljenje nekom nešto znači. Ne, naravno, ne znači.

Što se tiče stava prema Kosovu i Metohiji, mi i dalje tvrdimo mora na drugi način, čvršća još saradnja sa Ruskom Federacijom da se uspostavi i sa Kinom i ponavljamo, mora se insistirati i verujemo da bi, kada bismo mi to tražili, da bismo to i dobili, da se problem rešavanja Kosova i Metohije vrati u Savet bezbednosti UN. A to da mi ne dobijemo ništa, da mi izgubimo sve, to ja mantra koja vodi ka podeli Kosova, protiv koje je SRS i protiv koje je Ustav Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Bez želje da branim ambasadora SAD, ali u srpskoj istoriji postojao je jedan ambasador koji je bio mnogo bahatiji i bezobrazniji prema srpskim vlastima. To je bio ambasador Austrougarske, koji je isporučio Nikoli Pašiću 1914. godine onaj po zlu čuveni ultimatum Austrougarske Srbiji. On se bahatije ponašao od ijednog ambasadora koji trenutno obavlja svoju dužnost u Beogradu. Pa, opet, Nikola Pašić nije došao na ideju da protera austrougarskog ambasadora, niti nemačkog, nego se odlučio da sa njima razgovara.

Kao što znate, Srbija je prihvatila sve tačke iz austrougarskog ultimatuma, sem one jedne, a to je da austrougarska policija vrši istragu na teritoriji Srbije o tome ko su organizatori atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. godine. Sve ostalo smo prihvatili. Nismo mi ceo ultimatum odbili. Mi smo odbili samo poslednju tačku koja je za nas bila neprihvatljiva.

Zašto ovo govorim? Zato što se Aleksandar Vučić danas ponaša isto onako kao što se ponašao Nikola Pašić.

Nije jednostavno slušati od američkog, nemačkog i francuskog ambasadora, nije jednostavno slušati od francuskog predsednika da je Kosovo samostalna država. Ali, postavlja se pitanje – šta je alternativa? Možete da im otkažete gostoprimstvo, možete da im se zahvalite, da ih isterate iz Beograda. Pitanje je da li ćemo mi zbog toga povratiti Kosovo i Metohiju? Evo, sad da isteramo sve ambasadore država koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, jel nam to garantuje povratak Srbije na Kosovo i Metohiju? Ne garantuje. Time pozicija Srbije može da bude samo još teža nego što je sada.

Nema za Kosovo i Metohiju lakih rešenja. Mi sad svi pričamo o Kosovu i Metohiji na jedan način koji je lepo slušati. Sad svi pričaju o Kosovu i Metohiji, ali niko neće da živi na Kosovu i Metohiji, niko neće da živi u Prizrenu. Evo, vi, gospođo Radeta, da li biste hteli da sad iz Zemuna pređete da živite u Prizrenu, da vam neko da petosoban stan, platu, posao itd? Da li biste napustili Zemun? Znam da niste rođeni u Zemunu.

Da li biste vi, Despotoviću?

(Zoran Despotović: Bi.)

Vi bi napustili vaš rodni grad i otišli da živite u Prizrenu, u Đakovicu? Idite, ko vam brani. Da li je za vas Kosovo i Metohija Srbija? Jeste, pa šta vas sprečava da odete u srpski Prizren? Šta vas sprečava da odete u srpsku Đakovicu?

Vi se ponašate pomalo licemerno, e to je naše…

(Nataša Sp. Jovanović: Nisi bio na Kosovu.)

Bio sam Nataša na Kosovu i Metohiji mnogo puta, kao i ti, i ti to vrlo dobro znaš. Ja vam govorim nešto drugo.

Dobro, evo, ja pričam gluposti.

(Nataša Sp. Jovanović: Kada si bio u Đakovici?)

Dobro. Kada si ti Nataša bila u Đakovici?

(Nataša Sp. Jovanović: Ja ću da ti kažem.)

Kada si bila u Đakovici? Što ne živiš u Đakovici? Što ne živiš u Đakovici, nego po ceo božiji dan pričaš o Tomislavu Nikoliću, Radomiru Nikoliću i Fondaciji Dragice Nikolić. Dobro, idi, pa živi u Đakovicu.

(Nataša Sp. Jovanović: Navedi pet sela.)

Idi, pa živi u Đakovicu.

(Nataša Sp. Jovanović: Nabroj pet sela.)

Dobro, evo, ja ne umem da nabrojim pet sela. Ti umeš da nabrojiš sva sela na Kosovu i Metohiji, ali bez želje da se sada svađam sa vama, govorim vam ovo zato što znam šta je realna politika.

Lepo je pričati o svemu tome, ali niko neće da se odvaži, pa da uzme svoje kofere i da iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša ode da živi na Kosovu i Metohiji. Ja nisam čuo ni za jedan takav slučaj, a svi pričaju o tome da je Kosovo i Metohija srpsko. I Krajina je srpska, i BiH je srpska, i Dubrovnik je srpski. Super, idite, pa živite tamo.

Znači, jedno su želje, jedno su naši snovi, a drugo je realnost. Realnost je surova i nije realnost surova samo danas za Srbiju, uvek je realnost bila surova za Srbiju. Kada je Srbija imala lake i romantične epizode u svojoj istoriji? Možete na prste jedne ruke da ih izbrojite. Uvek nam je bilo teško. Nekada su nas udarali sa zapada, nekada sa istoka, nekada sa severa, nekada sa juga, nekada su nam kidali zapadne delove srpstva, nekada južne, ali uvek nam je bilo teško, ali u toj teškoj situaciji morate da se ponašate odgovorno prema svom narodu.

Mi mislimo da vodimo odgovornu politiku. Na kraju krajeva narod je taj koji će na izborima da kaže svoje mišljenje i na kraju krajeva narod Kosovu i Metohiji je već više puta rekao svoje mišljenje, glasajući za Srpsku listu. Ubedljivo najveću podršku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ima Aleksandar Vučić. Pogledajte Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i sve njih zajedno, pokušavaju da naprave neke opštinske mese odbore na Kosovu i Metohiji. Ne mogu da skupe dvoje ljudi, neće ih ljudi, ali ljudi hoće Aleksandra Vučića, hoće SNS. Zato što znaju da nećemo da ih prodamo. Zato što znaju da nećemo da ih izdamo. Zato što znaju da nećemo da dozvolimo novi „Bljesak“ i „Oluju“.

Da li su ti helikopteri i ti avioni pali sa neba ili su stigli u Srbiju zahvaljujući diplomatskoj ofanzivi Aleksandra Vučića prema Rusiji, prema Belorusiji, prema Kini itd? Zahvaljujući Aleksandru Vučiću imamo jaku vojsku, a ne tako što sedimo u svojim kabinetima i maštamo - al bi bilo lepo da pola Balkana bude u sastavu Srbije. Vodimo jednu odgovornu i realnu politiku. Najpre smo morali da ojačamo ekonomiju, pa kada smo ojačali ekonomiju, prešli smo da jačamo vojsku, pa sada kada imamo jaku vojsku i jaku ekonomiju, onda nas drugačije posmatraju i u svetu. Znači, moramo da vodimo računa o redosledu koraka. Nema jake Srbije bez jake ekonomije i bez jake vojske, a za to vam je potrebno vreme.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Da li će ovaj režim izdati Kosovo i Metohiju, to ćemo tek da vidimo. Mi iskreno želimo da se to ne desi, zato što mislimo da treba učiniti sve da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Republike Srbije, onako kako je napisano u Ustavu Republike Srbije.

Ova diskusija od malopre stvarno je zasluživala da bude prekinuta, kolega Arsiću, ali nema veze, ne intervenišem po Poslovniku. Bilo je tu zaista i dosta bezobrazluka i licemerja i bezobzirnosti. Ko će gde da živi i prozivanje da narod čuje, idi ti Nataša živi u Peći, idi ti Vjerice u Prištinu, pa idi ti Martinoviću u Ćupriju, bar tamo imaš radno mesto. Ovo je zaista nešto što je neverovatno i što sami hoćete da idemo u jednu raspravu koju sasvim sigurno ne želite.

Kada vam neko postavi pitanje ili kad uopšte govorite, onda kažete mi treba da gledamo u budućnost, mi treba da prošlost ostavimo iza sebe, a onda ovde pričate kakve je ultimatume dobijao Nikola Pašić u vreme kada je bilo izvesno da će izbiti rat, što sada valjda nije slučaj, u upoređujete dok austrougarskog ambasadora sa ovom skotinom, koji se ruga sa srpskim narodom, koji se ruga danas sa Nikolom Teslom, pročitajte mu tvit pa vidite, da bi zaštitio onu Čongadin, kako se zove, i list "Danas" i ostale antisrpske medije.

Nemojte, gospodine Martinoviću, vi znate istoriju, i to nije sporno, ali nemojte da mešate babe i žabe. Nikada nismo rekli da vi iznosite neke neistinite podatke iz istorije. Nije to sporno, ali ne možete upoređivati zaista vreme Austrougarske i ovo sad vreme i vreme austrougarskog ambasadora i vreme ovog koji više ne zaslužuje ni ime da mu se pomene. Jedino ne znam kada ćete ga oterati iz Srbije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Bez želje da se svađam sa mojim dragim i uvaženim koleginicama, ali ja sam poredio to vreme sa ovim vremenom zato što je i ono vreme bilo teško za Srbiju i ovo vreme je teško za Srbiju. Kao što tadašnji ljudi, koji su vodili Srbiju, nisu oterali austrougarskog i nemačkog ambasadora iz Beograda, ma koliko da im je bilo teško da slušaju sve ono što su im oni govorili, tako mi sebi ne možemo danas da dozvolimo luksuz da oteramo američkog, nemačkog ili britanskog ambasadora, ma koliko da se ne slažemo sa onim što oni pričaju.

Zadatak je vrlo težak i mislim da vi to dobro razumete. Zadatak je da pokušamo, ne samo sa tim ambasadorima, na kraju krajeva, nisu oni toliko važni, ali sa čelnim ljudima velikih zapadnih sila, da razgovaramo, što Aleksandar Vučić i čini, i da pokušamo da ih ubedimo. Da li ćemo u tome uspeti ili ne, ostaje da se vidi, ali pokušavamo i upotrebljavamo sva moguća i raspoloživa sredstva da ubedimo te ljude da rešenje za Kosovo i Metohiju nije da Srbije potpuno nestane sa Kosova i Metohije.

Srbija je i danas prisutna na Kosovu i Metohiji. Ne u onoj meri u kojoj bismo želeli i vi i ja, ali prisutna je u onoj meri koja garantuje minimum opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Tamo i dalje funkcionišu naše škole. Tamo i dalje funkcionišu naši fakulteti u okviru Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, odnosno zvaničan naziv je Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Tamo i dalje funkcionišu naša obadništa. Tamo i dalje gradimo stanove i kuće za naš narod koji je ostao na svojim vekovnim ognjištima. Nisu uspeli, a hteli su da nas potpuno istisnu sa Kosova i Metohije.

Sada zadatak ovog aktuelnog rukovodstva, na čelu sa našim predsednikom, kako da Srbija bude još više prisutna na Kosovu i Metohiji, a da pri tome ne poremetimo i onako delikatne odnose koje imamo sa zapadnim svetom.

Još jedanput ponavljam. Nisu ovde sporni Rusija i Kina. Oni su nam prijatelji. Veći stepen saradnje, ne znam šta možemo da uradimo, da se proglasimo sastavnim delom Ruske Federacije, da kažemo da smo nova federalna jedinica u sastavu Rusije. Mislim, ne znam šta još možemo da uradimo. Ne gubernija. Rusija je federacija. Možemo da se proglasimo federalnom jedinicom u sastavu Ruske Federacije, ali to onda znači da Srbija više ne postoji kao samostalna i nezavisna država, a to, nadam se, niko ovde ne želi.

Dakle, zadatak je težak zato što razgovarate sa državama koje su, ne samo priznale nezavisnost Kosova i Metohije, nego su aktivno radile na tome da Kosovo i Metohija postane odvojeni od Srbije.

A mi sada pokušavamo da te iste ljude, odnosno te iste države, ubedimo da nije rešenje za KiM to da Srbija prizna nezavisnost KiM, nego da se postigne jedno kompromisno rešenje u kome će biti zadovoljen minimum nacionalnih interesa i Albanaca, ali i Srba. I mi mislimo da je to realna i odgovorna nacionalna politika.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite koleginice.