Hvala, gospodine Marinkoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, protekle nedelje smo vrlo opširno ovde raspravljali o temi kontinuiteta i diskontinuiteta između vlasti SNS i vlasti DS, tj. vlasti pre 2012. godine. Tu smo mogli da imamo razumevanja za određene poteze, da se nešto ipak promenilo na bolje, ali zaista ključne stvari i ključne delatnosti su ostale u potpunosti iste, samo sad to rade novi ljudi.
Imali smo prilike da čujemo ovde od predstavnika vladajuće većine opet to famozno Poglavlje 23. Zbog tog Poglavlja 23 i pohvala koje posle stignu iz Evropske komisije, mi smo mnogo što šta napravili loše u našem pravnom sistemu, pa tako i što se tiče i Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Podsetiću vas da je prvi zakon i prvo uvođenje javnog izvršitelja usvojila većina DS 2011. godine, a većina SNS 2015. godine je potvrdila isto takav zakon sa istim ključnim rešenjima. Dakle, ostvaren je potpuni kontinuitet sa ovom jednom institucijom koja ne donosi ništa dobro građanima Srbije. To famozno Poglavlje 23, možemo da ga čujemo vrlo često od raznih predstavnika i izvršne vlasti, a i vladajuće većine u Skupštini, zaista ispostavilo bi se da je to veoma važno za život građana Srbije, da to poboljšava njihov sveukupni standard i perspektive, a zapravo realnost je potpuno drugačija.
Dakle, zbog pohvala od strane EU, tj. Evropske komisije u svom izvešaju, mi smo potpuno zamenili dotadašnji sistem izvršenja obaveza sa jednom institucijom koje se pokazalo da zaista ne poznaje pravo. Takođe, mogli smo da čujemo i da, naravno, u svakoj delatnosti, u svakom žitu ima kukolja, u svakoj delatnosti ima zloupotreba. To je sve tačno. Ali, kod pitanja javnih izvršitelja, zloupotreba nije izuzetak, već je zloupotreba postala pravilo. Udruženje javnih izvršitelja je za ovih nekoliko godina izraslo u jednu, ne mogu da kažem ni organizaciju, ni esnaf, ni bilo šta od toga, to više liči na svojevrsni mafijaški klan sa sve tom Komorom javnih izvršitelja, jer, kako drugačije objasniti da, na primer, izvrši se izvršenje, predmet nekretnina, tj. stan u Beogradu. Otet je stan porodice Aksentijević, a taj stan posle na aukciji kupi izvesni Đorđe Čolović, koji je sin Danice Čolović, Poverenika organizacione jedinice Komore izvršitelja iz Kragujevca i zamenika predsednika Izvršnog odbora Komore izvršitelja.
Imamo situaciju kod pitanja izvršitelja da se organizuju razne licitacije posle sa tim zaplenjenim nekretninama. Niti iko zna kada su te licitacije, ni ko se tu prijavljuje, a vrlo često ne samo da je javnost isključena ne samo iz tog postupka već vrlo često je tu angažovan i veliki broj lica privatnog obezbeđenja, ne sme niko ni da priđe na licitaciju ko nije iz tog uskog kruga ljudi koji su povezani sa izvršiteljima.
U 2017. godini 3.736 zaplenjenih stanova. Samo taj podatak, da zanemarimo sve ostalo, treba da bude nešto alarmantno za izvršnu vlast. Pazite, 3.736 porodica je ostalo bez stana. Potpuno suprotna rešenja od rešenja koja su bila predviđena zakonom, čini mi se, iz 2001. godine. Samim tim, ako je neki zakon usvojen pre, sada već, 18 godina ne znači da izmena tog zakona automatski i sama po sebi je modernizacija. Ne mora da nešto što prođe dugo vremena, npr. od donošenja tog zakona da znači da se taj zakon potrošio, da više ne odgovara našoj društvenoj stvarnosti, životu u Srbiji. To nikako ne mora da znači.
Postavlja se pitanje – osnov, tj. interes da se ovakav zakon donese i 2011. i 2015. godine, a evo sada i ove izmene 2019. godine. Ne može da se kaže da je interes građana Srbije jer nije.
Situacije su razne. Skandalozne. Prilično neverovatne za nekog ko možda ne zna dovoljno o tim temama. Na primer, penzioner Branka Havat i njen sin Tarik, koji su iseljeni iz stana na Dorćolu zbog duga od 6.500 evra, a taj stan posle je prodat na licitaciji za 26 hiljada evra, a tržišna vrednost stana na Dorćolu, u centru Beograda, opštini Stari Grad je više od 90 hiljada evra. Gde je Agencija za borbu protiv korupcije? Gde je Savet za borbu protiv korupcije?
Skandalozno je i to da javni izvršitelj sam određuje sebi svoje provizije i svoje troškove u postupku izvršenja. Dakle, koliko kome padne na pamet. Sada mi se ovo ne sviđa, sada je ovo malo skuplje, danas sam loše raspoložen sada će biti još skuplje itd.
Kad bi sutra neki građanin, koji ima očigledno problem kada javni izvršitelj zloupotrebljava svoja ovlašćenja, trebao negde da se požali na to, on se žali Komori javnih izvršitelja i disciplinskoj komisiji te Komore. Dakle, nekim ljudima iz udruženja, tj. Komore izvršitelja. Naš narod kaže – kadija te tuži, kadija ti sudi. Evo, do tog stepena smo doveli naš pravni sistem sada i sve to da bi se neka statistika popravila, sad kao da ne gledamo kako se to odražava na građane Srbije.
Dakle, bilo je, ne znam, dva miliona i ne znam, koliko stotina hiljada neizvršenih obaveza, sad ih ima milion i po, ili miliona i osamsto hiljada, dakle, to je po automatizmu dobro, a kako se to odrazilo u uopšte koji je red veličina tih dugovanja, tj. tih obaveza, to mi ne vidimo. Ne vidimo ni u izveštajima Evropske komisije kada se to hvali, niti Ministarstvo pravde o tome govori. Onda, kao sad briga za položaj građanina u postupku izvršenja, do 5000 evra duga neće se pleniti nepokretnost. Ne, mogu ja to sada da shvatim, 5000 evra za komunalne usluge, ja se izvinjavam, ko je to se setio da to treba da bude 5000 evra? Kako se došlo do te cifre? Da li je neko rekao, ja mislim 5000 hiljada, ja mislim 4000, kako je neko došao do cifre od tačno 5000 evra? Jel, to isto neki savet iz Evropske komisije i šta se dešava kad je dug 5100 evra, ili 5001 evro? Šta to znači, a komunalna potraživanja?
Dakle, neko treba da bude dužan za račune za struju 600 hiljada dinara npr. a ja znam da je Elektroprivreda Srbije jedno preduzeće koje nije toliko efikasno, ali mislim da svakom korisniku koji ne plaća račune mnogo ranije isključe struju nego što dođe dug do 600 hiljada dinara. Već tri meseca da se ne plati, mislim da tu EPS već isključuje struju, ali je zato sada obezbeđen neko ako napravi do 5000 evra na izvršenje na nepokretnostima. Promena koja neće doneti ništa.
Dakle, vrlo se često tako otimaju nekretnine, stanovi, zbog tih nekih dugovanja, kad se uračunaju sve kamate i provizije i svi ostali troškovi izvršitelja budu čak negde i pet i 10 puta veće nego što je osnovni dug, i nepokretnost se prodaje tajno, niko ne zna ni gde, ni kako, ni ko kupuje, niti je bilo ko obavešten. Postoji nešto u našem pravu što se zove pravo preče kupovine. Dakle, onda treba da bude npr. supružniku omogućeno prvo da kupi stan po toj vrednosti, ili kuću, ili već, šta drugo, ili sinu, ćerki, bratu, ili kako je to već regulisano sa pravom preče kupovine. Ali, ne, to izvršitelje ne zanima.
Mnogo nekih promena gde se zaista ne vidi bilo kakav interes, osim tog interesa poglavlja 23. kako je ovde predstavljeno, samo da se to ispuni i mi ćemo biti moderno zapadno društvo na našem evropskom putu, nezaustavljivi u procesu evro integracija, jednostavno svi će da se ugledaju na nas. Nejasno.
Podsetiću vas na rešenje zakona koji je bio na snazi do 2011. godine, i pazite sad, tu promenu glavnu, izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja ne može se sprovesti na stvarima ili pravima koje su neophodni za zadovoljenje osnovnih životnih potreba dužnika i lica koja on po zakonu dužan da izdržava, ili za vršenje samostalne delatnosti koja je dužniku glavni izvor sredstava za život.
Pri sprovođenju izvršenja vodiće se računa o dostojanstvu, ličnosti dužnika, kao i o tome da izvršenje i obezbeđenje budu što manje nepovoljni za dužnika. Da li neko može da kaže da javni izvršitelji prilikom izvršenja obaveza nad nepokretnostima vode računa o dostojanstvu dužnika? Da li je neko čuo za takvo iskustvo? Ne, već je to upad u nepokretnost, uvek u pratnji policije iako prošla rešenja u prošlom zakonu do 2011. godine su dozvoljavala izvršenja u pratnji policije, ali ne uvek, nego samo kada su takva i specijalne okolnosti, a ne svaki put redovno, a sada možemo da gledamo zaista neke scene gde neko pokazuje ne samo da nema poštovanja prema tom dužniku. Nije neko ko je dužan manje vredan, nego neko ko nije, kao čovek ili njegova ličnost. Ne vodi se računa o njegovom dostojanstvu, nemilosrdno se postupa pri izvršenjima.
Savet za borbu protiv korupcije je već stavio zamerku da je nesvakidašnji slučaj da izvršitelj u procesu izvršenja odlučuje o građanskim pravima dužnika. Kada je počeo izvršitelj da ima i sudska ovlašćenja da presuđuje šta su prava, šta nisu? Više od 230 tih ljudi je u Srbiji već sedam godina. Dakle, problemi su svake godine sve veći i veći, a određena grupacija ljudi u celoj Srbiji se nenormalno bogati na tuđoj nesreći. Znate, jedno je kada se neko zadužuje iz obesti i posle troši novac na razno razne stvari i pokušava da sakrije, da pobegne od zakona itd. to je izuzetak, to nije pravilo. Ljudi su često u svom životu primorani i da dignu kredit i pozajmicu ili šta već drugo, mora se voditi računa o tome.
Ovaj zakon o izvršenju od 2011. godine, potvrđenog 2015. godine, evo opet 2019. godine i ide samo i isključivo u korist bankama i ostalim velikim poveriocima. Ovde su zaštićene banke, a treba da postoji ravnopravnost između poverilaca i dužnika. To je valjda ključno u svakom zakonu, jednakost prestacija.
Da se mi razumemo, nismo mi protiv izvršenja obaveza, svako treba da plati ono što je dužan, ali ne po svaku cenu da ostane bez krova nad glavom, plaćajući nenormalne provizije, često i da nije obavešten o tome, pošto je postupak izvršenja skoro u potpunoj tajnosti, već u normalnom, redovnom postupku, gde se vodi računa o jednoj velikoj pravnoj vrednosti, a to je pravna sigurnost. Svaki zakon mora da obezbedi pravnu sigurnost za svakog građanina Srbije. Ovde je izgovor da su izvršitelji uvedeni i sa tom praksom se nastavilo kada se vlast promenila, zbog efikasnosti postupka, poboljšavanja efikasnosti postupka jer su do tad sudovi bili neefikasni i bilo je mnogo neizvršenih obaveza.
Dakle, vlast u Srbiji od 2011. godine, pa smo videli to i 2015. godine, kada su već bili naprednjaci i danas, ide linijom manjeg otpora. Umesto da se potrudimo uz zaštitu svih građanskih, ljudskih, procesnih i svih ostalih prava ljudi na kojima treba nešto da se izvrši, tj. na njihovoj imovini, mi smo sada to prepustili da se tamo neko bavi, ko vidi svoj veliki privatni interes u tome, ima zaštitu države, ima zaštitu policije da se apsolutno na pohlepan način obogati. Naš narod bi rekao da je takvo zanimanje prokleto.
Zamislite, kada bismo primenili tu istu logiku u zdravstvu, koje je isto tako prepuno problema, duge liste čekanja, nedovoljno objekata, zdravstvene ustanove u katastrofalnom stanju, nedostatak određenih aparata itd. kada bismo mi sada, kao što je Ministarstvo pravde uradilo za izvršiteljima, kada bi Ministarstvo zdravlja izvršilo obuku npr. nekih 300 ljudi pa da oni sada privatno idu da operišu po Srbiji, da pružaju zdravstvene usluge. Rekli bismo da to nije normalno, jel tako? Da se tu štiti integritet ličnosti, njegovo zdravlje. Za to je potrebna stručna sprema, škola, iskustvo, da neko ima specijalizaciju itd. I kod izvršitelja je valjda potrebna škola, i kod izvršitelja je potrebna nadležnost. Tu neko krši građanska i ljudska pravo, isto tako vredno kao život i zdravlje. To je kada bismo primenili tu logiku.
Onda, ovde još nešto, što ja nisam mogao da poverujem, na primer izvršenje na zaradi ili na plati, naknadi zarade, član 115, odnosno na naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate, odnosno njihove četvrtine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade. Znači, mi ovde u zakonskom rešenju, priznajemo da postoje plate manje od minimalne zarade u Srbiji i ne vidi niko u tome problem. Možda to neće biti u sledećem izveštaju Evropske komisije pohvaljeno, ali zaista u tome treba da vidimo neki problem.
Srpska radikalna stranka se zalaže za ukidanje institucije javnih izvršitelja, za povratak procesa izvršenja sudovima, Kako ćete napraviti efikasne sudske izvršitelje? Tako što ćete voditi računa o njihovim platama i u okviru toga koliko su izvršenja imali, sve po zakonu, sve uz nadležnost suda, povećati na primer 10% po svakom izvršenju. Tu ćete da vidite kako bi se efikasnije ponašalo naše pravosuđe, a ne ovako, ostaviti privatnim licima da se bogate nenormalno, da ih niko ne kontroliše.
Mi smo jedina politička partija u Srbiji, koja se zalaže za ukidanje javnih izvršitelja, ukoliko budemo imali priliku i narod Srbije nam ukaže poverenje, mi ćemo prvo raditi na tome da se ti izvršitelji, da se javni izvršitelji ukinu. Već smo u akciji prikupljanja potpisa za peticiju protiv javnih izvršitelja, već imamo podršku više od 100 hiljada građana Srbije.
Pozivamo vas da razmotrite dobro ovo pitanje, ovo se tiče svakakog građanina Srbije i njihove pravne sigurnosti. Nije to važnije da nas EU pohvali ili Evropska komisija u svom izveštaju o njihove pravne sigurnosti. Gospodin Neđo Jovanović, dozvolite mi gospodine Arsiću još tridesetak sekundi, je dobro apostrofirao ovo pitanje u vezi dece, kaže, više nije sudija da određuje, već sud uz nadzor suda. Uz nadzor suda, šta znači uz nadzor suda? To može da bude i sud je dozvolio nekome odlukom, nekom izvršitelju da to uradi. Šta znači nadzor suda? To toliko može široko da se tumači, da jednostavno ne znam zašto se našlo u ovom zakonu, zašto baš ta promena? Sutra dan, možemo tako da vidimo i da se izvršitelji bave usvajanjem dece.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Nije ovo zakon koji treba da se usvoji po automatizmu zbog naredba EU, zbog Poglavalja 23, ovo je veoma osetljiva stvar. Pozivamo vas da još jednom razmislite o tome, nemojte glasati po automatizmu zato što dolazi od strane EU, dajte da malo povedemo više računa i brige o građanima Srbije. Hvala.