Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na samom početku moram da u ime poslaničke grupe SPS čestitam vama, uvažena ministarko, na jednom izuzetnom govoru koji ste imali u UN, koji je u pravnom smislu reči govor koji podrazumeva odbranu naših interesa i interesa Republike Srbije, odnosno naše države, i zaista na tome sve čestitke, prevashodno zbog izraženog patriotizma i jako argumentovanog govora.
Imajući u vidu da sam se malo udaljio od teme, ali sa pravom, vratiću se na temu. Odmah da kažem da će poslanička grupa SPS podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Uvažena ministarko, lično mišljenje je da je ovim predlogom zakona učinjen jedan kvalitativan pomak, u odnosu na sve do sada prethodno donete izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Nama je jasno da s obzirom da je obim izmena i dopuna ispod 50%, da niste mogli da krenete u pravcu donošenja novog zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog čega imamo izmene u ovom obimu koji nije nimalo mali, ali je suštinski jako bitan. S druge strane, konačno imamo kvalitetna rešenja koja se vezuju za sve probleme koji su sada otklonjeni, a postojali su u prethodnim zakonima, odnosno izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer da budemo potpuno iskreni, mi smo već u jednom jako dugom vremenskom periodu traganja za dobrim i kvalitetnim rešenjima, kada je u pitanju izvršni postupak.
Ono što bi trebalo u startu pohvaliti jeste proširena nadležnost javnih izvršitelja, s jedne strane, a sa druge strane je pojačan stepen kontrole i nadzora nad radom javnih izvršitelja. Zbog građana Srbije moram da kažem nešto što je jako važno. Ne smemo da robujemo predrasudama kada su u pitanju javni izvršitelji i njihovo postupanje u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zašto predrasudama? Pa, zbog toga što se uglavnom anatemišu izvršitelji koji sprovode ništa drugo nego sudske odluke i moramo da budemo svesni da izvršitelj i ne radi ništa drugo, osim što sprovodi ili kondemnatorni deo sudske odluke ili nešto što je opet vezano za izvršni naslov koji se odnosi na izvršnog dužnika, kada je u pitanju sprovođenje izvršenja.
Dakle, ukoliko u presudi stoji obaveza nekog Marka Markovića da mora da izvrši neku činidbu, da se iseli iz stana, onda to nije volja i želja javnog izvršitelja, nego je imperativna norma za javnog izvršitelja, odnosno obaveza izvršitelja da tu sudsku odluku sprovede. Zašto? Pa, zbog toga što se na taj način postiže pravna sigurnost za građane Srbije i na taj način se pravni poredak Republike Srbije čuva.
Ono što je bitno, bitno je istaći da ste pronašli dobra rešenja, u ime Advokatske komore Srbije, pohvaliću jedno od tih dobrih rešenja, a to je da advokat može primiti troškove na svoj račun, naravno, uz punomoćje koje je uredno potvrđeno, odnosno overeno od javnog beležnika. Kada sam govorio o proširenju nadležnosti javnih izvršitelja, moram da skrenem pažnju da je tu konačno i ovim prethodnim izmenama u odnosu na ove izmene dosta toga učinjeno.
Ja ću se iz sudske prakse pozvati na jedan primer, kako bi građani Republike Srbije mogli da prepoznaju koji su sve problemi postojali, gde su javni izvršitelji zaista kršili ili zloupotrebljavali procesna ovlašćenja. A taj primer glasi ovako – ukoliko je sudskom odlukom obavezano izvesno fizičko lice, hajde da ga nazovemo opet Marko Marković, da preda pokretne stvari koje su bile predmet parnice i ta presuda postaje pravosnažna, znači, i izvršna isprava, pokreće se postupak izvršenja i, nažalost, te stvari budu ukradene i budu predmet krivičnog dela i ne postoje, tada je javni izvršitelj, naravno, u skladu sa zakonom, naložio izvršnom dužniku da umesto pokretnih stvari koje ne postoje i ne mogu da se predaju plati vrednost tih stvari. I to ne bi bilo sporno. Ne bi bilo sporno da se kaže – dobro, ukraden je ovaj kompjuter, ti sad moraš platiti vrednost tog kompjutera.
Međutim, šta je sporno bilo? Bilo je sporno što je tada javni izvršitelj potpuno diskreciono, bez bilo kakvog posebnog ovlašćenja, umesto da uzme u obzir da te pokretne stvari koje su bile predmet izvršenja ili sredstvo izvršenja imaju svoj stepen amortizacije, da su korišćene, upotrebljavane. On je uzeo od određenih prodavaca tržišnu vrednost nepokretnosti i zadužio izvršnog dužnika neuporedivo više, u neuporedivo većem iznosu nego što je to bilo logično i prirodno, a to znači da plati realnu, odnosno stvarnu vrednost pokretnih stvari. Tu je problem bio kada su u pitanju javni izvršitelji, zato što su njihova ovlašćenja tada bila nedovoljno definisana, čak i neprecizno definisana i javni izvršitelj je mogao na neki način čak i da čini štetu izvršnom dužniku, jer je umesto vrednosti stvari koje vrede, recimo, 500 dinara stavio na teret izvršnom dužniku da plati 5.000 dinara.
Prema tome, sada imamo jedan, da kažem, daleko bolji način uređenja i rada izvršitelja i njihove kontrole. Naravno, mi u poslaničkoj grupi SPS insistiramo na tome da se nadzor nad radom javnih izvršitelja sprovodi upravo onako kako bi se sankcionisala svaka zloupotreba javnog izvršitelja, svaki njegov propust, svaka njegova greška u radu i to, naravno, u disciplinskom postupku koji se vodi u okviru javno-izvršiteljske komore.
E sad, ono na šta bih želeo da ukažem, i mi smo ispred poslaničke grupe podneli više amandmana, nekoliko amandmana na sam tekst zakonu, to su izvesne naše primedbe ili bolje reći dobronamerne sugestije gde bi eventualno zakon mogao još da se dodatno poboljša, pa ću početi ne baš od samog početka, nego recimo od člana 85. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju koji se odnosi na član 180. postojećeg zakona.
Uvažena ministarko sa saradnicima, i te kako dobro znate da je predloženo donošenje odluke u formi zaključka kada se radi o dodeljivanju i predaji nepokretnosti. E sad, naše mišljenje je da odluka u formi zaključka nije dobro rešenje i da bi to trebalo da bude u formi rešenja, a ne zaključka. Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga, pa bih vas zamolio samo malo pažnje na jednu činjenicu za koju smatram da je jako bitna. Momenat predaje kupcu nepokretnosti je poslednji momenat kada nešto može da se uradi. Znači, moja je kuća predmet izvršenja i postoje u postupku izvršenja dve odluke, jedna je, naravno, nakon izuzimanja moje nepokretnosti, da se izvrši dodeljivanje, a konačna odluka je predaja. Obe ove odluke se donose u formi zaključka. Protiv zaključka ne postoji pravni lek, ni prigovor, ni žalba.
Mi smatramo da bi ove odluke trebalo da budu donete u formi rešenja i da se protiv tog rešenja o predaji nepokretnosti može izjaviti prigovor, u kojoj situaciji ne bi morao da se izjavljuje prigovor protiv rešenja o dodeli. A postoji i drugo rešenje ili bolja varijanta, a to je i da se dodeljivanje nepokretnosti izvrši u formi rešenja protiv koga bi bio dozvoljen prigovor, a onda i predaja nepokretnosti poveriocu koji u tom postupku traži da se njegovo potraživanje namiri, da bude mogućnost data izjavljivanjem žalbe kao pravnog leka.
Dakle, u ovom pravcu mislim da bi bilo dobro razmisliti prevashodno zbog zaštite prava građana koji imaju ustavno pravo na pravni lek, da se i u ovom pravcu definiše postojanje pravnog leka.
Druga primedba se odnosi na član 8. koji je u vezi član 24. postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, gde jesu definisani pravni lekovi i gde ste rekli da se prigovor može izjaviti protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja samo kad je to pripisano zakonom ili prigovor nedopustivosti izvršenja trećeg lica.
Sad, ovde postoji jedan problem za koji se nadam da ćete ga prihvatiti kao takav i da ćemo ga zajedno rešiti. Prigovor nedopustivosti rešenja od strane trećeg lica, kao prigovor trećeg lica nije pravni lek, to je pravno sredstvo. Pravni lek je žalba, pravni lek je prigovor, ali i ne i prigovor trećeg lica. Zbog toga protiv rešenja koje je sadržano u ovom članu 24. treba da stoji samo prigovor, ali ne i prigovor trećeg lica zato što je prigovor trećeg lica sredstvo, a ne pravni lek, pa vas molim da samo prigovor trećeg lica razmislite o tome da se briše, jer mislim da je apsolutno suvišan u ovoj normi koja je dobro normirana, odnosno čiji tekst može da se prihvati kao kvalitetno sistemsko rešenje.
Sledeća primedba, na koju želim da vam ukažem, jeste u članu 67. Predloga izmena, a vezuje se za član 149. postojećeg zakona. Ja vas molim da opet razmislite, isključivo zbog građana Srbije koji imaju pravo na delotvorno pravno sredstvo, a svakako najdelotvornije pravno sredstvo jeste žalba ili prigovor. Dakle, postojanje pravnog lek, da se u članu 149. stav 2. definiše da se protiv rešenja iz istog člana stava 1. dozvoli i žalba.
Zašto ovo govorim? Ovde je u pitanju zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Mi u praksi i te kako dobro znamo da zahtev za otklanjanje nepravilnosti nije dao nikakav efekat ili je dao mali efekat. Ranije protiv zahteva za otklanjanje nepravilnosti nije postojao nikakav pravni lek, apsolutno nikakav pravni lek. Ukoliko se zahtev za otklanjanje nepravilnosti u radu izvršitelja, pošto izvršitelj može da greši i na to su kolege narodni poslanici više puta ukazivali, da javni izvršitelj može da zloupotrebi svoja ovlašćenja, da nanese štetu izvršnom dužniku, pa čak i izvršnom poveriocu, da nekad postupa zlonamerno i da zbog toga postoji mogućnost da se kaže – slušaj on nepravilno radi, ja se koristim zahtevom za otklanjanje nepravilnosti.
Ukoliko se taj zahtev za otklanjanje nepravilnosti usvoji i prihvati kao osnov nije sporno da se na taj način sankcioniše rad javnog izvršitelja, ali da li će biti preispitano to rešenje kojim se prihvata prigovor, odnosno zahtev za otklanjanje nepravilnosti ostaje nedefinisano, jer treba proveriti i u drugom stepenu da li sam ja kao sudija pravilno odlučio tako što sam prihvatio prigovor one stranke koja je rekla izvršitelj nepravilno radi.
Zašto? Pa, možda postoji problem koji je objektivne prirode da on nije izvršio zloupotrebu. Dakle, da je radio upravo prema standardima, da je radio pravilno. Znači, drugi stepen odlučivanja mora da oceni rad prvostepenog sudija. Zašto? Zbog toga što i prvostepeni sudija može da pogreši, i kad prihvata zahtev za otklanjanje nepravilnosti nije isključeno da postoji mogućnost da se potkrala greška u takvoj odluci. Zbog čega u toj situaciji ne bi bila dozvoljena žalba protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti.
Sledeće, što bi bilo dobro da razmislite kad su u pitanju pojedine odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama o izvršenju i obezbeđenju jeste činjenica koja se vezuje za postojeći član 151, izvinjavam se sad je to novi član 151a, a u predlogu ste ga označili pod odredbom člana 68. kao predlog izmena i tu smo mi poslanici SPS potpuno saglasni sa vama da u cilju zaštite interesa stranaka u postupku, a prevashodno interesa poverioca koji treba da naplati svoje potraživanje i koji uobičajeno dugo čeka na naplatu svog potraživanja da na neki način taj period oročimo. Dakle, da ne ide u nedogled da izvršni postupak učinimo što efikasnijim. Zbog toga ova zamena, zamena sredstva izvršenja umesto da se na jednoj sprovede na drugoj nepokretnosti mislim da bi trebala da ima neku vremensku distancu, jer u predloženom tekstu zakona ne postoji rok, već je neodređen, mi smo mislili da bi taj rok trebalo da bude rok najkasnije do javne prodaje nepokretnosti.
Znači, najkasnije do javne prodaje nepokretnosti zbog toga što smatramo da će biti daleko efikasniji, jer kada se oglasi prodaja, to nije sporno, ali do tada možemo da čekamo bezmalo i godinu dana, a ovako ukoliko oročimo i kažemo, to je taj rok u kome se mora postupiti i neka bude najkasnije do prodaje, odnosno do javne prodaje, mislim da će na taj način se postići daleko veći stepen zaštite u pravne sigurnosti kako poverioca tako i onemogućiti dužniku da zloupotrebljavati bilo šta što se vezuje za izvršni postupak.
Ono što takođe treba izmeniti ili dopuniti vezuje se za član 101. Predloga zakona, on se odnosi na postojeći član 212. Tu ste definisali sledeće, nadam se, da će i poslanici koji slušaju ono što govorim moći da razumeju, kaže se, u rešenju o izvršenju, odnosno zaključku javnog izvršitelja o sprovođenju izvršenja određuje se da se nepokretnosti i pokretne stvari, znači, kuća i pokretne stvari u kući, zajednički prodaju ako se pokretne stvari nalaze na nepokretnosti ili unutar nje. Znači, u kući su pokretne stvari, one koje su neophodne za domaćinstvo ili pokućanstvo a kuća je naravno, nepokretna imovina koja je predmet izvršenja. A onda ste dodali jednu reč koja bi ovde trebala da se briše, a to je ili ako su funkcionalnoj vezi sa nepokretnošću. Ili smeta, ne može biti ili, jer ne bi bilo prodaje da je to ili, nema prodaje. Znači, može biti – i ako su u funkcionalnoj vezi jer jesu u funkcionalnoj vezi, televizor, veš mašina, šporet, bilo šta su u funkcionalnoj vezi sa objektom, sa nepokretnom imovinom i nema mogućnosti da se pravi diskrepanca ili distanca, odnosno ili, može biti – i ta reč ili na neki način ovde zaista pravi problem.
Dalje, ono što je takođe bitno istaći, kada su u pitanju naši predlozi jeste sledeće, vi ste rekli da u Predlogu zakona postoji jako osetljivo pitanje, sa čim se mi poslanici SPS a garantujem i naši koalicioni partneri slažu, najosetljivije pitanje interesa deteta. U postupcima izvršenja imamo i onaj deo izvršenja koji se odnosi na prinudno oduzimanje i predaju deteta. Nažalost, to nije redak slučaj. Nažalost, to su česte situacije u naročito sporovima iz oblasti bračnih odnosa, porodičnih odnosa gde se dete oduzima i predaje prinudnim putem. E, sad, vi ste u ovom delu izmenili ranija rešenja i definisano je da nadzor nad sprovođenjem ove mere oduzimanja vrši sudija sada u ovom predloženom tekstu kaže sud. Mi sada treba da postavimo, kao poslanici pitanje, u čije ime, odnosno ko u ime suda to sprovodi. Sud je malo širi pojam, u okviru suda to može da radi ili sudija ili sudski izvršitelj.
Naše duboko ubeđenje je da to ne treba da radi sudski izvršitelj, jer je jako osetljivo pitanje. Jako je osetljivo pitanje oduzimanja, odnosno predaje deteta prinudnim putem. To isključivo, tu vrstu nadzora mora vršiti sudija, kako sa stanovišta autoriteta sudskog, tako i sa stanovišta jako velike pažnje i posvećenosti ovom pitanju. Nije svejedno oduzeti majci dete prinudnim putem i predati ga ocu, ukoliko postoji jedna takva odredba i, naravno, ukoliko se na taj način čuva interes deteta, a svakako je da se čuva. Prema tome, mislim da bi tu u tom pravcu da se to koriguje i da se na neki način to izmeni.
Na samom kraju, pošto mi ističe vreme, želim da vam skrenem pažnju na jedan tehnički problem koji se može pojaviti u primeni ovog zakona, gde ste u članu 160, koji se vezuje za član 502. važećeg zakona, naveli obavezu Javnog izvršitelja da jednom dnevno podnosi Izveštaj Ministarstvu. Znači, dnevno da podnosi Izveštaj Ministarstvu.
Uvažena ministarko, ja mislim da u Srbiji ima nekoliko hiljada izvršitelja i možete sad zamisliti da nekoliko hiljada izveštaja dnevno dolazi u Ministarstvo. Ko će da ih obradi? Prijem tih izveštaja u tako enormno velikom broju zahteva angažovanje velikog broja izvršilaca, što znači radne snage.
(Predsedavajući: Vreme.)
Pola sekunde.
S druge strane, u ovom delu bi trebalo razmisliti da se ovaj vremenski period jednom dnevno produži na jednom mesečno ili na čak možda i duže, zbog vas, a ne zbog nas.
Zahvaljujem se i, još jednom, imate punu podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije za ove predloge zakona. Nadam se da ćete sa razumevanjem prihvatiti naše dobronamerne sugestije sadržane u našim amandmanima i da ćete barem neke od njih prihvatiti. Hvala.