Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković, pravo na repliku. Izvolite.

Gospođo ministar, ja vam se zahvaljujem na odgovoru i još jednom zaista želim da pohvalim ono što je izuzetno važno. Još jednom želim da pohvalim, kao što sam i u svom prethodnom izlaganju rekla, ono o čemu se posebno vodilo računa, to je što se vodilo računa o posebno ugroženim grupama. Znači, ovde govorimo i o socijalnim davanjima i o ljudima sa najnižim primanjima, sa penzijama koji su sticajem nekih nesrećnih okolnosti došli u ovakvu situaciju. Mi kao društvo treba da stremimo tome i stoga zaista sva pohvala i vama i vašem ministarstvu na naporima koji su urađeni za izradu ovog Predloga zakona.

Ali, ono što želim da kažem oko jedinstvenog matičnog broja, mislim da se u tom delu nismo razumeli. Ja sam ovde samo pomenula član 37. koji se odnosi na elektronsku oglasnu tablu, gde stoji da će evidencija sadržati poslovni broj, sudski predmet, odnosno predmet javnog izvršenja, ime i prezime ili poslovno ime, JMBG, matični broj i PIB stranaka u postupku.

Samo sam za taj deo pitala, jer nisam sigurna da taj podatak treba da bude javno istaknut, iako govorimo o elektronskoj oglasnoj tabli, koja se uvodi kao jedno od novih rešenja, unapređenih rešenja. Smatram da će biti, i verujem da će biti, efikasnije. To je jedino pitanje koje je malo unelo zabunu, inače govorim u ime i svojih kolega i ljudi sa kojima sa razgovarala o ovom zakonu. Hvala vam puno.

Hvala, gospođo Živković.
Reč ima ministar Nela Kuburović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo jedno pojašnjenje. Kada je reč o elektronskoj oglasnoj tabli, to je evidencija, što ste vi naveli, evidencija kojom će da raspolaže sud. Ona neće biti javna, dostupna svima. Svaki pojedinac koji želi da pristupi, on pristupa sa svojim podacima. Što znači da ukoliko ja želim da proverim da li na oglasnoj tabli postoje neki podaci vezani za mene lično, ja ću preko svog jedinstvenog matičnog broja da ulazim u bazu i na taj način proveravam. To neće biti dostupno drugim licima, nego samo korisniku koji preko svo matičnog broja to radi, a to je evidencija sudska koju će sud da ima. Na taj način u stvari je sprečena i svaka zloupotreba jedinstvenog matičnog broja.

Hvala, gospođo Kuburović.

Reč ima Aleksandar Šešelj.

Izvolite, gospodine Šešelj.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, protekle nedelje smo vrlo opširno ovde raspravljali o temi kontinuiteta i diskontinuiteta između vlasti SNS i vlasti DS, tj. vlasti pre 2012. godine. Tu smo mogli da imamo razumevanja za određene poteze, da se nešto ipak promenilo na bolje, ali zaista ključne stvari i ključne delatnosti su ostale u potpunosti iste, samo sad to rade novi ljudi.

Imali smo prilike da čujemo ovde od predstavnika vladajuće većine opet to famozno Poglavlje 23. Zbog tog Poglavlja 23 i pohvala koje posle stignu iz Evropske komisije, mi smo mnogo što šta napravili loše u našem pravnom sistemu, pa tako i što se tiče i Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Podsetiću vas da je prvi zakon i prvo uvođenje javnog izvršitelja usvojila većina DS 2011. godine, a većina SNS 2015. godine je potvrdila isto takav zakon sa istim ključnim rešenjima. Dakle, ostvaren je potpuni kontinuitet sa ovom jednom institucijom koja ne donosi ništa dobro građanima Srbije. To famozno Poglavlje 23, možemo da ga čujemo vrlo često od raznih predstavnika i izvršne vlasti, a i vladajuće većine u Skupštini, zaista ispostavilo bi se da je to veoma važno za život građana Srbije, da to poboljšava njihov sveukupni standard i perspektive, a zapravo realnost je potpuno drugačija.

Dakle, zbog pohvala od strane EU, tj. Evropske komisije u svom izvešaju, mi smo potpuno zamenili dotadašnji sistem izvršenja obaveza sa jednom institucijom koje se pokazalo da zaista ne poznaje pravo. Takođe, mogli smo da čujemo i da, naravno, u svakoj delatnosti, u svakom žitu ima kukolja, u svakoj delatnosti ima zloupotreba. To je sve tačno. Ali, kod pitanja javnih izvršitelja, zloupotreba nije izuzetak, već je zloupotreba postala pravilo. Udruženje javnih izvršitelja je za ovih nekoliko godina izraslo u jednu, ne mogu da kažem ni organizaciju, ni esnaf, ni bilo šta od toga, to više liči na svojevrsni mafijaški klan sa sve tom Komorom javnih izvršitelja, jer, kako drugačije objasniti da, na primer, izvrši se izvršenje, predmet nekretnina, tj. stan u Beogradu. Otet je stan porodice Aksentijević, a taj stan posle na aukciji kupi izvesni Đorđe Čolović, koji je sin Danice Čolović, Poverenika organizacione jedinice Komore izvršitelja iz Kragujevca i zamenika predsednika Izvršnog odbora Komore izvršitelja.

Imamo situaciju kod pitanja izvršitelja da se organizuju razne licitacije posle sa tim zaplenjenim nekretninama. Niti iko zna kada su te licitacije, ni ko se tu prijavljuje, a vrlo često ne samo da je javnost isključena ne samo iz tog postupka već vrlo često je tu angažovan i veliki broj lica privatnog obezbeđenja, ne sme niko ni da priđe na licitaciju ko nije iz tog uskog kruga ljudi koji su povezani sa izvršiteljima.

U 2017. godini 3.736 zaplenjenih stanova. Samo taj podatak, da zanemarimo sve ostalo, treba da bude nešto alarmantno za izvršnu vlast. Pazite, 3.736 porodica je ostalo bez stana. Potpuno suprotna rešenja od rešenja koja su bila predviđena zakonom, čini mi se, iz 2001. godine. Samim tim, ako je neki zakon usvojen pre, sada već, 18 godina ne znači da izmena tog zakona automatski i sama po sebi je modernizacija. Ne mora da nešto što prođe dugo vremena, npr. od donošenja tog zakona da znači da se taj zakon potrošio, da više ne odgovara našoj društvenoj stvarnosti, životu u Srbiji. To nikako ne mora da znači.

Postavlja se pitanje – osnov, tj. interes da se ovakav zakon donese i 2011. i 2015. godine, a evo sada i ove izmene 2019. godine. Ne može da se kaže da je interes građana Srbije jer nije.

Situacije su razne. Skandalozne. Prilično neverovatne za nekog ko možda ne zna dovoljno o tim temama. Na primer, penzioner Branka Havat i njen sin Tarik, koji su iseljeni iz stana na Dorćolu zbog duga od 6.500 evra, a taj stan posle je prodat na licitaciji za 26 hiljada evra, a tržišna vrednost stana na Dorćolu, u centru Beograda, opštini Stari Grad je više od 90 hiljada evra. Gde je Agencija za borbu protiv korupcije? Gde je Savet za borbu protiv korupcije?

Skandalozno je i to da javni izvršitelj sam određuje sebi svoje provizije i svoje troškove u postupku izvršenja. Dakle, koliko kome padne na pamet. Sada mi se ovo ne sviđa, sada je ovo malo skuplje, danas sam loše raspoložen sada će biti još skuplje itd.

Kad bi sutra neki građanin, koji ima očigledno problem kada javni izvršitelj zloupotrebljava svoja ovlašćenja, trebao negde da se požali na to, on se žali Komori javnih izvršitelja i disciplinskoj komisiji te Komore. Dakle, nekim ljudima iz udruženja, tj. Komore izvršitelja. Naš narod kaže – kadija te tuži, kadija ti sudi. Evo, do tog stepena smo doveli naš pravni sistem sada i sve to da bi se neka statistika popravila, sad kao da ne gledamo kako se to odražava na građane Srbije.

Dakle, bilo je, ne znam, dva miliona i ne znam, koliko stotina hiljada neizvršenih obaveza, sad ih ima milion i po, ili miliona i osamsto hiljada, dakle, to je po automatizmu dobro, a kako se to odrazilo u uopšte koji je red veličina tih dugovanja, tj. tih obaveza, to mi ne vidimo. Ne vidimo ni u izveštajima Evropske komisije kada se to hvali, niti Ministarstvo pravde o tome govori. Onda, kao sad briga za položaj građanina u postupku izvršenja, do 5000 evra duga neće se pleniti nepokretnost. Ne, mogu ja to sada da shvatim, 5000 evra za komunalne usluge, ja se izvinjavam, ko je to se setio da to treba da bude 5000 evra? Kako se došlo do te cifre? Da li je neko rekao, ja mislim 5000 hiljada, ja mislim 4000, kako je neko došao do cifre od tačno 5000 evra? Jel, to isto neki savet iz Evropske komisije i šta se dešava kad je dug 5100 evra, ili 5001 evro? Šta to znači, a komunalna potraživanja?

Dakle, neko treba da bude dužan za račune za struju 600 hiljada dinara npr. a ja znam da je Elektroprivreda Srbije jedno preduzeće koje nije toliko efikasno, ali mislim da svakom korisniku koji ne plaća račune mnogo ranije isključe struju nego što dođe dug do 600 hiljada dinara. Već tri meseca da se ne plati, mislim da tu EPS već isključuje struju, ali je zato sada obezbeđen neko ako napravi do 5000 evra na izvršenje na nepokretnostima. Promena koja neće doneti ništa.

Dakle, vrlo se često tako otimaju nekretnine, stanovi, zbog tih nekih dugovanja, kad se uračunaju sve kamate i provizije i svi ostali troškovi izvršitelja budu čak negde i pet i 10 puta veće nego što je osnovni dug, i nepokretnost se prodaje tajno, niko ne zna ni gde, ni kako, ni ko kupuje, niti je bilo ko obavešten. Postoji nešto u našem pravu što se zove pravo preče kupovine. Dakle, onda treba da bude npr. supružniku omogućeno prvo da kupi stan po toj vrednosti, ili kuću, ili već, šta drugo, ili sinu, ćerki, bratu, ili kako je to već regulisano sa pravom preče kupovine. Ali, ne, to izvršitelje ne zanima.

Mnogo nekih promena gde se zaista ne vidi bilo kakav interes, osim tog interesa poglavlja 23. kako je ovde predstavljeno, samo da se to ispuni i mi ćemo biti moderno zapadno društvo na našem evropskom putu, nezaustavljivi u procesu evro integracija, jednostavno svi će da se ugledaju na nas. Nejasno.

Podsetiću vas na rešenje zakona koji je bio na snazi do 2011. godine, i pazite sad, tu promenu glavnu, izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja ne može se sprovesti na stvarima ili pravima koje su neophodni za zadovoljenje osnovnih životnih potreba dužnika i lica koja on po zakonu dužan da izdržava, ili za vršenje samostalne delatnosti koja je dužniku glavni izvor sredstava za život.

Pri sprovođenju izvršenja vodiće se računa o dostojanstvu, ličnosti dužnika, kao i o tome da izvršenje i obezbeđenje budu što manje nepovoljni za dužnika. Da li neko može da kaže da javni izvršitelji prilikom izvršenja obaveza nad nepokretnostima vode računa o dostojanstvu dužnika? Da li je neko čuo za takvo iskustvo? Ne, već je to upad u nepokretnost, uvek u pratnji policije iako prošla rešenja u prošlom zakonu do 2011. godine su dozvoljavala izvršenja u pratnji policije, ali ne uvek, nego samo kada su takva i specijalne okolnosti, a ne svaki put redovno, a sada možemo da gledamo zaista neke scene gde neko pokazuje ne samo da nema poštovanja prema tom dužniku. Nije neko ko je dužan manje vredan, nego neko ko nije, kao čovek ili njegova ličnost. Ne vodi se računa o njegovom dostojanstvu, nemilosrdno se postupa pri izvršenjima.

Savet za borbu protiv korupcije je već stavio zamerku da je nesvakidašnji slučaj da izvršitelj u procesu izvršenja odlučuje o građanskim pravima dužnika. Kada je počeo izvršitelj da ima i sudska ovlašćenja da presuđuje šta su prava, šta nisu? Više od 230 tih ljudi je u Srbiji već sedam godina. Dakle, problemi su svake godine sve veći i veći, a određena grupacija ljudi u celoj Srbiji se nenormalno bogati na tuđoj nesreći. Znate, jedno je kada se neko zadužuje iz obesti i posle troši novac na razno razne stvari i pokušava da sakrije, da pobegne od zakona itd. to je izuzetak, to nije pravilo. Ljudi su često u svom životu primorani i da dignu kredit i pozajmicu ili šta već drugo, mora se voditi računa o tome.

Ovaj zakon o izvršenju od 2011. godine, potvrđenog 2015. godine, evo opet 2019. godine i ide samo i isključivo u korist bankama i ostalim velikim poveriocima. Ovde su zaštićene banke, a treba da postoji ravnopravnost između poverilaca i dužnika. To je valjda ključno u svakom zakonu, jednakost prestacija.

Da se mi razumemo, nismo mi protiv izvršenja obaveza, svako treba da plati ono što je dužan, ali ne po svaku cenu da ostane bez krova nad glavom, plaćajući nenormalne provizije, često i da nije obavešten o tome, pošto je postupak izvršenja skoro u potpunoj tajnosti, već u normalnom, redovnom postupku, gde se vodi računa o jednoj velikoj pravnoj vrednosti, a to je pravna sigurnost. Svaki zakon mora da obezbedi pravnu sigurnost za svakog građanina Srbije. Ovde je izgovor da su izvršitelji uvedeni i sa tom praksom se nastavilo kada se vlast promenila, zbog efikasnosti postupka, poboljšavanja efikasnosti postupka jer su do tad sudovi bili neefikasni i bilo je mnogo neizvršenih obaveza.

Dakle, vlast u Srbiji od 2011. godine, pa smo videli to i 2015. godine, kada su već bili naprednjaci i danas, ide linijom manjeg otpora. Umesto da se potrudimo uz zaštitu svih građanskih, ljudskih, procesnih i svih ostalih prava ljudi na kojima treba nešto da se izvrši, tj. na njihovoj imovini, mi smo sada to prepustili da se tamo neko bavi, ko vidi svoj veliki privatni interes u tome, ima zaštitu države, ima zaštitu policije da se apsolutno na pohlepan način obogati. Naš narod bi rekao da je takvo zanimanje prokleto.

Zamislite, kada bismo primenili tu istu logiku u zdravstvu, koje je isto tako prepuno problema, duge liste čekanja, nedovoljno objekata, zdravstvene ustanove u katastrofalnom stanju, nedostatak određenih aparata itd. kada bismo mi sada, kao što je Ministarstvo pravde uradilo za izvršiteljima, kada bi Ministarstvo zdravlja izvršilo obuku npr. nekih 300 ljudi pa da oni sada privatno idu da operišu po Srbiji, da pružaju zdravstvene usluge. Rekli bismo da to nije normalno, jel tako? Da se tu štiti integritet ličnosti, njegovo zdravlje. Za to je potrebna stručna sprema, škola, iskustvo, da neko ima specijalizaciju itd. I kod izvršitelja je valjda potrebna škola, i kod izvršitelja je potrebna nadležnost. Tu neko krši građanska i ljudska pravo, isto tako vredno kao život i zdravlje. To je kada bismo primenili tu logiku.

Onda, ovde još nešto, što ja nisam mogao da poverujem, na primer izvršenje na zaradi ili na plati, naknadi zarade, član 115, odnosno na naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate, odnosno njihove četvrtine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade. Znači, mi ovde u zakonskom rešenju, priznajemo da postoje plate manje od minimalne zarade u Srbiji i ne vidi niko u tome problem. Možda to neće biti u sledećem izveštaju Evropske komisije pohvaljeno, ali zaista u tome treba da vidimo neki problem.

Srpska radikalna stranka se zalaže za ukidanje institucije javnih izvršitelja, za povratak procesa izvršenja sudovima, Kako ćete napraviti efikasne sudske izvršitelje? Tako što ćete voditi računa o njihovim platama i u okviru toga koliko su izvršenja imali, sve po zakonu, sve uz nadležnost suda, povećati na primer 10% po svakom izvršenju. Tu ćete da vidite kako bi se efikasnije ponašalo naše pravosuđe, a ne ovako, ostaviti privatnim licima da se bogate nenormalno, da ih niko ne kontroliše.

Mi smo jedina politička partija u Srbiji, koja se zalaže za ukidanje javnih izvršitelja, ukoliko budemo imali priliku i narod Srbije nam ukaže poverenje, mi ćemo prvo raditi na tome da se ti izvršitelji, da se javni izvršitelji ukinu. Već smo u akciji prikupljanja potpisa za peticiju protiv javnih izvršitelja, već imamo podršku više od 100 hiljada građana Srbije.

Pozivamo vas da razmotrite dobro ovo pitanje, ovo se tiče svakakog građanina Srbije i njihove pravne sigurnosti. Nije to važnije da nas EU pohvali ili Evropska komisija u svom izveštaju o njihove pravne sigurnosti. Gospodin Neđo Jovanović, dozvolite mi gospodine Arsiću još tridesetak sekundi, je dobro apostrofirao ovo pitanje u vezi dece, kaže, više nije sudija da određuje, već sud uz nadzor suda. Uz nadzor suda, šta znači uz nadzor suda? To može da bude i sud je dozvolio nekome odlukom, nekom izvršitelju da to uradi. Šta znači nadzor suda? To toliko može široko da se tumači, da jednostavno ne znam zašto se našlo u ovom zakonu, zašto baš ta promena? Sutra dan, možemo tako da vidimo i da se izvršitelji bave usvajanjem dece.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Nije ovo zakon koji treba da se usvoji po automatizmu zbog naredba EU, zbog Poglavalja 23, ovo je veoma osetljiva stvar. Pozivamo vas da još jednom razmislite o tome, nemojte glasati po automatizmu zato što dolazi od strane EU, dajte da malo povedemo više računa i brige o građanima Srbije. Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Nela Kuburović.

Zahvaljujem.
Ovde smo dosta vremena slušali kako se izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju rade zbog naloga EU i akcionog plana za Poglavlje 23, ako u svom govoru danas i u svom obraćanju nijednom nisam pomenula ni akcioni plan, ni EU.
Potreban nam je efikasan izvršni postupak zbog vladavine prava, što znači da svako ko ima određena potraživanja, koje je najčešće utvrđeno pravosnažnom odlukom, to potraživanje može da ostvari prinudnim putem ukoliko dužnik tu svoju obavezu ne izvrši dobrovoljno.
Ovde slušamo sve vreme zaštitu građana, zaštitu građana, kao da su svi građani dužnici, kao da poverioci takođe nisu građani čija prava treba upravo da se ostvare u izvršnom postupku. Nekoliko puta ste pomenuli da je rad izvršitelja gotovo jednak zloupotrebi i da je njihovo postupanje zloupotreba po pravilu. Znate, kada iznosite takve ocene, za to morate da imate dokaze. Zloupotreba postoji ako je ona utvrđena u odgovarajućem postupku, bilo da je disciplinski postupak ili krivični postupak. Verujte da je u prethodnih nekoliko godina bilo i nekoliko desetina disciplinskih postupaka, ali isto tako i krivičnih postupaka, jer sam lično podnosila krivične prijave protiv određenih izvršitelja.
Takođe, netačne su tvrdnje da tamo neka komora ima svoju disciplinsku komisiju. Ministarstvo pravde formira disciplinsku komisiju koja nadzire rad izvršitelja i u tu komisiju se biraju većinom članovi iz reda sudija koji kontrolišu rad u tom delu.
Ono što je bitno, a pomenuli ste takođe nekoliko puta, da se apsolutno ne zna kada se sprovode prodaje, javne prodaje nepokretnosti. Nije tačno, jer na oglasnoj tabli Komore izvršitelja možete da se upoznate sa svakim zaključkom o sprovođenju javne prodaje, da vidite gde se sprovodi, kada se sprovodi i možete da prisustvujete tome ukoliko ste za to zainteresovani.
Da li su izvršitelji neki obrazovani ili neobrazovani, ja ću vam samo reći, a verovatno me niste dovoljno slušali, da je i prethodnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, bila povećana kvalifikacija koja se zahteva za lica koja žele da budu javni izvršitelji. To mora biti lice koje ima završen Pravni fakultet, položen pravosudni ispit, da je prošlo odgovarajuću obuku i da ima određeno radno iskustvo, gotovo da ispunjava iste uslove koji se traže za neko lice da bude imenovan za sudiju.
Sudski izvršitelji, odnosno lica koja su sprovodila izvršenje u sudovima, bili su državni službenici, uglavnom lica sa srednjom stručnom spremom. Koliko nam je bio efikasan sistem o izvršenju u sudovima, govori podatak da smo do 2015. godine imali preko 2.000 izvršnih predmeta u sudovima, koji su trajali i više desetina godina. Dan danas imamo preko 600.000 predmeta, izvršnih predmeta u sudovima, to su predmeti gde su predlozi za izvršenje podneti pre nešto više od deset godina, pa eto tako imamo blizu 200.000 predmeta koji su stari preko deset godina, blizu 350.000 predmeta koji su starosti od pet do deset godina i koji nikada neće biti izvršeni, jer su sve ovo predmeti koji stoje u sudovima, a njih je ukupno 614.000, predmeti gde je poverilac podneo predlog za izvršenje i apsolutno ni jedna radnja više od strane suda nije podneta.
Da li smo mi srećni zbog takvih okolnosti? Naravno da nismo, ali sudovi su se pokazali kao nesposobni da sprovode izvršenje, da nisu tom zadatku dorasli. To je bio razlog zašto je država morala da reaguje 2011. godine, da pronađe efikasniji sistem izvršenja. Da li su izvršitelji efikasni? To pokazuju i podaci koji govore da prosečna dužina trajanja izvršenja kod izvršitelja danas traje 110 dana. Da li smo time zadovoljni? Još uvek nismo, jer smo i dalje ispod proseka koji se zahteva za efikasno izvršenje, ali 110 dana je svakako mnogo bolje nego imati izvršenje koje traje 15 godina i gde izvršni poverilac nikada neće namiriti svoje potraživanje.
S druge strane, zaboravljate da postoji lična odgovornost javnog izvršitelja, da za obaveze odgovara apsolutno svojom imovinom, tako da je to još jedan dodatni način kako da se obezbedi efikasnije postupanje. Govorite i o pravnom diskonuitetu i uvođenju javnih izvršitelja 2011. godine, ali ja moram da vas podsetim da je 2000. godine Skupština usvojila Zakon o izvršnom postupku, koji je napravio diskonuitet u potpunosti u odnosu na prethodni izvršni postupak koji je tada postojao. Tada je ministar pravde bio gospodin Petar Jojić, pa će vam reći da je taj zakon izazvao veliku polemiku u javnosti, veliku polemiku pre svega profesure. Ono što je bitno, da je tada ukinuto pravo na žalbu, apsolutno je pravo žalbe izbačeno iz izvršnog postupka, ograničena je bila mogućnost podnošenja prigovora, prigovor trećeg lica apsolutno nije postojao i ono što je bitno da je uvedeno dostavljanje preko table suda koja se vrlo često danas kritikuje.
Tako da, kada govorite ko je šta radio, morate imati u vidu šta je rađeno i 2000. godine i kakav je tada bio donet Zakon o izvršnom postupku, koji je apsolutno unazadio sva prava izvršnog dužnika koje pokušavamo da zaštitimo ovim zakonom. Zakonom iz 2015. godine unapređena je zaštita izvršnih dužnika, a verujem i izmenama i dopunama zakona koje se danas nalaze pred vama i o kojima raspravljamo.
Ono što je bitno jeste da ovaj zakon ima socijalni karakter, iako Zakon o izvršnom postupku takav karakter da ne bi trebalo da ima, ali brojne odredbe govore o tome da se i te kako vodilo računa i o socijalnoj zaštiti, ne samo pojašnjenju načela srazmere, već upravo ograničenja koja se odnose na prinudna izvršenja na platama i naknadama izvršnih dužnika, na prinudna izvršenja kada je reč o penzijama, kada je reč o ograničenju na kojim stvarima izvršenje apsolutno ne može da se izvrši.
Zaboravljate da je u Predlogu zakona stavljeno da se izuzimaju iz izvršenja sva primanja koja se dobijaju na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici. Ali, ono što je bitno i što ne treba zaboraviti je da su ovim zakonom izuzeta iz izvršenja i sva sredstva koja koriste državni organi za obavljanje svojih delatnosti, pa se tako neće dešavati da se na licitaciji ili da se popisuje medicinska oprema ili sredstva za obavljanje delatnosti u okviru sudova, kakvu smo imali praksu prethodnom periodu, da su i sami sudovi zbog svojih dugovanja došli u situaciju da im se popisuju kompjuteri i da se oni prodaju na javnoj prodaji.
Još jednom ističem, zakon ne donosimo zbog Evropske unije, zbog obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23. Zakon se donosi zbog građana Srbije, kao što treba zaštititi ličnost izvršnog dužnika, treba zaštititi i ličnost poverioca i omogućiti svakom koji ima utvrđeno pravo, pre svega pravosnažnom sudskom odlukom, da to svoje pravo i ostvari.
Nisu jedina potraživanja koja se namiruju u izvršnom postupku komunalne delatnosti. Iz godine u godinu se sve manje smanjuje, a povećava se broj izvršenja koja se sprovodi na osnovu izvršnih isprava. Najveći broj kada su izvršitelji počeli sa radom jesu bila namirenja komunalnih potraživanja, ali upravo rad izvršitelja je doprineo tome da se dobrovoljna naplata poveća. Tako danas imate komunalna preduzeća koja apsolutno više ne angažuju izvršitelje u svom radu, jer je njihova dobrovoljna naplata u procentu preko 90%.
I još jednom, kada govorite o zloupotrebama, ja bih volela da govorite o onima koje su dokumentovane i koje su utvrđene u odgovarajućem postupku, a ne na osnovu napisa u medijima koji vrlo često nisu provereni, nisu provereni ni od strane Komore izvršitelja, nisu bili provereni od strane Ministarstva pravde, pa kada se izvrši odgovarajući nadzor, utvrdi se da nije bilo apsolutno nijedne zloupotrebe od strane javnih izvršitelja. Ne kažem da ih nije bilo u pojedinim situacijama, ali gde god je ona otkrivena ili je pokrenut disciplinski postupak ili je podneta krivična prijava, što je radilo Ministarstvo pravde u prethodne tri godine. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj, a zatim Petar Jojić. Izvolite.

Gospođo Kuburović, ja mislim da vi mene niste pažljivo slušali. Ja nisam govorio o pravnom diskontinuitetu, nego o kontinuitetu vlasti faktičkom koja postoji između DS i SNS, jer ovde običan argument kada je neki loš zakon koji je usvojen u vreme DS, ovde se govori, kao što se govori, npr. za Poslovnik – jeste, taj zakon je loš, ali to nismo mi, nego su to demokrate.

Valjda vi to razumete, da zakon ne važi jednom za sva vremena. Nijedan zakon ne važi imperpetum. Zakon može da se promeni po utvrđenoj proceduri. Kada kažete – sudovi su se pokazali nesposobnim, znate, možemo onda da kažemo sutra – i sudovi su se pokazali nesposobnim da sude u krivičnom postupku, da raspravljaju o krivičnoj stvari, to bi sada trebao da radi neko drugi, možda eventualno privatnik, bio bi efikasniji. Kako mogu da se sudovi pokažu nesposobnim? Vi treba da omogućite uslove sudovima kako bi efikasno to radili i kako bi štitili građanska i ljudska prava i procesna prava svakog dužnika, a tako i poverioca, naravno.

Kakvi su rezultati za ovo vreme postojanja javnih izvršitelja? Oni koji najviše duguju i dalje duguju i dalje zloupotrebljavaju zakon, a oni kojima se naplaćuje iz stanova, iz radnih mašina, iz sredstava za rad, gde im se raspravlja posle šta će biti sa njihovom decom, oni ispaštaju. To su rezultati izvršitelja.

Ja nisam rekao da ste vi govorili o Evropskoj uniji i Poglavlju 23, možda zaista danas i niste, ali ja sam to čuo ovde u ovoj sali danas, uopšte iz atmosfere i uopšte koliko je javnost pratila celo ovo pitanje javnih izvršitelja. Samo hoću da kažem – trezveno treba da se pristupi ovoj temi. Ovo nije obična stvar, nije formalnost, ovo se tiče svakog građanina Srbije ponaosob, a o zloupotrebama se vrlo malo staraju nadležni organi.