Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram, ipak, da korigujem mog uvaženu kolegu Sretu Perića. Nažalost, ono što je meni dvadesetogodišnja praksa pokazala, osnovni motiv za neplaćanje alimentacije i razlog za neplaćanje alimentacije je inat, da ne kažemo u mnogim situacijama i mržnja prema bivšem bračnom drugu koji se na kraju balade lome preko dece koja su ni kriva ni dužna i imaju uskraćeno izdržavanje. Što se tiče toga ko je skloniji tome, apsolutno tvrdim da su tome skloniji oni koji imaju sredstva da to potpuno neosetno plate uredno i blagovremeno, jer za razliku od onih koji imaju situaciju da moraju da vode računa o svakom dinaru, ne mogu sebi oni da dozvole luksuz koji ovi koji imaju mogućnost, imaju novca, imaju pet, dvanaest, dvadeset dva, dvadeset tri stana, ne prijavljene prihode i ostalo, oni sebi mogu da dozvole luksuz da se inate, na kraju plate kamate, pa čak i da trpe vođenje krivičnog postupka protiv njih, samo da bi neke svoje najniže porive zadovoljili.

Prema tome, nažalost, mnogo je više ovih slučajeva gde oni koji imaju ne plaćaju alimentaciju, nego oni koji to zaista objektivno ne mogu da učine iz tog razloga ova ograničenja koja sam predlagao da budu mnogo manja, mislim da ima sasvim mesta i opravdanja da to bude tako.

Zahvaljujem.
Određujem redovnu pauzu, u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Živan Đurišić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ja ću samo da podsetim na reformu pravosuđa koju je sprovodila DS, kada je bila na vlasti, donošenjem seta pravosudnih zakona, decembra 2008. godine i tzv. reformom pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine.

Već smo mnogo puta čuli u ovom visokom domu kako je tada izvršna vlast preko prvog saziva VSS, suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa, donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija, kao i o novoj mreži sudova.

Pravosuđe je tada teško devastirano. Građani nisu mogli imati nikakvo poverenje u pravosudni sistem koji nije bio u stanju da poštuje najosnovnija prava svojih sudija i tužioca. O tome kako je tada vršen izbor sudija i tužioca, po meri i kriterijumima DS, je govoreno u ovom domu i ja ne bih o tome, samo još jednom da podsetim da bi sve bilo i smešno da nije dovelo do potpunog urušavanja pravosudnog sistema.

Sudije i tužioci su birani bez ikakvih merila i standarda u vezi ocene rezultata rada i kriterijumima na osnovu kojih bi se ocenjivala stručnost, osposobljenost i dostojnost svakog kandidata.

Analizom rada te nove mreže sudova i efekata te sveukupne tzv. „reforme“ pravosuđa jasno se može utvrditi da je građanina pravda postala nedostupna, da su sudski troškovi postali veći i da je celokupan sudski sistem postao skuplji i sporiji.

Ovo je zaključak pored domaće stručne i sveukupne javnosti i Evropske zajednice i strukovnih udruženja Evrope i sveta.

Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na katastrofalne posledice ovakve reforme pravosuđa i na neophodnost sprovođenja reforme pravosuđa i otklanjanja i ispravljanja grešaka koje su učinjene i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi. To sada SNS i na delu čini.

Doneta je Nacionalna strategija reforme pravosuđa i akcioni plan za sprovođenje ove reforme. U skladu sa ovim strateškim dokumentima donet je niz zakona iz oblasti pravosuđa koji su doveli do veće nezavisnosti pravosuđa, što se pre svega ogleda u unapređenju transparentnog rada VSS prilikom izbora i donošenja odluka, ocene stručnosti i sposobnosti kandidata koji se prvi put biraju.

Nova mreža sudova dovela je da pravda građanima postane dostupnija, a troškovi pravosuđa su smanjeni. Izmene i donošenje, procesi zakona dovele su do veće efikasnosti sudskog sistema. U tom cilju 2015. godine donet je nov Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je izmenjen zakonom, koji je donet 2011. godine, i koji je menjan tri puta u pokušaju da ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja, niz opštih instituta ukloni iz zakona, kao na primer žalba, odlaganje izvršenja, itd.

Izvršni postupak i postupak obezbeđenja je postao jednostavniji, ali i problematičan, jer se zarad brzine žrtvovao jasan tok postupka što je dovodilo do nesigurnosti i stranaka u postupku i onoga koji je sprovodio postupak.

Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju, donet 2015. godine, je detaljno rekonstruisao sve segmenta koje uređuje ovaj zakon, proces i materijalno-pravni, kao i deo o statusu izvršitelja.

Ove izmene i dopune, sada važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, imaju za cilj rešavanje problema koji su nastali u praksi prilikom primene ovog zakona. Ovim izmenama su otklonjeni određeni nedostaci u pojedinim članovima zakona koji su sadržavali nepotpune, nedovoljno jasne i kontraproduktivne norme.

Ja ću samo nabrojati neku od tih normi bez ulaženja u detalje, jer mi vreme to ne dozvoljava, o tome će svakako biti više reči prilikom rasprave u pojedinostima. Ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršene su dopune u delu u kome se odnosi na izvršenje kada se posle sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti, detaljnije razrađeno načelo srazmere između iznosa potraživanja izvršnog poverioca i vrednost imovine izvršnog dužnika koje je predmet izvršenja.

Važna je novina koja predviđa da se nepokretnost izvršnog dužnika ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i sličnih usluga ukoliko je potraživanje manje od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Precizno je određeno ko ne može biti kupac u postupku izvršenja i tako onemogućene mnoge zloupotrebe na koje je ukazivano i u ovom domu.

Onemogućeno je multiplikovanje troškova izvršenja prema istom dužniku, u situaciji da protiv istog dužnika postoje više predloga za izvršenje po više različitih osnova koji su mogli istovremeno da se namiruju u jedinstvenom postupku ili u slučaju razdvajanja potraživanja po osnovu glavnice, kamate, i troškova postupka kada izvršni poverioci mogu svoje potraživanje ostvariti i u jednom izvršnom postupku.

Učinjene su izmene koje će dovesti do značajnog umanjenja troškova gde su izvršni dužnici budžetski korisnici Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinice lokalne samouprave.

Posebno su precizirane odredbe koje se odnose na izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, jasno su precizirane odredbe o raspisivanju i javnom nadmetanju prilikom prodaje nepokretnosti u postupku izvršenja gde je takođe bilo zloupotreba.

Ovaj problem biće rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja koje će onemogućiti svaki vid zloupotrebe kada su u pitanju i cene po kojima su prodavane nepokretnosti u izvršnom postupku.

Učinjene su značajne izmene i dopune kada su u pitanju izvršenja na osnovu verodostojne isprave i skraćenom postupku pred privrednim sudovima.

Ove izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju dovešće do bržeg, efikasnijeg i pravednijeg postupka izvršenja, ujednačavanje sudske prakse što će sve imati za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem, što je programski zadatak SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U danu za glasanje poslanici SNS glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Hvala kolega.
Milija Miletić ima reč.
Izvolite kolega Miletiću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarka pravde, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sam sa liste Srpska napredna stranka, a zajedno za sa mojim kolegama poslanicima u Klubu poslanika PS-NSS-USS, mi svi zajedno zastupamo interes naših radnika, naših seljaka, a ja posebno stavljam akcenat kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke na jugoistok Srbije, na ljude koji žive na selu i od sela, na ljude koji žive u brdsko-planinskim područjima i ja ću, kao i do sad, svojim govorom, svojim nastupom podržati predlog ovog zakona.

Mislim da ćemo donošenjem ovog zakona imati mogućnost da one stvari koje su bile u prethodnom zakonu, koji je donet 2016. godine, a nisu se pokazale kao dobre, da mi to sada, na neki način, rešavamo za dobrobit naših ljudi koji su imali problema vezano za prethodni period, za javne izvršioce, gde smo svedoci da je bilo niz negativnih stvari.

Inače, malopre je moj kolega Marijan Rističević govorio o ljudima koji su korisnici poljoprivrednih penzija, govorio o ljudima poljoprivrednim proizvođačima koji su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede. Ja ću se tu isto nadovezati i reći da je 1986. godine po prvi put donet Zakon o poljoprivrednim penzijama, da je prethodna Vlada 2009. godine promenila zakon i po prvi put taj zakon kad je stupio na snagu obaveza poljoprivrednih osiguranika bio je jedan, odnosno obaveza poljoprivrednog osiguranika u jednom gazdinstvu, koji je imao gazdinstvo, posle toga svi članovi gazdinstva su dobili obavezu i nastavili da plaćaju socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede.

Od 2009. godine veći broj takvih ljudi, tih domaćina koji su uplaćivali socijalno i penziono preko poljoprivrede dobili su obavezu. Oni i sami nisu znali da su preuzeli odgovornost i da moraju plaćati zdravstveno i penziono osiguranje za poljoprivredu i do današnjeg dana svi ti naši poljoprivredni proizvođači imali su kamate na te dugove koje vodi Poreska uprava, kamate na kamate, zatezne kamate, tako da je dugovanje tih naših poljoprivrednih proizvođača dosta veliko, da ne kažem. Jedno gazdinstvo, recimo, iz mog sela, odakle sam ja, a to je selo Plužina, dužnik ima blizu milion dinara dugovanja za to penzijsko-invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, a to znači da celokupno njegovo imanje, njegova kuća toliko ne vrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Evo, završiću. Znači, ukoliko dođe do toga da dobiju tu javni izvršioci, mi ćemo izgubiti te dobre domaćine.

Gospođo ministar, ja bih hteo da vam se zahvalim u ime građana Svrljiga, jer vi ste kao ministar u Vladi Republike Srbije, preko vašeg Ministarstva, obezbedili sredstva za našu predškolsku ustanovu „Poletarac“, gde ćemo izgraditi aneks vrtića, gde ćemo obezbediti prostor za našu dečicu koja tamo žive i treba da rastu.

Još jednom hvala. Ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati predlog ovog zakona.

Hvala, kolega Miletiću.
Da li želi reč Nataša Mihajlović Vacić? Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, koleginice Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje rasprave predsednik Odbora za pravosuđe i upravu je rekao da je ovaj predlog zakona razmatran na Odboru i da je jednoglasno usvojen. Radi javnosti, želim samo da

kažem da poslanici SRS nisu prisustvovali toj sednici, a da jesmo, svakako, bili bismo protiv ovog predloga, a već smo počeli da obrazlažemo i obrazložićemo to do kraja.

Vrlo interesantno da ima preko 170, 180 izmena postojećeg zakona, i to govori o činjenici da je očigledno da i Ministarstvo nije zadovoljno onim rešenjem koje sada postoji. Verujte, sa ovoliko izmena nemoguće je suštinski promeniti ovaj sadašnji zakon. Mi smo, takođe, uložili veliki broj amandman, a pre svega da bismo skrenuli pažnju na neke detalje iz predloga zakona, bez ambicije da bi tim našim amandmanima mogli nešto preterano da promenimo iz razloga osnovne razlike između nas iz SRS i Vlade, a to je nadležnost poslova izvršenja i obezbeđenja.

Negde u maju smo počeli u celoj Srbiji kampanju za ukidanje javnih izvršitelja i delimo građanima „Veliku Srbiju“ u kojoj smo detaljno napisali zbog čega mi to tražimo i na koji način mi mislimo da bi trebalo biti rešeno pitanje izvršenja.

Naše aktiviste neki ljudi pitaju – dobro, šta vi mislite, ako se ukinu javni izvršitelji, da li to znači da ljudi koji su dužnici više neće morati da izmiruju svoje dugove? To svakako ne znači to. Naprotiv, mi nikada nismo bili za građansku neposlušnost, nikada nismo tako nešto zagovarali i mislimo da svako mora da izmiri svoje obaveze i prema državi i prema javnim preduzećima i prema bankama, dakle, prema svim poveriocima.

Mislimo da to mora da se uradi na jedan pravičniji način, pre svega, da se izvršenje vrati u nadležnost pravosuđe, u nadležnost sudova, jer nije normalno to što se nametnula neka teza u javnosti, kada su u pitanju notari, evo, izvršitelji, da je bolje za građane, da je bolje za narod ako taj posao radi nekih 200 ili 300 ljudi u celoj Srbiji i naravno da će se oni ponašati kako im se prohte, a da se tako ozbiljni poslovi izmeste iz pravosuđa koje je jedna grana vlasti, koje mora biti ozbiljno.

Naravno, bilo je problema kada su izvršenja radili sudovi, ali je bilo, ne zbog toga što je bio problem u tadašnjem zakonu, već je problem bio u funkcionisanju i u radu nekih pojedinih ljudi. Takvih problema, nažalost, imamo u svim sferama i ne možemo probleme rešavati tako što neko ne radi dobro, pa ćemo mi to da mu uzmemo i da damo nekom drugom koji će to da radi još lošije. To nije rešenje. Rešenje je da se tamo gde treba taj posao radi, da se uredi sistemski i da to zaista i funkcioniše.

Apsolutno smo protiv toga da se licima, dužnicima, bez obzira kakav dug je u pitanju, može oduzeti nepokretnost, pogotovo ako je u pitanju jedina nepokretnost. Ne može država da od svog naroda, od svojih ljudi pravi beskućnike. Nema pravo na to. Neodgovorno je, svakako, i zadužiti se nekim velikim novčanim sredstvima koja kasnije se teško vraćaju, ali ovde najviše izvršitelji rade na namirivanju dugova banaka, a mora, opet na nivou državi, u saradnji sa Narodnom bankom, da se malo uredi taj način kreditiranja i da banke moraju da preuzmu deo odgovornosti. Ne može sva odgovornost da bude na onome ko je uzeo kredit. Banke moraju biti svesne da ljudi mogu da se razbole, da ljudi mogu da ostanu bez posla. Znate, različite situacije se dešavaju u životu ljudi.

Ono što je, takođe, problem ovog zakona, sada izmenjenog, jeste činjenica da se izvršiteljima, odnosno da se poveriocima preko izvršitelja nudi mogućnost da oni biraju nepokretnost dužnika iz koje će namirivati svoj dug. To jednostavno nije moguće. Ako je neko upisao hipoteku na neku nepokretnost i na ime te hipoteke tom drugom čoveku dao kredit, a pri tom kasnije shvatio da je pogrešio, recimo, procenjeno je da nečija kuća vredi 10.000 evra i na ime toga banka mu je dala kredit, a kada je došlo do toga da kredit ne može da se izmiri, banka kaže – nismo dobro procenili, ta kuća ne vredi 10.000 evra, ali on ima onu drugu koja vredi 10.000 evra, pa ćemo nju da uzmemo. To jednostavno nije moguće.

Hipoteka može da se naplati isključivo iz nepokretnosti na koju je upisana hipoteka. Mi takođe mislimo da ono što je nekada Kori Udovički, kada je bila ministar u onoj prethodnoj vlasti, ali očigledno je i vama bila dobra, pa je i kod vas bila, koja je govorila - ko ne može da plati struju neka proda kuću ili stan. To je zaista zločin. Vi morate, država, mi, svi, nadležni organi, moraju da omoguće ako neko ima samo jednu nepokretnost, po članu domaćinstva, mi smo kroz amandmane napisali da treba svakome da se ostavi najmanje 10 m2 po članu domaćinstva, a čak razmišljamo da bi to moglo biti i 12, u nekim državama je to i do 15 m2.

Dakle, na taj način ćemo zaštiti te porodice da ne ostanu na ulici. Onaj ko je dužan neka vraća, ako nema drugo mogućnost, drugu nepokretnost, neka vraća taj svoj dug do kraja života, do kraja radnog veka, pa posle i penzionog, pa vratiće bar onaj najveći deo, a ne sada da bi poverilac bio jedino zadovoljan, ajmo mi odmah da prodamo njegovu kuću, a tamo ispred čeka onaj koji će da je kupi, pa za dug od 5.000 evra proda se kuća za 20.000, a ona realno vredi 50.000 evra i već sledećeg dana se proda po realnoj vrednosti i onda se deli taj profit između svih učesnika u tom lancu. To je službenik banke, to je izvršitelj, to je taj lažni kupac. I ovo nije priča da bi se čula, ovo je živa istina.

Mi smo u ovom, ponavljam, pokazujem ponovo izdanje „Velike Srbije“, specijalnom izdanju gde najavljujemo ukidanje izvršitelja, naveli puno primera, konkretnih. Ovde imamo, takođe, ljudi nam donose s terena, šalju, zovu telefonom, šalju mejlove, puno primera takođe kojima dokazujemo da smo u pravu i da ovo nije dobar način za rešavanje, odnosno za izmirivanje dugova. Naravno sve te primere, koliko god nam vreme dozvoli mi ćemo maksimalno izneti kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima.

Ono što želimo da naglasimo jeste da će SRS, čuli ste već od našeg ovlašćenog predstavnika, da smo već prikupili više od 100.000 potpisa građana koji su saglasni s nama da treba ukinuti javne izvršitelje i vratiti posao izvršenja i obezbeđenja u nadležnost sudova, mi ćemo za redovno zasedanje, odnosno pripremamo, već smo skoro završili, jedan ozbiljan predlog zakona koji će svakako biti od strane Skupštine poslat i Vladi na razmatranje, i mi ćemo u tom predlogu vratiti, odnosno predložiti vraćanje izvršenja u nadležnost sudova. Taj predlog će biti sasvim smo sigurni i u skladu Ustavom i pravičan, i poštovaće osnovna ljudska prava, i poštovaće i prava poverilaca i prava dužnika.

Naravno, tada ćemo biti spremni na svaku sugestiju i od strane ministarstva, i od strane kolega iz vlasti, i očekujemo da ćemo konačno tada i na taj način rešiti ovaj veliki problem.

Verujte, gospođo Kuburović, pretpostavljam da to znate, jer to prosto svi ljudi znaju, izvršitelji su strah i trepet, to je nešto čega se građani toliko plaše, i danas, ja mislim, nema institucije u Srbiji na koju se više gnušaju i na koju su ozlojeđeniji građani nego što su to javni izvršitelji. Hvala.

Hvala koleginice Radeta.
Reč ima ministar Nela Kuburović.
Izvolite gospođo Kuburović.