Dame i gospodo narodni poslanici, da se podsetimo da je 1978. godine bio donet Zakon o izvršnom postupku. Dolaskom srpskih radikala u Saveznu vladu, ja sam kao savezni ministar podneo predlog ne da se menja zakon u dopunama i izmenama, nego da se ide na donošenje novog zakona o izvršnom postupku. Taj zakon je imao ukupno 265 članova, da bi DOS 2004. godine pisao novi Zakon o izvršnom postupku koji ima 365 članova. Međutim, 2015. godine donet je takođe Zakon o izvršenju koji ima 551 član.

Ono što je bitno da SRS i poslanici SRS žele da ukažu, da je u to vreme kada je usvojen Zakon o izvršenju 2000. godine ovde glasala i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, bila je savezni poslanik, gospođa Maja Gojković, a ovaj zakon je tada podržao i predsednik Republike, a istovremeno u to vreme bila je narodni poslanik savezni i Nataša Jovanović i Filip Stojanović. Prema tome, tada smo učestvovali u donošenju tog zakona, pa sam u ime Savezne vlade ja dao obrazloženje i o tom zakonu je stručna javnost dala pozitivnu ocenu, jer se radilo.

Posle nešto više od dve decenije primene Zakona o izvršenju iz 1978. godine, krajem juna 2000. godine donet je novi Zakon o izvršnom postupku, jedan zakonski tekst čije je donošenje svojevremeno bilo izuzetno značajan pravi događaj u pravnom životu zemlje, čijim je stupanjem na snagu definitivno zaokružen sistem celovite zaštite, pošto se u tadašnjoj staroj Jugoslaviji tada radilo o propisima koji su trebali da budu izmenjeni.

Stručna javnost je dala posebnu ocenu o tom zakonu jer su iz prethodnog zakona izuzete neke odredbe koje nisu davale efekat, niti rezultate. Zašto? Što smo tada sprečeni da se izvršenje ne može sprovoditi 10 godina. Gospođo ministre Kuburović, da su sudovi vredni, nisu. Ja ću podsetiti vas, kada je u pitanju parnični postupak, kad je država u pitanju, da ona plati neku štetu nekom fizičkom licu ili građaninu, tu je država spora, ali kada treba građanin da plati državi, tu je sud efikasan i brz.

Navešću samo jedan primer, iz Nikojevića, selo kod Užica. Poginuo je vojnik na 10 dana pre završetka vojnog roka. Roditelji su podneli bili tužbu radi naknade nematerijalne štete i ta parnica je trajala 34 godine.

To vam govori o velikom značaju koje vi imate obavezu i imate pravo da, kao ministar pravde, ipak učinite sve što je moguće da se uvede red i u pravosuđe, ali pravosuđe nam je jedan od garancija većih nego što su izvršitelji.

Odredbe člana 1. Ustava Republike Srbije propisuju da je Republika Srbija zasnovana vladavini prava, ljudskim i manjinskim pravima i pripadnostima evropskim principima i vrednostima. Dok član 2. propisuje da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, koja prava spada i pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava, pravo na jednaku zaštitu pred sudom, zajamčeno je odredbom člana 36. stav 1. Ustava. Pravo na zabranu diskriminacije, pravo zajamčeno odredbom člana 21. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Prema tome, Srbija treba da se ponaša tako da mora voditi računa o siromašnim građanima. Od Rimljana do današnjih dana, najnehumaniji odnos prema građanima Republike Srbije imala je DS i DOS. Kada su došli na vlast 2000. godine, sve do dolaska DOS-a, evropske demokratije u Srbiju bilo je solidarnosti prema siromašnim i nemoćnim građanima. Nove zapadne demokratske vrednosti su ugrozile naše siromašne građane, radnike, poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače, one građane koji ostanu sami, ostanu bez pomoći i solidarnosti. To znači ako je neko ostao sam, a duguje za komunalije, a nema ništa drugo, nego ima neku nepokretnost, šta ostaje, da se iz jedne garsonjere izbaci. Dakle, građanin, odnosno građanka od 90 godina.

Ono što bi trebala država da uradi, to bi ja predložio, socijalni fond, a taj socijalni fond da se formira, da se oduzme imovina tajkunima koji su opljačkali državu Srbiju i opljačkali radnike, i opljačkali građane Republike Srbije. Da se iz te prodaje, tih preduzeća, formira fond i da se pomogne onim siromašnim koji ne mogu da plate komunalije.

Što se tiče odredaba člana 204. gospođo ministre izvinjavam se, ja sam tada sa ekipom koja je radila, a zaista radili su, gospodin Ćosić je radio u Ministarstvu pravde tada, zna da su bili vrsni slučajevi, ali znam da je Ministarstvo pravde Srbije učestvovalo, jer sam ja tražio ipak njihove konsultacije i njihovu saglasnost i dali su punu podršku u to vreme. Ono što je članom 204. predviđeno, to je radnja koju može izvršiti samo dužnik, znate, a rukovodili smo se ovim odredbama. Znate zbog čega? Zbog toga što u praksi imate slučajeve da neće da plaćaju roditelji izdržavanje svojoj deci. Prema tome, ako deset puta po sudskim odlukama ne plati dečije izdržavanje, tada dame i gospodo i gospođo ministar, izriče se novčana kazna, a kada se izrekne novčana kazna i kada se donese novo rešenje i ako ne izvrši tu novčanu kaznu, ne uplati, onda mu se zamenjuje novčana kazna u kaznu zatvora, kao što je to predviđeno u mnogim drugim postupcima i u drugim zakonima.

Hvala gospodine Jojiću, hvala puno.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam gospodine Marinkoviću.

Želela sam da reagujem, zato što je pomenut Aleksandar Vučić. Ono što je danas važno, kada raspravljamo u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jeste da govorimo o efektima, o pozitivnim efektima, koji se očekuju sutra dan, kada se zakon bude primenjivao. Nekako je normalno da, ako gledamo period od 1978. godine, pa na ovamo, danas je 2019. godina, nekako je normalno da predlozi imaju sve više i više članova, ako ćemo ići u susret modernijem zakonodavstvu, ili drugačijem zakonodavstvu, u odnosu na ono koje je bilo 1978. godine.

Pri tome, moram da se ogradim, ne kažem da je tada zakonodavstvo bilo loše, samo prosto postoje neke stvari koje su modernije i koje sada postoje u našoj zemlji, a koje se moraju zakonski regulisati. Tako da ne bih rekla da je to zamerka koja je relevantna u smislu da li je ovaj predlog zakona dobar ili ne.

Kontekst u kome je spomenut Aleksandar Vučić, mora se voditi računa o siromašnim građanima, ja se sa tim apsolutno slažem, upravo je to dobro što je Aleksandar Vučić pomenut u tom kontekstu, zato što svi znamo kako se i o siromašnim i o onim građanima koji su imali novca vodilo računa do 2012. godine. Od 2012. godine je upravo zahvaljujući Aleksandru Vučiću potpuno drugačija situacija. To se vidi i kroz ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima gospođa Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Samo mali prilog diskusiji, uvaženi kolega, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, razlikovaće se u odnosu na uvažene kolege iz moje poslaničke grupe. Nekako bi trebalo malo da pričamo i o tome šta obični građani žele da čuju nas kao predstavnika ovde u parlamentu. Nema potrebe da samo hvalimo struku i predloge zakona ili zakone koji su već stupili na snagu i nisu baš odoleli izazovu vremena, pa sad moramo da imamo veći broj predloga izmena i dopuna, jer nije suština u našim diskusijama ovde u raspravi da samo hvalimo predlagača nego bez obzira što ćemo mi podržati svakako ovaj predlog o izmenama i dopunama važećeg zakona treba da učinimo sve da ovi predlozi budu mnogo bolji.

Čuli smo diskusiju moje uvažene koleginice Biljane Pantić Pilje i onako, njen stav je bio, samo o pozitivnim efektima važećeg zakona, a naša uloga je da pričamo i o negativnim efektima i to nije ništa strašno niti zabrinjavajuće, ali njen stav je bio vrlo liberalan. Ne pripadam toj političkoj opciji koja ima ovako liberalan stav kakav je iznela moja uvažena koleginica, njena profesija je profesija advokata. Očigledno u svojim slučajevima najviše zastupa poverioce, a postojimo i mi koji bi ovde, verbalno, nisam advokat i nemam advokatsku kancelariju, koji bi ovde da zastupamo i prava dužnika.

Znači, kada jedan zakon treba da ima efekte u odnosu na dve strane ovog postupka, svaka čast onima koji se trude i treba da poverioci ostvare svoje pravo, jer dug je dug. Nisu tako loši bili sudovi kada su se bavili izvršenjem ni onda koliko nisu ni sada fantastični izvršitelji koje smo uveli novim zakonom. Znači, istina je negde na polovini. Niti su oni tako bili loši, niti je sve u našoj prošlosti tako strašno, niti je sada sve ovo moderno i novo fantastično. I jedno i drugo ima svoje nedostatke. Naravno, čekalo se onda izuzetno dugo na izvršenje dugova, ali ne možemo da kažemo da je brzina uvek i vrlina, pogotovo u ovakvim postupcima. Da li ćemo menjati? Pa, svi smo mi svesni da točak jednom kada ode napred nema povratka u nazad i verovatno sudovi nikad više neće imati funkciju izvršitelja.

Pošto mi ovde nismo stručna lica, stručna lica rade u ministarstvu i stručna lica su prošla različite javne rasprave. Mi smo ovde obični ljudi koji svi znaju neke priče iz naše okoline, koje je imalo negativna iskustva sa izvršiteljima. To su obični ljudi i ljudske priče, to je život. Ono što mi često zaboravljamo kada donosimo zakone ili kada ih sprovodimo život je nešto drugo od mrtvog slova na papiru i prakse.

Ovim izmenama i dopunama svakako koristite i pokušavate da iskažete u zakonu, i tu socijalnu dimenziju koja je vrlo bitna kada donosimo ovako radikalne zakone, naročito u oblasti prodaje nekretnina.

Kada su nekretnine u pitanju, kao nešto, kao sredstvo izvršenja da bi se podmirio nekakav dug naš zadatak, ovde sveukupnih poslanika, da sagledamo i tu drugu dimenziju da će poverioc možda dobiti svoj dug, često deo duga i to zahvaljujući veštim igrama izvršitelja i poverioca, a dug se time bolševno ne izmiruje. I, onda imamo problem, imamo ljude na ulicama, a sa druge strane dug, pa na čudan način i uvećan, jer tu su ogromni troškovi izvršitelja, tu su ogromne kamate koje često, verovali ili ne pojedu onaj osnovni dug.

Ako se pozivamo na predsednika države, da moramo uvek da razmišljamo o siromašnim građanima, evo, ovo je jedan od Predloga zakona gde zaista imamo prostora da razmišljamo o dužnicima koji su najčešće siromašni građani, oni koji imaju izvesna sredstva, retko kada i padaju u dug ili nađu načina da se dogovore sa svojim poveriocima, pa i sa bankama kako da im se to reprogramira i uvek neki srednji sloj koji je danas kod nas labilan, malo sada jače u poslednje vreme i siromašni slojevi građana stradaju u ovakvim postupcima.

Izvršitelji, nadam se da negativna slika koju većina nas ovde ima o izvršiteljima nije nešto što je zaista tako. Ali, izvršitelji koji su prvi iskoristili šansu da postanu izvršitelji nakon usvajanja i stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju su zaista postali poseban sloj ljudi, izuzetno imućni ljudi i koji su nastavili da razvijaju svoj posao.

Ja ih razumem, ali su našli mogućnosti da imaju izvršiteljske kancelarije po čitavoj Srbiji, jedni te isti. Znači to je jedna mreža, poslovna mreža izvršitelja po čitavoj državi. Nekako su se spojili, našli zajednički jezik sa pojedinim advokatima, koji imaju na stotine zaposlenih, koji se ničim drugim ne bave nego samo telefoniranjem pokušavajući da izvrše potraživanja banaka. Njihova struka tu uopšte ne postoji. Oni rade ono što bi trebalo banke da rade. Telefoniraju za neku malu nadoknadu, od nosioca advokatske firme i maltretiraju ljude i pokrivaju banke.

Treće, koje je tu u mreži i izvršitelji danas imaju i notarske kancelarije u svom sistemu, tako da je to zaista postao profitabilan posao. Ja skidam kapu, jer meni mozak u tom pravcu nikada ne radi, nikako da se setim nekog lukrativnog posla, pa da to sve zajedno napravim koncern jednak „Coca-coli“ ili „Naftnoj industriji Srbije“, jer stvarno, bez ismevanja, po prestižnim delovima Beograda danas stanove kupuju izvršitelji, po mojim informacijama i javni beležnici.

To je sada jedan poseban soj ljudi ili sloj ljudi u našem društvu koji se naglo obogatio. Znači ja nisam liberal, tu sam neki narodnjak, negde sam u sredini.

Mislim da je sazrelo vreme da počne da se radi na novom Zakonu o izvršenju. To se prosto vidi, da nam je praksa pokazala da mnogo štošta treba da se popravlja u zakonu.

Kada mnogo toga treba da se popravlja, u stvari treba novi predlog zakona da se donese. Nemojte da mislite da sam ja protiv izvršenja. Taman posla, izvršenja moraju da se sprovode samo je u pitanju način. Kako da se to čini, a da građani nemaju utisak da su izvršitelji sa neke druge strane zakona. Pretpostavljam da većina nije ovako umešna kao ove najveće kancelarije koje me znaju bezmalo u svakom većem gradu svi sve.

Pričaćemo o amandmanima. Velika pažnja je zaista usmerena ka ovim izmenama i dopunama, ako se ne varam, preko 130 amandmana. U tom mnoštvu amandmana jedan je moj, kao običnog poslanika. Smatram da postoji prostora da se razmisli o ovom amandmanu koji sam uložila.

Molim poslanike sve, kada budu diskutovali, kada dođemo do tog amandmana da obrate pažnju.U pitanju je član 138. Predloga zakona, stav 5. kome sam predložila da se menja i da glasi: Verodostojnu ispravu predstavlja isprava iz člana 52. stav 2. zakona, zato što je u članu 52. taksativno nabrajano šta jeste - verodostojna ispava.

Tu imamo više verodostojnih isprava, a ne samo nešto što se odnosi na izgled iz poslovne knjige o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama.

Onda, dolazimo do člana zakona koji se odnosi samo na komunalne usluge. Ja tražim da isto pravilo važi za sve verodostojne isprave i da za 5.000 evra osnovnog duga ne može da se proda kuća ili stambena jedina. Mi stvaramo novi problem, 5.000 evra nije neki epohalan dug da bi neko izgubio stan, kuću ili bilo koju nepokretnost u kojoj živi i to nije u pitanju samo komunalna usluga, niti mislim da može po našem ustavnom sistemu da se izdvoji jedna vrsta usluge, nisam sigurna, ne mogu ja da dam ocenu ustavnosti ovog člana zakona, ali ja mislim da komunalne usluge, možda ste išli više za tim rešenjem socijalnom senzitivnošću ovog predloga, ali mi to ne možemo da izdvojimo i da kažemo da je 5.000 evra za komunalne usluge, time na neki način…. Ne znam stvarno, ne mogu da protumačim šta smo ovim želeli da kažemo, da je komunalna usluga jača od usluge, recimo pozajmljivanja 5.000 evra za lečenje deteta, 5.000 evra za kupovinu lekova. I, onda, takav slučaj će ostati bez stambene jedinice, a ako komunalnim preduzećima dugujete 5.000 evra, možete da računate na socijalnu dimenziju zakona i neće vam biti prodata nepokretnost.

Znači, načelo srazmere, bez obzira na diskusiju Biljane Pantić Pilje, ja jesam za načelo srazmere u cilju zaštite dužnika, jer zakoni se donose ne samo za poverioca, nego i za dužnike, da ne može da se prodaje jedina nepokretnost u vlasništvo izvršnog dužnika fizičkog lica, znači drugo važi za pravna lica, i da ovaj amandman mora da se proširi na sve verodostojne isprave, inače nemamo zakon koji je usaglašen jedne odredbe sa drugom.

Što se tiče ponašanja izvršitelja i načina prodaje stanova, ne znam šta da vam kažem. Znam jedan primer gde je čovek za svoje lečenje, pozajmio jedan određeni iznos novca, veliki iznos novca, ali kao zalogu je dao stan, nekretninu, koja je za 50% vrednost veća od iznosa novca koji je pozajmljen.

Pošto su u pitanju zelenaši koji su na neki čudan način u našem društvu zaštićeni, s jedne strane, dužnik nema hrabrosti da kaže da je to zelenaški dug, kada dođe do granice, a sa druge strane, imamo primere gde i u sudu znaju i svi znaju, ali nema veze. To je drugi neki problem. Problem je i što vam banke baš ne daju pozajmice tako lako i hajde da razumemo da našem društvu postoje ljudi koji su prinuđeni da pozajme.

Znači, nije to slučajevi koje Biljana Pantić izdvojila, ovi na Dedinju i ne zna ni ja šta. Ovi ne žive na Dedinju. Kako da vam kažem, ovi uopšte ne žive na Dedinju, možda dolaze u posetu kod nekog da pozajme novac na to Dedinje, ali ne žive. Znači, obični srednji sloj ljudi koji je morao u jednom trenutku da pozajmi novac.

Šta se desilo? Zelenaški dug se isplaćivao negde u iznosu do oko 50%. Naravno, koji će zelenaš da vam potpiše priznanicu? Dobro ima tu i svedoka i tako, može nekako kada ima dobre volje to da se dokaže, i dalje ta osoba nije mogla da isplaćuje taj dug zelenašima pod tim kamatama.

Vrednost stana je minimum 150 hiljada evra. Hajde da ne idemo u to koliko je isplaćeno ovako na ruke. Došlo je do prodaje stana. Stan je kupio sam poverilac. Sam poverilac je kupio stan. Ja ovo sve mogu da dokažem, nikakva prazna priča nije. Ali, bio jedini, poverilac je bio jedini tamo. Ne znam kako je došlo do toga, stan je na vrlo atraktivnoj lokaciji i odličan stan, minimum 150 hiljada evra, useljiv 1/1, sve je u redu.

Zašto je ocenio da licitira za 60 hiljada evra, to samo on zna, mogao je i za manje. Šezdeset hiljada evra licitira, kupio je stan koji je njemu dat za zalogu i onda je taj stan prodao jednoj osobi, takođe za 60 hiljada evra. I šta onda ostaje? Taj stan ispalo je da nije nikakva zaloga za taj dug, ovo ne može da se dokaže da je, ovaj se potrudio kao i Haradinaj da poplaši sve ko je mogao da posvedoči da se daje novac na ruke i sada ispadne da dug postoji još uvek za 90 hiljada evra, da postoje kamate na to koje su prevazišle svaki mogući dug, da postoje enormni troškovi izvršitelja i to je to o čemu su govorile moje uvažene kolege, verovatno će i posle govoriti i kada se bude govorilo o amandmanima, takva priča postoji svuda u Srbiji. Svuda postoji takva priča, što je nemoguće da neko ima zlu nameru kada to iznosi ovde u parlamentu.

Verujte mi, ja ću da glasam za predloge izmene i za dopune, bez obzira da li ćete mi usvojiti amandman ili mi nećete usvojiti amandman, ali razmislite, zaista je pet hiljada evra, dug je dug, ne može biti dug samo za komunalne delatnosti. Dug je dug i jednak.

Ova isprava izvršna je jednaka samo jedna od isprava iz člana 52, ali mi moramo nešto da uradimo, mora novi predlog zakona da se pojavi pred nama da ne bi bila preovlađujuća slika da su izvršitelji postali posebna sila bez ikakve kontrole. To prijavljivanje disciplinske komisije i tako to, to znamo kako izgleda, osnuju komisiju da ne bi ništa rešio. To što će on biti disciplinski kažnjen, on je i ovako i onako postao vlasnik mnogobrojnih nekretnina.

Treba razmisliti kako da se izmeni taj način rada. Malo će biti olakšano ovo preko elektronske prodaje i zakazivanje licitacije i elektronske prodaje, ali u određene mere. Vešti izvršitelj može i to da prokontroliše. Ja ovo govorim kao predstavnik običnih građana, kao neko ko odgovara ovde na dopise mnogobrojnih ljudi koji se žale na svakakve anomalije u našem društvu, advokat više nisam, ovo teško i gorko iskustvo jesam imala, tako da znam da tu postoji sve i svašta i da novi predlog zakona mora da postoji i da suštinski menja stvari u postupanju izvršitelja.

Naravno, ako treba da kažem rečenicu, izgovoriću je sa punim zadovoljstvom da ću nekog ko poštuje partijsku disciplinu i ko smatra da ima izvesnih pomaka u ovom predlogu zakona, izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, naravno da ću glasati i podržati. Moj apel je da razmislite o amandmanu i da svi zajedno krenemo da radimo na novom predlogu zakona, jer mislim da je praksa pokazala i da su se stekli uslovi za to. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima ministar, Nela Kuburović.
Izvolite, gospođo Kuburović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Pažljivo sam slušala sve što ste naveli. Verujte da i radna grupa kada je predlagala nacrt zakona i kada je trebalo da se odredi iznos gde je ograničena mogućnost prodaje jedine nepokretnosti, razmišljala ne samo i o visini iznosa, već i na osnovu koje verodostojne isprave može da se ograniči postupak izvršenja.
Onda smo došli u situaciju da ukoliko bi se to proširilo na druge verodostojne isprave, doveli bi smo u pitanje privredno poslovanje, ceo menični promet bi bio doveden u pitanje, jer došlo bi do zloupotrebe. Neko bi izdavao više menica za iznos obezbeđenja od pet hiljada evra i samim tim sebe zaštitio da ne može da se sprovede izvršenje na njegovoj nepokretnosti.
Isto tako, kod izdavanja čekova, ne čekova u domaćem prometu, ali pošto je verodostojna isprava i ček stranog prometa gde iznosi mogu biti izuzetno visoki, došli bi u situaciju da neko izda više čekova koji prelaze mnogo više iznose od pet hiljada evra, a kada bi bili pojedinačni iznosi, apsolutno ne bi moglo da se sprovede izvršenje ukoliko bi se ovaj režim proširio na ostale verodostojne isprave.
Upravo je to jedan od razloga zašto smo ograničili ovo samo na komunalne delatnosti, jer smo svi mi kao građani u obaveznom režimu sa komunalnim društvima, ne biramo da li hoćemo da imamo struju ili vodu, to je nešto što moramo da imamo. Kada su u pitanju ostale ugovorne obaveze, u njih dobrovoljno ulazimo i upravo to je jedan od razloga zašto je Predlog zakona ovako definisan.
Tako da, kada je reč o ostalim verodostojnim ispravama, mi smo sada predvideli skraćeni izvršni postupak koji se upravo odnosi na menice, ček, bezuslovne bankarske garancije, bezuslovne akreditive, a jedini izuzetak koji smo naveli za nemogućnost izvršenja na jedinoj nepokretnosti je za komunalne delatnosti, upravo kako bi se sprečile zloupotrebe od strane izvršnih dužnika, kako ne bi dolazilo do većeg broja zaduživanja na iznose od po pet hiljada evra, koje ne bi ste mogli dalje u praksi da sprovodite.

Hvala, gospođo Kuburović.
Maja Gojković, izvolite.

Hvala vam, ministre. Izgleda da ništa od mog amandmana, ali potrudiću se da vas ubedim dalje u diskusiji o pojedinostima. Ovde ste dobro naveli da se odnosi na fizička lica, ovde u vašem predlogu zakona, da se odnosi, čini mi se, pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, odnosi se na fizička lica, ako se ne varam.

Mislim da ima prostora da se izdvoji i da se doda da se to odnosi na sva dugovanja do pet hiljada evra fizičkih lica. Onda nećemo imati problem sa bankarskim garancijama, sa akreditivima, sa izvodom iz poslovnih knjiga, račun domaćeg i stranog lica sa otpremnicom i drugim pismenim dokazom itd, izvodi centralnog registra, hartije od vrednosti, da izvučemo te isprave koje se odnose na pravna lica i da se ovo odnosi na dug od pet hiljada evra za fizička lica. To bi onda pomoglo rešenju pitanja. Ovako, ovaj član zakona nije usklađen sa članom zakona iz 52, jer ne moguće, piše šta je verodostojna isprava, a onda se izvuče dug prema komunalnom.

Ja razumem vašu nameru, tendenciju, a to je upravo ta socijalna dimenzija, ali ne postoji samo socijalna dimenzija kada su u pitanju komunalne usluge. Socijalna dimenzija postoji u različitim aspektima. Mi imamo ljude koji idu da se leče u inostranstvo, bez obzira. Država pomaže i sve, ali neki put država ne može sve troškove da vam pokrije. Jedna avionska karta za teško obolelog čoveka, plus pratilac, koje teško obolelo lice mora da ima, košta nekoliko hiljada evra, jer ta lica moraju da leže, eventualno, ili da im se izvrši određeni transport.

Molim vas samo, ne morate mi odgovoriti. Razmislite, raspravite na Vladi da li može 5.000 evra da bude neka vrednost za sve dugove za fizička lica da ne izgube tu jedinu nekretninu u kojoj žive. Samo da se razmisli o tom pravcu. Ja mislim sve što čovek zamisli može i da se ostvari, pogotovo kada je neko dobar pravnik, dobar ekonomista. Možda mi možemo da nađemo neko rešenje, ali mislim da danas kad neka skupa tašna košta nekoliko hiljada evra, običan čovek 5.000, ako pozajmljuje, nije pozajmio za skupu tašnu ili za nešto slično ili za neko letovanje luksuzno, već je pozajmio novac zato što mu to stvarno treba, zato što je to stvarno potrebno.

Ne verujem da je samo izbegavanje plaćanja komunalnih usluga koje su obično i nešto manje od toga kada saberu ukupni iznosi. Znamo da izvršenja idu na svakih nekoliko meseci ili na pola godine se to obračunava, itd. Ako ima drugih sredstava namirenja duga, a ima često plata, penzija ili nešto drugo, onda treba sačuvati čoveku mogućnost da živi u stambenoj jedinici.

U ovom slučaju, to sam zaboravila da kažem, kojim sam opisivala želeći da opišem kako se ponašaju izvršitelji kod nas, čak postoji redovno skidanje duga sa poslovnog računa, sa primanja ovog čoveka koji je došao u taj problem i sa poveriocem i izvršiteljem, zajedno, ne zna se kome je više stalo da ga potpuno unište.

Znači, postoji način samo što imamo svedoke da je poverilac sa izvršiteljem, zajedno, prilikom pokušaja izvršenja nad nekretninom rekao – mnogo to sporo ide, ovako ide malo brže. Ne verujem da je to pravi način. Možemo da pomognemo građanima, ako budemo gledali samo brojčano i efekte procentualno, sada uspevamo mnogo više da izvršimo, a zanemarujemo, kako je predsednik države nedavno rekao, siromašne građane ovim donošenjem zakona.

Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite, gospodine Jovanoviću.