Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika i da uslove početak rada.
Obavestio nas je narodni poslanik Miladin Ševarlić da je sprečen da prisustvuje današnjoj sednici.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka predviđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda.
Dostavljeni su vam zapisnici Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini, Prve, Druge i Treće sednice Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini i sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja u Jedanaestom sazivu i Dvadeset prve posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja u prošloj godini, održane 27, 28, 29. i 30. novembra i 3, 4, 5, 6. i 7. decembra.
Zaključujem glasanje: za – 141 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja u Jedanaestom sazivu, održane 11, 13. i 14. februara 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini, održane 5, 6, 12, 13. i 14 marta.
Zaključujem glasanje: za – 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini, održane 20, 21. i 26. marta.
Zaključujem glasanje: za – 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini, održane 27, 28, 29. marta i 2. i 3. aprila.
Zaključujem glasanje: za – 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik Dvadeset prve Posebne sednice u Jedanaestom sazivu, održane 28. marta 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 141 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 159 narodnih poslanika, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, određen je sledeći:
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti,
Predlog zakona potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo (Republika Srbija) – Tabanovce (Republika Severna Makedonija),
Predlog odluke o prestanku dužnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,
Predlog odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podata o ličnosti.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, u skladu sa Poslovnikom, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednost i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo (Republika Srbija) – Tabanovce (Republika Severna Makedonija); i zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o prestanku dužnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Predlog odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li želite reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 141, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala dva narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog dnevnog reda.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su danas pozvani da sednici prisustvuju: ministar pravde, Nela Kuburović i njeni saradnici u Ministarstvu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Da li predstavnik predlagača, ministar Nela Kuburović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želela bih na početku načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Svesni smo činjenice i značaja i centralnog mesta koje zauzima izvršni postupak, koji iako dospeva na kraju postupka realizacije subjektivnog građanskog prava predstavlja njegovu najznačajniju fazu. Izostanak efikasnosti izvršnog postupka obesmišljava u prvom redu sve ranije vođene postupke, ali samo postojanje izvršnih i verodostojnih isprava koje nisu rezultat kognicijskog postupka ugrožava izvesnost u namirenju novčanog i ostvarivanju nenovčanog potraživanja.
U najširem smislu ovo dovodi do podrivanja stubova uređenog pravnog sistema, vladavine prava i pravne sigurnosti u postupku zaštite subjektivnih građanskih prava i obaveza.
Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine, u odnosu na svog prethodnika je otišao korak dalje u smislu povećanja efikasnosti postupa izvršenja i obezbeđenja, kao i u dodatnom regulisanju svih relevantnih pitanja u vezi sa imenovanjem, radom, odgovornošću javnih izvršitelja, kao i vršenjem nadzora nad njihovim radom.
Ministarstvo pravde je nakon stupanja na snagu važećeg zakona usvojilo niz podzakonskih akata i razvilo sisteme koji u mnogome doprinose olakšanom radu sa povećanom efikasnošću, postupanje javnih izvršitelja, ali i sprovođenje nadzora nad njihovim radom.
Veliki značaj ovog zakona i primene njegovih odredbi u praksi pokazuje i činjenica da je postupak izvršenja postupak koji se prati od strane Svetske banke u vezi sa listom, uslovima poslovanja „Duing biznis“, koju formira ova organizacija. U tom smislu posebno se prate u okviru dela izvršenja ugovora koji obuhvata parnični i izvršni postupak i postupci izvršenja sa aspekta trajanja kako celokupnog postupka, tako i pojedinačnih faza, kao i sa troškovnog aspekta.
Prema poslednjem izveštaju Republika Srbija u ovoj oblasti zauzima 65 mesto sa prosečnim trajanjem samog izvršnog postupka od 110 dana, pa je samim tim jedan od osnovnih ciljeva ovih izmena i dopuna poboljšanja pozicije Republike Srbije u delu izvršenja ugovora koji se meri od strane Svetske banke, ali istovremeno značajno smanjenje trajanja i troškova postupka izvršenja.
Ministarstvo pravde prateći primenu propisa u ovoj oblasti, koju normativno uređuje, pre svega nadzirući sprovođenje postupka izvršenja i obezbeđenja uočilo je određene nedostatke koji utiču na efikasno vođenje postupka, a koji se ogledaju kroz neujednačenu praksu javnih izvršitelja koji postupaju u zavisnosti u širem smislu područja Apelacionog suda kom pripadaju. Neujednačena praksa sudova prouzrokovala je neujednačeno postupanje izvršitelja na području cele Srbije.
S druge strane, ministarstvu su se sukcesivno obraćali, pre svih Komora javnih izvršitelja, Privredna komora Srbije, zatim Državno pravobranilaštvo, ukazujući na probleme sa kojima se suočavaju dostavljajući pojedina rešenja za njihovo prevazilaženje.
Prilikom formiranja radne grupe koja se bavila izmenama i dopunama ovog zakona Ministarstvo pravde posebno je vodilo računa da se u radnoj grupi nađu predstavnici svih institucija relevantni za sprovođenje ovog zakona, dakle, svi oni koji u nekom procesnom delu učestvuju u postupku izvršenja i obezbeđenja. Stoga je među članovima radne grupe, između ostalog, bilo predstavnika svih sudova opšte i posebne nadležnosti, predstavnika advokature, NBS, Državnog pravobranilaštva.
Vodeći računa o tome da se praksa u postupanju javnih izvršitelja pokazala kao neujednačena na područjima apelacionih sudova, Ministarstvo pravde u radnu grupu uključilo i predstavnike javnih izvršitelja sa područja sve četiri apelacije. Mnogobrojnost radne grupe bila je uslovljena potrebom da se svi predlozi za izmene i dopune zakona sagledaju iz svakog mogućeg ugla, analitički, u cilju pronalaženja najboljeg mogućeg rešenja za konkretan problem. Radnu grupu pratio je i Savet za borbu protiv korupcije.
Od samog početka radne grupe pojavio se niz spornih odredaba koje trebalo razmatrati i kroz zaštitu, kako poverioca, tako dužnika, doneti najprihvatljivije rešenje, koje povećava efikasnost postupka o izvršenjima, a dodatno štiti i čini jačim pravni sistem Republike Srbije, što je radna grupa i činila kroz razmatranje apsolutno svih predloga za izmene i dopune zakona, podnetih kako od strane članova radne grupe, tako i svih ostalih zainteresovanih, kako pravnih, tako i fizičkih lica.
Pre svega valja napomenuti raznolikost sudskih tumačenja i mišljenja o promeni određenih normi, i ako je svakako značajno u akademskom nivou, izuzetno otežava rad javnih izvršitelja.
Sledeći pravca postupanja sudova, na čijoj teritoriji su imenovani, javni izvršitelji postupaju izuzetno neujednačeno na teritoriji Republike Srbije, što za posledicu dovodi do potpuno nejednakog položaja stranaka u istovetnim procesnim situacijama, što nije posledica koja može biti prihvatljiva za srpski pravosudni sistem.
Ovaj problem predstavljen je kao primarni. Izmenama i dopunama zakona Ministarstvo pravde trudilo se da u potpunosti ukloni ovaj problem i stvori uslove za ujednačeno postupanje svih javnih izvršitelja u Srbiji, kako bi se obezbedila pravna predvidivost u izvršnoj materiji.
Nadalje, stvari kojima je posvećena pažnja upravo zbog brojnih komentara stručne javnosti odnosi se na nadležnost za sprovođenje izvršenja, kao i prenormiranost zakona, posebno u delu koji uređuju pravne lekove. Čini se da bez obzira što je profesija javnih izvršitelja uvedena prethodnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, donetim 2011. godine, ni u trenutno važećem zakonu nisu u potpunosti nesporne odredbe koje propisuju situacije u kojima sud, odnosno javni izvršitelji su ovlašćeni da sprovode izvršenje.
Nadalje, u cilju stvaranja uslova za lakšu primenu zakona za sve učesnike u postupku odlučeno je da se smanji broj pravila koji uređuju pitanje pravnih lekova, a uzimajući u obzir odredbe Zakona o parničnom postupku, kao sistemskog procesnog zakona o građanskoj materiji, koji sadrži pravila koja se mogu shodno primeniti po ovom pitanju, posebno kada se uzmu u obzir pravne posledice nedozvoljenih neblagovremenih pravih sredstava u izvršnom pravom postupku.
Kada je reč o antikoruptivnim merama prepoznata je potreba da se u ovom delu značajnije interveniše u samom tekstu zakona. Pojačano je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici, pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeta od ove mogućnosti bez obzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.
Analizom primene zakona utvrđen je i veliki broj postupanja određenih lica sa ciljem očiglednog dodatnog finansijskog prihoda.
Naime, uočeno je dosta situacija u kojima dolazi do tzv. cepanja zahteva u smislu da se na osnovu istog pravnog osnova za vođenje izvršnog postupka podnosi nekoliko predloga za izvršenje koji osnovni zahtev zapravo deli na nekoliko manjih zahteva i time direktno utiču kako na povećanje broja predmeta pred sudovima, tako i na smanjenje efikasnosti u sprovođenju izvršenja.
U ovom smislu predloženo je rešenja sa ciljem zaštite ličnosti ivršnog dužnika kroz zabranu naplate troškova po svim uslovno rečeno razdvojenih predmetima i priznavanju prava na troškove poverioca samo u jednom predmetu koji proističe iz jednog pravnog osnova.
Dodatno, Predlog zakona će onemogućiti značajne troškove u tzv. budžetskim predmetima u kojima se kao izvrši dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni ili indirektni budžetski korisnici, imajući u vidu da je pre predloga za izvršenje izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje, čime se omogućava mogućnost dobrovoljnog namirena obaveza.
Takođe smanjenje troškova u ovim predmetima će se ogledati u smanjenju naknade za javne izvršitelje i to kroz izmene javno-izvršiteljske tarife i analiza efekata pokazuje da će ove izmene dovesti do smanjenja troškova za 50%, što prema stanju u 2018. godini iznosi preko tri milijarde dinara.
Jedan od najbitnijih i najosetljivijih pitanja je svakako pitanje srazmere koje se odnosi sa jedne strane na visinu duga izvršnog dužnika i sa druge strane, vrednosti imovine izvršnog dužnika koja predstavlja predmet izvršenja.
Načelo srazmere iako propisano važećim zakonom predstavlja generalno pravilo bez posebne razrade kroz sam tekst zakona. Odredba člana 56. važećeg zakona koja propisuje dužnost javnog izvršitelja prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveza izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja je pravilo koje je zahtevalo detaljnije uređenje kako u opštem delu zakona, tako i kroz pojedina najvažnija sredstva i predmete izvršenja.
U ovom smislu dodata su i pravila koja imaju za cilj preciziranje načelo srazmere kao što je odredba da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni, ali i odredba da će javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zaključnom da promeni već određena sredstva i predmet izvršenja ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.
Ovo načelo je takođe razrađeno i u pogledu izvršenja koje sprovode pojedinim sredstvima i na pojedinim predmetima izvršenja, te se kod izvršenja na nepokretnostima predviđa da nakon upisa zabeleške rešenja o izvršenju, javni izvršitelj, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke određuje da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvima i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koje je izvršni poverilac predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca u razumnom roku.
Konačno, jedno od najvažnijih rešenja odnosi se na zabranu određivanja izvršenja prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica, radi namirenja potraživanja iz komunalne ili srodne delatnosti, čije glavnica ne prelazi iznos od pet hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja predloga za izvršenje.
Govoreći o ograničenjima u sprovođenju izvršenja, uzimajući u obzir zaštitu ekonomski slabijih slojeva stanovništva i jačanje socijalne komponente zakona, izvršene su izmene zaštićenog iznosa specifičnih potraživanja izvršnih dužnika. Naime, kada je reč o plati ili zaradi, odnosno naknadi plate ili zarade, izvršenje će u buduće moći da se sprovede do njihove polovine, umesto dve trećine. Odnosno do njihove četvrtine, umesto polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene, u skladu sa zakonom.
Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate, koja ne prelaze iznos prosečne neto zarade, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine, dok se izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi do četvrtine.
Izmene se odnose i na penzije, pa se tako izvršenje na penzije može sprovoditi do njene trećine, umesto dve trećine, odnosno četvrtine kada je reč o penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije prema poslednje objavljenom podatku Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, odnosno desetine kada je reč o penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije. Izuzetak postoji samo u pogledu naplate zakonskog izdržavanja i to do jedne polovine svih navedenih primanja.
Još jedna od novina koja je sastavni deo Predloga zakona, koja ima za cilj smanjenje broja izvršnih postupaka, odnosi se na mogućnost dobrovoljnog umirenja novčanog potraživanja, pre nego što izvršni postupak je uopšte i pokrenut. Predloženo rešenje otvara mogućnost da izvršni poverilac u fakultativnom neumandatornom postupku ovakav zahtev podnese javnom izvršitelju koji dalje obaveštava izvršnog dužnika i stavlja mu izgled posledice izvršnog postupka, kao i pogodnost dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja, utičući na njega u pravcu dobrovoljnog namirenja potraživanja, odnosno postizanja sporazuma o načinu izmirenja duga sa poveriocem.
Svakako će izmena tarife pratiti ovaj postupak, odnosno naknade za ovaj postupak treba da stimulišu izvršnog dužnika da prihvati ovaj način ispunjenja obaveze. Predlog zakona sadrži i rešenja koja oslikavaju nastojanje Republike Srbije koja se kreću u smeru digitalizacije postupka i sami tim činjenja lakšim i dostupnim mnogih informacija za sve građane, kao i osiguravanje potpune objektizacije u sprovođenju postupka izvršenja.
U ovom smislu, spomenula bih dve novine sadržane u Predlogu zakona čija će upotreba ne sumnjivo doprineti povećanju efikasnosti i regularnosti u izvršnom postupku. Naime, analizom primene odredbi važećeg zakona u praksi, ustanovljena je da javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti, najslabija je karika i do sada već godinama vlada nedopustiva praksa koja se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih, odnosno fizičkih lica, koji figuriraju kao kupci nepokretnosti, koja se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji. Stav je da samo razvijanje elektronske platforme, kao jedine adrese za javno nadmetanje svih potencijalnih interesenata sa primenljivim zaštitnim merama sprečava zloupotrebe.
U zemljama članicama EU ovakvo rešenje nije novina i dematerijalizacija već preuzima dobar deo postupka i slučaj drugih sredstava izvršenja, kao što je prenos sredstava sa računa, koji izvršni dužnik ima kod banke, odnosno štednog uloga ili tekućeg računa.
Ono što je najvažnije, ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica kao učesnika, nisu međusobno vidljivi i svaki od učesnika ima svoju oznaku bez navođenja identifikacionih podataka. Sistem automatski snima tok nadmetanja i takav zapisnik se čuva trajno.
Sa druge strane, svako zainteresovano lice može da se upozna sa svim hronološkim objavljenim prodajama nepokretnosti ili pokretnih stvari, po različitim kriterijumima pretrage u zavisnosti od konkretne potrebe, pa je tako npr. moguće vršiti pretragu po vrsti nepokretnosti, posebnom delu objekta ili pak pretragu stambeno poslovnog objekta u celini.
Podaci će sadržati površine objekata, fotografije, pravne osnovne sticanja, po mogućstvu čak i video zapisa. Na ovaj način kroz zaštitu identiteta učesnika na javnim prodajama stvoriće se uslovi za postizanje najveće moguće prodajne cene, što će svakako odgovarati kako izvršnom poveriocu, tako i izvršnom dužniku u konkretnom postupku.
Oglasnu tablu suda će u buduće zameniti elektronska oglasna tabla. Razlog ove izmene je praktične prirode, imajući u vidu da će strankama biti znatno jednostavnije i dostupnije da se informišu putem elektronske oglasne table. Oglasna tabla svuda je često nedovoljno transparentno mesto putem kojeg se vrši dostavljanje o izvršnom postupku, pismeno je često teško videti ili pronaći što čini ovu zakonsku izmenu veoma potrebnom.
Elektronska oglasna tabla biće postavljena kao centralizovana aplikacija dostupna na jednoj veb adresi, na kojoj će biti objavljeni svi akti svih sudova i javnih izvršitelja na jednom mestu. Pretragu podataka biće moguće izvršiti na jednom mestu za sve sudove i javne izvršitelje, ali naravno i pojedinačno uz korišćenje određenih filtera.
Stoga, predloženo rešenje omogućava da svi sudovi ubuduće imaju jedinstvenu oglasnu tablu, a građani imaju mogućnost da kroz prethodnu registraciju u budućnosti dobiju informaciju putem elektronske pošte ili SMS poruke, u situacijama kada se na oglasnoj tabli istakne dokument koji se odnosi na njih.
U cilju smanjenja broja predmeta koji se po prigovoru šalju u parnicu, predlog zakona uvodi i odredbe koje regulišu skraćeni postupak koji se može sprovesti ako su izvršni poverilac, izvršni dužnik subjekti za rešavanje, čijih sporova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan Privredni sud.
Predloženo je da se ovaj postupak sprovodi na osnovu kvalifikovanih, verodostojnih isprava i to menice ili čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja na osnovu bezuslovne bankarske garancije, bezuslovnog akreditiva i overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.
Odredbama važećeg zakona propisana je dužnost izvršnih poverioca, u čiju korist i pre početka rada javnih izvršitelja u Republici Srbiji, doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju, a koji su 1. maja 2016. godine još uvek vodili izvršni postupak ili postupak obezbeđenja, da se do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj pod pretnjom obustave postupka u slučaju ne izjašnjavanja.
Postupajući po navedenoj odredbi, u sudovima je rešeno preko milion predmeta, ali se i dalje veliki broj poverilaca opredelio da izvršenje sprovodi sud i takvih predmeta trenutno ima 631.488 shodno godišnjem izveštaju radu sudova za 2018. godinu, koji je objavljen od strane Vrhovnog kasacionog suda. Reč je o predmetima koji su najvećim delom stariji od 10 godina. O ovakvim predmetima se ili ne postupa ili veoma retko i uspore postupak i postoji opravdana bojazan da Republika Srbija nadoknadi štetu strankama, usled povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Vodeći se svim navedenim razlozima, Predlog zakona propisuje da će se izvršni postupci u kojima izvršenje ili obezbeđenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje po odredbama Predloga zakona je isključivo nadležan javni izvršitelj, nastaviti pred javnim izvršiteljima. U tom slučaju javnog izvršitelja koji će sprovoditi izvršenje, određuje predsednik suda, tako što rešenje o izvršenju sa spisima predmeta dostavlja javnom izvršitelju čije se sedište nalazi na području suda koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako više javnih izvršitelja ima sedište na području tog suda, rešenje o izvršenju i spisi predmeta dostavljaju se ravnomerno, prema redosledu po kome su javni izvršitelji upisani u imenik javnih izvršitelja i njihovih zamenika. U ovom slučaju, izvršni poverilac biće dužan da uplati 25% predujma propisanog javno izvršiteljskom tarifom, pod pretnjom obustave postupka, ukoliko se uplata ne izvrši u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o predujmu.
Što se tiče izvršnih postupaka za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti, kao i postupaka koji se vode radi namirenja ili obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća ili drugog pravnog lica, čiji je osnivač ili vlasnik Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, a čije izvršenje sprovodi sud u skladu sa odredbama člana 547. važećeg zakona, u kojima do stupanja na snagu ovog zakona nije započeto sprovođenje izvršenja, odnosno u kojima od poslednje preduzete radnje sprovođenja proteklo više od šest meseci, ovakvi postupci biće obustavljeni danom stupanja na snagu ovog zakona, ako glavnica potraživanja koja se namiruje ili obezbeđuje ne prelazi iznos od 2.000 dinara.
Isto važi za postupke izvršenja na računu izvršnog dužnika, koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona, u blokadi duže od tri godine. Ovakvi postupci biće obustavljeni ako izvršni poverilac u roku od osam dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja.
Predloženo rešenje trebalo bi da doprinese značajnom smanjenju starih predmeta u sudovima, što će nesumnjivo uticati, kako na rad sudova, tako i na rangiranje Republike Srbije na listi Svetske banke u uslovima poslovanja „Duing biznis“.
Ovo su ukratko najvažnije rešenja koji Predlog zakona sadrži. Želim da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da ćemo tokom rasprave u načelu i pojedinostima, narodni poslanici, odnosno Narodna Skupština usvojiti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona u izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka sa saradnicima Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici održanoj pre otprilike sat vremena jednoglasno prihvatio Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je predložila Vlada u načelu, i predlaže Narodnoj Skupštini da ga u danu za glasanje prihvati u tekstu kako je dat.

Ovo sa razlogom što smo ocenili da ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju je plod jednog studioznog, stručnog rada i što je to rezultat i primedbi koje su u praksi, primena ovog ranijega zakona, date ministarstvu, a i u javnosti smo mogli da vidimo dosta primedbi u štampi itd, na rad određenih javnih izvršitelja, tako da je to rezultat svega toga ovaj Predlog izmena i dopuna ovog zakona koji je danas pred vama.

Gospođo predsednice, ako mi dozvolite da u par rečenica, samo u ime poslaniče grupe Jedinstvene Srbije kažem još neke stvari, da se ne bi posle toga javljao ponovo za reč. Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz razloga što smatramo da će ovaj zakon poboljšati rad, kako javnih izvršitelja, ali sa druge strane će omogućiti i izvršnim dužnicima i izvršnim poveriocima da lakše izvrše svoje obaveze, odnosno da ostvare svoja prava kada su u pitanju izvršni poverioci.

Ovim izmenama i dopunama zakona, kao što sam već rekao, izašlo se u susret mnogim primedbama koje su se čule u ranijem vremenskom periodu prilikom primene postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer je u praksi često dolazilo do kršenja nekih odredbi zakona i etničkih normi i tako dalje, ali sa druge strane treba reći da je Komora izvršitelja, kao organ koji vrši nadzor nad radom svojih članova, a takođe i Ministarstvo pravde, ukazivalo i preduzimalo određene mere protiv onih javnih izvršitelja koji se nisu doslovce držali postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i rezultat svega toga jeste i ovo što danas imamo, ove izmene i dopune Predloga Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ove izmene, kao što je ministarka rekla u svom uvodnom izlaganju, imaju za cilj da s jedne strane poboljšaju položaj izvršnih dužnika, ali istovremeno i da poboljšaju i položaj izvršnih poverilaca. Kada to kažem mislim prvenstveno na načelo srazmere koje se ovim izmenama i dopunama ovog zakona danas predlažu, tako da neće izvršni dužnici dolaziti u situaciju da im se za neke, da kažem, minimalne obaveze prodaju nekretnine koje su višestruko ili neke druge pokretne stvari, čija je vrednost višestruko veća od njihove obaveze koja je nastala iz nekog ranije vremenskog perioda.

Tako da je ministarstvo prepoznalo ovaj problem koji se u praksi pojavio, a imali smo i slučajeva da je bilo i zloupotreba od strane određenih javnih izvršitelja u primeni postojećeg zakona, iz ovih ili onih razloga, nije moje da o tome odlučujem i da kažem da li su prigovori uvek u pravu ili nisu, izvršnih dužnika na rad javnih izvršitelja, ali ja bih sada upotrebio jednu rečenicu iz moje Jagodine, koju mi često kažemo, da u svakom žitu ima kukolja, pa i među javnim izvršiteljima ima i onih, na žalost, koji se uvek ne pridržavaju u potpunosti zakonskih odredbi, nego iz nekih njima znanih razloga žele da nekome izađu u susret i da prodaju nečiju nekretninu ili pokretnu stvar veće vrednosti za obavezu koja je višestruko manja od onoga što se prodaje.

Mislim da će se ovim zakonom tome stati na put i da neće moći više javni izvršitelji, odnosno pojedinci, ne trebamo sve javne izvršitelje stavljati na stub srama zato što su pojedinci vršili, kažem i etičke norme i zakonske norme u primeni određenih postupaka izvršenja.

S druge strane, kao što je ministarka rekla i u Predlogu zakona to stoji, kada je u pitanju stavljanje zabrane na isplatu plata za obaveze koje su nastale, postoje ta ograničenja kada je u pitanju visina plate, da li je trećina, polovina, ako je minimalna plata, da je to jedna četvrtina itd.

Takođe, treba reći ovde i ministarka je to pomenula, mi smo vrlo često zemlja uzimana za primer da imamo veliki broj izvršenja u našim sudovima i da je to i razne komisije su nam stavljale primedbe, da se nedovoljno brzo rešavaju ta izvršenja. Ja sad neću da govorim o ciframa, ali mislim da su tu na par stotina hiljada, ako ne i miliona ovih izvršenja ima po raznim osnovama i po raznim sudovima, kako opšte, tako i posebne nadležnosti. Mislim da ćemo i ovim izmenama postojećim kada ih budemo usvojili Zakonom o obezbeđenju i izvršenju, u mnogo čemu biti pozitivna stvar i da ćemo dobiti jedan plus kod evropskih komisija koje prate primenu propisa u Republici Srbiji, a na njenom putu ka ulasku u EU.

Takođe je za pohvalu što je prepoznat problem kod naplate dospelih obaveza kada su u pitanju komunalne usluge, kako kod onih preduzeća i ustanova, kako republičkog, pokrajinskog, tako i lokalnog značaja, odnosno čiji su osnivači Republika, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, da je ograničeno da ako nije u određenom vremenskom periodu završen posao oko izvršenja do iznosa od dve hiljade dinara, da će se to jednostavno brisati kao obaveza nekog dužnika.

Takođe je vrlo dobro rešeno, odnosno predloženo rešenje, tzv. dobrovoljnog izvršavanja preuzetih izvršnih obaveza, tzv. dobrovoljno izvršenje i da će se taj način ipak izbeći u mnogo čemu neki nesporazumi koji uvek postoje između poverioca, koji traži ono što mu pripada, i izvršnog dužnika koji ima obavezu da to ispuni.

Na kraju, kod ovog elektronskog obaveštavanja je veliki korak napred u Republici Srbiji, na taj način krupnim koracima Republika Srbija ulazi u to tzv. elektronsko obaveštavanje gde će svi oni koji su zainteresovani na ovaj ili onaj način moći da imaju uvid kakve su obaveze, koji su izvršni dužnici, koji su izvršni poverioci, i moći će da vide jednostavno i kada su u pitanju pravna i fizička lica, sa kim u svom poslovnom odnosu imaju posla, da li izvršava svoje obaveze ili ne, da li prema njemu postoje potrebe za nekim izvršenjima ili ne, itd.

Sve u svemu, još jednom da kažem da će u danu za glasanje poslanička grupa JS podržati Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju u načelu i glasati za njega. Hvala.

Hvala, kolega Petroviću.
Sada reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na samom početku moram da u ime poslaničke grupe SPS čestitam vama, uvažena ministarko, na jednom izuzetnom govoru koji ste imali u UN, koji je u pravnom smislu reči govor koji podrazumeva odbranu naših interesa i interesa Republike Srbije, odnosno naše države, i zaista na tome sve čestitke, prevashodno zbog izraženog patriotizma i jako argumentovanog govora.

Imajući u vidu da sam se malo udaljio od teme, ali sa pravom, vratiću se na temu. Odmah da kažem da će poslanička grupa SPS podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Uvažena ministarko, lično mišljenje je da je ovim predlogom zakona učinjen jedan kvalitativan pomak, u odnosu na sve do sada prethodno donete izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Nama je jasno da s obzirom da je obim izmena i dopuna ispod 50%, da niste mogli da krenete u pravcu donošenja novog zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog čega imamo izmene u ovom obimu koji nije nimalo mali, ali je suštinski jako bitan. S druge strane, konačno imamo kvalitetna rešenja koja se vezuju za sve probleme koji su sada otklonjeni, a postojali su u prethodnim zakonima, odnosno izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer da budemo potpuno iskreni, mi smo već u jednom jako dugom vremenskom periodu traganja za dobrim i kvalitetnim rešenjima, kada je u pitanju izvršni postupak.

Ono što bi trebalo u startu pohvaliti jeste proširena nadležnost javnih izvršitelja, s jedne strane, a sa druge strane je pojačan stepen kontrole i nadzora nad radom javnih izvršitelja. Zbog građana Srbije moram da kažem nešto što je jako važno. Ne smemo da robujemo predrasudama kada su u pitanju javni izvršitelji i njihovo postupanje u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zašto predrasudama? Pa, zbog toga što se uglavnom anatemišu izvršitelji koji sprovode ništa drugo nego sudske odluke i moramo da budemo svesni da izvršitelj i ne radi ništa drugo, osim što sprovodi ili kondemnatorni deo sudske odluke ili nešto što je opet vezano za izvršni naslov koji se odnosi na izvršnog dužnika, kada je u pitanju sprovođenje izvršenja.

Dakle, ukoliko u presudi stoji obaveza nekog Marka Markovića da mora da izvrši neku činidbu, da se iseli iz stana, onda to nije volja i želja javnog izvršitelja, nego je imperativna norma za javnog izvršitelja, odnosno obaveza izvršitelja da tu sudsku odluku sprovede. Zašto? Pa, zbog toga što se na taj način postiže pravna sigurnost za građane Srbije i na taj način se pravni poredak Republike Srbije čuva.

Ono što je bitno, bitno je istaći da ste pronašli dobra rešenja, u ime Advokatske komore Srbije, pohvaliću jedno od tih dobrih rešenja, a to je da advokat može primiti troškove na svoj račun, naravno, uz punomoćje koje je uredno potvrđeno, odnosno overeno od javnog beležnika. Kada sam govorio o proširenju nadležnosti javnih izvršitelja, moram da skrenem pažnju da je tu konačno i ovim prethodnim izmenama u odnosu na ove izmene dosta toga učinjeno.

Ja ću se iz sudske prakse pozvati na jedan primer, kako bi građani Republike Srbije mogli da prepoznaju koji su sve problemi postojali, gde su javni izvršitelji zaista kršili ili zloupotrebljavali procesna ovlašćenja. A taj primer glasi ovako – ukoliko je sudskom odlukom obavezano izvesno fizičko lice, hajde da ga nazovemo opet Marko Marković, da preda pokretne stvari koje su bile predmet parnice i ta presuda postaje pravosnažna, znači, i izvršna isprava, pokreće se postupak izvršenja i, nažalost, te stvari budu ukradene i budu predmet krivičnog dela i ne postoje, tada je javni izvršitelj, naravno, u skladu sa zakonom, naložio izvršnom dužniku da umesto pokretnih stvari koje ne postoje i ne mogu da se predaju plati vrednost tih stvari. I to ne bi bilo sporno. Ne bi bilo sporno da se kaže – dobro, ukraden je ovaj kompjuter, ti sad moraš platiti vrednost tog kompjutera.

Međutim, šta je sporno bilo? Bilo je sporno što je tada javni izvršitelj potpuno diskreciono, bez bilo kakvog posebnog ovlašćenja, umesto da uzme u obzir da te pokretne stvari koje su bile predmet izvršenja ili sredstvo izvršenja imaju svoj stepen amortizacije, da su korišćene, upotrebljavane. On je uzeo od određenih prodavaca tržišnu vrednost nepokretnosti i zadužio izvršnog dužnika neuporedivo više, u neuporedivo većem iznosu nego što je to bilo logično i prirodno, a to znači da plati realnu, odnosno stvarnu vrednost pokretnih stvari. Tu je problem bio kada su u pitanju javni izvršitelji, zato što su njihova ovlašćenja tada bila nedovoljno definisana, čak i neprecizno definisana i javni izvršitelj je mogao na neki način čak i da čini štetu izvršnom dužniku, jer je umesto vrednosti stvari koje vrede, recimo, 500 dinara stavio na teret izvršnom dužniku da plati 5.000 dinara.

Prema tome, sada imamo jedan, da kažem, daleko bolji način uređenja i rada izvršitelja i njihove kontrole. Naravno, mi u poslaničkoj grupi SPS insistiramo na tome da se nadzor nad radom javnih izvršitelja sprovodi upravo onako kako bi se sankcionisala svaka zloupotreba javnog izvršitelja, svaki njegov propust, svaka njegova greška u radu i to, naravno, u disciplinskom postupku koji se vodi u okviru javno-izvršiteljske komore.

E sad, ono na šta bih želeo da ukažem, i mi smo ispred poslaničke grupe podneli više amandmana, nekoliko amandmana na sam tekst zakonu, to su izvesne naše primedbe ili bolje reći dobronamerne sugestije gde bi eventualno zakon mogao još da se dodatno poboljša, pa ću početi ne baš od samog početka, nego recimo od člana 85. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju koji se odnosi na član 180. postojećeg zakona.

Uvažena ministarko sa saradnicima, i te kako dobro znate da je predloženo donošenje odluke u formi zaključka kada se radi o dodeljivanju i predaji nepokretnosti. E sad, naše mišljenje je da odluka u formi zaključka nije dobro rešenje i da bi to trebalo da bude u formi rešenja, a ne zaključka. Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga, pa bih vas zamolio samo malo pažnje na jednu činjenicu za koju smatram da je jako bitna. Momenat predaje kupcu nepokretnosti je poslednji momenat kada nešto može da se uradi. Znači, moja je kuća predmet izvršenja i postoje u postupku izvršenja dve odluke, jedna je, naravno, nakon izuzimanja moje nepokretnosti, da se izvrši dodeljivanje, a konačna odluka je predaja. Obe ove odluke se donose u formi zaključka. Protiv zaključka ne postoji pravni lek, ni prigovor, ni žalba.

Mi smatramo da bi ove odluke trebalo da budu donete u formi rešenja i da se protiv tog rešenja o predaji nepokretnosti može izjaviti prigovor, u kojoj situaciji ne bi morao da se izjavljuje prigovor protiv rešenja o dodeli. A postoji i drugo rešenje ili bolja varijanta, a to je i da se dodeljivanje nepokretnosti izvrši u formi rešenja protiv koga bi bio dozvoljen prigovor, a onda i predaja nepokretnosti poveriocu koji u tom postupku traži da se njegovo potraživanje namiri, da bude mogućnost data izjavljivanjem žalbe kao pravnog leka.

Dakle, u ovom pravcu mislim da bi bilo dobro razmisliti prevashodno zbog zaštite prava građana koji imaju ustavno pravo na pravni lek, da se i u ovom pravcu definiše postojanje pravnog leka.

Druga primedba se odnosi na član 8. koji je u vezi član 24. postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, gde jesu definisani pravni lekovi i gde ste rekli da se prigovor može izjaviti protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja samo kad je to pripisano zakonom ili prigovor nedopustivosti izvršenja trećeg lica.

Sad, ovde postoji jedan problem za koji se nadam da ćete ga prihvatiti kao takav i da ćemo ga zajedno rešiti. Prigovor nedopustivosti rešenja od strane trećeg lica, kao prigovor trećeg lica nije pravni lek, to je pravno sredstvo. Pravni lek je žalba, pravni lek je prigovor, ali i ne i prigovor trećeg lica. Zbog toga protiv rešenja koje je sadržano u ovom članu 24. treba da stoji samo prigovor, ali ne i prigovor trećeg lica zato što je prigovor trećeg lica sredstvo, a ne pravni lek, pa vas molim da samo prigovor trećeg lica razmislite o tome da se briše, jer mislim da je apsolutno suvišan u ovoj normi koja je dobro normirana, odnosno čiji tekst može da se prihvati kao kvalitetno sistemsko rešenje.

Sledeća primedba, na koju želim da vam ukažem, jeste u članu 67. Predloga izmena, a vezuje se za član 149. postojećeg zakona. Ja vas molim da opet razmislite, isključivo zbog građana Srbije koji imaju pravo na delotvorno pravno sredstvo, a svakako najdelotvornije pravno sredstvo jeste žalba ili prigovor. Dakle, postojanje pravnog lek, da se u članu 149. stav 2. definiše da se protiv rešenja iz istog člana stava 1. dozvoli i žalba.

Zašto ovo govorim? Ovde je u pitanju zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Mi u praksi i te kako dobro znamo da zahtev za otklanjanje nepravilnosti nije dao nikakav efekat ili je dao mali efekat. Ranije protiv zahteva za otklanjanje nepravilnosti nije postojao nikakav pravni lek, apsolutno nikakav pravni lek. Ukoliko se zahtev za otklanjanje nepravilnosti u radu izvršitelja, pošto izvršitelj može da greši i na to su kolege narodni poslanici više puta ukazivali, da javni izvršitelj može da zloupotrebi svoja ovlašćenja, da nanese štetu izvršnom dužniku, pa čak i izvršnom poveriocu, da nekad postupa zlonamerno i da zbog toga postoji mogućnost da se kaže – slušaj on nepravilno radi, ja se koristim zahtevom za otklanjanje nepravilnosti.

Ukoliko se taj zahtev za otklanjanje nepravilnosti usvoji i prihvati kao osnov nije sporno da se na taj način sankcioniše rad javnog izvršitelja, ali da li će biti preispitano to rešenje kojim se prihvata prigovor, odnosno zahtev za otklanjanje nepravilnosti ostaje nedefinisano, jer treba proveriti i u drugom stepenu da li sam ja kao sudija pravilno odlučio tako što sam prihvatio prigovor one stranke koja je rekla izvršitelj nepravilno radi.

Zašto? Pa, možda postoji problem koji je objektivne prirode da on nije izvršio zloupotrebu. Dakle, da je radio upravo prema standardima, da je radio pravilno. Znači, drugi stepen odlučivanja mora da oceni rad prvostepenog sudija. Zašto? Zbog toga što i prvostepeni sudija može da pogreši, i kad prihvata zahtev za otklanjanje nepravilnosti nije isključeno da postoji mogućnost da se potkrala greška u takvoj odluci. Zbog čega u toj situaciji ne bi bila dozvoljena žalba protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti.

Sledeće, što bi bilo dobro da razmislite kad su u pitanju pojedine odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama o izvršenju i obezbeđenju jeste činjenica koja se vezuje za postojeći član 151, izvinjavam se sad je to novi član 151a, a u predlogu ste ga označili pod odredbom člana 68. kao predlog izmena i tu smo mi poslanici SPS potpuno saglasni sa vama da u cilju zaštite interesa stranaka u postupku, a prevashodno interesa poverioca koji treba da naplati svoje potraživanje i koji uobičajeno dugo čeka na naplatu svog potraživanja da na neki način taj period oročimo. Dakle, da ne ide u nedogled da izvršni postupak učinimo što efikasnijim. Zbog toga ova zamena, zamena sredstva izvršenja umesto da se na jednoj sprovede na drugoj nepokretnosti mislim da bi trebala da ima neku vremensku distancu, jer u predloženom tekstu zakona ne postoji rok, već je neodređen, mi smo mislili da bi taj rok trebalo da bude rok najkasnije do javne prodaje nepokretnosti.

Znači, najkasnije do javne prodaje nepokretnosti zbog toga što smatramo da će biti daleko efikasniji, jer kada se oglasi prodaja, to nije sporno, ali do tada možemo da čekamo bezmalo i godinu dana, a ovako ukoliko oročimo i kažemo, to je taj rok u kome se mora postupiti i neka bude najkasnije do prodaje, odnosno do javne prodaje, mislim da će na taj način se postići daleko veći stepen zaštite u pravne sigurnosti kako poverioca tako i onemogućiti dužniku da zloupotrebljavati bilo šta što se vezuje za izvršni postupak.

Ono što takođe treba izmeniti ili dopuniti vezuje se za član 101. Predloga zakona, on se odnosi na postojeći član 212. Tu ste definisali sledeće, nadam se, da će i poslanici koji slušaju ono što govorim moći da razumeju, kaže se, u rešenju o izvršenju, odnosno zaključku javnog izvršitelja o sprovođenju izvršenja određuje se da se nepokretnosti i pokretne stvari, znači, kuća i pokretne stvari u kući, zajednički prodaju ako se pokretne stvari nalaze na nepokretnosti ili unutar nje. Znači, u kući su pokretne stvari, one koje su neophodne za domaćinstvo ili pokućanstvo a kuća je naravno, nepokretna imovina koja je predmet izvršenja. A onda ste dodali jednu reč koja bi ovde trebala da se briše, a to je ili ako su funkcionalnoj vezi sa nepokretnošću. Ili smeta, ne može biti ili, jer ne bi bilo prodaje da je to ili, nema prodaje. Znači, može biti – i ako su u funkcionalnoj vezi jer jesu u funkcionalnoj vezi, televizor, veš mašina, šporet, bilo šta su u funkcionalnoj vezi sa objektom, sa nepokretnom imovinom i nema mogućnosti da se pravi diskrepanca ili distanca, odnosno ili, može biti – i ta reč ili na neki način ovde zaista pravi problem.

Dalje, ono što je takođe bitno istaći, kada su u pitanju naši predlozi jeste sledeće, vi ste rekli da u Predlogu zakona postoji jako osetljivo pitanje, sa čim se mi poslanici SPS a garantujem i naši koalicioni partneri slažu, najosetljivije pitanje interesa deteta. U postupcima izvršenja imamo i onaj deo izvršenja koji se odnosi na prinudno oduzimanje i predaju deteta. Nažalost, to nije redak slučaj. Nažalost, to su česte situacije u naročito sporovima iz oblasti bračnih odnosa, porodičnih odnosa gde se dete oduzima i predaje prinudnim putem. E, sad, vi ste u ovom delu izmenili ranija rešenja i definisano je da nadzor nad sprovođenjem ove mere oduzimanja vrši sudija sada u ovom predloženom tekstu kaže sud. Mi sada treba da postavimo, kao poslanici pitanje, u čije ime, odnosno ko u ime suda to sprovodi. Sud je malo širi pojam, u okviru suda to može da radi ili sudija ili sudski izvršitelj.

Naše duboko ubeđenje je da to ne treba da radi sudski izvršitelj, jer je jako osetljivo pitanje. Jako je osetljivo pitanje oduzimanja, odnosno predaje deteta prinudnim putem. To isključivo, tu vrstu nadzora mora vršiti sudija, kako sa stanovišta autoriteta sudskog, tako i sa stanovišta jako velike pažnje i posvećenosti ovom pitanju. Nije svejedno oduzeti majci dete prinudnim putem i predati ga ocu, ukoliko postoji jedna takva odredba i, naravno, ukoliko se na taj način čuva interes deteta, a svakako je da se čuva. Prema tome, mislim da bi tu u tom pravcu da se to koriguje i da se na neki način to izmeni.

Na samom kraju, pošto mi ističe vreme, želim da vam skrenem pažnju na jedan tehnički problem koji se može pojaviti u primeni ovog zakona, gde ste u članu 160, koji se vezuje za član 502. važećeg zakona, naveli obavezu Javnog izvršitelja da jednom dnevno podnosi Izveštaj Ministarstvu. Znači, dnevno da podnosi Izveštaj Ministarstvu.

Uvažena ministarko, ja mislim da u Srbiji ima nekoliko hiljada izvršitelja i možete sad zamisliti da nekoliko hiljada izveštaja dnevno dolazi u Ministarstvo. Ko će da ih obradi? Prijem tih izveštaja u tako enormno velikom broju zahteva angažovanje velikog broja izvršilaca, što znači radne snage.

(Predsedavajući: Vreme.)

Pola sekunde.

S druge strane, u ovom delu bi trebalo razmisliti da se ovaj vremenski period jednom dnevno produži na jednom mesečno ili na čak možda i duže, zbog vas, a ne zbog nas.

Zahvaljujem se i, još jednom, imate punu podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije za ove predloge zakona. Nadam se da ćete sa razumevanjem prihvatiti naše dobronamerne sugestije sadržane u našim amandmanima i da ćete barem neke od njih prihvatiti. Hvala.

Hvala gospodine Jovanoviću.
Sada reč ima Slavica Živković. Izvolite gospođo Živković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je pravila izvršnog postupka učinio socijalno odgovornijim, što je za mene i moje kolege Socijaldemokratske partije jako važno i što je ojačao načelo srazmera uz naglašavanje službene dužnosti javnih izvršitelja da vode računa o tom načelu.

Nije zahvalno govoriti o ovom zakonu, jer rešenje koje pleni imovinu, prodaju uspomena ili nešto što je teško zarađeno i postaje ne našom voljom vlasništvo nekog drugog, zbog uslova koji su možda gubitak posla ili bolest ili neka druga nesreća koja je čoveka zadesila, ali dug je dug i zakon je zakon i to se mora poštovati.

Primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju naterala je mnoge nesavesne dužnike da na vreme izmiruju svoje obaveze. Istovremeno propis je doneo i niz problema, imovina dužnika je prodavana po znatno nižim cenama od vrednosti, a mnoge porodice su ostale bez krova nad glavom zbog duga od nekoliko stotina hiljada dinara. Zbog nesavesnog rada u proteklih meseci suspendovano je pet izvršitelja koji su bili u sukobu interesa, brojni prigovori građana i udruženja, primeri zloupotrebe ovlašćenih lica uslovili su da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o izvršenju.

Tokom javne rasprave, organizovana su i četiri okrugla stola uz podršku EU, koji su održani u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Evropska unija nekontinuirano podržava srpske pravosudne institucije kroz projekte u sferi efikasnije implementacije procesa reforme sektora pravde. Ministarstvo je imalo veliku podršku USAID-ovog projekta „Vladavina prava“ koje je kontinuirano pratilo rad i podržavalo radnu grupu, kao i projekt EU za „Pravdu, podrška za Poglavlje 23“ koji je takođe podržao organizovanje javnih rasprava.

U Izveštaju Evropske komisije za Srbiju jedna od oblasti koja je pohvaljena je oblast izvršenja. Uzeti su u obzir ne samo napori, već i rezultati. Ovde se prvenstveno misli na smanjenje broja zaostalih predmeta. Evropska unija kroz projekat „Pravda, podrška za Poglavlje 23“ pružila je podršku jačanje kapaciteta Ministarstva pravde, kako bi ispunila svoju ulogu u procesu reforme pravosuđa i koordinisala mere iz Akcionog plana za Poglavlje 2. Evropska unija je izdvojila gotovo dva miliona evra za implementaciju dvogodišnjeg projekta.

Prema Akcionom planu za položaj Srbije na Duing biznis listi Svetske banke u uslovima poslovanja predviđeno je da zakon bude usvojen u trećem kvartalu ove godine. Evo, mi se nalazimo na početku tog trećeg kvartala, jer od brzine izvršenja zavisi koliko je ostvaren stepen vladavine prava u Srbiji, a od toga zavisi pozicije Srbije na „Duing biznis listi“, ali i koliko su zaštićeni poverioci i dužnici.

Kada govorimo o novim izmenama i dopunama ovog zakona i govorimo i zaštiti poverioca i dužnika, ja gospođo ministar, želim posebno da naglasim jednu izuzetno osetljivu grupu u ovom delu, a želim i da se osvrnem na prethodni period i na neke neprijatne situacije koje su prilikom samog čina izvršenja, bili smo svedoci preko medija, uopšte u razgovoru sa ljudima, moj uvaženi kolega pre mene je govorio o oduzimanju dece, ja neću o tom delu govoriti, ali želim da govorim o traumama kojima su deca izložena prilikom samog čina izvršenja.

Sam čin ili preuzimanje imovine ili možda stana jeste jedna jako teška i specifična situacija koja podrazumeva da se pred kućom ili stanom zaustavi nekoliko policijskih patrola i tu dođe do jedne teške situacije. Ne možemo iz te situacije nikako u ovom slučaju izuzeti decu.

Mislim da u narednom periodu treba tražiti način da se neke službe dodatno uključe u ovom delu sprovođenja odluke kako bi se zaštitila deca od eventualnih trauma, jer sami roditelji su došli u takvu situaciju i već su pod velikim stresom, pitanje je koliko mogu da se posvete deci, da im objasne šta se dešava, i uopšte, da ih zaštite od eventualnih trauma. Mi kao društvo moramo voditi računa u kakve ljude će oni sutra porasti i tražiti način da ih zaštitimo ukoliko je to moguće.

Verujem da će se u narednom periodu raditi na ovome, jer ovo zakonsko rešenje podrazumeva i niz novina koje su zaista humanije u odnosu na prethodno zakonsko rešenje.

Imajući u vidu da javni izvršitelj je pravnik, preduzetnik sa prenetim ovlašćenjima iz domena državne uprave, on međutim deluje na terenu pravosuđa sa pravom da u određenim postupcima odlučuje rešenjem o pravima i obavezama građana kao da je izvršni sudija, iako za razliku od … sudije, izvršitelj nije snabdeven ustavnom garancijom nezavisnosti sudske vlasti od strane u postupku i drugih grana vlasti.

Kao što je dobro poznato, javnog izvršitelja direktno imenuje i razrešava, kontroliše izvršna vlast, a od punomoćja, izvršnog poverioca zavisi njegova mogućnost da zaradi, pri čemu njegova zarada nije fiksna kao kod sudije, već zavisi od stepena uspešnosti naplate duga za poverioca.

Činjenica da javni izvršitelj, praktično u poslovnom odnosu sa poveriocem. Naročito je opasna u situacijama kad je izvršni poverilac ekonomski moćan, poput banaka, javnih komunalnih preduzeća, EPS, Telekomunikacionih operatera, a izvršni dužnik je potrošač koji je ustavna kategorija i kojeg je država po Zakonu zaštiti potrošača dužna da štiti kao ekonomski slabiju stranu.

Veoma pozitivnu nacrtu je to što se nekretnina u kojoj živi potrošač, a usled duga koji je nastao po osnovu komunalnih i srodnih usluga, ne može prodavati za dug čija je glavnica manja od 5.000 evra.

Što su izmenjena pravila javne prodaje nekretnina vraćena u licitacioni korak, a uvedena je elektronska licitacija, što su značajno smanjene kvote zahvatanja u primanju izvršnih dužnika, poboljšana pravila u izuzimanju zaštićenih primanja od izvršenja i proširen krug stvari koje se iz izuzimaju od izvršenja i što je izvršiteljima sada jasno naloženo da na zahtev izvršnog dužnika moraju utvrditi koliki su troškovi postupka.

Svakako treba pohvaliti omogućavanje sudske kontrole izvršiteljskih zaključaka u fazi sprovođenja izvršenja i proširenje kruga razloga za izdavanje pravnih lekova, a evidentan je i napor zakonodavca da spreči zloupotrebe korupcije i sukob interesa u radu izvršitelja, uključujući nagomilavanje troškova postupka, a i da se spreče neke zloupotrebe komunalnih preduzeća koje za rezultat imaju drastično uvećanje troškove postupka na štetu dužnika.

I dalje nije uvedena jasna obaveza izvršitelja, kao zakonskog dostavljača pismena, rešenja ili zaključka, da kod MUP proveri dužnikovu adresu koju mu dostavi poverilac.

U članu 37. stoji da dostavljanje između javnog izvršitelja i drugih organa se može vršiti i elektronskim putem, u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe, u daljem tekstu ministar.

Sud preko čije elektronske oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebno evidenciju o tome kada su akta ili pismena istaknuta itd, ali ono što je vrlo bitno da na ovoj elektronskoj tabli pored podataka koji su obavezni piše i da je obavezno da stoji i jedinstveni matični broj određenog građanina.

Mi smo ovde prethodnih dana raspravljali o Zakonu o zaštiti podataka. Nisam sigurna da li je ovo u redu.

Primetno je da su izvršitelji ipak dobili neka nova ovlašćenja, a sa druge strane je sudovima oduzet još jedan komad njihove nadležnosti. Izvršitelji su sada dobili nadležnost za zajedničku prodaju nepokretnih i pokretnih stvari, kao i izvesne nadležnosti u postupcima u kojima dužnik nešto mora da čini, da ne čini, ili da se uzdržava od činjenja. Povereno mu je i da odlučuje o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, kada dužnik propusti da izjavi prigovor na njegovo rešenje o izvršenju.

Problem je u tome što izvršitelj nema interes da usvoji ovaj predlog jer je motivisan dobijanjem nagrade, a nagradu bi usvajanjem prigovora mogao da izgubi. Možda i o ovome treba razmisliti.

Član 56. definiše da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvima i na onim predmetima koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. To jeste dobro, i u odnosu na prethodni zakon ovo predstavlja jedno značajno poboljšanje, gde će javni izvršitelj naći povoljnije rešenje za svog klijenta i na takav način ići u interes građanina.

Javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke sa zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca. Takođe, obaveza službene dužnosti izvršitelja je i ovde jasno definisana i ide u interes, naravno dužnika, ali videćemo da li će biti problema u primeni.

I ono što bih ja posebno pohvalila, jeste član 258. to je izvršenje na zaradu ili plati, naknade, zarade, odnosno naknade plate da se može sprovesti u visini do jedne polovine zarade naknade, zatim da izvršenje na zarade, ili plate, naknade zarade, odnosno naknade plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti samo do njegove trećine. Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine. Izvršenje na penziji, može se sprovesti do njene trećine, izvršenje na penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje može se sprovesti do njene četvrtine.

Nešto što želim posebno da naglasim, jeste da će buduće implementacije novog modela prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, koja će se odvijati na elektronskoj platformi, ocenjena je kao revolucionarna novina koja se uvodi u pravni sistem Republike Srbije i ovakva novina kao i druga ponuđena rešenja izuzetno su pozdravljena od strane učesnika na okruglim stolovima u toku javnih rasprava.

Uvođenje elektronskog javnog nadmetanja omogući će svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene onoga što je na licitaciji. Većina članova radne grupe za izradu i izmenu ovog zakona slaže se da je javna aukcija do sada bila najslabija karika i da se godinama uski krug pojedinaca i firmi javljaju kao kupci na aukcijama širom zemlje.

Oni su potencijalne druge kupce fizički, posredno i na neki drugi način motivisali da odustanu od učestvovanja na aukciji, čak i pre njenog početka. Ako ovaj metod ne uspe, pribegavalo se drugom scenariju. Jedno lice nudi početnu cenu, a drugo fiktivno nerazumno visoku. Ostali tako mogu da ponude samo iznos veći od te nerazumno visoke cene.

Cilj elektronske platforme za javno nadmetanje, sa primenjivim zaštitnim merama, sprečiće ovakve zloupotrebe. U medijima se dosta govorilo o ovome, pa u nekim vašim izjavama, gospođo ministar, ja sam se zaista dosta informisala o tome i dosta sam i slušala vas dok ste govorili o predlogu ovog zakona, vi ste jasno rekli da je Ministarstvo pravde već sačinilo pravilnik kojim se uređuje elektronska prodaja nepokretnosti i pokretnosti uz pomoć USAID projekta.

Izrada podzakonskog akta sa izmenama i dopunama zakona samo govori o ozbiljnosti sa kojom se pristupalo rešavanju ovog problema. Predviđeno je da od 1. jula 2020. godine ovo bude isključivo režim prodaje.

Ovaj zakon će omogućiti i značajno manje troškova u tzv. „budžetskim predmetima“ u kojima je dužnik Republika, pokrajina ili lokalna samouprava. Pre predloga za izvršenje, poverilac će morati o svojoj nameri pisano da obavesti Ministarstvo finansija 30 dana ranije, čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljno namirenje. Manji troškovi u ovim predmetima postići će se i smanjenjem naknada za izvršenje.

Ono što, takođe, moram da pomenem, ne možemo da ga obilazimo sa svih strana, jeste da je ovde naglašeno ovlašćenje javnog izvršitelja da naredi policiji i da reaguje ako bilo ko, pa i okupljeni građani, ometaju izvršenje. Pored mogućeg hapšenja, nacrtom izmena uvedene su i novčane kazne za one koji sprečavaju ili ometaju izvršenje.

Kolektiv koji se bori za izbacivanje ljudi na ulicu i koji okuplja pojedince i organizacije kaže da će nastaviti da radi kao i do sada, te ih kazne neće ometati na putu da spreče iseljenje, samo će borba biti preseljena u opštine, banke, odnosno kod poverenika, ali ovakve mere će sigurno, kažu, demotivisati ljude, da brane najugroženije.

Još ono što je predviđeno i što je važno da izvršenje na zaradi može da se sprovede u visini od jedne polovine, dok je ranije to bilo moguće samo dve trećine zarade. Za minimalnu zaradu smo rekli na koji način. E sad, ovo za penziju je zaista izuzetno važno, jer smatramo da su to najugroženije kategorije naših ljudi i da se time zaista, ovde se vidi, jako bavilo i vodilo se računa o ugroženim kategorijama, pa zaista ja i moje kolege iz SDPS želimo da pohvalimo ovu vašu dobru nameru i ovo dobro rešenje. Dobro, najbolje moguće koje se ovim zakonom predlaže.

Ono što je takođe vrlo važno, jeste da nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, ukoliko je nemoguće da se uradi na već definisanom ili ukoliko se proceni da postoji način da se to uradi za manji iznos, a ne već kako je određeno, kako je to rađeno u prethodnom zakonu.

Ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležeba o rešenju o izvršenju, nepokretnost ostaje upisana u katastru nepokretnosti, sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno, navedeno je u članu 151. Nacrta zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U nacrtu izmena je dodata i odredba koja zabranjuje oduzimanje nečije nekretnine za komunalni dug manji od pet hiljada evra. Izvršitelji su i do sada mogli da zahtevaju asistenciju policije prilikom izvršenja, ali izmenama zakona je naglašeno da će na zahtev javnog izvršioca policija upotrebiti sredstva prinude protiv dužnika i ostalih prisutnih lica, ali verujem da će se sigurno voditi računa i o tom delu u narednom periodu, da ne bude nekih negativnih komentara i negativnih iskustava, kao što je to već bilo.

Najčešća sumnja na zloupotrebu u javnim izvršenjima se javljaju prilikom prodaje stanova na javnim nadmetanjima. U obrazloženju izmena zakona je navedeno da će posebna pažnja biti posvećenja rešavanju problema u toj oblasti i da će problem biti rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja, koje će, kako je navedeno, onemogućiti svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene po kojima će predmet izvršenja prodaje u izvršnom postupku.

Novom verzijom zakona u potpunosti je zabranjeno da izvršitelji, njihovi zamenici, službenici, srodnici, kupuju nepokretnosti koje su oglašene na prodaju u izvršnom postupku, bez obzira na to da li učestvuju u njemu ili ne. Sadašnjom verzijom je kupovina moguća ako ne učestvuju u konkretnom postupku.

Novim zakonom su predviđene izmene i kada je u pitanju disciplinski postupak protiv izvršitelja. Umesto ranijih šest, sada je dat rok od 12 meseci za pokretanje postupka od saznanja za disciplinsku povredu.

Ono što bih želela na kraju da kažem, imajući u vidu da je ovaj zakon zaista na osnovu svih onih članova koje sam navela i koji su značajno unapređeni, da ga je učinio zaista socijalno odgovornijim u odnosu na prethodna rešenja i da se u ovom zakonu vodilo računa o najugroženijim grupama, o onima sa najnižim primanjima, ljudima koji primaju minimalac, sa penzijama.

Poslanici Socijaldemokratske partije će u danu za glasanje podržati predloženi zakon.

Hvala, gospođo Živković.
Reč ima ministar, Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o izvršenju i obezbeđenju je svakako možda zakon koji izaziva najviše pažnje u javnosti, što pokazuje koliko su i mediji zainteresovani za ovu temu, nekad opravdano, vrlo često i neopravdano. Jer, gotovo svaka medijski propraćena situacija je proverena, vršen je nadzor i od strane Ministarstva pravde i u velikom delu tih slučajeva nije utvrđena apsolutno nikakva nepravilnost kada je reč o postupanju javnih izvršitelja. Ali, jednostavno, tema je takva da izaziva veliku pažnju.
Velika pažnja je izazvana još 2011. godine, kada je u naš pravni sistem uvedena jedna potpuno nova pravosudna profesija, ali ja moram da vas podsetim da taj zakon iz 2011. godine je imao dosta nedostataka. Pre svega, kad govorimo o javnim izvršiteljima i uslovima za njihov izbor, podsetiću vas da tadašnjim zakonom apsolutno nije bilo ni predviđeno da javni izvršitelji moraju da imaju, kao jedan od uslova za izbor, položen pravosudni ispit, što smo otklonili bili 2015. godine. To je bio razlog zašto smo imali 16 razrešenih izvršitelja od 2016. godine, zato što nisu ispunili taj uslov i u ostavljenom roku položili pravosudni ispit.
Pored toga, kao dodatna kvalifikacija bila je predviđena i neophodna obuka, koja je takođe uslov za izbor i upravo Ministarstvo pravde prvi put sada sprovodi konkurs po otežanim uslovima, gde izvršitelji pored dužeg radnog iskustva, položenog pravosudnog ispita, moraju imati i prođenu odgovarajuću obuku da bi uopšte mogli da konkurišu za upražnjeno izvršiteljsko mesto.
Takođe, Zakon iz 2011. godine je, podsetiću vas, oduzeo pravo dužniku na osnovno pravno sredstvo, odnosno pravni lek, a to je pravo žalbe. Tako da od 2011. do 1. jula 2016. godine izvršni dužnici imali su samo pravo korišćenja prigovora i zahteva za otklanjanje nepravilnosti, jer žalba nije postojala u izvršnom postupku. Godine 2015. to je otklonjeno.
Kao pomoćnik koji je tada radio na izmenama i dopunama Zakona, znam sa čime smo se suočavali u tom periodu, a sada i kao ministar, ali ono što sam svakako 2016. godine obećala kada sam stupila na funkciju, da će se ovaj zakon i te kako pratiti, pratićemo njegovu implementaciju i čim se ukaže potreba za izmenama, pre svega za otklanjanjem svih nepravilnosti koje se jave u praksi, da ćemo pristupiti izmenama i dopunama. Mislim da je to urađeno.
Radna grupa koja je formirana pre više od godinu dana mislim da može da se pohvali svojim radom, zato što je bila brojna, ali ono što je najvažnije jeste da je javna rasprava bila takva da je apsolutno svaki predlog koji je dostavljen od strane zainteresovanih lica razmotren i to možete da vidite i u analizi efekata. Nisam sigurna da ovakvu analizu efekata ministarstva često dostavljaju, pa ni moje ministarstvo. Upravo sa ovom analizom efekata, kada je reč o izmenama i dopunama ovog zakona, smo i te kako ponosni. U okviru toga možete da vidite sa čime smo se sve suočavali tokom javne rasprave, šta su sve bile nedoumice, i naše i onih koji su učestvovali, i šta je na kraju prihvaćeno kao kompromisno rešenje.
Gospodin Ivanović je izneo dosta sugestija. Ja verujem da ćemo i tokom rasprave o amandmanima moći da govorimo o tome detaljnije, ali samo da skrenem pažnju na neke detalje.
Kada je reč o zaključku o predaji nepokretnosti, postoji mogućnost podnošenja zahteva za otklanjanje nepravilnosti i smatrali smo da kada je reč o dodeljivanju nepokretnosti ne postoji nikakvo pravno sredstvo, jer je to samo jedna procesna radnja koja vodi ka zaključku, ka predaji nepokretnosti, jer je izuzetno bitna, pošto se samom predajom i prenosi pravo svojine. Zato je tu predviđena mogućnost da se podnese zahtev za otklanjanje nepravilnosti.
Kada je reč o članu 67, vi ste rekli da ukoliko se usvoji zahtev za otklanjanje nepravilnosti, da ne postoji mogućnost žalbe. Ja vas samo vraćam na osnovni član 24, koji kaže da postoji mogućnost žalbe na prvostepeno rešenje, tako da se primenjuje opšte pravilo i verujem da to ne bi izazvalo nikakve probleme u praksi kada je reč o postupanju sudova.
Onaj deo koji se odnosi na nadzor izvršitelja i njihovu obavezu da jednom dnevnom dostavljaju izveštaj Ministarstvu pravde, ne dostavljaju oni to u pismenom obliku. Ono na šta smo ponosni jeste da postoji elektronski nadzor rada javno-izvršiteljskih kancelarija, ministarstvo je donelo pravilnik u vezi toga, tako da na dnevnom nivou možemo da pratimo šta se dešava u javno-izvršiteljskim kancelarijama. Bitno je da do devet sati uveče imamo poslednji apdejt situacije koja postoji u javno-izvršiteljskoj kancelariji i ono što je najbitnije da pratimo kretanje na namenskim i posebnim računima.
Ono što mogu da najavim, da bi se pojačao nadzor nad javnim izvršiteljima, da ćemo pokušati taj sistem da povežemo i sa poreskom upravom koja će takođe sa te strane ostvariti nadzor iz svoje nadležnosti, tako da mislim da na taj način može da se prati svako finansijsko poslovanje izvršitelja, da li izmiruju svoje obaveze kada je reč o plaćanju poreza i koje su to sve transakcije koje oni obavljaju sa svojih posebnih i namenskih računa.
Kada je reč o dostavljanju jedinstvenog matičnog broja, to je jedna od obaveza koja postoji i koja je sastavni deo predloga za izvršenje. Sada ste vi rekli da li je potrebno, prelazim na izlaganje koje je imala gospođa Živković, da li je potrebno da komunalna preduzeća imaju mogućnost dostavljanja odnosno traženja jedinstvenog matičnog broja od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Ja ću vam sada reći kakva je praksa i ono što se dešava svakodnevno. Ili se možda nismo razumeli?
(Predsedavajući: Daću vam pravo na repliku, koleginice Živković.)
Samo da pojasnim zašto smo uveli da komunalna preduzeća imaju mogućnost da zahtevaju od Ministarstva unutrašnjih poslova da se dostavi jedinstveni matični broj, koji je i sastavni deo predloga za izvršenje i razloga za njegovu potpunost. Vrlo često se u praksi dešava da komunalna preduzeća takav podatak nemaju, podnesu predlog za izvršenje, takav predlog se odbaci i ulazimo u parnični postupak za naplatu komunalnog potraživanja. Postoje različiti načini izvrgavanja i od strane komunalnih preduzeća u tim situacijama, čak i onda, ako možda u njihovim evidencijama postoje matični brojevi, se oni koriste ovim sredstvom kako bi izbegli ravnomernu raspodelu predmeta, ulaze u sudski postupak da dobiju izvršnu ispravu, na osnovu koje bi sami odredili koji će izvršitelj biti taj koji će da sprovodi njihovo potraživanja.
Ovo je jedan od način da se ubrza postupak i da vrlo jednostavno mogu da dođu do podataka koji su neophodni da bi podneli uredan predlog i da bi se ispoštovala sva pravila koja se tiču namirenja potraživanja.
Ono što je bitno, što bi takođe želela da istaknem kada je zaštita, ne samo primanja naknada i plata, ovim zakonom je izuzeto od izvršenja svako primanje koje lice ima u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici. Znači, nije samo reč o dečijem dodatku, kao što je bilo sada. Znate i sami da je Zakonom o finansijskoj podršci porodici uveden veći broj naknada i mogućnosti koje lica mogu da primaju. Danas, odnosno stupanjem na snagu ovog zakona apsolutno će biti izuzeti od mogućnosti izvršenja, tako da mislim da je ovo jedan od značajnih novina ovog zakona. Upravo ovim pokazujemo i socijalni karakter koji ovaj zakon treba da ima. Zahvaljujem.